Upotreba reči noge u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Moj muž, a vaš prijatelj i sustradalnik, umro je!... I sad je slobodan, naveki slobodan! Ne stiže mu hladno gvožđe ni noge ni ruke; ne gone ga Madžari... A i on je sada sasvim miran, ne diže više glasa svoga protivu nasilja i nepravde...

Htela sam mu pokrovom malo bolje ruke i noge pokriti, da u zemlji ne ozebe; oni mi ne dadoše. Želela sam da ga još jedanput poljubim, ali mu oni sanduk zakovaše...

preko poše su padali čisto beli koliri od košulje, prsluk beše od crne svile s belim okruglastim dugmićima, na noge je obuo opanke, a bele suknene obojke lepo je pritegao crnim kajišima.

Tetka pogleda u žalosnoga brata, zaljulja se, rekao bi da će nanovo onesvesnuti, noge joj zadrhtaše, i ona pade na kolena do njegova kreveta.

će gledati u svoga jedinca; neće uzdahnuti, neće zaplakati — nego će lepo podići ono teško gvožđe kojim su mu ruke i noge okovane, pa će se njima udariti u svoju sedu glavu i stropoštati mrtav pored jedinca svoga...

Prekodan beše užasna pripeka, a ja sam pešice putovao; to je, valjda, sudbina sviju učitelja... Noge su me jako bolele, a sa čela mi je curio znoj; bio sam gladan, ali od umora nisam mogao ništa okusiti do samo vode,

On, namesto katedre, prostre lepo u školi asuru, skine svoju kačketu, prekrsti lepo noge, natuče naočari na nos, pa onde kroji i šije; a đaci sede po skamijama, pa tek onako poluglasno nešto bumbaraju, a

Pokrivena beše krovinom, kao i ostale kuće onoga vremena; u sredi vrata, a oko nje poseda čeljad, a noću okrenu noge vatri, pa mirno spavaju... To, naravno, zimi biva, a uleto se raziđu po voćnjaku, pa se onde od dnevnoga rada odmaraju..

skinuo jemenije, pa, u belim čarapama u koje je kapetanica vešto uplela dva-tri crvena ili plava listića, prekrstio noge, pa se posadio nasred sedžadeta i, puštajući guste dimove iz čibuka, preslušava jednog po jednog parnika.

Obradović, Dositej - BASNE

noć na mesečini, naša stara sluškinja Ugrinka uplaši se od svoje seni; jao njoj kukavici, vikne, pak beži koliko igda noge mogu. Po sreći, iziđe neko pred nju sa svećom: pozna i sama od šta je bežala.

Ima majmuna u Afriki koji su mlogo veći od čoveka, uprav na dve noge hode i bradu imadu; slovom, po telu podobni su čoveku, osim razuma i slovesnosti.

Ne brini se“, — odgovori lisica — „samo ti slušaj mene, pak se ne boj. Stani uprav poduprevši pređne noge k zidu, sagni glavu, i nakloni rogove spred.

Na klizavici padne čovek, prepadne se, skoči na noge, obzire se gledajući jesu li ga mnogi vidl'i i ne samo ne srdi se ako se ko tome smeje, no i sam se sebi smeje kako je

” 49 Jelen Jelen dođe na reku piti, i tu gledajući svoje rogove hvaljaše ih za veličinu i lepotu, a noge, čineći mu se odveć tanke, vesma pohuđavaše. Kad | eto ti: upazi lovce sa psi.

„Bedni ja!” izdišući rekne. — „Koliko kasno poznajem da su mi noge od rogova mnogo bolje bile!“ Naravoučenije Koliko se varamo ceneći vnješnu tela lepotu, a duše i srca krasotu, tojest

61 Muha Muha upadne u lonac s masnom čorbom. Tu se zdravo nahrani. Hoteći potom da iziđe, ne može, jer joj ugreznu noge. Počne mahaši s krili, pomoče se i krila. Koliko se većma ona koprca da se izvuče, sve to većma vidi da tone.

” Ali, veli taj i onaj: to! i to! i to! Braćo moja, lažima su kratke noge. Sve što nije pametno, ono je ludo; sve što nije od boga, ono je od vraga.

Dođe vreme da zakolju kravu; vežu je za noge i rogove, prevale je na zemlju, pak počnu oštriti veliki nož. Tada volovi zapitaju je: „Sad kaži ko se u bolji čas

Sluge, videći nepoznatu psinu, ščepaju ga za rep i za noge, pak s njim kroz pendžer. Ovi siromah lupi o zemlju, i bojeći se da mu se jošt što ne prigodi, skoči i načne bežati,

ne bi li mu kako mogao načiniti rogove, govoreći da bi mu vrlo lepo stajali, navlastito kad se digne te igra na dve noge. „To može biti, — odgovori Ciganin — ali valja zato da daš sebi odrezati uši.” — „Uši?

Ti vidiš moje rogove koliki su; i mlogo veći i jači od tvojih, i opet da me čestokrat noge od kurjaka ne spasu, ništa mi ne bi rogovi pomogli.

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

Rastržu nas konjma na repove, raspinju nas na točku, seku nam glave, ruke i noge - strašno! Streljane nas vešaju, poklane nas guše, ne znamo zašto, a nije ni važno.

On je celog života nosio glavu praznu a zobnicu punu! A ništa od toga nije nam smetalo da mu pod noge položimo globus, u ruku skiptar, a na glavu krunu! 3. Kao da nikad nije kusao kupus iz porcije, kalajnom kašikom.

Gole, mlaćene motkama, sekirama, oborene pod noge, i dotučene u podnožju brda uz koje smo se peli, trećom nas rukom, Trojeručice, isceli!

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

vojvode iščekivali su zapovesti iz moji’ usta i opet sudba me dovodila da pred onima što su bili moji panduri na noge ustajem.

reče moj buljubaša Nikola Arsenijević iz Vukićevice, koji beše sa mnom došao: ,A nuto g’, kneže, Bog i duša, kake su mu noge tanke, ne ima ni čarapa u čizmama, no gole noge, a mi se uzdamo da i nas ođene, a i on bos ide.

koji beše sa mnom došao: ,A nuto g’, kneže, Bog i duša, kake su mu noge tanke, ne ima ni čarapa u čizmama, no gole noge, a mi se uzdamo da i nas ođene, a i on bos ide.

— „Mi knezovi u carevu i tvome izmetu (poslu) noge do kolena a ruke do lakata. Pa kad ćemo po carevim čaršijama od zulumćara ginuti, to podnositi dalje nećemo, no ti

i Boža u nemačkim ̓aljinama krome Jova Protić što ima jednu kao tursku bundu, kojom danjom u karuca sva četiri noge zamotavamo, a Mijailo Grujević, Božin brat mlađi, ostragu na mestu sanduka, u svakoj pogodi napolju, i sam ne znam kako

digo̓ ga u ruke; spade jedna čizma, uze̓ je pod pazuh; spade i druga i jedna čarapa, sve to pokupi̓ iz blata, jedva noge iščupavam. Čini mi se da nigde onakoga smolnatoga blata kao u Aradu nema.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

ali hoćeš! Nešto ti njega steglo za obe noge pa tegli naniže, kao olovo... Be dede, be dede, otimlji se on; aja, hoće lepo da odvuče na dno!...

Ama da rekneš da je što šušnulo... ništa! Ide on opet najlak nasipom, ide... Dok ti njemu spade s leve noge jedna pranga. On je uze u ruku pa pođe malo brže. Kad na čitav puškomet zacrni se nešto maleno kao klupko...

pero, odmah ti tu potegne kapetana: te ne znam — u crvenim jemenijama s repićima; te — tur mu do zemlje; te prekrstio noge na sidžadetu pa puši iz čibuka; te — uzima mito; a već nos, glavu, vrat, trbuh, i noge nemoj ni spominjati!

— tur mu do zemlje; te prekrstio noge na sidžadetu pa puši iz čibuka; te — uzima mito; a već nos, glavu, vrat, trbuh, i noge nemoj ni spominjati! To načine da te bog sačuva i sakloni... Načine od zdrava i čitava čoveka nakaradu!

Najposle ti ono momče spusti bubanj na zemlju pa, tokorse da se n ono našali, poteže i skoči na nj. Puče koža i obe noge propadoše mu unutra. Ono samo ukokoti očima. Svatovi digoše graju oko njega.

Pa čim metne noge u uža, a on ti se otisne te na zemlju — ćup! a samar po njemu — klop; konj nadigne rep, pa kad vide taj skandal, otisne

Jedan je, bome, i potkači, te s noge na nogu stade odletati jadna čita niz potok, pa čak pored zida školskog. Deca alaču za njom — čitav urnebes!

Vidiš glava, noge i ruke. Uda rilo ga i u glavu, i u noge i u ruke. — A jest. Kad se malo, veselnik, razbere, odmah jauče da ga boli

Vidiš glava, noge i ruke. Uda rilo ga i u glavu, i u noge i u ruke. — A jest. Kad se malo, veselnik, razbere, odmah jauče da ga boli glava i sve kosti! — reče Smilja.

— Ne laj, more! — planu čiča Mirko. Svi pođipaše na noge. Kmet ih stade miriti: — Batalite, ljudi!... De, da se razgovorimo kao ljudi!... Aja!

— Ama ona je obnevidela — reče Strahinja. — I ogluhnula! — dodade Ćabo. — I ne može na noge! — reče čiča Mirko. — Pa da idemo mi njojzi! — reče kmet. — Hajdemo, hajdemo Mirjani! — graknuše mnogi.

Imaju šta videti! Leži čitav čitavcit čovek, kao god da su ga juče tu spustili. Samo što je preturio nogu preko noge, ruke pružio pored sebe, naduven kao mešina, sav crven, čini ti se sama je krv, jedno oko sklopio, a drugo mu otvoreno.

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Godine prođu dok se psovka čuje... Tek, eto ti kmeta gde s popom izlazi iz sudnice. Svi se odmah dignu na noge i prilaze bliže. — Zvao sam vas, braćo, da se dogovorimo o jednom važnom poslu - počne kmet.

kao planinski potočić kad se voda u njega slije; lepo je osećao kako se ponegde zgusne i zastane od silne navale... Noge mu počeše trnuti, a tabani bujati; u glavi je grmelo, a oba uva pište kao dve pištaljke.

Ona zaleprša krilima i prolete mu tikom pored lica, tako da je osetio vetar krila njenih... Beše skočio na noge, ali je stojao na mestu kao zakovan... I uzdrhta kao prut... To ga osvesti... Odoše mu mili snovi.

Učini mu se da vidi i garavu cev upravljenu pravce pa grudi njegove... Svu je noć obamirao, ali sad umre!... Noge mu se podsekoše, i on se surva na zemlju kao panj kad mu žile podsečeš... Zatvori oči da ništa ne bi video...

— Brzo, ali što brže možeš, zovni mi popa! Vide Sima da je to nešto ozbiljno, pa, koliko mu stare noge dopuštahu, požuri da izvrši kmetov nalog. Jova povuče Ivana u svoju odaju. — Ama... to ti ozbiljno veliš? — Ozbiljno.

Bos čovek može ići. Ako se ubode, on izvadi trn iz noge, a ko ga ne mogne izvaditi, on navuče čarapu pa sakrije. A kad se ubode na jezik... Ali, idi!... Idi!...

Stanko diže glavu i prekrsti se. Hajduci Jovan i Jovica digoše se na noge. Jovan uze čobanu i reče Stanku: — Hajde! Poslušno kao dete, diže se Stanko na noge i pođe za njima.

Jovan uze čobanu i reče Stanku: — Hajde! Poslušno kao dete, diže se Stanko na noge i pođe za njima. Išli su kroza šumu ćuteći... Najzad dođoše gde su hteli.

To više nije bila Jelica, ono smerno devojče, nego oluj koji ništa više ne može zadržati. Kruniji se odsekoše noge. Ona sede na krevetac, osećajući kako je pamet ostavlja. 3. ZEKA Severozapadni deo Mačve pokriven je samim barama.

— Hvala je bogu! — Da te obradujem, harambašo! — Čime? — Prinovkom. I kako se sve beše diglo na noge da dočeka svoga starešinu, Nogić mu pokaza jednog čoveka što stojaše odvojeno, uz jedan panj.

Noć se spuštala lagano kao smrt... Harambaša viknu družini da se bogu pomoli. Presta šala i smeh. Sve se diže na noge i stade po redu i starešinstvu.

Svest ga poče ostavljati; čuo je samo kako nešto lupa u kotalcu; osećao je kako mu hladne ruke i noge... i zimu oko srca... i... već više ne može ni danuti... Najedanput spade sav teret.

Dučić, Jovan - PESME

Iz sviju stvari ti si u mene gledao, Tvoj gromki glas sam čuo u morskom ćutanju... S bolom pred noge tvoje svagda se predao, Samo za tvojim žiškom sledio putanju.

Sprema se klasje sve da padne, I lišće pred noge panju; Da zemlja danas žudno znadne Za lepu smrt u sjanju. KIŠA Nedelju dana dažd rominja, Korito rečno puno mulja;

PESME SRCA Nestati u nečem koje srce vole, Umreti u nečem besmrtnom! Svog mača Baciti pred noge neke moći hole Što je i od ruke herojeve jača.

U njegovim venama uzrujavala se silna železna krv. O njegove prsi razbijali su se jadi i padali skršeni pred njegove noge. Pobednički i gordo stajao je među gomilama.

Kazao je da prorok ima bradu koja blešti kao sunce, i oči kao u kurjaka, i noge kao u patke, i da niko ne razume o čemu govori.

I večita Magdalena brisaće i dalje svojim kosama tvoje krvave noge. Jer će ostati u pameti samo ono što je ostalo u ljudskom srcu.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Ja sam bar osećao gore na temenu rupu i dole za patos zakovane noge. I onda sam se znojio, kuhao, topio i naposletku bio hladan kao ledenica Molim vas, malo da se izduvam!

Pomoćnik je prebacio nogu preko noge, cupkao, gledao u tavan i namestio usta kao da će da zviždi. Meni je nešto igralo pred očima, te mi se činilo kao da

Ja se čudim da joj još tog večera nisam pao pred noge, da joj nisam kazao... Ali šta je, šta je to sve? Kako se sve to gubi, bledi i izdiše pred veličanstvenom prostotom

— Daj! — veli majci, a došao u licu kao zemlja. Mati pođe kovčegu, a noge joj klecaju, sve se navija. Onda ja videh, ispod jorgana, kako se onaj moj veliki otac strese i kako se prihvati za

Ovde i ovde! — on rukom pokaza sasvim neodređeno: najpre preko leve plećke, pa onda duž cele desne noge. — Samo ga okrzlo! Otpušten je kući iz bolnice da se popravi, pa posle u ime boga opet!... I treba..

Zbog toga on opet juriša na kapetana: — Jeste li videli onoga s nogom? — Koga s nogom? — Ta onoga bez noge? — Koga bez noge? — Ta onoga sa štakom? — Koga sa štakom? — Sa štakom! Onoga što su mu doktori odsekli nogu?

— Koga s nogom? — Ta onoga bez noge? — Koga bez noge? — Ta onoga sa štakom? — Koga sa štakom? — Sa štakom! Onoga što su mu doktori odsekli nogu? — A što su mu odsekli?

— Pa, kažu, hteo je da umre od rane, što je dobio na Javoru, pa mu onda odsekli nogu, pa sad ide bez noge... Zar vi ne znate onoga s nogom? — Ne znam, — reče kapetan — nisam ga video. — Pa sve prosi pred crkvom! — Hm!

”... Ovako savije glavu! Ama tu trebaju ruke! da puknu vukući! Ona kad trči, pa sve ovako — on turi glavu međ' noge, a ja drži, drži! Pa naposletku, kad ništa ne pomaže, a ja u stog ili u tarabu, u zid, gde stignem!

Kalfa Vidak išao jedanput po bakar na Savu, a ona samo ovako — on opet turi glavu međ' noge i ispruži bradu kao da mu je đem u ustima.

još jedan pogled na lampu koja sve slabije svetljaše i sve grđe smrdijaše, i na Blagoja koji hrkaše turivši glavu međ' noge i pruživši obe noge napred, kao da drži uzdice. Zalud se kapetan mučio da svede oči — san njegov behu okupili Čerkezi!

lampu koja sve slabije svetljaše i sve grđe smrdijaše, i na Blagoja koji hrkaše turivši glavu međ' noge i pruživši obe noge napred, kao da drži uzdice. Zalud se kapetan mučio da svede oči — san njegov behu okupili Čerkezi!

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

i prezimenu im, istina, izgledaju kao ono red dece kad se tocilja po ledu, pa leti jedno za drugim i pada na leđa a noge mu poletele uvis. Ali se niko nije odrekao svoga potpisa; »kakva su da su — što kaz’o Nóva bistoš — moja su«.

Čorba je bila pileća, baš što on voli, i dopala mu se. Za časak pokusa iz tanjira. — Evo vam i noge... da vas voli punica, što kažu! — smeje se gđa Sida i sipa mu u tanjir. — Blagodarim — klanja se g. Pera.

A ona, smeje se, bože, smeje, pa zabacila glavu, pa sve baca noge i šora nogama po zemlji, pa digla nos u nebo, misliš: Venus je, niko k’o ona! Hu!

po avlijama, odakle čuješ kako se rakolje i ćućore kokoške na drvetu ili kako škripi đeram; to vuku vodu da bába opere noge, i dok pere on grdi i izdaje naredbe za sutra.

A da vi’š da natučem svilen šešir preko desnog oka, pa čizme na bore na noge, pa stivu lulu pustim na dugačak kamiš nuz trbu, da vi’š ondak đavolstva!

Sve je selo zajedno sa seljacima promenilo fizionomiju svoju. Ne vidiš više bose noge, ni kratke rukave, ni papučica, ni cicanih suknjica; sve se to, i muško i žensko, i staro i mlado, fatiralo i

sam moj gnjev, i posramio ga svojom uzdržljivošću i dolgoterpljenijem, — a to više, vredi nego da sam ga bacio pod noge. Neka ide bestraga, kazaću da odustajem i praštam velikodušno nanetu mi obidu.

Ćiro! Odma’ idem u rod; idem u beli svet ako taj grubijan ne povuče što je zaslužio! Idem, Ćiro, kud me oči vode a noge nose, i ti gledaj šta ćeš bez popadije; da te vidim onda šta ćeš! — Ali, Persida... slušaj zaboga...

su oni tamo pevali i kikotali češljajući perje, dotle je Nića ispripovedao sve, i dodao da će mu sutra oba popa doći na noge da se pogađaju da ih vozi. Moraju putovati, a sem njega niko nema onake arnjeve i onake konje.

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

Uvek je bila oprana, iskrpljena i lepo povezana. A njene bose noge nisu bile kao u drugih prosjaka razpucane, prašnjive, već uvek oprane, male, hitre...

dođe na groblje da prosi, on seda u kraj, naposletku, i samo gleda gde će moći da ispruži komotno svoje dugačke, pune noge i nasloni se. Ako mu ko udeli — dobro, ako ne — ništa. Leži jednako.

Pa, je li te Ljuba voli? Voli li te on? Naza od stida, zbunjenosti, počela da pocupkuje, premešta se s noge na nogu i ugušeno, tiho, da odgovara: — Hoće i on. Kako hoće? — počeo pop da se jače šali.

On, čak, nije ni prosio. Njemu se na noge donosilo. Čim ko umre, to se zna, da odelo, u kome je umro, to mora njemu, Taji, da se pošalje. Njegovo je to.

