Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Zato se vratih svome započetom poslu. Posle Njutna došli bi na red veliki izgraditelji Nebeske mehanike, nauke kojoj je on položio temenje, a to su bili, u prvom redu,
nj uvrstio samo pojedinačno obraćene životopise Pitagore, Demokrita, Aristotela, Aristarha, Gerarda, Kopernika, Gerika, Njutna, Kivijea, Faradeja i Darvina, njih dvanaest na broju.
No baš ta jednostavnost omogućila je pronalazak zakona Keplera i Njutna, i tek tim zakonima smo prekoračili širok vidokrug aleksandriskih geocentričara.
Kada je Lajbnic između godina 1676. i 1694, dakle znatno docnije od Njutna, no nezavisno od njega, pronašao infinitezimalni račun i razgranao ga uz pripomoć svojih darovitih učenika braće
infinitezimalni račun i razgranao ga uz pripomoć svojih darovitih učenika braće Bernuli, došlo je između njega i Njutna do žučne prepirke o prioritetu tog pronalaska. Ona se onda završila na štetu Lajbnica.
To beše gospođica Storej, ćerka lekara koja je, nešto mlađa od Njutna, nekada bila njegova drugarica. Sinovica apotekarova saopšti joj veliku novost: „Zamisli, Isak je sad baš stigao!
Jedna zrela jabuka pade sa drveta pred njegove noge. Obična jedna pojava, no ne za jednog Njutna. „Usled čega je ova jabuka pala?“ zapita se on.
Njutnove misli odleteše do njega. On se zapita: „Da li dejstvo teže seže do samog Meseca?“ Niko pre Njutna nije se usudio da postavi ovo pitanje. „A da nije dejstvo teže ona sila koja prisiljava Mesec da kruži oko Zemlje?
postigao sva tri akademska čina i 29 oktobra 1669 postao naslednik svoga učitelja Isaka Barova koji se u korist Njutna odreče svoje profesure matematike.
Ali je ta dugotrajna borba zamorila i samog Njutna. Zažalio je što je četiri dragocene godine protraćio u besciljnoj prepirci.
Posle Njutna nije, sve do u najnovije doba, postavljen nikakav stvarno nov princip mehanike. Već tom svojom tvorevinom izvršio je
„Raduje me!“ „A imao sam nekad, od godine 1683 do godine 1689, čast da budem amanuensis Isaka Njutna, dok je još bio profesor u Kembridžu. Od tada ga posećujem uvek kad god dođem u London, a on me prijateljski dočekuje“.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
godine, otkrila su mi pravi značaj Njutna, najvećeg među velikim ljudima Kembridža, tvorca nauke o dinamici. Shvatio sam da je on jedna od onih zvezda na nebu o
Ali da me Maksvel nije inspirisao, ne bih shvatio svu veličinu Njutna. Iz onoga što ću malo kasnije reći, videće se da su Maksvel i Rut, kembridžski ”rengleri” 1854.
Tako nepokretan u sredini pustog i tamnog dvorišta ličio sam na neku utvaru. Zamišljao sam velikog Njutna, najvećeg od svih profesora Triniti koledža, koji je pre dve stotine godina prolazio ovuda kada bi se nedeljom vraćao sa
Uvek sam posmatrao voz koji se zaustavlja silom trenja kočnica i mislio na Njutna koji je formulisao veliki zakon o jednakosti akcije i reakcije, jedan od osnovnih postavki moderne dinamike.
U te memorijalne dane, recimo na dan rođenja Njutna, jedno predavanje o njemu i njegovom radu, objasnilo studentima zašto je Njutn otac nauke o dinamici.
Imena Alhasana, Vitelija, Rodžera, Keplera, Snelijusa, Njutna, Tomasa Junga, Frenela, Stouksa i Kirhofa stajala su tamo kao ikone svetaca koje se mogu videti u oltaru pravoslavnih
Oni su znali koliko poštujem ta mesta, a znali su i razloge za to. Oni su razumeli moje duboko poštovanje za Njutna, ali nisu sasvim shvatali moju sličnu naklonost i prema Maksvelu. A kako su i mogli?
Niti su oni mogli razumeti moje divljenje prema Lagranžu koji je, io njihovom mišljenju, bio samo nesavršeni tumač Njutna. Helmholca su više cenili, ali visoko mišljenje koje je Maksvel imao o Helmholcu još nije bilo prodrlo među moje
U Maksvelu sam video Njutna nauke o elektricitetu, ali u te dane, osim svog mladalačkog oduševljenja, ništa drugo nisam imao što bi me potkrepilo u
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
„PRINCIPIJA“ NjUTNA, PRONALAZAK NEPTUNA 100 XX RAZNE USPOMENE IZ DETINjSTVA 109 XXI NA SEMERINGU. O SUNCU, DžIN I NjEGOVA PEĆ 114 XXII BEČ.
XIX JEDNA ZNAMENITA SEDNICA ENGLESKOG KRALjEVSKOG UDRUŽENjA 1686 GODINE I NjENI UČESNICI. „PRINCIPIJA“ NjUTNA, PRONALAZAK NEPTUNA Dalj Na velikom stolu moga baštenskog paviljona rasprostro sam belu hartiju.
Na ovaj sto, oko kojega smo se danas iskupili, ja evo polažem rukopis dela našeg uvaženoga člana društvenog Isaka Njutna. Naslov dela je „Filozofie naturalis pricipia matematika.
„Ta sila kojom Zemlja privlači Mesec identična je sa poznatom silom teže. „Poštovana gospodo! Još niko, sem Njutna, nije ni slutio da se sila teže, koja privlači i prisiljava padu tela naše neposredne okoline, širi čak do Meseca i još
Pokazaću Vam te spise. Ovde, pozadi moga stola, stoji velika polica sa knjigama. Tu su dela svetih otaca nauke: Njutna, Laplasa, Kelvina, Helmholca, Poenkarea i drugih, tu su i velike enciklopedije egzaktnih nauka.