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

Kad Ljuba na njega sedne, kako je poteži, tako se spustio da su mu se noge uvis počele dizati. Frajla se morala na to nasmejati.

Čekmedžijić je imao poduže noge, i premda je dalje od frajle sedeo, nije mogao opasnost dalje izbeći. Da pruži nogu — al’ nekako slučajno, njegove čizme

Da pruži nogu — al’ nekako slučajno, njegove čizme vrh dodirne frajli od noge mali prst, baš gde je žulj imala. Frajlica đipi i iziđe napolje. Čekmedžijić ostane sam.

— kako se zove — Hekmešič — tako je impertinent bio, da je sedeo blizu mene, pa nema bildunga da lepo sedi, pa da noge delikatno drži, nego tako plump, da mi je s njegovom velikom čizmom na hineraug udario. — Pa ništa, to se tako trefilo.

Oko Alke obleće Jefta Ćirković, trgovački kalfa, sin bogatog trgovca. Ćirković nije lep, ruke i noge nezgrapne, a nije ni dobar igrač, i Alka bi ga rado od igre odbila; voli ona jurata, ali mora, tu je mati, i ona,

Berberin, na starom fraku ružom zakićen, rad bi Marka mimoići, no ne da mu Marko. Raskrečio noge pa stao pred Peru, podbočio ruke, a u desnoj mu korbačić. Berberin vidi Marka razrogačenog, pa se poplašio.

I tu je neki ponos kad svet rekne kako se za frajla-Micu lome noge i vratovi. Još ono veče puče glas kako je jurat Marko Rogozić bacio u kacu Peru berberina.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

Seljački sin čiji su roditelji prešli da žive u varoši. Njegova majka i danas pere subotom noge njegovom ocu. Tursko odvratno ropstvo i ponižavanje žene sprovodi se u celoj kući i svaki njen korak ocenjuje on po onim

Te iste noći, po najcrnjoj pomrčini, pošto pokida i pobaca one zavoje s noge i spakova stvari, Hristić, bez zbogom, otputova na front. IV.

I čak počinjem osećati mržnju prema malom koji korača lako i brzo pa nema potrebe da misli na noge i liči na svežu, rumenu jabuku. Priznajem: mrzim i babu i maloga, na smrt ih mrzim.

Jaoj! Eno strče moje mrtve noge do kolena: voze me u jednom divnom rimskom šaru sa dva točka od cveća. Neki truli, smradni i slinavi redovi promiču

Kako su veličanstvene ove triumfalne kapije kroz koje prolaze klateći se moje mrtve noge do kolena u rimskim dvokolicama prepunim cveća! Pst! Kukavica kuka. Gde je moja senka?

Gone me tako, a ja bežim panično, bežim i gušim se u nemoći, saplićem olovne noge i padam, pa se najednom probudim i ceptim i drhtim.

Afrika

Zalud ga ubeđujem da me tu fakt zanima. Pokatkad voda, kojom svakoga jutra peru brod, okvasi nam potpuno noge. Tada se seda Vuijevljeva kosa nakostreši od srdžbe i on larma k'o naljućena deca. Čitavi potopi vode slivaju se iz pumpi.

To su razni kamičci, kožice prašine, koštice, drvca: ušivena u crvenu kožu, obešena o ogrlice, o mišice, o bose noge.

Vuije Mi kaže: „Moja je žena ciknula; i kad sam utrčao, video sam kako se zmija odvija od noge naše devojčice. Uzeo sam štap i ubio je. Posle mi je bilo žao što sam to učinio, jer nije ujela devojčicu!

Njegova igra postade drastična, lascivna, klovnovska. On se prevrće po zemlji, skače razbacuje ruke i noge. Dolazi pred nas i peva uz najneverovatnije pokrete i ljubavne poglede, koji su sve samo ne pristojni: „O da sam

Ivice napućenih usana takođe prevučene plavilom; sa vrhovima lako naviše. Njina tela, detinjski duge ruke i noge, jedinstvene su lepote. Ništa mirnije, svečanije i tiše od ove dece.

Za to vreme dečaci sve jače pevaju da bi zagušili njegov vapaj. Posle toga sekirama lome mu noge i vade srž iz kostiju. Mučenje najzverskije produžava se do duboko u noć.

“ i vi Mu odgovorite: „Beli duhovi koji žele da tvoja koza polomi noge, da tvoj krov padne pod težinom pantera, da se kroz tvoj prag provuče piton.

Bio sam neprijatno iznenađen kada sam, i protiv svoje volje morao videti koliko je taj čovek zapušten. Njegove bose noge bile su strahovito uprljane od prašine i trave; on se toga nije nimalo stideo.

Marmiton je imao na sebi samo jednu košulju odraslog Evropejca, ispod koje su virile njegove tanke noge, jedan divan novi žirardi, suviše veliki za njegovu glavu, i divan mali štap, od ružinoga drveta.

glasom koji se punio gorčinom, srdžbom i preziranjem, kao kakvim elektricitetom, govorio im je, ne dižući još bose noge — strašne noge — na postelju: — Grubijani, divljaci, gapovi, ljudožderi.

se punio gorčinom, srdžbom i preziranjem, kao kakvim elektricitetom, govorio im je, ne dižući još bose noge — strašne noge — na postelju: — Grubijani, divljaci, gapovi, ljudožderi.

Njene mršave ruke i noge pretovarene su bronzanim grivnama svih oblika, svih šara; oko vrata su takođe kolajne i đerdan sa libričkim gri–griima.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Štapom, koji je premeštao iz ruke u ruku, pipao je po stepenicama, i spuštao pete tek posle malog vrdanja. Noge mu behu pokratke. A listovi podnaduli. Garsuli je nosio crne kilote, od velura, i svilene čarape.

Izvinio se, mrmljajući, da je star, da ga bole noge i ponudio je gosta tronošcem kao da dočekuje svog čizmara. Garsuli prelete pogledom tu odaju i tesni alkov gde je bila

Engelshofen je bio duži od šest stopa. Kad je jahao, noge su mu dopirale konju do kolena. Kad je sedeo, jedva je bilo moguće obići ga. A imao je glavu kao u konja.

između starih, topovskih, đuladi, od kamena, bilo je izlizano od čizama zatvorenika, koji su hodali tu da opruže noge. Taj trag zatvorenika bio je star već sto godina.

“ Premeštajući se zatim, leno, s noge na nogu. Trifun je bio među njima najstariji, po godinama, i najsiromašniji. Bio je to čovek glavat, kosmat, zapušten,

Bio je odbacio šešir i raskopčao kopče oko grkljana. Nije nikako mogao da se smiri i skakao je s noge na nogu, derući se na oficire, koji se behu okupili oko njega.

Njegova žena, na to, iziđe iz vode, a njen muž poče, u istoj vodi, da čuči i da pere noge. Soba u kojoj je prve klase lajtnant Petar Isakovič, sa ženom, stanovao, imala je na zidu neke golišave anđele, i

Mogla je da polegne po konju i da digne, u galopu, sa zemlje, bič, ili sablju. Strpala bi, međ noge, svoju crnu krinolinu, uzjahala, uhvativši se, smejući se, za grivu, pa bi projurila prva, a kao vezana na konjskom

Ćutao je i, s vremena na vreme, jedva čujno, zviždukao. Noge su mu bile kao drvene i on je, svaki čas, udarao pesnicama u svoju čizmu. Hodao je gore‑dole, ali se bio umorio.

Prema naređenju provodadžija, imala je, kad sedne, da pokaže noge i zadiže suknju, skoro do kolena, a da grudi ostavi poluotkrivene, u čipki.

Pavlu je zatim vraćena njegova kratka, plava, husarska, kurtka, i sat, i burmutica, a profoz mu ponudi ženu da mu noge namaže flasterom, od felčera. Dadoše mu i priznanicu na novac, koji mu je bio oduzet.

su joj se tresle od smeha, pritezala je vrpcu šešira, koji joj je bio spao, a bila je po svom običaju prebacila preko noge nogu. Bilo joj je toplo, pa ih je premeštala, kao da su vetrenjače. Kraj sve te veselosti, u toj ženi bilo je i žalosti.

Teodosije - ŽITIJA

Ne priliči da se onaj koji nije utvrdio noge poslušnošću na korenu prvoga stepena opštežića dotiče vrha ćutanja i usamljeništva, i da pre vremena živi po svojoj volji.

pogledajući čuđahu se velikoj smernosti njegovoj s tolike visine Boga radi, a posmatrahu i hudost vlasene rize i bose noge njegove po oštrom kamenu, i veoma se divljahu.

A otac ga je molio i govorio mu: — Smiluj se na mene, čedo: kamenjem o koje udaraš svoje noge biješ srce moje! A on poklonivši se ocu, ne htede da ga žalosti pa se odmah obu i uzjaha konja.

I odmah pripade k Bogu, i verujući kao da je obujmio noge njegove prvo se ispovedao sam za sebe i smernošću privlačio milost, i molivši se prosio da bude uslišen, i prosio

A kada glas prođe o isceljenju raslabljenoga, svi koji su imali bolesnike prinošahu i pred noge svetoga polagahu. A on na svakoga od njih polažući ruke, molitvom isceljivaše, a kada se u manastiru nalažaše, uzimajući

primahu ga radosnom dušom, i odajući mu apostolima podobnu hvalu što se dobro trudio, govorahu: — Koliko su krasne noge onih koji dobro javljaju mir, kao onih koji dobro javljaju ono što je dobro!

reče: „Uzveličaću te, Gospode, jer si me podržao i nisi uzveselio neprijatelje moje mnome, jer umalo da se ne okliznuše noge moje, umalo da se ne omakoše stopala moja. I da mi ti Gospode, nisi pomogao, još malo pa bi se u ad uselila duša moja.

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Banović Sekula ide na svome konju. Iznenada iz magle iskrsne neki nepoznati na belom, hromom konju, sa tri noge. On čini utisak iscrpelog i slabog čoveka.

Najpre su mu lomili ruke i noge, zatim su mu vadili oči. Viteški hajduci nisu odmah ubijali zarobljene Turke. Opraštali su im život da bi mogli

„u sve četiri grbljanske kneževine bilo našljednih knezova, za koje se govorilo da bi i dužd mletački pred njima ustao na noge, kad bi video kako su lijepo odeveni i naoružani“.

se i sada sećaju Jovana Opute iz sela Bituše, koji je umeo da ulije strah Turcima, tako da su se pred njim dizali na noge i pozdravljali ga kada je na konju prolazio. To je bio bogat stočar koji je imao više od 2.000 ovaca.

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

— lupkaju drumom četiri nepotkovana kopita, nasađena na četiri tanke noge. Noge na sebi nose čitavo jedno magare. Magare za sobom vuče mala kola, a kola voze jednog srditog čiču i jedan

— lupkaju drumom četiri nepotkovana kopita, nasađena na četiri tanke noge. Noge na sebi nose čitavo jedno magare. Magare za sobom vuče mala kola, a kola voze jednog srditog čiču i jedan zavezan džak.

Znači da ta krčma ima i štalu — dosjeti se magarac. — Naprijed, junaci — komandova čiča. — I prve i zadnje noge u trk! — njaknu magarac... — I moj džak ukorak! — frknu mačak.

Kad je kod kuće, rado sjedi na čičinom ramenu, a kad se izgubi, ne znamo gdje sjedi. Sprijeda ima glavu, pozadi rep, noge su mu dugačke do same zemlje, a kad legne na leđa, onda mu nisu do neba.

Čuo sam samo fijuk vjetra kroz visoku travu pored rijeke. Ehej, da su meni tako brze noge, išao bih svako jutro da Žuću vučem za rep. Opet je nastala tišina.

— Ko, zar ja?! — razvika se skitnica. — Pogledaj samo moje noge! Gvozdene sam cipele poderao dok sam ovamo stigao iz daleke zemlje lavova. Tamo sve vri od malih lavića.

I čiča tako brzo strugnu prema svojoj kući da su ga jedva sustizale njegove vlastite noge. OSMA GLAVA Saveznici miš i mačak — Iz mračnog džaka pod pospane zvijezde — Javljanje treća saveznika — Kruškotres

svaka misao i svaka riječ vratiše opet, na svoje pravo mjesto i on povika: — Uvaženi kneže Kruškotresu, bježi što te noge nose, jer te traže dvije strašne delije! — Kakve delije? — uznemiri se medo. — Mačak lav i Miš prorok!

Tek što htjedoh da skočim, kad istog trena noge izletješe ispod mene, a ja, koliko sam dug, prućih se po zemlji i glavom bubnuh o brvna.

— Aha, ja ću ti pokazati kako se od mrkog mede prave šareni torbaci! — urliknu Kruškotres i prope se na zadnje noge, a prestravljeni Brko spusti srce u pete da bolje može potrčati, pa se stušti prema izlazu iz pećine.

i letjele jedna preko druge, sve dok žuta lopta ne odskoči daleko u stranu, pretvori se u Žuću i, koliko su je noge nosile, strugnu niz rijeku prema selu. — Aha, drži ga, drži ga! — podrugljivo povika za njim Tošo.

U čiče su bile previše složne noge. Ponekad, na brijegu daleko od vodenice, na samom horizontu, pokaže se neka žuta mrlja.

Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE

sebe Ali bez očiju ne vidi kako A onaj je otkrio sva svoja lica I jedno za drugim vitla preko krova Poslednje baci pod noge I zagnjuri glavu u šake A ovaj je zategao svoj pogled Zategao ga od palca do palca Pa hoda po njemu hoda Prvo polako

Nušić, Branislav - POKOJNIK

SPASOJE: Čujete li ga, on to, pa to. ANTA: Verujte, kad sam ga video, a meni se presekoše noge pa ne umem skoro da koračam.

Sedi zavaljena na kanabetu, raskalašno prebačene noge preko noge i pušeći cigaretu): Ne razumem zašto se od mene krije razlog?

Sedi zavaljena na kanabetu, raskalašno prebačene noge preko noge i pušeći cigaretu): Ne razumem zašto se od mene krije razlog?

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

- Nije mi bilo potrebno. Bacio sam je! - zavukao sam se u klupu i seo pokušavajući da u ono šugavo pola metra uguram noge, a da to ceo ženski red ne primeti. Bezuspešno! Kad neko ima noge od dva metra, to je uvek bezuspešno.

Bezuspešno! Kad neko ima noge od dva metra, to je uvek bezuspešno. - Nisam ti rekao da sedneš! - Novak je koraknuo kao da namerava da zađe između

ena... dva... tri...” a noge vežbača meko se spuštaju na zemlju. - Ti, Slobodane, na tebe mislim! - Novak je sada stajao između katedre i table, a

Ona ima šašavo ime, kad ga viknete u nekom razredu, bar desetak devojčica odgovori „tu sam”, ima i dugačke noge preko kojih se svi u kući saplićemo, ali je najveća lafica od svih mojih sestara.

Tek kad se Baronica popela na skelu, izvadila je noge kojima je dotle mlatarala po vodi i pogledala nas. - Vesna neće ništa reći! - Znam - rekao sam.

Pred jednom takvom žabom kao Rašida dovoljno je da se oklizneš i sutra to zna čitava škola. Ataman je imao krive noge, jer su svi njegovi bili jahači, ali je gazio kao da se ne nalazi na jedva jednu šaku širokoj dasci, već na oblacima.

svojinu, ali nisam imao vremena dugo da se pitam: Ataman je, takođe, već bio u čamcu i prekrstivši svoje majmunske noge počinjao da prede. Perunike su bile zlatne, hladne i mirisale na mulj i vodu.

zviždučući prođoh ka crkvi na čijem se pragu sunčala Draga Padavičarka i još dva ili tri prosjaka iz mađarskog kraja. Noge su im bile gole i pune promrzlina i to me pogodi kao udarac pesnicom u želudac.

Njeno lice i ruke, grudi i noge, ispod one podignute suknje bili su puni pokreta i ljupkosti. Moja sobica na tavanu puna je njenih slika. Merilin spava!

Između pragova dve crvene bube izvodile su svoju ljubavnu igru, a na žicama punim brujanja čučali su vrapci. Proteglih noge i prstima dodirnuh glatku vrelinu šina. Svi moji mišići bili su napregnuti i očekivali su nešto.

Sav naježen moj dlan je osećao samo tvrdu breskvicu ispod bluze, a noge su mi se oduzimale. Da ona hitro, kao što ga je i stavila, nije zbacila moj dlan, verujem da bih se onesvestio.

Ili mu je neka od snaha rekla da se ona skita s nekim riđokosim klipanom po nasipu. S nekim koji ima noge od dva metra! - povukla me za lakat i nasmejala se, ali meni nije bilo do smeha.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Gospodar Sofra bio je nizak čovek, no širok, temeljan, jakih pleća i prsiju, trup dugačak a noge vrlo kratke, malo ugnute kao lenče, ruke dugačke, jake, vidi se da od detinjstva teško radi.

A pogledaj sadašnje, u fraku, navukli su taj lastin rep, jadni, isisani, noge kao dve tačke, a ovamo nikad ih ne možeš zajaziti. Na to gospodar Sofra uzdahnu.

u opisu gospodara Sofre, između ostalih, kao „osobiti znak”, metnuli su mu veliki nos, kratke, krive noge na formu lenče.

— Čamčo, mi smo na zlu mestu, vidiš one? — šapne gospodar Sofra Čamči. — Vidim. Pogledaj im samo noge. — Vidim, — reče gospodar Sofra i maše glavom. Krečar sav pobledi.

Ona prva trojica, golaći, nisu se hteli za onaj par bolje obući i oboružati, da ih ne poznaju, ali noge ih Čamčinom oku izdadoše. Lopovi piju pa onda pevaju; i pesma im se odnosi na šićar, koji je već u izgledu.

Pa silne prsi i lice imponovaše. Sasvim se zaboravilo da je tako mali, a noge se nisu videle kao krive, a osobito kad su za sto seli. Seli su za ručak.

Sad priđe gospodaru Sofri. — Molim vas na jednu reč. Gospodar Sofra ustane. Komesar meri ga, gleda mu noge, pa promumla: „To je taj!” — Vi se zovete Sofronije Kirić, trgovac iz U.? — Na službi. Zabeleži. Sad priđe Krečaru.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

zoru, bio je sanjao o ženi i mislio je na nju i sad, posmatrajući kroz zamagljeno staklo svoga konja kome su sluge prale noge i tanke članke. Ali, setivši se dece, on zajeca poluglasno, pred vojnikom koji ga je oblačio.

Nadgledao je svaki upis u knjige, i kose, noge, noževe. Otpasavši sablju, okrenut svojim oficirima, ponavljao je češće, sve bolje i bolje volje: „Kakvi ljudi, kakvi

Pognute glave, odupreše teške noge o zemlju i postaviše se, ćutke, jedan do drugoga. Kad, ispod oka, pogledaše desno ili levo, videše, kao na kraj sveta,

Kad mu odrešiše noge i odvezaše usta, i kad ga uspraviše, zajauka, predosećajući kako ga šibaju već, ali to mu ništa ne pomože, u istom

Obliven krvlju, još jednom pade, opustivši vezane ruke među noge vojnika. Tada mu već i nozdrve behu prepukle, i šake i prsti razbijeni i pocepani, tako da su visili kao krpice sa

raskriliše vrata trpezarije i pokazaše sedišta za bogatim stolom, Isakovič se trže i nekom medveđom snagom ustade na noge. Očni kapci behu mu sasvim pomodreli.

Činilo mu se prosto, iznenada, da on tu ženu nije doveo. Te vanredne, snažne noge, to ljuljanje, taj smeh. U prvi mah, on se prepade za brata. Vide da mu je u kuću doveo đavola.

A što se tiče brbljanja da je ona hroma na levoj nozi, ona im pokaza obe noge spreda i natrag, da vide. Tako se gospoža Dafina Isakovič upoznala sa Zemunom i Zemun sa njom.

Što se tiče cevanica i kolena, ona se ponosila njima i bila tu sa njim istog mišljenja, pokazujući ih, skrstivši noge, kad god je mogla, Obilazila ga je hodom svojim snažnim, koračanjem pravim, iz kukova.

Gospoža Dafina, na jednoj visokoj stolici, pod kojom su se videle njene snažne noge, u nerandžastim čarapama i zlatnim papučama, sedela je naslonjena o prozor.

koliko pripada drugome, nekome što ga ovako šarenog i nadodoljenog vodi tamo‑amo, zajedno sa tom vojskom, kojoj je samo noge video, u oblaku prašine, kako idu, ukorak.

Prestati jednom ispravljati te ogromne noge što nikako nisu htele, ni umele, da stupe u korak, prestati jednom udarati ih u leđa i trbuhe, da bi se uspravili kad

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

U Hercegovini, kada devojka opazi mlad mesec, treba da uzme malo zemlje ispod desne noge i jedan konjski klinac. „Kad to dvoje uzme u ruku, neka se okrene spram mjeseca i reče tri puta: ’o mjeseče!

razbolniče da mi omaješ dragog, da ga rasporiš i ubodeš u srce, u džigerice, za mene, u oči, u usta, ruke, noge, za mene. Sa dušom se rastavio, sa mnom se sastavio.

U crnogorskim primorskim naseljima verenik uoči venčanja pošalje verenici podvezu sa svoje desne noge, da ona njome podveže svoju desnu nogu, pa će imati mušku djecu.

Kada se u Crnoj Gori i Hercegovini nekom rađaju samo kćeri, onda kum „kada se vraća sa krštenja prezuje opanke s lijeve noge na desnu, da bi žena rodila muško dijete“.

„Muž se raskorači s razdrešenim gaćama, držeći svitnjak od njih u ruci, a porodilja — žena njegova — tri puta mu se kroz noge provlači, i pri svakom provlačanju muž je svitnjakom bije po krstima.

²⁴ Kad ženu pred porođaj bole krsta, smatra se da će roditi muško, a kad je boli trbuh —žensko. Ako trudnici noge otiču i obrve i trepavice opadaju, onda će roditi žensko.

Posle kupanja detetu se mažu tabani guščijom mašću da mu ne zebu noge.⁸ Voda posle kupanja prospe se na za to određeno, „čisto“ mesto.

detetu koje su napale veštice: „Uzme u ruku perušku i crven konac, pa dodirujući bolesnikovu glavu, srce, ruke i noge, govori: ’ustaj! avaj! Veštice, vile i vetrovi!

¹⁶² U Bosni i Hercegovini, kao amajliju, deci prišivaju na kapicu rogove od jelenka, noge od krtice i parče tisovog drveta.

Dete, beleži Miodragović, ne valja ljubiti ni u tabane, „jer neće prohodati“. Ne valja dete ljubiti među noge da ne bi bilo „kurvar“, ni u čelo, „jer mu se onda oduzima zdravlje“.

’“²⁵ Kravajem, poznatim obrednim hlebom, kao i spomenutom basmom, detetu se sugeriše da otpočne hodanje, odnosno da mu noge postanu sigurnije i snažnije, te da što pre učini prve željene korake.

Obred se ovako izvodi: „Uzmu nov konopac i vežu njime obe detinje noge, ali ne sasvim jednu do druge, nego da može da korača. Onda se dete pusti da hoda. Ali dete nenaviknuto padne.

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

Pogaze li kudelju kudeljnice sirote, da im se zabije trnje u kopita, da im se polome noge do kolena. da nema toga ko bi se usudio da se protivu njena doma roti, jer milost boga štiti najpre carske dvore i

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

— bile su nacrtane i dve palme iz neke obećane zemlje, kojoj smo se približavali, korak po korak, gazeći nespretno noge svojih partnerki. Pojaviše se i reči čudnog zvuka: frajer, degen, troking, bugi-vugi.

Ovo je Burza, kaže mački, a ovo je Miki; ovaj ovde (to, za mene!), to je, kaže, Keba, ima dve leve noge! Pokazuje nas dami kao da je u nekom jebenom zoološkom vrtu. Šta se dešava?

Tako ćutimo i premeštamo se s noge na nogu, a onda Miki tresnu sve u lice: Ako oćeš novi film, kaže, a nemaš čime da masiraš narod, kaže, dođi, kaže.

— Tvoje su! — prošaputala je. — Voz ide sutra uveče, u deset i dvadeset. Noge mi se odsekoše od straha. U to vreme nije mnogo ljudi putovalo u svet.

I dok smo se tako premeštali s noge na nogu kao krivci, ne znajući o čemu da razgovaramo, ona nas je već gledala iz neke daljine, kao da više nije sa nama,

dodir malog šugavca, jer baš ti si izabran da budeš zaražen i prenosićeš svoju zarazu drugima; trčaćeš koliko te noge nose, šugav i osamljen, trčaćeš preko nekog bivšeg sveta i njegovih ruševina, a čim dotakneš nekoga od svojih drugova

i vraćali je uzbuđenu i nasmejanu, još toplu od igre, u beloj platnenoj haljini ispod koje su sevale njene tamne noge mulatkinje, njeni blistavi zubi ispod ružičastih napućenih usnica — bičevi njene svetle kose u letu u okretu igre —i njen

Kaluđerica podiže ruku, preprečivši put stjuardesi: – Ne možete goli u crkvu! Dva muškarca pogledaše noge mlade žene kao da ih prvi put vide.

Dva muškarca pogledaše noge mlade žene kao da ih prvi put vide. Stajali su pred crkvom i gledali njene gole noge, punih i oblih butina, čiji se mišići iznad kolena lako napeše, ostavljajući dve slatke jamice.

gledali njene gole noge, punih i oblih butina, čiji se mišići iznad kolena lako napeše, ostavljajući dve slatke jamice. Noge koje umeju svašta da izvedu! – Ma, dajte! — reče stjuardesa. — Niko neće znati! Kao da je to toliko važno?

Ta čudna mesta koja nismo nikada videli, sa prvim mlakim prolećnim vetrovima, doneše neki čudan nemir u naše noge. Šta sve nismo činili do tada da se spasemo otrovne lepote aprilskih noći?

Šta je video Bel Ami? Gole, tamne ruke. Šiške iznad samih obrva. Leđa posuta zlatnim dlačicama i noge, onu vrstu nogu koje vole da se njima klati na ogradi nekog mosta. Devojka ulazi u senku izloga gledajući ispred sebe.

Matavulj, Simo - USKOK

Struke, gunjevi, marame na ženskim glavama, zubuni i košulje lepršaju oko njih, a snažne noge pouzdano kraču gdje ni kozama nije lako!

Svi jedva dođoše k sebi od čuda, Krcun potonji; ali kako se moralo hoditi kroz nevidjelicu i kako im noge klizahu po snijegu, ne mogahu riječima iskazivati šta im je na duši.

Sâm sjede na slamu i podvi noge. Pošto se gost nećkaše, on ga povuče, i nastavi: — Sjedi molim te! Nije običaj da mi Crnogorci na ovi veče sjedamo

Janko otkloni stolicu, pa podvi noge. Pristav i Šuto zbiše se jedan uz drugoga, podalje i od trpeze i od glavara. Pa prionuše svi svojski, bez riječi.

To isto, a složno s njim, učini i baba. Onda izmijeniše noge. Tako naizmjence poigraše njekoliko puta na jednome mjestu, on sve jače klikćući i razmahujući rukama, ona jednako

I mi bjesmo mrtvi sustali, a pritište mrkla noć. Kad bi pred zoru, ču se poklič: „Ha, na noge, uteče Francuz!“ Bješe odmakao i sredio se da uzmiče braneći se. Bogami, te vješto uredio se.

Labud Markišin sjede na konop, pa oslanjajući se na toljage, prekrsti noge i poče se culjati. Drugo momče stade na dva koraka pre njega i viknu: „Koji si, more, na konju? Kud si krenuo?

— Bio je bio, kao snijeg, nâko rep mu pri vrhu i noge nad papcima crne! Imao je rogove vilašaste. — Vrača li se u vas pleće, Janko? — zapita Rako Mrgudov.

Jedan bješe još golobrad. — Studeno, djeco? — pita ih vladika. — Da otpanu noge i ruke, sveti vladiko! — odgovori stariji. — A zašto po toliko stojite? Možete se počešće mijenjati!

Tada joj brat natakne opanke na noge, a povrh košulje navuče joj drugu, novu košulju, koja se zove „vjenčanica“. Zatijem joj skine kapu s glave i otide, a

Zatijem se opet jede. Zatijem vikne stari svat njihov: „Ha, na noge moji djeveri, djevojku pod ruku!“ I ište djevojku.

Šesta je zdravica za sovru i družinu, a nju, kiti njihov stari svat, pa povikne: „Ha, na noge, na putovanje!“ Tada svi ustanu, vojvoda napije sedmu zdravicu domu, bratstvu i rodu, i to se zove: „Zdravica s nogu“.

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

Repić mi je zato mali. Leves pedes habeo, Noge su mi polake, Magnum saltum facio. Pravim duge korake. Saro mea dulcis est, Meso je u zekana Pellis mea

zapisa o toj vrsti kućnih pomagača, o tome kako se srođavaju sa kućom u kojoj rade: Nabasa kogod i na izjelicu, noge bi ispod sebe pojeo, a našim prvim komšijama svakog proleća odnekle dobatrga i sam kakav subenast čovjek, obično

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

3. LEPRŠIĆ (s velikom kokardom srpskom), PREĐAŠNjI LEPRŠIĆ (peva): Na noge, Srblji braćo, Sloboda zove! ŠERBULIĆ: Žalosna nam sloboda! LEPRŠIĆ: Šta, i vi ste Srbin? Nije li vam sramota!

ŽUTILOV: da čujemo. SMRDIĆ: Bila je bitka kod Pančeva; tu su Madžari potučeni do noge. No to je ništa. ZELENIĆKA: Ništa? Kad Srbin slavnu pobjedu održi, to je ništa? O, nebo! SMRDIĆ: Ima važniji novina.

MILČIKA: Eno puna pijaca ljudi. Pešta je pala. ŠERBULIĆ: Ajdete da gledamo kako će da beže. LEPRŠIĆ: Na noge, Srblji braćo, Sloboda zove! (Zavjesa) DJEJSTVO ČETVRTO 1.

ZELENIĆKA: Šta znate činiti. Što ne kopate redute? Otkad ja vičem da se kopaju reduti! Gdi su barikade? Svi na noge, pa se oružajte! ŠERBULIĆ: Mi ne umemo tući se. SMRDIĆ: Mi smo u odboru.

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

sve nesigurnosti svoga međunarodnoga položaja, pored svih unutrašnjih trzavica i pobuna, Srbija staje sve čvršće na noge. Prosveta i kultura u njoj se razvijaju kao prirodna posledica samostalnog državnog života.

U poeziji, »bogodani«, »ženijalni« pesnik, kako se tada govorilo, treba da bude što razuzdaniji, da baci pod noge zdrav razum i logiku običnih, smrtnih ljudi, da objavi rat sintaksi i rečniku, da sebi prisvoji pravo da kao bog stvara

Milićević, Vuk - Bespuće

On ubrzava korak, dok neprestano ječi zvono, odnosi zvukove u klance, koji ih odbijaju i survavaju pod svoje noge u Unu.

s pijanim kočijašima, vratiše neki radnici iz tuđine i uz pjesmu poletiše kroz selo, zbijeni i stiješnjeni da su im noge visile iz kola; a glave im se pomaljale, s iskrivljenim licima od pjesme koju pjevahu iz sveg grla.

Sremac, Stevan - PROZA

A to mesto prepiščika jedva je dobio. Sva mu se familija digla na noge dok mu je izradila to mesto. I tetka, i strina, i stric, i neki daleki rođak (čije su ime i zvanje vrlo često s ponosom

prsluk, opasan tankom tkanicom, za kojom zadevene behu jedne dvojnice, malo kraće od učitelja, a tanke kao učiteljeve noge, koje se lepo provide kroz tanko srpsko platno. Škola je bila dosta lepo nameštena.

Opisa je od repa ravnim načinom do ušiju i rogova. I tu su deca lepo mogla saznati: da krava ima četiri noge i peti rep, dva oka, i uveta dva, i usta; oči da vidi, uši da čuje, usta da jede, i noge da ide, rep pak da se brani

saznati: da krava ima četiri noge i peti rep, dva oka, i uveta dva, i usta; oči da vidi, uši da čuje, usta da jede, i noge da ide, rep pak da se brani od muva.

Radičević, Branko - PESME

de baš ne umedo, Ona prođe — ja tedo za njome, Al' s' ne mače noga poda mnome, Srce vrelo bi tad pod oblake — Ao noge, de bijaste lake! Ništ' ne mogo do za njom gledati, Al' ko će se čuda nagledati!?

Ščekasmo se na noge i ruke, Pa za časak eto braća luda Dogrcaše do brega i pruda. Mlogo li se tako kadikada U se glava pouzdala mlada,

“ jedan drugog kori, Živo s' radi, al niko s' ne mori, Gledni samo posle uje svake, Gledni, brate, one noge lake, Ta tek što se svirac čuje, Već u kolu s' poskakuje, Kolo, kolo, svirac svira, Noga zemlju ne dodira, „Sitno,

“ Pa potrči bistrome izvoru, Pa dovati tu lipovu koru, Pa se napij vodice lađane, Pa ubrzaj te noge lagane, Udri gorom, po stenju se veri, Pa jagode, pa cvetiće beri.

Tek što doše magarci na Savu, Pas i spazi pa prekloni glavu, Pa im smerno na susret poita, Poljubi im noge i kopita, Jošte nešto govoriti tede, Al' magarci ni da ga poglede, Već skočiše u lađu laguni, A za njima psina i

Al' ne beše ni trebe nikake, Ja ustado, noge beu lake, Onda glednu kakva mi je glava, Al' i ona zdrava i čitava: Udariti što podnese snaga, Pa od rane i bola

Što l' ga goni ovako po noći? Već je blizu, već i puška ciknu, A uz ciku junak vako viknu: „Ta na noge! Turci udariše, Udariše, vodu pregaziše, Biju, kolju, robe, pale, ruše — Jao, Srbi, kud će vaše duše.

Pobratimstvo pod noge vrgao, Rodnu zemlju zlotvoru izdao, Na krst časni sablju povadio, Ukraj Boga mesto izgubio, Pa sve zaman — oh ti

polje ravno — Ma tud proše drugi već odavno, E su čuli kako je u gradu, Čuli Srbi o turskome jadu, Pa se vešto na noge dignuli, Dve-tri straže njima ukinuli, Pored grada prošli stranputice, Hvatili se zelene gorice, Tu zapali zgodno u

“ Pa je gleda i opet pogleda, I bi tako do zore ostao, Al' uletje jedna laka straža: „Na noge se, eto Turci idu, Jalakaju, česte puške meću.

Nemoj plakat, draga mati mila, Jer u meni leži divna sila, Krepko srce, noge, ruke zdrave, Idem, mati, da naberem slave, Idem, mati, s vragom da se bijem, Dušmanina zlobnu krvcu lijem.

(PRETPEV IZ JEDNOG MALOG EPOSA) Neverni Vuk je Srbiju izdao, Na Kosovu je njezin soko pao, I Srbijanca junačke su noge Sužanstva lance vukle gode mloge.

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

— Sjećam se kao da je večeras bilo: pomoli se mjesec nad gajem, sto metara nad našom kućom, a mene noge same ponesu k njemu. Kuda? — drekne ćaća pa za mašice, za kamdžiju, za ...ne bira čime će.

Bacam se u ćošak po one naše najduže grablje, a stari samardžija polako ispravlja noge, ispravlja leđa, vrat i okreće se djedu, sjedećivom i začuđenom.

Budio sam se, skakao na noge i nešto tražio pa opet, nerazbuđen, nastavljao potjeru za nečim što će mi vječito izmicati i priviđati se i kasnije u

Drugi nađe kradljivca, zdipi taj i kućevno i komšijsko, sve što nije za nebo prikovano. Nabasa kogod i na izjelicu, noge bi ispod sebe pojeo, a našim prvim komšijama svakog proljeća odnekle dobatrga i sam kakav subenast čovjek, obično

— Ti se, Nidžo, pritrpi, sjedi gdje si tu si, a ovamo štokakvi: noge poda se, štap u drage šake pa raspali kuda ga oči vode.

— A kako te noge služe? — propituje se putnik, kome su njegovi neumorni kraci glavna sprema, i, da bi pokazao brigu za djeda, već ga

Nek mu i sveti Jovan lomi noge po onim panjevima, kao i on. Imaće bar o šta tupiti onu svoju svetu sikiru. — E, mnogome je stari Rade pružio ruku, pa

seljak okuje ruke uz plug il motiku, savije draga leđa crnoj majčici zemlji, pa tako, korak po korak, kao da su mu noge u bukagijama, miče se uz brazdu. Ne vidi čestito ni dragog sunca, ni oblak nad glavom, ni ticu kako leti.

Šta da se kaže, nije mu bilo naročite mane: imalo je sve četiri noge i rebra kao motor na vazdušno hlađenje, tek je bilo očevidno da ga je ta njegova vidno izražena mršavost spasila na

), zatim pogleda u svoje bose noge i zirnu put otvorenih kućnih vrata. Strikan ga preduhitri: — Ajd, ajd, ta nećeš valjda tražiti one stare opančine.

A ja, vidiš, i bez tvoje pomoći pogiboh. Jovaš tiho štucnu, naglo se preznoji i spusti pogled na bratove bose noge. — Eto ti, uzmi moje cipele, meni ionako neće više trebati. Uvijek si imao sreće više neg ja.

Tršavi dječak pribi se još više uza svoga kuma, udarajući mu uz put u noge kao ždrijebe kobili. Dugo je ćutao, pečalan i splašen, pa će ti se istom oglasiti, potiho, da drugi ne bi čuli: —

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

Ne može, gospa, od svoje silne gospoštine! JUSUF: Molim te, čekaj da sednem! Noge su mi se presekle! Sedi sad i ti, još malo pa ćemo zajedno da se smejemo!

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

Odjednom kola počeše brzo silaziti niz put, Dimitrija se strese, polete za njima, ali mu se noge ukočiše, i on se poče besno izdizati, batrgati i mahati rukama i nogama... Htede da viče, ali ga glas izdade.

Podvila ona noge pod šalvare, kolenima pritisla platno, jednom ga rukom drži zategnuto i palcem pritisla šav, a drugom šije brzo, silno.

I tek onda donosiš jela, ali najviše pšenice s orasima i šećerom. Ja sam seo, prekrstio noge i punim usta, a ti samo trčkaraš, donosiš, sedaš sproću mene podvivši kolena i probiraš što je najbolje. — Evo, uzmi!

Pružih ruku, obvih je oko tvog pâsa, ti se ugnu i slatko nasmeja. — Nemoj! Tuga mi je! Noge počeše da mi drhte. Jače te k sebi privlačih, ti se ugibaše, podavaše i naginjaše k meni, šapćući: — Pa šta hoćeš?

Ako je ’adžika nije Bog! Čekaj ti! ... I zatim rupi u dvorište, podskakujući s noge na nogu, mali, raspasan, zanoseći se, tvoj muž, Nikola. Otpoče da lupa na kuhinjska vrata.

Kako koja dođe, izvadi vode iz bunara, umije se, polije bose noge, zatim brišući lice „boščom“ seda u hlad i ćereta sa ostalima. Žagor se sve više dizaše.

— Sedi. Odmori se. Hoćeš duvana? — Pa mogu. Daj! — I, obzirući se, polako sede, skrsti noge i uze da savija i puši duvan, ali nevešto i brzo.

— A što? ti li si mi dala?... Moje pare! — I, kao u inat njoj, seda na zemlju, prekrsti noge, baca kapu, vadi iz pojasa staklo rakije, pije iz njega i produžava pesmu. A kad je trezan, radi kao crv.

Beše jesenje veče. Zahladnelo je. U kujni plamti velika vatra. Mi smo se, deca, načetili oko nje, zapretali bose noge u pepeo i pečemo kukuruze na žaru. U sporednoj sobi ležaše strina.

iz krbala, a između kojih se jedva vide deca koja jašu; u skutu im bošče, za pojasom „pištoljče“ od čauri ce, a bose im noge klate se i udaraju konje po vratovima. U strani, pored zidova, ide ženski svet.

Sviraju. Samo za Šabana, šupeljgdžiju, nema mesta. Izgurali ga drugovi ispred sebe, na svetlost. On pre krstio noge, pognuo se.

Čisto osećam kako se neke grudvice rastvaraju i krše u njenim nedrima pod mojim laktom. Čak mi i noge gore od njene toplote... — Ne slušaj ti njega... lud je on, lud!

Kostić, Laza - PESME

Al' nemoj tako da se žestiš jako! na noge momci! rasturite pakô! palite tamo one kule bele! grejte joj srce sred vatre vrele!

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

PRIPOVECI I OVOJ ANTOLOGIJI 2 PRIPOVETKE 9 TAMNI VILAET 10 BAŠ-ČELIK 11 AŽDAJA I CAREV SIN 27 U LAŽI SU KRATKE NOGE 33 DJEVOJKA BRŽA OD KONjA 40 STOJŠA I MLADEN 41 ZLA SVEKRVA 48 CAREV ZET I KRILATA BABA 51 ZLATNA JABUKA I DEVET

Onda mu ona za brata kaže. On brzo naredi da ga dovedu, a kad ga car vidi, skoči na noge, ruke šire pa se u lica ljube. — Dobro došao, šurače! — veli sokolovski car. — Bolje tebe našao, zete!

Onda car zapovjedi da ga preda nj dovedu, dočeka ga na noge pa se šnjime poljubi i reče mu: — Dobro došao, šuro! A taj njemu odgovori: — Bolje tebe našao, zete!

uzmu vodu, pospu vodom po onijem ranama, kud je carević rasječen bio, kad pospu, rane se sastave, i carević skoči na noge te oživi. Onda ga carevi sjetuju: — Idi sad kući, kad si se smrti izbavio.

A on sa svojom braćom i mladom otide kući svome ocu, i onde je živeo i carovao do svoga veka. U LAŽI SU KRATKE NOGE Bio jedan car pa imao tri sina, i tako je bio star, da već nije čuo ni video.

Onda carev sin pristupi polako, te je obljubi, pa joj skine prsten s desne ruke, i s leve noge čarapu, i na kolenu ostavi joj belegu. Pa onda otide u galiju, te je brže bolje krenu, pa beži!

Onda car reče najmlađem sinu: — Ti nisi ništa našao, nego si mi doneo morsku vodu; sad idi kud te oči vode i noge nose, kad si me tako hteo da prevariš.

A ona mu odgovori: — Brate, poznajem u tebe maramu što sam je svojom rukom vezla. Onda Stojša skoči na noge pa joj se odmah pokaže da je njezin brat, i pripovedi joj kako je bio i u druge sestre.

dva vola pečena, dve pećke hleba i dva akova vina, „eto to mu je obrok“ reče sestra Stojši, a on kad to vidi, prekrsti noge pa sve opucka do mrve, pa onda skoči na noge i reče: — Aha, sestro, da bijaše još!

vina, „eto to mu je obrok“ reče sestra Stojši, a on kad to vidi, prekrsti noge pa sve opucka do mrve, pa onda skoči na noge i reče: — Aha, sestro, da bijaše još!

A ona mu odgovori: — Brate, poznajem u tebe maramu što sam je svojom rukom vezla. Stojša kad to čuje, skoči na noge, pa joj se odmah pokaže da je njezin brat, i pripovedi joj kako je već bio u drugih sestara.

vola pečena, tri pećke hleba i tri akova vina, „eto to mu je obrok“, reče sestra Stojši, a on kad to vidi, prekrsti noge pa sve opucka do mrve, pa onda skoči na noge i reče: — Aha, sestro, da bijaše još!

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

6. MAGA, PREĐAŠNjI MAGA (nebrižljivo obučena i neočešljana, u papučama; kad ide, vuče noge i reči razvlači): Pomozi bog, braco! MAKSIM: Evo pametne i valjane gazdarice. Šta si ti danas kuvala, Mago?

) Vučko, donesi kafu za Majku. STANIJA (koja je sedila): Pa kako da sedim? LjUBA: Pa tako. STANIJA: Da mi vise noge? LjUBA: Lepše je tako, nego da se čovek zgrči. STANIJA (trese glavom): Ne dopada mi se ništa ovaj adet.

PRVO ADVOKAT (sam) ADVOKAT (s velikim trbuvom, sedeći kod astala digao obadve noge na stolicu i prevrće akta): Mіhі іuѕ et іuѕtіtіam realі cum effectu admіnіѕtrare dіgnaretur. Hm!

(U JEDNOM KRAJU POZORIJA SELjAK, TRI ĐAKA STUPE PEVAJUĆI.) MARKO: Dobra volja, vruća krv, lake noge jesu stupci, na kojima ceo svet počiva. Mlad čovek sve ovo ima, zato on i najveće vnimanije zaslužuje.

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

Druga bi vezala ugursuza za ovaj postupak u klupče, pak bi ga bacila konjma pod noge, da ga svega izgaze. STEVAN: E dobro! (Pođe.) SULTANA: Kud si pošao?

SULTANA: Gora sam nego sluškinja kod tebe, napustio si ove da me kaljaju od glave do noge. TRIFIĆ (gledi u Persidu): Šta ste joj radili? PERSIDA (slegne rameni). SULTANA: Šta se rogušiš, strvino ženska?

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

maneken za jamice na obrazima, nosilac najglatkije kože prvog reda sa zlatnim pramenjem iza uva, vlasnica dve leve noge sa štiklama koje kriviš prema unutra i još ti nije sasvim jasno kako će se noćas u svojim dosadnim krevetima prevrtati

— Ma nemoj! — Ipak, dopadaš mi se na izvestan način... kažem sebi u ogledalo — imaš lepe noge, i uopšte! Nisi baš riba za bacanje! Kada bi nabacila koji kilogram više, možda bi se neko i okrenuo za tobom na ulici.

— What happened later? — upita Džordž udarajući neprestano u tamburu, dok je svoje noge, dugačke najmanje dva i po kilometra, držao sasvim gore, na ormaru. Pušili smo kao ludi njegove duvane. — Pa, ništa ...

da se nikada nećete ugojiti, da nikada nećete nositi sive flanelske kostime, i nikada cipele preko kojih se prelivaju noge kao da su princes-krofne, nikada, nikada, nikada — a vidite, to vreme je ipak stiglo — došla maca na vratanca, a cica

Hoću da ćutim i slušam muziku koja mi dopada i da ništa ne čekam, već samo da postojim, tako nekako — da osećam ruke, noge, zube, nepca, kosu; jednom rečju, oću da baš sad živim, ako si razumeo šta oću da kažem? A ti, šta ti radiš?

Jedva čekaju da se uvale svetu među noge. Kao, preziru društvene norme, kao, oni što imaju kartone — oni su potrošačko društvo, srednja klasa, malograđani!

— Koliko košta ovaj pejzaž? — upita poslovno. Mišelino zažmuri i odvali cenu: — Sto hiljada! Noge mi se lepo odsekoše.

“ ili onaj modni fazon: „Kad skraćujete pantalone da biste napravili šorts, pazite da ne otfikarite i noge!“ Toliko mi je bilo muka od svih tih budućih žurnalista, da sam tipu, kada je došao red na mene, izdeklamovala sledeću

svoju tezu, uživljavajući se do maksimuma: — Zamisli samo ovakvu scenu — kaže — ulazim ja tako u svoju sobu, a on drži noge na mojim rukopisima i pravi od njih aviončiće koje lepo izbacuje kroz prozor...

On, naravno, odjuri koliko ga noge nose i ufura naglavačke u štab, mislim, pravo među oficire kojih je tu bilo, možete već misliti, u ogromnim količinama!

neobični srpski bik zaljubi se u jednu sasvim običnu hercegovačku kravicu iz okoline Gacka, koja je imala čak i krive noge, a o razrokim očima da i ne govorimo. Bik je odbijao sve lepotice koje su mu dovodili.

ulice, koja verovatno ima gliste jer deluje sasvim leško, to jest kao leš, kazala mi je da hodam pogrbljeno i bacam noge prema unutra.

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

“ Prilazi baka krevetu tajno i gleda lice zlaćano, sjajno, u plavoj kosi zvjezdani prah. „Kuda li noge njegove jezde! Visine voli, nebo i zvijezde, kako ga nije u noći strah? Moram ga tući, tu druge nije!

Zašto nosite unuka mog širinom neba zvijezdanog?! Sandale trpe batine mnoge i složno škripe: „Krive su noge!“ Noge se bune: „Kriva je glava, noću je budna a obdan spava!“ Baka se ljuti. „Pogledaj vraga!

Zašto nosite unuka mog širinom neba zvijezdanog?! Sandale trpe batine mnoge i složno škripe: „Krive su noge!“ Noge se bune: „Kriva je glava, noću je budna a obdan spava!“ Baka se ljuti. „Pogledaj vraga!

“ Mjeseca noge junačke nose, ne sluša bakin razgovor, već bježi ravno do gorske kose, tamo se sakri za zelen bor.

Ostaću valjda živ.“ Sanjaju polja pod zlatnom lunom, dok Ćosa ide sa torbom punom, veselo noge jezde. Putuje mlinar bez brige, straha, kite ga velom srebrna praha nemirne krupne zvijezde.

divljom hukom i pođe poslu svom, a usred gore, u istom trenu, Brkonja div se iz sna prenu i poče strašan lom: „Na noge, divi, drugovi smrti, ovamo gvozden bat!

Tu Ježić uđe, pliva u sreći, šušti i pipa gdje li će leći. Namesti krevet, od pedlja duži, zevnu, pa leže i noge pruži. Sav blažen, srećan, niže bez broja: „Kućico draga, slobodo moja!

pre trista leta, u doba slavno, na kraju sveta jedan crn trn, svaka mu čast, baš pored puta, a pored njega, uz noge brega, starina hrast. Šireći grane starina hrast srećan je bio i sunce pio, žurno, u slast.

Sa malo reči, bez mnogo buke, skuvaj mi danas čorbu od štuke!“ „Od štuke čorbu! — starina viče, na noge skače s velikom bukom. — Ako ti spremim, brka mi moga, opanak svoj ću pojesti s lukom!

“ „Čitavi svet si prošao, veliš, zar je moguće, druže? Prošao peške, u jednom danu, i još te noge služe? Kaži mi samo, ne budi ljut, Koliko beše dugačak put?

“ Evo ti lava, razjapi usta, a i vuk skoči brže, prenu se čiča, na noge đipi — pa se iza sna trže! Umesto vuka i strašnog lava, nad njim se beči — Vinkova krava . . . . . . . . . . .

Il je promukȏ il možda spava ili je nekud pobegȏ, čuj!“ Prepuni briga drugari žure, uz noge rastu ledeni žmarci, a kada stigli, povika Žuća: „Pogledaj, Tošo, zaspali starci!

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

— Zašto ne? Nek dođe! Žena mi dodaje ruku da uskočim sa mola. Briše klupu gde ću sesti. — Čuvajte noge od džakova, — kaže čovek, — iz njih ispada cement i ako padne na vlažnu obuću teško ćete ga skinuti.

— Ali, ujna, — prekide mladić (znači taj je verenik!), — otkuda trag noge samo tamo gde se iskrcao, a ne i po celom ostrvu i ne na suprotnoj obali odakle je došao?

— Razume se da je zmija, — kaže ribar. — Zmija sa nogama! Sutra ćeš naći i ribu koja ima noge. — Kažem ti da je zmija. — Gledaj kako se uhvatila za štap.

Za deset dana ćete opet biti snažni. — Danas sam prvi put ustao i naročito su mi se noge osušile. Da mama nije došla sa pijavicama i pustila mi krv, šta bi bilo sa mnom!

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

Svetlosti mi duša hoće, a odmora slabe noge, Klonulo je moje telo, umorne su moje noge — Al' je krepka volja moja, što me noćas vama vodi, Da posvetim život rodu,

Svetlosti mi duša hoće, a odmora slabe noge, Klonulo je moje telo, umorne su moje noge — Al' je krepka volja moja, što me noćas vama vodi, Da posvetim život rodu, otadžbini i slobodi.

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

GINA: Teško mi je! (Prekrsti se, služi se.) Bog neka ga prosti! MIĆA (kad mu priđe Danica, on ustaje na noge ushićeno): Ko bi to rekao, u kući punoj tuge i žalosti jedan tako vedar i očaravajući pogled! (Služi se.

GINA (zbunjeno): Kako da ti kažem... ovaj, i nisam se prilepila, nego tako, naslonila se; oduzele mi se nešto noge pa se naslonila malo. SARKA: Pa idi u sobu, lezi. GINA: Ne mogu, ne mogu da maknem. SARKA: Da te povedem?

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Pazi da ne uđeš — dobaci jednome, koji samo pomoli glavu. Onda se obrati ostalima: — Sedite na ulaz, i opustite noge... tako, da se bar i mi malo opružimo.

Prvo bih njih pustio u borbu. Ako nema jedno oko, a ima zdrave noge, natovari mu municiju na leđa, pa neka nosi dotle dok ne pogine.

Onda ih voljnim korakom odvedoh pred kazan. Gibajući se s noge na nogu, prilazili su lagano, podmetali porcije i odlazili na poljanu. Tek sada odjeknu veseli žagor.

Ljudi su se leno protezali i jedva vukli umorne noge. Noć je bila mirna i puna zvezda. Tišinu njenu narušavali su rzanje konja i zveket lanaca...

Onda potporučnik Aleksandar pozva vođe odeljenja. Pred njim je škiljio fenjer. Onako visok, raskrečio Aleksandar noge, zabacio ruke na leđa, kapu nabio na desno oko i ljutito hvata zubima brk. — Sad i nikad više!

Zapitah jednoga zašto ne sedne. — Teže mi je onda. Zabreknu noge, pa ni da maknem — odgovara pešak, vadeći iz marame križani duvan.

— Razumeš li?... Svašta bi bilo, da ne ugledah belca komandantova. Dok je to govorio, slučajno opazih da je izvukao noge iz uzengija i mlatarao slobodno. Setih se onoga mrtvoga vojnika, čije su noge slobodno klimale izvan kola...

Setih se onoga mrtvoga vojnika, čije su noge slobodno klimale izvan kola... — Potporučnik Aleksandar! — čusmo odsečan glas komandantov, koji nam je odnekuda

Grudi su bile razdrljene i krvave, a noge grčevito podavijene. Nešto me smlati i osetih umor. Apatično pođoh. Cigareta mi nije prijala, te je bacih.

U jednome šipragu pobijeni tovarni konji, iznaduvali se i noge im samo štrče. Vojnici posmatraju i ćute. Ledena drhtavica i pritajen strah prožimao je telo.

Levo neko jauknu. Osmatrač druge baterije strmoglavce pade sa drveta, a poručnik Dobrosav raskrečio noge na nasipu i komanduje iz sveg glasa: — Po pet razornom granatom!

strahovitu dernjavu i zapomaganje, ljudi su se gazili, tukli za prelaz, kola su se u zaokretu prevrtala, ljudske grudi i noge životinja su prskale, uz očajan jauk i vrisku... Vozari bez komande pojahaše, gotovi da pojure.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

Telo mu beše nesrazmerno razvijeno : ruke dugačke, dopirahu do kolena, noge kratke sa navrnutim stopalama unutra; ceo mu stas beše neprirodno nakrivljen u stranu.

»Kakvo li je ovo čudo ?« kao da se pitahu njihova lica, ali oni ćutahu dok im se putnik ne približi. Njemu zaklecaše noge, stade da baca poglede u stranu i, ni sam ne zna kako, priđe lepoj mladoj devojci, skide šešir i ne gledeći je

bio sam zbunjen. Oni prođoše kroz seoski sokak, po kome ležaše sitna, istucana, laka prašina, u koju upadahu noge do članaka.

Ljubica stajaše u hodniku dok deca polako iziđoše iz škole. Za decom iziđe Gojko, gledajući pred noge. Oboma beše nezgodno da se pogledaju, a znaju da se ne mogu ćuteći mimoići.

« Ona se strese od te maglovite zebnje, pogleda na Gojka, koji iđaše gledajući pred noge, duboko zanesen u misli, pa se i sama opet zanese mislima. »Čudnovata je, baš!...

Ljubica sve više svetli očima. Ali po neko ustane, pa sve naopačke... Ljubica se mršti, lupne nogom, upravo vrhom noge o pod; vidi se rado bi skočila i pritrčala detetu. Ko zna šta bi mu uradila od srdžbe!...

On se hvata nje još usrdnije. »Čuje on za tu promenu... već tamo, depeša... pa mu se odjednom odseku noge od straha... Drhće i čeka dan, dva... Treći dan dolaze tri čoveka u srez, javljaju se kapetanu. Komisija!

Nešto ga u grudima davi, steže i penje se na više, noge mu klecaju, u glavi čitav haos... On otkači svoj kratak zimski kaputić, obuče ga veoma brzo, nabaci kapu na oči, pa

Gojko stajaše, preneražen, zelen i bled, razrogačenih očiju od straha, noge i ruke mu drhću, a na licu mu se, pored preplašenosti, jasno čita pređašnji izraz teškoga umora i gorkoga stradanja...

Gojko se osvrtaše oko sebe unezvereno, drhćući od straha i uzbuđenja. Noge mu upadahu u nešto meko, sitno, on pogleda oko sebe, po podu beše samo stočno đubre.

Ne može još da se pribere od straha. Noge, mu drhću, i on se jednako osvrće oko sebe, očekujući kakvo novo, još gore zlo. »Šta je ovo ?...

je gotov da vikne iz svega glasa, ali se još uzdržava, jer ga je sramota od seljana, koji su se okupili pred sudnicom. Noge mu veoma zebu... Ustade, pa poče brzo hodati, ali kad pruži korak, taman ima prostora da korači četiri puta.

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

“ “Prođi me se, ostarjela majko: Udala se moja jauklija! Zato kujem konja od mejdana Ne bi l’ mogle noge alatove Dostignuti Zlatine svatove!“ 134. “Sele Jele, što se ne udaješ?“ “Brale Niko, kad me niko neće.

Jedan lanjski a drugi polanjski, Pod njim Kata sama bosa šeta, Za njom majka kondurice nosi: “Dete, Kato, zebu li ti noge?“ “Stara majko, ne zebu mi noge, No mi zebe srce za junakom!“ 212.

“ “Stara majko, ne zebu mi noge, No mi zebe srce za junakom!“ 212. Vila se loza ninova, Okolo grada Budima; Budila cara Lazara: “Ustani, care

njihati se, ljuljati se Oblučje - prednji deo sedla u obliku luka, unkaš obojak (obojci) komad tkanine kojim se uvijaju noge, stopala, a služi umesto čarape; komad deblje tkanine koji se ulaže u obuću, najčešće u opanke obruniti - okruniti,

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

oklope i krune od kartona, brade od vune, brkove i obrve od ćumura, sviramo na violinama bez žica, hramljemo na zdrave noge, umesto trudnog trbuha nosimo jastuk, nad mrtvim majkama prolivamo suze pomoću luka!

BLAGOJE: Plivam sve stilove, prsno, leđno, kraul, beterflaj, 4h100 metara mešovito, ronjenje, skokovi na glavu i noge sa raznih visina! GINA: Zaboravio si da pomeneš kučeći stil! SOFIJA: Hvala, sad mogu i sama!

Ne razumiješ. Stolica se ne pravi sàdvije noge! SIMKA: Gino! Dajte vode! Raskopčajte ženu! TOMANIJA: Prskaj po obrazima! SIMKA: Gino! Gino!

VASILIJE: Gde da se izgubim? MILUN: Ne zanima me! Slobodan si da ideš kuda oćeš! Idi kud te oči vode i noge nose! Dok još imadeš nogu i očiju! I nemo da te sutra ovde zateknem!

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Okitiće mramorom sale i spustiti zavese žute, da lešine zidove ne provale i da ćute! Obesiće odore šarene i noge i ruke vojnika, a ruševine i obeščašćene žene, gledaće samo sa slika.

Uzimao sam i časove engleskog jezika, kod jednog profesora kome je voz bio odsekao noge, pa se dao na davaše časova. Takav mu je bio i engleski.

Mornare su, sa pristaništa, prosto bacali u motorne čamce, tako da sam mislio da će pokrhati i ruke i noge. Vranicani je tvrdio da im ništa neće biti i da će sve to zaboraviti, kad se ispavaju.

Sa tog brdašca malo se naših u šume iza nas vratilo. To veče, ranjenici su odvezeni tako da su noge i ruke visile iz kola, kao kad telad voze na klanicu. Bio sam se grdno prepao. Video sam da ću poginuti.

koji je bio prošao bolnicu za oči, za trahom, za bolesna usta, za bolesni stomak, za bolesna pluća, za bolesne noge, za gluve uši, i Ludnicu. Pijem u slavu kotlova čađavih u kojima su vrile pomije koje su jeli kad zvona zazvone podne.

Gledam kako sujeverne domaćice u Komoranu istrčavaju na kapiju, i prosipaju iz lavora vodu u kojoj je mrtvac oprao noge. Poneku sirotu ženu ti neprekidni pogrebi toliko uzbuđuju, da nam dovikuje ružno i da nas proklinje glasno.

stostruka bića, što liče na cvet, cvetala su u vodi, i modra kao letnje ruže, prilepljena na kamenje, osula su mi noge bojom koja je kao krv.

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

kada đavo, posle jedne ili dve pesme, okrete da svira nekakvu igru, sve ih obuze čudan nemir, drhtavica neka uđe im u noge, i noge — hoćeneće — počeše same da se podižu, kao daje pod njima zemlja gorela i pekla ih.

posle jedne ili dve pesme, okrete da svira nekakvu igru, sve ih obuze čudan nemir, drhtavica neka uđe im u noge, i noge — hoćeneće — počeše same da se podižu, kao daje pod njima zemlja gorela i pekla ih.

kao da je dobila vrtoglavicu, dok nije, okrećući se sve unatraške, zagazila u rit i zaglibila se u mulj sa sve četiri noge preko kolena.

On nije mogao ništa da kaže. nego se samo tresao. Noge mu se ujedanput podsekoše i on se sruši dole i, udarajući čelom o mramor, dopuzi do starčevih nogu i stade ih ljubiti,

Zašto nisam i ja tamo?... (Stresa se od zime.) Zima... ruke mi se mrznu, noge kao led... sneg mi ulazi u cipele... poderane su... (Spazi na zemlji nekakvu hartiju pa je digne.) Gle, hartija!...

od nekakvog paketa valjda, u koji su bili umotani pokloni za Materice... A ovo je moj poklon... Ded da uvijem u nju noge pa mi neće zepsti... (Seda dole, izuva se, uvija nogu u hartiju.) Tako... Radnik: (u prolazu) A šta ti tu radiš?

naći ću ja njega!... Gospođa u crnini: Ne idi, čedo!... Sneg je dubok... niko ga tamo ne čisti... noge upadaju preko članaka... putanje nema... spotaknućeš se, pašćeš... smrznućeš se... Siroče: Svejedno je...

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

Ministar me privede jednoj fotelji i namesti da sednem, a on sede prema meni, prebaci nogu preko noge, pogladi se zadovoljno po oblom trbuhu, i započe razgovor: — Baš se radujem, gospodine, što ste me posetili, a ja sam

Čudna mi čuda, jedno oko! Šta će ti oči kad ima ko za nas gleda i vodi nas sreći? Valjda ćemo zbog tvoga oka i čičine noge napustiti ovo plemenito preduzeće. — Laže čiča! Laže čiča, pretvara se samo da se vrati!

pa će mi usput dati savete mudre i oprezne: „Pazi niz ove basamake, i kad ideš, nemoj da zevaš nego gledaj pred noge. Sapleteš se, pa mož' da padneš na mestu mrtav!...

Javi se za reč jedan bled, iznemogao starac, smežurana lica i bele kose i brade kao sneg. Noge mu klecaju od starosti, leđa povijena, a ruke drhte. Glas mu je trepereo, a u očima se svetle suze. — Kleard.

Javi se za reč jedan bled, iznemogao starac, smežurana lica i bele kose i brade kao sneg. Noge mu klecaju od starosti, leđa povijena, a ruke drhte. Glas mu je trepereo, a u očima se svetle suze.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Sve gotovo, ti sedneš u košar, opružiš noge po tavanici, a leđa odupreš o tanko pruće pa hajd' u njive. Za tobom se digao urnebes od dece, no redara ih sve

se dolina od strahovitog bukanja, od koga i tebi srce življe zakuca, pa gledaš pomamnog bika kako je kleknuo na prednje noge, zab'o rogove u burumak i, sa strašnom rikom, baca u vis busenje, koje se vraća opet na njega i pretvara u prah...

o, ućustečila se, brate moj, pa samo gledam kad će da pa'ne, a one jadne noge, utegnute u štivlete sa šiljcima, nema, no samo klamiću tamo i amo...

Da ne bi glava stradala, morale su Pavlove noge tako igrati i trčati po selu, da se uveče, kukavac, nije mogao držati na njima.

Ali ko sme zaostati iza društva!... Bar da srce ne bije ovako jako. I to smeta hodu. Noge se spotiču, ali niko ne oseća umor; svaki grabi da je naporedo s društvom, i ima samo jednu želju: da se što pre

Ali sad beše muka penjati se uza stranu. Noge se otiskuju, a glava mora jednako da bude podignuta, da bi se što dalje pred sobom videlo, te i ne možeš da gledaš gde

— Hajduci! — viknu neko, i svima se odsekoše noge i zastade neki teret u grudima. Besmisleno, plašljivo, bez jedne kapi krvi na licu, pogledasmo prema sebi, i svačije

putniče, i pročitaj: ako uđeš u varoš na konju, izgubićeš konja i polomićeš rebra, ako li se kreneš peške, — izlomićeš noge. Razmisli se, pa pođi napred!...

Prekrete nekoliko puta s jedne noge na drugu, ne znajući na koju stranu da se krene, pa, najzad, obrte Spasoju leđa i, polagano pazeći da ne izgazi

— raspričao se ja nešto pred decom, Bog zna gde su mi bile misli, dok tek odjednom đaci pođipaše i stadoše pravo na noge. Trgnem se i, u prvo vreme, ne znam ni šta sam mislio.

Mislio sam da ću onoga trenutka učiniti sto čuda i od sebe i od njega, a ono ništa. Samo osetih da mi igra usnica i noge stadoše da klecaju u kolenima. Pa dok si udario dlan o dlan, ono sve prođe, kâ da ništa nije ni bilo.

neka električna vatra juri kroz mene: gornja usnica gori kao žeravica, pa odjednom vatra preleti u veliki prst desne noge, pa u dlan leve ruke. Ređam ja: »dolgodenstvenoje i mirnoje žitije«, ništa...

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

Odsekle su mi se noge kad sam u čaršiji čuo da ti se isprosila ćerka. Kažem Joci crevaru: Ivković je ovakav, Ivković je onakav, i već kažem

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

Ovima se samo podseku noge, ćute, pa ga samo gledaju i čekaju pljusak prekora i gromove ukora. A on upre strašan pogled u njih pa ih pita: »Šta

« Ali kad ovaj produži deljanje i Sreta vide s kim ima posla, on okrete leđa vičući: »Ja ustupam sili!« i bega koliko ga noge donose. Eto takav vam je bio Sreta kao čovek u javnosti.

Zaturila se na stražnjem sicu udesno i pružila noge ulevo, pa samo viče fijakeristu da tera kroz sokake, a za inat, još jedared, i po šesnaesti put, pored gospođe

Stade se preturati po krevetu i uzduž i popreko; okrete glavu gde su bile noge, a noge gde je bila glava. — O, Makso — viknu Sreten famulusa, koji je u drugoj odaji spavao, pa oslušne.

Stade se preturati po krevetu i uzduž i popreko; okrete glavu gde su bile noge, a noge gde je bila glava. — O, Makso — viknu Sreten famulusa, koji je u drugoj odaji spavao, pa oslušne.

zar već svanulo! A ja, vi’š, ka’ čovek uspav’o se! Pa ka’ zaklan, — veli Maksa, koji se diže pa sede i podavi noge poda se, pa primače svoju pakfonsku, užasno olupanu tabakeru i stade zevati, i liznu palac desne ruke, očupa list

« He, ete toj i sag za ovaj stvar. Da mrda, gospodine, ama ne malko nego mnogo; da mrda, i s ruke i s noge da mrda čovek za jednu takvu fajdu! A koj će čovek toj da bidne? — A šta da ti tu umotavam i krijem u kučine!

Tek vidiš zeljova gde izleti podavijena repa na tri noge, pa šiša kroz sokak i ne osvrne se nit’ pusti avaza sve dok ne dođe pod koš u svoju avliju. Tek odande lane!

A seljak ustane posle toga, ispružuje noge, gladi se zadovoljno po obrijanoj bradi i veli: »E fala ti, Mićo, i baš si majstor! Nek ti je, vala, alal taj groš!

« dokle ne diže noge jedan na jednu drugi na drugu stranu i zub ne izađe napolje. Kad se dignu, oni sednu onako zaduvani pa se odmaraju i

Što je Gizelu nazvao Madam-Rolandovom, i ćir-Đorđa Nekerom, koji će urediti i na zdrave noge postaviti upropašćene opštinske financije i otvoriti i stvoriti selu nove financijske izvore; što je klisara Makevija

Nešto mu tesno u selu, pa bi ostavio Miću da posvršuje posla, a on bi, kako je veseo, uhvatio put, pa kud ga noge odnesu! Ne bi se blizu zaustavio.

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

Gledao bi i on utakmicu, ali se nečega stidi... I taman kad je hteo da pođe, pred noge mu se tutnu Lopta, žuta ko kora na mrkvi... Starac, ne razmišljajući, žestoko šutnu I puče plavi prozor na crkvi.

Izgubio se u čarnim gorama? Ili je već tu, kraj postelje vrele (Ne baš u crkvi, nego u priprati)? Noge ga žude i ruke ga žele Al glava neće da ga prihvati! Sazreli su neophodni uslovi!

narukvice; Za njima guske, ćurke, ćurani Koji zauzeše mesta po strani; Dovukoše se, sporo, patke (Pačije su noge vrlo kratke); Stigoše golubovi, otresiti Čaplje, labudovi i nesiti, Papagaji, šljuke, pingvini I češljugari, koji

PUŽ Jedan puž vukao se Za rose, za rose, A spavao ispod grana Za dana, za dana; Teglio je noge bose Za rose, za rose; Mlad list mu je bio hrana Za dana, za dana; Šunjao se kroz otkose Za rose, za rose; Spavao

A drugo, Kad se ugreje, topla je za dugo! Pogledah, a njoj: oči crne, I noge vitke, ko u srne. Struk — malo zdepast, ali lep. Čunak — podignut konjski rep. Oklevah malo; onda kupih.

neg sa pučine Krenu dolari iz Amerike Traži se i od domaćih da učine Što mogu: da pokažu spremnost na žrtvu, I na noge podignu ragu mrtvu. Od svakog građanina danas se ište Da rekne Ne!

ZAŠTO SU NOKTI NA LEVOJ RUCI PODREZANI PRIMERNO, A NA DESNOJ NIKAKO Dedi nezgodno, pa se premešta S noge na nogu, kao iznad zajaza: „Šta mogu, leva mi je ruka nevešta, Spora i lenjiva poput mamlaza.

” To reče, a uz drum doplovi šum: Iz auta iziđe Đorđe-kum! Korača važno, tobož nerado, Vukući noge, ko da u glib tone: „Jesi li ti to, crni Avdo?” „Đoko Đorđeviću, moj Dantone!

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

To su, na primer, vrlo dugačke noge, razni dlakasti izraštaji koji čine da životinja klizi po mulju, spljoštena donja površina tela itd.

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

Trijebimo gubu iz torine! Nek propoje pjesna od užasa, oltar prâvi na kamen krvavi! SVI GLAVARI SKOČE NA NOGE S VELIKOM GRAJOM: Tako, već nikako! VLADIKA DANILO Ne... ne... sjed'te da i jošt zborimo!

Kud će više bruke od starosti? Noge klonu, a oči izdaju, uzbluti se mozak u tikvini, pođetinji čelo namršteno; grdne jame nagrdile lice, mutne oči utekle

Krst zasija kâ na gori sunce, i sav narod na noge ustade, časnome se krstu pokloniše. U tome se razbudih od straha. VUK MIĆUNOVIĆ Srećan bio, divno li si snio!

Nosine im po od kvarta bjehu, istreštili oči kao tenci, a zinuli kâ kurjaci gladni; a drvene noge nasadili, pa iđahu kao na ključeve; oblačili prnje i jačine, — usred podne da ga čovjek sretne, sva bi mu se kosa

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

I to on, njihov sluga, koga oni odnegovali i podigli na noge! Ono malo novaca, što joj počeo da broji, htela u lice da mu baci. Ali zar ona, Todora, pred njime da se pokaže!

i bata nečijih koraka golicavo trzala i slatko uvijala, kada joj se od samog pogleda muških sva krv u glavu penjala, noge joj za zemlju kao prikovane ostajale i kada je osećala da ako bi taj muški ovamo k njoj prišao, da se ona od obamrlosti

Retko je u mater gledao, već jednako u svoje jake žilave noge s debelim i dugim čarapama od kostreti. Sofka po njegovu glasu vide da je kao ljut.

Sad znaš. — Znam, snaške! I Magda, stara, suha, koščata, obučena pola seoski pola varoški, brzo navuče na bose noge neke stare spečene papuče i ode.

Samo papuče nije mogla da trpi, već išla bez njih, a to sve zbog tih novih čarapa, koje su joj noge i suviše ugrejavale. Videlo se kako svaki čas izlazi iz kujne, i sa iscepanim drvima vraća se natrag.

A on može! On može sve to, a ona ne može! — I drhteći od besa, osećajući kako mu noge u čarapama upadaju u ćilim, te ispod njega oseća tvrdoću daske, sa rukama zakopčanim ostrag, sa razdrljenim vratom, po

| — Magdo! — zanoseći se poče Mita — Magdo, Magdice! (Prvi put što je tako oslovi, zbog čega Magdi noge poklecnuše od radosti.) Naša Sofka hoće da nam ide! Eto, hvala milostivom Bogu, dočekasmo i to.

I pusti mu dizgin. Alat pojuri grizući uzdu i izmahujući njom, a pazeći da svoje zadnje noge mnogo ne izbacuje u stranu, da ne bi Marka naglim kretanjem svojih sapi u sedlu drmao i druskao.

zato stajala i čekala, brzo Sofki do nese lepe, šarene, „sedevske“ nanule i ponizno ih navuče na njene male, rumene noge. Zatim pođe ispred Sofke da joj otvori vrata. Sofka, kao tresući se od jeze, glavom zabaci kosu.

Što da je vide i gledaju kako njoj nije milo, ne raduje se. I još kada Simka sede do nje prekrstivši noge i jednako pušeći i pijući rakije, što joj amamdžika beše poslala, i to ne da i ona, kao ostale, leži, da se pari, već

Znala je da će je sada najviše gledati, najdrskije piljiti u nju; da će svaki njen pokret, svaki deo njenog tela, bilo noge, bilo koleno, kukove, koji će joj se u igri pojavljivati iz haljina, sve to sada | dovoditi u vezu sa sutrašnjicom, sa

Svaki čas ustaje sa stolice, opet seda, skršta noge. Svirače još nije hteo zvati k sebi gore, jer bi mu bili u blizini i zaudarali bi mu onom svojom neopranošću i

Pandurović, Sima - PESME

Laž što nam tajno bedna srca suši, Laž koja k’o mora na naš život pade Bacajući senke, k’o velike klade, Pred noge nam; koja umara i guši, O! — ona koja u svesti i duši Stvara tužnu pustoš, nerečene jade.

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

Od ostaloga pokućstva ne bješe u kući ništa do dva prosta drvena kreveta, nekoliko stočeva na tri noge, drvenijeh sudova za vodu, zemljanog posuđa za gotovljenje jela.

bješe do niski krevet u nuglu, trpezica jedna uz duvar (na njoj krčag za vodu i leđan), i stolica jedna drvena sa tri noge i nasloncem; više glave ikona bogorodičina; za vratijem o klincima nekoliko aljina.

Neprijatelji ga opkolili i vezali pa povedoše sa sobom... Sad se opet nađe u mračnoj prizemnoj tamnici; obje mu noge u gvožđu; kraj njega krčag vode i kora crna hljeba; svjetlost jedva dopiraše kroz njegov prozor.

Sva ona vojska tisnu se za njim, psujući ga i gađajući ga iz pušaka. On je, jadnik, bježao što ga ikad noge nosahu, bijele i krvave pjene izlažahu mu na usta.

iz nekog starog prirodopisa učio, pa kazivaše da je i miš u istome razredu životinja u kome i lav, jer oba imaju četiri noge. „Onda čovjek i tice spadaju i usti red, jer su dvonošci!“ reče ona podrugljivo.

nasta ta neobična tišina, izmilje, pogleda po čeljadi, obrnu se u kovitlac dva-tri puta, pa odjednom đipi na krevet, na noge Jankove. Tu rahatno sjede, obliznu se, pa pošto još šapicama protrlja oči, zagleda se u ranjenoga momka.

Trnci podiđoše ženske jer i prije gledale su tu radnju. Neko prihvati ranjenika za ruke, neko za noge; serdar mu položi ruke na glavu. „Sad stisni zube, momče!“ reče vidar i poče uvlačiti fitilj u ranu.

Pa i ne čekajući dalje pruži se na pustinu, koju mu Stana hitro prostrije. „Zorom da ste na noge!“ reče serdar ženi i snahi koje pođoše u pregradu. „Marku sam rekao da poćera junca.

“ Pop naelak sjede. Naelak snimi torbicu ispod pazuha, pa prisloni uza članak od noge. Naelak stade arbijom strugati lulu i puniti je, pa kad mu „snaša“ privali žeravak te pošto odbi nekoliko dimova, poče

Nakon jednog sata, Gospodar i glavari izađoše. Mladež kad ga vidje snebi se malo, ali kad ih on posokoli smijući se, noge poigraše laganije, grla kliktahu jasnije, a i puške začestaše, kao da ih se pridalo više.

i postari ljudi — posjedaše po vijencu od gumna neki, a neki preda njih na samo gumno, prostrijevši struke i prekrstivši noge. „Pušite, ljudi!“ reče Gospodar, videći e se snebivaju.

pravo, kao i sve što iz tvojijeh usta čujemo!“ rekoše ljudi. „E, fala ti Gospodaru!“ prihvati serdar, ustavši na noge i skinuv kapu. „Poslušao bih te i da si drukčije rekao, ama bi mi teško bilo!“ „A kao zašto!?

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

— u Kudiljevo da te skudim!; — Šta? — Štakara na dve noge!); đ) šaljivi govorni izrazi (pošalice) — služe za uzgredno zbijanje šale.

Hiljadili se takvi junaci! B) ŠALjIVI Dao bog da bio crn kô lonac, tanak kô konac: kroz čibuk prošao i u luli noge prekrstio. Dao ti bog dukat od sto oka, pa niti ga mogao nositi ni trošiti, već sedeo kraj njega pa prosio!

Dao ti bog zimljivo srce, a lojane noge, pa niti se mogao zimi ogrijati kraj vatre ni leti ka suncu! Dao ti bog hiljadu pasa, pa svi ćutali, a ti sâm trčao

(tj. da se utopi). Trag ti se po zlu poznavâ! Trnje vro, po trnju ’odio! Uzma te uzela! (da ti se uzmu i ruke i noge, tj. da se ukočiš). U njedra ti se zmije legle! U tebe ni pjevalo ni plakalo!

Dva kraja i srijeda. — Odgovori se u šali kad ko zapita: ima li još mnogo neurađeno od kakva posla. Evo me na dvije noge kao kokot. — Odgovori se onome koji pita: gde si ili kako si? Eto, ne mogu dalje od kape!

Teško tome koga vode, a još gore koga nose. — Odgovori u šali onaj koji se vodom ponudi. Štakara na dvije noge. — Odgovori se u šali onome koji zapitkuje: šta? 2) IMITOVANjA PTIČJIH NAPEVA (GOVOR PO MELODIJI) • Vidim Titel!

— Sto puta mjeri, a jedanput striži. — Meri i važi, pak onda kaži. — Laka pamet — brze noge. — Nek’ ti uši čuju, što ti usta govore. — Reč se meri, a ne broji. — Ne valja od jezika lopatu činiti.

— U uboškoj kući i paučina je potrebna. — Iz prazne kuće i miši beže. — Vreća prazna ne može na noge. — Sirotinja nema srodstva. — Sirotinjo, i selu si teška, a kamoli kući u kojoj si. — Ne traži smoka gde nije obroka.

— Bolje je pošteno sakriti, nego rđavo prikazati. — U laži je (su) plitko dno (kratke noge). — Gde laž ruča, ne večera. — Laž dobro ruča, ali zlo večera. — Ako laž i omrkne, ali ne osvane.

— Kazao nekakav koga su tukli torbom u kojoj je bilo kamenje. Ne gleda bog na kaljave noge, već na čisto srce. — Kazao nekakav koji je harajući crkvu stao kaljavim nogama na časnu trapezu da dohvati kandilo, pa

7 Vidio Primorac raju đe bos po snijegu gazi, pa ga upita: — Zašto ne navučeš kakve stare opanke na noge? — Rekao mi je aga, kad ove razderem, da će mi on nove kupiti.

ZMIJA Pripovijeda se da guja ima noge koje samo onda pokaže kad se u procijepu pripeče k vatri; ali ko ih gođ vidi onaj mora umrijeti.

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

CAR HTIO KĆER DA UZME. 168 9. TRI PRSTENA. 170 10. ZLA SVEKRVA. 171 11. OPET ZLA SVEKRVA. 173 12. U LAŽI SU KRATKE NOGE. 175 13. JARAC ŽIVODERAC. 179 14. DOBRA DJELA NE PROPADAJU. 180 15. CAREVA KĆI I SVINjARČE. 184 16. SUNČAREVA MAJKA.

Taman kad sv. Aranđel korači jednom nogom k Bogu na nebo, onda đavo stigne, te mu noktima iz tabana u druge noge iščupa veliki komad mesa. Kad sv.

“ I tako Bog uredi, te u sviju ljudi postane na tabanima u obadvije noge kao mala dolina. I tako ostane i do danas. H. ŠTA JE NAJGORE NA SVIJETU? ILI PIJAN SRBIN I GLADAN TURČIN.

13. Gubicom rije, a g...com žile vadi. 14. Gujinja glava, gospodsko ruo, Arapske noge. 15. Gurava kobila sve polje pobila. 16. Guravo prase sve polje opase. 17. Danju klanja, a noću zvijezde broji. 18.

” Onda mu đevojka kaže: „Ne kolje tebe tu ništa, nego te evo čoek bije.” Kad Brko to čuje, on se trgne i skoči na noge, a Međedović već bacio svoj buzdovan pa bježi preko polja, a Brko se naturi za njim.

kad tamo, ali vo pečen, pećka hleba i akov vina, „eto to mu je obrok” reče sestra, a Stojša kad to vidi, prekrsti noge pa sve opucka do mrve, pa onda skoči na noge i reče: „Aha, sestro, da bijaše još!

vina, „eto to mu je obrok” reče sestra, a Stojša kad to vidi, prekrsti noge pa sve opucka do mrve, pa onda skoči na noge i reče: „Aha, sestro, da bijaše još!

” A ona mu odgovori: „Brate, poznajem u tebe maramu što sam je svojom rukom vezla.” Onda Stojša skoči na noge pa joj se odmah pokaže da je njezin brat, i pripovedi joj kako je bio i u druge sestre.

dva vola pečena, dve pećke hleba i dva akova vina, „eto to mu je obrok” reče sestra Stojši, a on kad to vidi, prekrsti noge pa sve opucka do mrve, | pa onda skoči na noge i reče: „Aha, sestro, da bijaše još!

„eto to mu je obrok” reče sestra Stojši, a on kad to vidi, prekrsti noge pa sve opucka do mrve, | pa onda skoči na noge i reče: „Aha, sestro, da bijaše još!

” A ona mu odgovori: „Brate, poznajem u tebe maramu što sam je svojom rukom vezla.” Stojša kad to čuje, skoči na noge, pa joj se odmah pokaže da je njezin brat, i pripovedi joj kako je već bio u drugih sestara.

tri vola pečena, tri pećke hleba i tri akova vina, „eto to mu je obrok” reče sestra Stojši, a on kad to vidi, prekrsti noge pa sve opucka do mrve, pa onda skoči na noge i reče: „Aha, sestro, da bijaše još!

Sveti Sava - SABRANA DELA

Na svim putevima svojim znajte da pravi budu putevi vaši i noge vaše neće se spoticati. Ne budite mudri za sebe, a bojte se Gospoda i uklonite se od svakog zla; tada će isceljenje

“ A ja, pavši ničice pa prečasne noge njegove, sa suzama govorah: „Mnogih i velikih darova nasladih se od tebe, blaženi gospodine moj Simeone!

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

A taj se pojavi u najkritičnijem momentu! Taj što sam vam pričala, taj profisor! Noge mi se osekle kad me zaprosio! Venčaćemo se petnajstog ovog meseca! Nema više treće smene, evo im šipak!

Ujtru da poraniš, a ne ko prošli put! I ne moraš odma tap kod prvog, nego malo obiđi, protegli noge, maniši, kaži kisi, kaži uvelo, buđavo, cenjkaj se, zakeraj, zanovetaj, tako se ušpara, a ne od prve na kantar!

Šta ti je reko doktor u kapezeu? ANĐELKO: Šta da mi kaže kad nije ni vido! Ja sam ti ovo krio ko guja noge! Načujem nekako za tu amnestiju, a bolesnog me, naravno, ne bi pustili! A ti me ne pitaš da l bi ja nešto popio?

Pa, ako treba i sudski, onda i sudski! STAVRA: Kad avanzuješ, sve s ruke nàruku, a kad zglajzavaš, s noge nànogu! (Iz kuhinje ulazi Skitnica) IKONIJA: Šta je, matori, usto si?

GOSPAVA: Sve to spolja izgleda fino, dame, gospoda, deca vukovci, za primer! Dame, mogu da zamislim! Noge mogu da nose na pošišivanje, brkati mladeži, fizionomije konjske! Triple fuksetine, samo na finiji način.

A onda pričo i za sve to na stanici. Mislio da si Vukosava, ličiš na majku... Cmiljo, pitaj ovog šta oće, meni se noge osekle! Nesretnice, mogla si oca dubiješ! CMILjA: Šta pijete? ISLEDNIK: Ja l ovde stanuje neki Anđelko Ćora?

(Anđelko zbunjeno ustaje, kao da će poći sa Islednikom. Zatim se naglo otrgne, gurne stolicu Isledniku pod noge, i pojuri prema vratima. Islednik, kad se pribere, za njim.) ISLEDNIK: Stoj, pucaću!

Pogledaj: kad pritisnem prstom, ostane belo, a kad pustim, opet polako poplavi! TANASKO: Pa to je guka sa noge ovog ovde, što je saranjen! MANOJLO: Raskopčavaj se! TANASKO: Evo moje rane, goskapetane!

Pucali smo kolko smo mogli, al džaba, razbucali nas kao bundevu! Noge su nam visile po drveću, kuljala creva iz trbuha, glave raspolućene, Makenzen prodre pošto smo iskrvarili! A ujtru?

Stanković, Borisav - JOVČA

JOVČA (spušta se na minderluk, pruža noge). SOFIJA (donosi cipele i navlači mu ih na noge). VELA (primiče mu sofru na kojoj su već postavljeni ibrik s kavom,

JOVČA (spušta se na minderluk, pruža noge). SOFIJA (donosi cipele i navlači mu ih na noge). VELA (primiče mu sofru na kojoj su već postavljeni ibrik s kavom, sa šoljama, s tacnom duvana, i posluženjem).

Odmah, na moj trošak. Odmah, ili ću mu kao vrapcu glavče... i tebi... ANĐA (zahvalno, hoće da mu noge obgrli): Oh, bato! JOVČA (odbija je): Ćut!

ARSA A šta ćemo sad? MARIJA (Tomi): Ti, sine, po Bogu sin da si mi, odmah sutra deda-vladiki. Padni mu pred noge, stope da mu ljubiš, moli, preklinji, da ih venča odmah, odmah, preko reda, bez reda. Obećaj prilog crkvi.

JOVČA (nateže rakiju, žudno otpija, stresa se; dohvata cigaretu i pali, guta dim; pruža noge te ga čivčika izuva, dopušta da mu svlači gornje odelo, raspasuje ga; pomaže i sam; leže u postelju).

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

Držeći me tako protegnuta kao volovsku kožu, jedni za ruke i za glavu, a drugi za noge, stade lupnja dvostruke kamdžije po goloj koži.

li neće, krivo i nepravedno čini; svet razuma i rasuždenija, kojega mu je bog dao, ugašavajući i najveći božji dar pod noge gažeći.

Taj dan kao da su mi noge krilate bile; kod salaša deda moga, spram Semartonu, tu smo posle podne počinuli. Ovčari semartonski, od koji[h] neki

Koliko sam obladan bio mojom budalastom svetinjom; no, ovde natura preduzme sve svoje pravice i silu, satre pod noge i u ništa obrati sva moja sujetoumna mečtanija i sujeverje. Dođe mi na pamet mati moja i mila sestrica moja Julijanka.

Prepodobni Pajsije opere Hristu noge. Po mlogom razgovoru otide Hristos; voda s kojom su noge oprate ostane u leđenu.

Prepodobni Pajsije opere Hristu noge. Po mlogom razgovoru otide Hristos; voda s kojom su noge oprate ostane u leđenu. Eto ti odnekuda dođe učenik Pajsijev, traži vode da pije. Nejma; poharčena voda.

i dušom, posle boga koji me je sozdao, mojemu milomu narodu ugoditi, obače ne lažući i istinu svetlu kao sunce pod noge bacajući, pritvorno i licemerno za atar pišući. A znam da moj pošteni i slavni srpski rod to od mene neće ni iskati.

Ništa se tu toliko ne želi nego da se o kakav kamen u moru ne lupi, jer ne bi nam ostalo ni noge. Kad bi se god penjali uz brdo, onda ti moj prelat čita brzo, brzo, baš kao da se s morem utrkuje; a kad bi dole

slavoljubivoga Alcibijada šalje natrag; i na konac, kad upazimo slavnog Fociona da sam iz bunara vodu čerpe i sebi noge pere, dok mu pritom žena njegova hleb mesi i večeru gotovi, a, u isto vreme, poslanici Velikog Aleksandra od jutra do

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

Osinjača prostrije „kličano“ rakno. — Ta-ko! — reče fratar. — Sad mi izuj čizme i metni mi kladu pod noge! Ta-ko! E, sad zapali sviću!

po-la-kooo! Čuvajte da se ne pri-paneee! Čuvajte da ne pribije noge kad iza-đeee!“ Bakonja stojaše iza fratra. Slušao je on mnogo i mnogo pričati o svemu što mu sad bijaše pred očima,

meni ili kome od redovnika, ili se pobiješ s mlađima, onda ću ti najprije odalamiti pedeset tojaga, pa ću činiti da s noge na nogu izađeš iz manastira i reći ću ti: „Ajde natrag, gubo, u svoj tor!“ Jesi me razumija?

ustanovljeno prije deset godina, i to bješe vrlo dobro po mišljenju Grgovu, jer tako mlađi, bez velike potrebe ne unose noge u manastir.

A meni, brate moj, priviše se noge kâ dva konca. Oću da izmolim „Pozdrav gospin“, a ne mogu. Kako je mogâ dopriti glavom do onolike visine?

— A šta si to noćas radija, a? — zapita ga kuvar izdaleka. Bakonji se prekide dah i noge mu počeše klecati. — Pitam te: zar nisi spavâ noćas, kad nisi mogâ ustati ranije, nego da ja zvonim! — Bo...

Škeljo mu podnese zob u rešetu. Tri-četiri momka ga opkoliše, rastegnuvši konop, kojim će mu stegnuti noge da se prevali, jer je bio uporan, niti je bilo drugoga načina da se potkuje.

— Neka te vrag nosi! — izdera se Srdarina... — Kad si već tu, moraš skakati, pa obi noge slomija. Ajde: op! Bukar izletje trupački i stade pravo pred njima. — Bravo! — viknu prvi gvardijan plještući rukama.

Pa zar nisu ti Bukovičani zmajevi? E, jesu brate! Ma ću i ja da skočim na konja, u trku, pa ma obi noge slomija!...“ Bakonja se ustavi kraj suda, pa gleda sebe kako trči uporedo s konjem, pa odjednom đipac na nj.

Dundak udari u smijeh i povrnu: — A šta ću drugo, kad oćete da benetate? Vidite lipo konjski trag, ali vidite i bose noge prikovođana, a vidite i goveđe papke... — Jest, Isusa mi! — reče govedar. — Jevo i volujskog traga!...

Zatijem mlinar iskoči, vičući koliko ga grlo služaše: — noge!... A za svetoga Vranu i njegove rane, pokrade se manastir!... Berija! Bee-ri-ja! Amo-te, amo, bee-ri-ja!

Hoće, prionuće svojski. Pa lipo je i to što će sad biti dva fratra manje i što naduti Lis iznosi noge. Ta to je prava blagodat. Bakonja hoćaše poigrati.

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

Iz stajskog đubrišta: perunike bele. Umoran od posla — već, a tek — sviće! Od rose — zemlja se za noge lepi, puši. Ja dižem pali list: u ruci — puca! Sunce o vrata brda sjajem kuca. (Stid mu u mlad ruj boji čelo, uši.

Čim zavesu maknem: već na mene sleću Dimljive latice cveta koga nema. Evo bežim kroz nju, iz nje, ali sporo. Manje mi se noge kao u kornjače. Ceo dan sam išo, a kad me mrak tače: Stojim usred magle neodmako skoro.

Potomke davnih ptica uz niski oblak brode. SIENA Još uvek sunce sija nad Toskanom I ove noge gle još svetom idu: Tabani već su procvetali ranom. Lik svoj senkom crtam i na drevnom zidu.

Ćosić, Dobrica - KORENI

A čovek umire jedino kad mora i kad neće. Iako mi je brada do sedmog rebra duga, noge su mogle da nose nju i nož. Pobodoh se uz poslednju reku. Nijedan fenjer nije ranio noć, nijedna lampa.

Ledene motike prgavo mi naleću na glavu i ruke, a ona me za noge vuče u svoj okovani trbuh. E, nećeš me sad, kažem glasno i opsujem, jer tako je bilo kad je u moj šanac na Šumatovcu

nije budna dočekala, vratnice mu otvorila, ispregla stoku i nahranila, njega toplom večerom ponudila, obuću mu izula, i noge oprala, kao dete smestila u čist krevet, i posle ga zaspalog privijala pod mišku.

Mijat se izvinjava, pripaljujući sveću. Đorđe ga ne sluša. Kao dete obešeno za noge, na zidu vise gusle od vrta. Ima tako mršave dece, prođe Đorđu. Glava im je uvek čudno velika.

sela. nadniči i služi. Ona se pokrenu, prvi put otkako je ustala sa stolice, malo raširi noge, da bude sigurnija na njima, i odsutno se zagleda u žeravicu koja je ispala iz furune i sporo umirala na dasci, na

tavanicom podruma, Nikoli su usta puna penušavog šaputanja, očima se priviđa Simkina mlečna nagota, njene bose i pune noge dodiruju Mu ruke, uvlače se pod pokrivač, i iznad samog čela vise njene dojke i podrhtavaju, da se otkinu kao

„Gledaj pred noge i ne bleni u prozore!“, strogo je prošaputao kad ga je uhvatio kako zagleda devojke što kroz prozor istresaju ćilime,

Hleb mu treba. Već do zore ognjište će mu se zagasiti, jer je noć kroz odžak provukla hladan patrljak noge i gazi po vatri. — Vreteno! Vepar! Izgoreše!

Đorđe se nasloni na vrata. Kesa je strahovito teška, pa mu drhte ruke, i leđa, i noge. Neće, veljda, pas, brojati. Poverovaće bratu, dušmanin, zlotvor, izelica! — Na, izbroj! — ispruži ruku s teretom.

Vukašin ustuknu korak, srete Đorđeve oči. Nikad! Guta vrelu pljuvačku, a kesa, bačena, pade pred njegove noge. On je preskoči i ostavi za leđima. — Rekao sam ti da neću da brojim. Jesu li spremne sanke?

I ta reka od tuge žuri da pogine u dunavu. Što se osvrćeš? Kad samo noge imaš da možeš, beži od starog krova, gde i vetrovi polomiše rebra. Pravi nov ili idi u hajduke! — Polazi!

On ih ne čuje. Opančar pod stečajem traži samo banku, kleči, grli mu noge, ljubi čakšire i opanke; trezni se gade i bacaju na njega zemlju iz čabra s leanderom, a pijani vrište od smeha.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

Već se i sama starica zabrinu da će dete ostati bogalj, kad na pragu četvrte godine devojčica stade na noge, prohoda i poče da raste.

— Mi? Zar ne vidiš? Pa, mi smo Tatagina deca, ali nikom ne pričaj! Godinama ona u drvetu urezuje naše ruke i noge, i, pošto voli sve vas u ulici, daje nam vaša lica. Pogledaj onu malu kraj peći! Na koga liči?

Da prosi, ipak, nije hteo. Ima on i ruke i noge, zašto bi prosio? Nađe dečak dve odbačene četke i ubrzo se proču kao najbolji čistač obuće u gradu, ali novac se u njega

Ko zna koliko su putovali? Već se u krpe pretvorio ogrtač cara Ferfelina, izlizale caričine papuče, natekle noge jadnih princeza. Šta tek da se kaže o dvoranima? Hodali su i hodali, dok im od gladi nisu zakrčala creva.

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

Da nisu Stojana Čupića toliko smutili turski darovi da je i obraz bacio pod noge? Za tren, sve se okrenulo naglavce; ustanici su ga sumnjičili kao da on nije više vojvoda Stojan Čupić, do ustaničkih

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

“ jedan drugog kori; Živo s' radi, al' niko s' ne mori. Gledni samo, posle uje svake, Gledni, brate, one noge lake! Ta tek što se svirac čuje Već u kolu s' podskakuje.

Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA

vodi besmrtija četiridest hiljadah mostovah, jer žitelji neba prostranoga mogu lećet ka ognjene munje, mogu hodit na noge lagane, voziti se, koji hoće, mogu na ognjenim svojim kolesnicam.

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

On ustade da bi učenici pravilno odmerili njegov džinovski stas. Tada im ispruži stopalo svoje desne noge. „Neka taj zid bude toliko debeo koliko je moje stopalo dugo!

Mladi sibarićanin stupi pred učitelja i predade mu dugu, finu, purpurnu podvezicu kojom je vezivao svoju obuću za noge. Pitagora premeri okom dužinu te vrpce, pa reče: „Odrežite od jedne grane pravo parče, dugo tri palca!

To beše Parolos koji je, ispružen iza jednog velikog kamena, slatko spavao. Drveni đon podnožice njegove desne noge, sa kojega je bila skinuta podvezica, ležao je pored njega u travi. „E baš je pravi sibarićanin!

jedan od robova položi ga popreko svojih ramena i povuče jednom rukom njegove prednje, a drugom rukom njegove stražnje noge na svoje široke grudi. U to im se pridruži i Hipokrates.

Šta se dogodilo? Iza plota ukaza se glava nekog čudovišta, toliko užasna da im svima noge pretrnuše. Jedini Hipokrates ne izgubi prisustvo duha. „Ne plašite se!“, vnknu im on.

Tako se magarac oseti slobodnim, pa raskreči što je više mogao prednje noge, savi glavu do zemlje, pa stražnjim nogama dade telu svome toliki zamah u vis, da od njega ne behu pošteđeni ni njegovi

Bilo da je dugo putovanje na lađi iscrplo njegovu snagu, bilo da ga je brzi hod od Pireja premorio, on oseti kako mu noge otežaše, a dah se zaptio.

“ On se podiže na noge da se vrati u Pireus. No pre toga htede još da pogleda izbliza sve ove građevine koje ga potsetiše na njegovo ništavilo.

Jedan rimski mozaik pokazuje nam kako je izgledao taj Arhimedov sto. Imao je tri noge i crnu kamenu ploču. Pored njega nalazio se jedan zemljani ćup, napunjen čistim belim peskom.

“ Oborene glave izađe Arhimedes iz kraljevog dvora. Noge mu klecahu, glava tištaše, a beše velika vrućina i omorina.

Pogledah ga pažljivije. Njegova duga neočešljana kosa, njegovo podbulo mesnato lice, njegove krive noge, pa i sami njegovi gestovi, njegov masan glas i njegov akcenat, jasno su pokazivali njegovo poreklo.

Onda ga papa posla u izgnanstvo. No kao što se mačka, kako god je bacio, dočeka na sve četiri noge, tako i naš Georgius izdejstvova svoje pomilovanje, vrati se u Rim i otvori ovde svoju školu grčkoga jezika koja se

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

Ja brzo skupih noge koje bejah ugodno opružio preko celog sedišta, pa skromno zauzeh ugao koji sam izabrao kao najzgodniji i ne gledajući

sa ostatkom jela i popušio cigaretu, posle koje smo svi kašljali, čovek nasloni glavu na ženino rame, namesti ugodno noge između one prilike što nas je pronašla i mene pa se umiri, dok se žena junački naprezala da revnosno izdrži ogromnu

Pa pošto sedosmo on otpoče ovako: — Bolestan sam ti; teško spavam, svaki čas budim se. Bolovi u nogama... noge su mi propale, a glava... kao da na njoj imam olovnu kapu koja me pritiskuje i ne da mi da mislim.

) Bila je prošla ponoć i jasna mesečina obasjavala je palanku, nemu kao seosko groblje. On je vukao noge i svaki čas spoticao se o šiljato kamenje kaldrme. — U nogu, druže, u nogu, ej, more, u nogu!

lako je komandantu i oficirima što imaju konje, ali je nama teško što pešice gacamo po blatu i vodi, te nam mokre noge i obuća, a to sam...

blagom martovskom suncu, greju se i puše desetak prosjaka u pohabanim vojničkim uniformama, slepi ili sa patrljicama od noge ili ruke, istaknutim tako da se vide na prvi pogled.

u... u glavu. I on podiže oči k nebu. — Treba se i tamo a... a... a... dovijati. Arnauti sede skrstili noge, puše i smeju se. I onda pop hoće da ispovedi Sekulu. On i to odbija: — Bolje stojim kod Boga, p... p... po...

Pa u pamet se... i opet mili kolona po jedan i gazi po mekom i sitnom pesku; noge upadaju, mali kamičci žulje i vređaju ranjave tabane, i sve je teže vući kosture.

pokretom zbacuju ćebad rekonvalescenti, ogrću šinjele na vruća tela, obuvaju bolničke papuče na iznemogle i drhtave noge, i užagrene, radoznale oči opkoljavaju sestru Stephenson koja se trudi da govori njihovim jezikom i da ih oveseli.

On još gleda [u] monarha kao u retku zver, kao u nešto neobično. Gledao sam na Krfu: polome noge i vratove da vide vladaoca i da ga pozdrave.

A uvrnute su svuda svetiljke pa čkilje, i noževi se krvavi odmaraju što su sekli noge i ruke. Samo je doktorova soba u odvojenom paviljonu još osvetljena i dežurna mіѕѕ Round, je kod njega.

Sviće... Poranile neke noge, pljaskaju po barama, napolju, oko paviljona, a unutra vruća telesa otpočinju da se protežu po krevetima što škripe.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

sudije koji mu izriče smrtnu kaznu, ali slika djeda u spavaćici što pred licem bizantinske ikonice palcem desne noge češe list lijeve, ne zaboravlja se nikada.

Onda bi mu izbile graške znoja na čelu, zbacio bi nogu koju je dotle držao preko noge, a između njega i svega oko njega zalegla bi neka nagla i velika daljina: to je bio čas kad se rodila svjesna misao.

Vidio sam njegove duge, neskladne ruke i raširene noge, na kojima je nabadao kao na štakama. U hodu se nemarno klatio, a u trku se razmahivao rukama i rešetao glavom.

Bakica bi izišla na prozor. Egidio bi načas prekinuo, ustao na noge i s ceremonioznošću podnapita čovjeka širokim razmahom šešira odao poštu baki. — Zdravo da ste, Egidio!

Možda je dugo lutao kud ga noge nose premišljajući šta da sad počne i kako da iziđe pred oči ženi (a ima lijepu no opaku ženu, crnih zlih očiju i

zatekao kod žene ljubavnika, ona se razbjesnila kao furija, ružno ga izgrdila, tresnula ga dvaput po glavi otiračem za noge, i opet ga poslala da šeta. I on se uputio u to lutanje kome više neće biti kraja ni konca.

s bizantinskom madonicom pred kojom je nekad stajao, noćni čovjek, u dugoj bijeloj košulji, i češkao palcem desne noge po lijevom listu. Iz komode je udarao jak miris usitnjene lavendule izmiješan s vonjem stara čeljadeta.

isturajući pred sobom vizitkartu svoje provjerene neodoljivosti, uzbaciti glavu i znalačkim okom omjerati ženske noge.

Dječak se kratko zadržao u sobi. Zamišljam da se i za to vrijeme premetao s noge na nogu i u sebi brojio do stotinu ili do trista, koliko je već unaprijed sebi odredio da mora najmanje ostati kod

sebi samima postavimo pod pete pedalj postamenta, ne preostaje nam nego da svima ostalima za jedan pedalj poodsijecamo noge! A ovo kod mene — ovo je treći slučaj: pisanje kao senilna pojava. Ni ta pojava nije tako rijetka.

Gazio sam kao somnambul, noge su mi upadale u griblje i jazove, oko gležanja mi se obavijao slak i kupina, a iz gustiša su nenadno preda mnom prhala

hip kasnije, kako je osjetio hlad što mu počinjući od vrhova nožnih palaca gamiže uz tijelo, on se trgne, skoči na noge. Pada u prah filozofija smirenja, i smjesta niče druga, suprotna: život, život je sve!

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Takva glava beše usađena među širokim i snažnim ramenima, a celo mu telo držahu neobično razvijene i elastične noge. Đurica je veoma cenio svoje telesne osobine i svoju retku snagu, pa je prema tome podešavao i svoje držanje i odelo.

Koračao je brzo i lako, ali je pri tom nekako odsečno izbacivao noge unapred, te mu se celo telo treslo u hodu, i time još jače isticalo njegovu neobičnu snagu i jedrinu.

— Molićemo, ovo su prečnjaci, a noge se bacaju takvima — odgovori mu apotekar. «To ću ja od istine da gladujem danas...

Jes’, ko će ti sad zaspati !« Postoja još malo na svome prozorčiću, pa, kad vide da niko ne prolazi, a i noge ga zaboleše, siđe i ode opet na slamu.

Petlovi ućutaše, posle duge jutarnje dernjave, i još se zadržavahu na granama, protežući ustojane noge i krila, ili opružajući šiju k zemlji, kao da se željahu uveriti: nije li se noćas što god na zemlji promenilo.

u njemu, a mehandžija, videvši da mu obojica okretoše leđa, zađe iza vranca, pa se okrete i strugnu uz brdo, koliko ga noge poneše. Vranac osećajući valjda nevolju svoga gazde, obrte se, pa i on zaždi za njim, i jedva ga stiže na trećoj zavojici.

A sad sedite svi. Posedaše svi, kao po komandi, a kmet još podvi noge poda se. Đurica, stojeći, izvadi duvanjaru i stade da savija cigaru.

— Poznao sam ja šta će biti sa njom, još kad je stala na noge... Stanci prekipe. Vrati joj se ona stara jogunasta samovolja, koju je vazda pokazivala prema ocu, pa, našavši se

— Šta je to? — zapita ona poluglasno, osvrćući se oko sebe. — Pst, ne govori! — prošapta Đurica, pa se podiže na noge. Perje kukuruzno zašušta i zatim se ču tiho zviždanje, koje najviše podsećaše na pištanje uhvaćena miša.

— Hoće li svi pravo ovamo? — zapita Đurica, tražeći oko sebe kapu, osećajući da mu noge dršću od ovoga iznenadnoga glasa. — Jok, jedni će na Radovanovo selo i Brezovac, a drugi će ovamo.

Kuršumi stadoše da lete i zvižde oko njih i više njih, otkidajući grane, koje lako padahu pred noge im. Ponegde kuršum lupi u bukovo deblo, i tu se odjednom zabeli vlažno drvo.

Begunci potrčaše iz sve snage, onako, kao što može potrčati čovek, koji beži od smrti i zna da mu samo noge mogu pomoći. Napred trčaše Đurica, preskačući lakim elastičnim skokovima sve prepone, koje mu behu na putu.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Onda mu ona za brata kaže. On brzo naredi da ga dovedu, a kad ga car vidi, skoči na noge, ruke šire pa se u lica ljube. — Dobro došao, šurače! — veli sokolovski car. — Bolje tebe našao, zete!

Onda car zapovjedi daj ga preda nj dovedu, dočeka ga na noge, pa se s njime poljubi i reče mu: — Dobro došao, šuro! A taj njemu odgovori: — Bolje tebe našao, zete!

Kad pospu, rane se sastave, a carević skoči na noge te oživi. Onda ga carevi sjetuju: — Idi sad kući kad si se smrti izbavio.

Pošto divovi zaspu, starac siđe s tavana, ukloni smrvljeni samar, a on leže na isto mjesto. Ujutru skoči on prvi na noge, a divovi, kako se koji budio, stale su mu oči od čuda kad ugleda starca.

i prikrade ka astalu, pa na ovom šta nađe, sve pojede i popije, pa onda onu šarenu svijeću iznad glave promijeni pod noge a onu bijelu ispod nogu metne više glave, pa onda otide na svoje mjesto, a onu provalu tako zazida da se nikako nije

provali zid i uđe u sobu, te sve sa astala pojede i popije, pa onda uzme šarenu svijeću iznad glave te je metne pod noge, a onu bijelu ispod nogu više glave, pa pođe da ide.

Kad vezirović poče čitati dovu, sjedne sluga blizu njega na jedan mezar, prekrsti noge, odriješi polagačice krajeve od jagluka, pa stane pijuckati rakiju.

da ide, a carev sin za njom ustopce, i tako ona između naroda provlačeći se i bježeći, nekako joj spadne papuča s desne noge, i ona ne imajući kad tražiti je, pobjegne bosonoga, a carev sin uzme joj papuču.

Tu vidi i starca sa onom bukvom o bradi, pa oko djevojaka sve poskakuje s noge na nogu. Kad naš Marko vidje starca, priskoči k njemu, zgrabi ga za glavu, pa mu izguli svu bradu, koja ostade

On sada kad vidje da ne može zatajiti, pokaže joj svoj list od noge. A ona, kad vidje iskinut sav list, pljunu odmah na ranu, i list opet kao i bio.

pa mu reče: — Kad ti dosad nisi ništa naučio, nećeš nikad ništa ni naučiti, nego idi bez traga kud te oči vode i noge nose.

Potom Grbo ustade pa jami kraljeve čizme, obuče ih na noge, pa jami jednog brata na jedno rame a drugog na drugo, pa pobježe iz dvora.

Petković, Vladislav Dis - PESME

Pletu se venci za junake mnoge, Dižu se sitni, ustaju nezvani; Ali vi, divni, bez ruke i noge, Bićete naši junaci neznani.

Il' njome samo uvijen je život. 1904. POSETA Dremež pao na bol, misli — želja nema; Duša kao sva u telu; umor steže Noge, ruke, oči, glavu i sve drema; Apatija i klonulost miru teže.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Pola bloka iza mene išao je neki čovek koji je isto kao ja jedva čekao da stigne u zaklon. Odjednom su mi noge poletele u vazduh, istog trenutka blesnulo mi je u glavi, nervi su reagovali, mišići su se zgrčili.

Posle toga jedino je trebalo da bacim komadić kartona da bih privukao njenu pažnju, skočim na noge i ščepam je pre nego što ona uspe da se iščupa iz grmlja. Na taj način bih uhvatio onoliko vrana koliko sam želeo.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Moj nastup napravio je veliki utisak na jednog od činovnika koji je bio bez noge i oslanjao se na štaku. Pogledao me je ljubazno a oči su mu veselo blesnule i obratio mi se na nemačkom: ”Imao si dobar

Švajcarski veteran koji se kretao pomoću štake zbog izgubljene noge u građanskom ratu, pažljivo je pratio moje odgore i uvek bi klimnuo glavom kada bih tim svoj im odgovorima dobio po

Preporučio mi je kako treba da vežbam da bih ojačao noge za ovaj alpinistički poduhvat. Sa vrha Titlisa, rekao mi je, moći ću da vidim staru Švajcarsku gde je i nastala ona

Preporučio mi je kako treba da vežbam da bih ojačao noge za ovaj alpinistički poduhvat. Sa vrha Titlisa, rekao mi je, moći ću da vidim staru Švajcarsku gde je i nastala ona

U isto vreme noge su im lekle gore-dole kao da hoće da iz zemlje ispumpaju sve zemaljske radosti koje se tu nalaze za smrtnog čoveka.

blizu Koria, svojim zimzelenim pokrivačem bio je svedok mojih mnogočasovnih napora da uhvatim taj ritam i nateram noge da mu se pokoravaju.

Ruke i noge bile su mu male i lepo uobličene, a usta odavala utisak dobre i plemenite duše. Govorio je malo, ali lepo, a njegova

malom Kenigu, delimično i zato, mislim, što ga je on podsećao na svoga sina Roberta, koji je imao deformisane ruke i noge i bio poguren, ali je zato imao divnu glavu kao njegov slavni otac.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Gradi se u nas nova crkva. I njega uzelo na radnju. Hoćeš vidjeti zla... Jedne večeri donijeli ga kući prebijene noge. Jad i nevolja! — završi naglo. —Pa si ga bolesna ostavila? —Nisam od obijesti.

Beše nastao lep zimski dan. Pre i malo posle izlaska sunčeva, kupeći masline, štipalo je za prste i zeble su noge. Čim je zadanilo i sunce se podiglo, bilo je ugodno.

Vejavica, prsak i vetar izmenjivahu se na mahove. Sunca ni za lek. Cela priroda teško je omrtvila gnjiloćom i kalježom. Noge su skoro uvek mokre. Studena vlaga uvukla se u kosti i u mozak.

Toliko puta tu je do mora sedjela na tome ispranome pijesku, prezajući da joj val, jureći, ne zahvati noge ispružene prama moru; dugo bi gledala kakose valovi natiskuju, i, pjenušajući se, udaraju o hridi, i u pusti prostor,

Gledaju u mrca, u njegove mokre rasute kose, naduveno lice, oči uprte u prazno, u ukočene noge, oko kojih skupiše se nogavice tankih gaća, i u velike pomodrele izranjene ruke.

Sveti kip mladići položiše na otar, a dok ga smjestiše, navali čeljad da mu noge cjeliva. Između prvih pristupi Žižica i skrušeno se pokloni, popostane časom, pa gleda u kip.

mu se, i još skrušenije pristupi i, učinivši prije jezikom križ na ploči pred oltarom, poljubi ga u obje ruke i noge.

trebati da radi, nego će se lijeno vući selom, zaustaviće se pod murvom, odbacujući modrušaste dimove i premećući se s noge na nogu; dugo i dugo razgledaće seosku čeljad što brižna za poslom žuri.

Svi ućute, samo se čuje zveka novca što na zemlju pada. Pomnjivo zagleda oko noge da se otkuda ne nazre kraj novčića. Neko najpošlje zovne. On polako vuče nogu natrag i veli mirno: „Stani, moje je!

” Srebrni križ sjaji se u suncu i primiče se okrajku dubrave. Stara Stana čučeći zapazi ga, javi se deci i diže se na noge... — Neka ih,— odgovori Marko, ne ispustvši cure iz ruke, mi gledamo našega posla! — Ne, Marko, —moli stara Stana.

Drugi bog — bog varvara — toga časa jači je, strašniji je od pravoga boga. Pod njegove noge padaju devičanstva devica i dece, padaju simboli i otajstva — molitve, vapaj i jauk.

Tako ga i toga dana žeglo sunce ozgo, a ,noge do poviše kolena mrzle mu u živoj hladnoj vodi. Iza podne dovuče se umoran i slab u hlad da opočine, a kad ga, oko dve

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

Ne ti je soko na ruku. No ti je prsten na ruku. Ne daj me, stara, ne daj me! Pade mi zmija na noge. – Ne boj se, dušo, ne boj se! Ne ti je zmija na nogam, No ti su žute papuče.

dadaisti već izlizanu frazu „konj ide nogama“ – da bi je dezautomatizovali i obnovili senzaciju – zamenili ovim trima: „noge idu konjem“; „noge i konj idu“; „noge idu konj“37.

frazu „konj ide nogama“ – da bi je dezautomatizovali i obnovili senzaciju – zamenili ovim trima: „noge idu konjem“; „noge i konj idu“; „noge idu konj“37.

nogama“ – da bi je dezautomatizovali i obnovili senzaciju – zamenili ovim trima: „noge idu konjem“; „noge i konj idu“; „noge idu konj“37. Prve dve razgrađuju semantiku (semantički su neispravne), treća gramatiku (gramatički je neispravna).

Petrović zamenjuje običniji glagol (uću) neobičnijim (micati) i daje dve fraze s obrnutim poretkom „konj miče nogama“ i, noge miču konja“, od kojih drugu smatra boljom od prve:, dugo je sve tačnije i tačnije i više približuje senzaciju

u malome opitu ukazano na mogućnost zamene agensa i pacijensa: mesto da konj miče nogama, prednost se daje obrnutome da noge miču konja, zato što izaziva jaču senzaciju.

Najpre razaznajemo sinegdohu bedra (mesto noge, kojima se kreće pesnički subjekt). Zatim dvostruko unakrsno prenošenje: žurno kretanje po drumu prenosi se na drum,

U pesmi „Dvadeset neprikosnovenih stihova“, naime, noge se čudno nazivaju: „stovarišta drumova“. U njima se, dakle, skladište (sklupčavaju) drumovi koje su prepešačile.

A u „Helioterapiji afazije“ ne govori se o jačoj, tačnijoj senzaciji samo pri obrtanju fraze „konj miče nogama“ u „noge miču konja“ nego i kod izokrenute slike sveta koju naše oko vidi kad se izmeni uobičajeni položaj tela.

tehničkome svetu, u tehničkim tvorevinama svuda nalazimo „glave“ i „glavice“, „uši“ i „ušice“, „ruke“ i „ručice“, „noge“ i „nožice“, „nosove“, „oči“, „čelo“, „hod“70. Sve su to, dakako, manjeviše mrtvi jezički tropi, tj.

projektovanje: zbog tih tehničkomašinskih „ručica“ i „nožica“ danas se sve češće drage ljudske, naročito dečje, ruke i noge nazivaju rukicama i nogicama.

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

ŽIVKA (ne verujući): Ama, cilinder? MOMAK: Jeste! ŽIVKA: Ju, tako su mi se najedanput oduzele noge! Je l' vam to gospodin kazao da mu odnesete cilinder? MOMAK: Jeste, on.

Vidim ja da to mora da bude, nije da ne vidim, ali znate kako je... nije to lako baciti obraz pod noge. NINKOVIĆ: Kako god vi želite. ŽIVKA: Dobro. 'Ajde od sutra, recimo, da počnemo bridž da učimo.

ŽIVKA: Ama, ko? ANKA: Raka. ŽIVKA: Ama, kako da ide, noge ću mu prebiti. Čekaj da ga ja naučim pameti. On misli da će mu se samo na grdnji proći. Čekaj samo!... (Odjuri.

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

i bȃata nečijih koraka golicavo trzala i slatko uvijala, kada joj se od samog pogleda muških sva krv u glavu penjala, noge joj za zemlju kao prikovane ostajale [. . .

Prava čerga, u kojoj se urlalo uz gusle, kraj vatre, više od gladi nego od pića. Ispruživši obe svoje noge i raširivši ruke, Isakoviču se činjaše, u polusnu, da dostiže njima čak pod opkope varoši i do šatora Berenklauovih,

krivim stavom, otromboljenim ustima i brcima i pogledom umornim, a naročito joj smetaše što se neprestano premeštao s noge na nogu. I njoj se, kao i drugima, učini kao neko odeveno bure, šuplje i prazno”.

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

Arnautska odžaklija beše dupke puna. S desne strane pored ognjišta prekrstio noge Hamza Vukašinović. niže njega Durut i najodabraniji Kolašinci.

— uzviknu Hamza najzad. gurajući mu gusle u ruke gotovo nasilno. Ozlovljeni kačar prekrsti ponovo noge, nasloni mrke gusle i zaguđe.

No baš u tom trenutku kao besan skoči na noge Selman Čibuković, istrže od pevača gusle n krvnički ga lupi njima po glavi: — Ah, vlaška svinjo, još ima na zemlji

Na noge mu nazuli nove crvene jemenije, a na glavu natukli fes sa bednom čalmicom i još smešnijom kićankom od zelene nepredene

Na nogama dugačke do kolena šarene čarape i opanci bez preple– ta, utegnuti oko noge prtenim vrpcama. Poznadoh da je Moravac iz gilanske okoline.

pa se zadovoljno prućili po prostiraču s obe strane odžaka duž cele odaje, puše i ćute, a domaćin, Bac Hadžić, prekrstio noge s leve strane ognjišta i vodi mudri, arnautski razgovor. — Dobro veče svima!

Arnautin se pomače i pop sede na njegovo mesto, pa pozva domaćinova sina da mu skine čizme. Onda podvi noge, uspravi se gospodarski, izvuče poslednju kutiju skupih državnih cigareta, uze jednu za sebe a drugu baci samo domaćinu

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

Jest’, ima neka avet što na nas nahodi, Jer je od sebe guraju svesniji narodi, I ta nam noge puta i ruke vezuje I Srpstvu uši gluši da râzbor ne čuje.

Što sam danas za vas snovô, Poštovani čitaoci, Ja vam želim još i ovo: Ajd’ da počnem odozdole; Ja vam želim noge lake, A nogama želim složne I napredne sve korake.

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

Ajde ti sa mnom, pa samo neka dođe po tebe, prebiću joj obadve noge. EVICA (mazeći se): Ah, ujo! MITAR: No, šta ti je? EVICA: Ah, moj Vasilije! I njega je oterala.

MITAR: Da vidim, smem li ja. FEMA: Samo je dirni. MITAR: Samo pristupi, pa ću ti obadve noge prebiti, nesrećo jedna. (Otide.) FEMA: Pogani paorski rod, nikad me neće bog od njega kurtalisati.

Jedan ima guke oko vrata, pa meto krogn da zakloni svoju bolest, a drugi to taki za modu uzimaju. Jedan ima krive noge, mora da ij zakloni s pantalonima; ajde, to je moda.

Krakov, Stanislav - KRILA

prašinu i zaparu promarširalih redova pred sobom, kvarile su pravilnost kolone, i nejednakim pokretima vukli otežale noge. Omaleni komandant sa četvrtastim, mesnatim plećima, okružen štabom na konjima, video je samo one prve.

— Jesi li video kako joj se zubi sijali u zlatu? — Haljina joj je bila crna, i nije dovoljno pokrivala ni grudi ni noge. — A kako je samo poljubac bacila. — Bravo, Duško. Poljubac kurtizanke ispraća te na front. Doneće ti sreću.

— Četiri drahme, gospodine oficiru, — cvilio je mali Grk, i vukao bose noge kroz prašinu pokraj umornih vojničkih redova. A po ulici se još valjale kore, krpe i staklad razbijenih boca.

Vojnici govore kako anđeli smrti ležu uz samrtnike. Avijatičar je i kraj slomljene noge bio rumen i lep dečko. U baru je pijani Škot sa rumenim kolenima podizao kockastu suknjicu, i podnosio jednom

Potom je oprao hladnom vodom noge, i opet legao u krevet sa daskalicom. Potom je odjednom zažmureo i zahrkao. Toga večera je pio mnogo vina.

Stresao se. Voda je podizala uvis duge malje, od kojih mu noge izgledahu kao obrasle mahovinom. Potom se saginjao, i njegovo se meso od hladnoće i stida crvenilo.

Hladno je... Pravda se sebi. Hteo bi da zadrži drhtavicu, ali mu ona trese sve mišiće. Pri prelazu reke noge je ukvasio. — Sramota, mogli bi vojnici pomisliti... Mija se malo podiže. Vojnici leže kao crne trupine po zemlji.

Kraj reke je nađen svega jedan polunagi leš vojnika. Iz vrpcom pritegnutih gaća virile su naduvene noge. Na grudima je imao krvave prolome. Potporučnika Miju doneli su polumrtvog na nosilima. Imao je kuk prostreljen.

- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - — Vuci tu mrcinu odatle, — viče major i pokazuje na dve belim suknom umotane noge. Vojnici odvlače ukočeno telo. — Samo da nas ne napadnu dok se ne utvrdimo, — govori major Dušku, koji čuči do njega.

Odjednom je svega nestalo u crnom vihoru. Nije bilo ni sanduka, ni rupe, ni poručnika Luke, koji je dotle imao kratke noge i debele prste. Govorilo se da je imao ćemer pun zlata oko sebe.

Preskakali se uzani rovovi, noge su upadale u meku zemlju, stiskale se puške, nije se slušao više fijuk ni jauk, jurilo se napred.

- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - Sećao se samo kako se zario nož u ranjeno meso noge i počeo da seče, i kako je riknuo od bola, posle je ućutao, samo su mu grudi visoko skakale i disao je teško.

Petrović, Rastko - AFRIKA

Zalud ga ubeđujem da me tu fakt zanima. Pokatkad voda, kojom svakoga jutra peru brod, okvasi nam potpuno noge. Tada se seda Vuijevljeva kosa nakostreši od srdžbe i on larma k'o naljućena deca. Čitavi potopi vode slivaju se iz pumpi.

To su razni kamičci, kožice prašine, koštice, drvca: ušivena u crvenu kožu, obešena o ogrlice, o mišice, o bose noge.

Vuije Mi kaže: „Moja je žena ciknula; i kad sam utrčao, video sam kako se zmija odvija od noge naše devojčice. Uzeo sam štap i ubio je. Posle mi je bilo žao što sam to učinio, jer nije ujela devojčicu!

Njegova igra postade drastična, lascivna, klovnovska. On se prevrće po zemlji, skače razbacuje ruke i noge. Dolazi pred nas i peva uz najneverovatnije pokrete i ljubavne poglede, koji su sve samo ne pristojni: „O da sam

Ivice napućenih usana takođe prevučene plavilom; sa vrhovima lako naviše. Njina tela, detinjski duge ruke i noge, jedinstvene su lepote. Ništa mirnije, svečanije i tiše od ove dece.

Za to vreme dečaci sve jače pevaju da bi zagušili njegov vapaj. Posle toga sekirama lome mu noge i vade srž iz kostiju. Mučenje najzverskije produžava se do duboko u noć.

“ i vi Mu odgovorite: „Beli duhovi koji žele da tvoja koza polomi noge, da tvoj krov padne pod težinom pantera, da se kroz tvoj prag provuče piton.

Bio sam neprijatno iznenađen kada sam, i protiv svoje volje morao videti koliko je taj čovek zapušten. Njegove bose noge bile su strahovito uprljane od prašine i trave; on se toga nije nimalo stideo.

Marmiton je imao na sebi samo jednu košulju odraslog Evropejca, ispod koje su virile njegove tanke noge, jedan divan novi žirardi, suviše veliki za njegovu glavu, i divan mali štap, od ružinoga drveta.

glasom koji se punio gorčinom, srdžbom i preziranjem, kao kakvim elektricitetom, govorio im je, ne dižući još bose noge — strašne noge — na postelju: — Grubijani, divljaci, gapovi, ljudožderi.

se punio gorčinom, srdžbom i preziranjem, kao kakvim elektricitetom, govorio im je, ne dižući još bose noge — strašne noge — na postelju: — Grubijani, divljaci, gapovi, ljudožderi.

Njene mršave ruke i noge pretovarene su bronzanim grivnama svih oblika, svih šara; oko vrata su takođe kolajne i đerdan sa libričkim gri–griima.

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

više liči krpeži: Da l’ opaljeni vetrom obrazi, Koje su nekad crne boginje Arapskom šarom grozno šarale, Il’ ruke noge, ili haljina, Zakrpe razne što mu s grbine, Kao teskera turskih murovi, Po tihom vetru lako igraju...

ISAK: Mesto prozora, uske mazgale Pokazaše mi roba skrušenog: U tomrukama noge sklještene, A suve ruke beše skrstio Na tvrde kosti svoga kolena; Glava klonula...

HASAN (u sebi): Sam đavo da je U crnom mozgu o tom mislio, Podlije ništa ne bi stvorio... (Glasno.) Na noge, brzo!... Za njima sad, Dokle se vuci nisu spremili!... (Svi odlaze, Hasan ostaje naposletku.

GLAVAŠ (uzima pušku i skače sa stolice): Na noge, momci!... Hajd’ u poteru! Ne uticahu vuci preda mnom, Niti odneše laku košutu Dvokrakog papka tanke nožice Od

Hajd’ sad, na noge! (Jedan seljak iz okoline ulazi.) SELjAK: U gori sam bio, drva noseći... GLAVAŠ: Ah, brže!... Svršuj!...

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

Ne znam kako je stajalo sa g. Karadžićevim srcem, ali noge su se povodile. Pored njega je kao senka išao njegov mladi nećak.

niz brdo nailazili smo na ranjenike gde ih vuku na uskim malim Tezgama, tako, da su samo leđa na dasci, a glava, ruke i noge klimataju preko malih nosila, a pri svakom pokretu šibaju mlazevi krvi iz otvorenih rana.

granata ispraznila svoju strašnu utrobu zijaju na sve strane; poneke su pune krvi, oko njih odvaljene ruke, odbijene noge, raščupane ljudske utrobe, razdrobljene glave, grdno nakaženi trupovi. Opet dalje, opet dalje.

Koliko li ih ovde leži? Ništa se ne poznaje, ni glave, ni ruke, ni noge; užasne granate napravile su od sve ga groznu, krvavu kašu.

Svud unaokolo oko vatre ugarci od dogorelih ljudskih trupova; pečene noge, ruke, glave. Što je bilo nasred vatre — izgorelo, što je bilo oko krajeva — samo nagorelo.

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

Oj, pepele, dobro moje! XIX Evo njena maramica, Evo knjiga draga, Evo njena podnožnica, Gle noge joj traga! Sve ostalo kao neka Uvreda golema, Pak mi viče: Tu smo, tu smo — Al’ nje nema, nema.

“ Zapita me Bože. A ja mu rekoh: Ti mi pomože! Bolove one, I jade goleme, Koje si mi dao, Za časak jedan Pod noge sam meto, Na njih sam stao. Tako se digoh I — do tebe stigoh.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Kaže da je oficir. Takav nam baš i treba. Umirili smo ga i ponudili cigaretama. Bio je ranjen u obe noge na nekoliko mesta. Svukli smo ga i previli mu rane.

Prekaljeni su to borci. A spavaju kao zečevi. Istina, pucanj pušaka ih ne budi. Ali na najmanji dodir ruke ili noge, skaču odmah. Komandanta sam našao u jednoj proširenoj rupi gde sedi sa ordonansima.

Od skučenog ležanja i hladnoće noge mi se ukočile. Vojnici često ustaju, trupnu nekoliko puta nogama, pa se odmah spuste u rov.

Vredno je bilo poginuti za toga čoveka. To, istina, kažem sada. Ali onda pogled mi je slučajno pao na prljave noge, pa se ta slika veza sa predstavom jednoga leša čije su noge bile isto ovako blatnjave, i najednom sam osetio neko

Ali onda pogled mi je slučajno pao na prljave noge, pa se ta slika veza sa predstavom jednoga leša čije su noge bile isto ovako blatnjave, i najednom sam osetio neko uznemirenje.

Nesvesno sam podavio noge ispod sebe, ne bi li iščezla neprijatna vizija, a s njom i crne slutnje. Tada sam se najednom setio baš one zmije.

Kao hteo bih da idem, i to napred. Ali me neka sila prikiva za zemlju i kao da mi vuče noge naniže. Okretoh se unazad... Nastupao je drugi streljački stroj. Bugari preneše vatru na njih, preko moje glave.

Ona se tu slomila... Ali je ipak uspela da tu aždaju prilepi za zemlju, i da joj sputa noge i rep. Međutim, Drinska divizija nije imala više snage da joj dotuče i one dve glave. Onda ste pristigli vas dvojica.

Onda ste pristigli vas dvojica. Mislim na četnički odred i sedmi puk. Dok su Drinci držali aždajine noge i rep, vi ste kidisali na one glave, iz kojih je sada sukljao još žešći plameni bes...

Sećam se jednoga primera. Počeli su da ih zakopavaju, pa su ih naposletku ostavili poluotkrivene. U jednih vire noge, u drugih ruke, ili iskežena glava. A malo dalje iz jedne rupe pomaljaju se konjske kopite. Pokraj ljudi, životinje.

Trgao sam se. Okolo ne beše nikoga sem mrtvih Bugara. Iza mene spavao je podnarednik. Dohvatio sam ga za noge, i viknuo na njega zašto me nije probudio. Ali i on je bio isto tako premoren kao i ja.

Nagazio sam na neki mulj, odakle jedva noge izvlačim. Napregoh snagu, još malo, već sam na obali, i padoh na pesak. Uviđam da se odigrava nešto strašno, i ja

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

Il, pred vrati sedi, podveze veže, Da se noge vide, štrimfe nateže. Baci nogu preko noge, gledi na strane, Sad prekrsti, sad izvija, sada ustane, Hitrim okom nudi

Il, pred vrati sedi, podveze veže, Da se noge vide, štrimfe nateže. Baci nogu preko noge, gledi na strane, Sad prekrsti, sad izvija, sada ustane, Hitrim okom nudi ko god da stane.

Sice šest meseci mraz za mrazom steže, Nos i uši pali, noge ljudem veže. Žalosni se svaki dan čuje glas u gradu Da mrazovi ljude žive, zdrave kradu, I prevoze v carstvo razjareno

Vi mojim rečma serca otvoriste: Junačke hitro skačete na noge. Da, tako treba, lozo slavnih! Lavovi rađaju ravne sebi.

Dostići naravne vrh visine, krasote, mož'š! Koga su bozi uzvisiti radi, tom meću pred noge Silnih prepjatstvija tmu. Raste pobedivši tu. Slave se hram iz prepona diže.

Momčad mlada razigrana Da pokida lake noge, A devojke podskakuju Da ji milo pogledati. Sve igraju za remeke, Al’ ji jedno nadigralo Momče mlado golobrado.

Njemu svira tri svirača, Jedan drugog nadsviruje Da s’ raspadnu kožne gajde, A momčići da polome Od igranja lake noge. Svetlo sunce pohitalo, Brže došlo na zahodak, Jošt se brže mrak rasuo, I mesec se ukazao.

Tud li šibate? Stari se ne hvata miš tom mišolovkom, deco! Dobro! Trčite kad imate i volju i noge. Mlade noge mogu mlada kud zovne pamet.

Tud li šibate? Stari se ne hvata miš tom mišolovkom, deco! Dobro! Trčite kad imate i volju i noge. Mlade noge mogu mlada kud zovne pamet. Ja ću da sednem tu i čekam dokle ne dođe Amo po mene koja, pa ma i omrk’o tu.

Kad li ruka ruku dodirne, sve stresa se telo, Svaka zadršće žila, noge s’ odseku taki. Steglo s’ grlo, pa ne mo’š za živu glavu govorit, A u tišini želja samo sve većma bubri.

Od oblaka runo nose I od zvezda pas imaju, Grudi nage, noge bose, Putnicima vak’ pevaju: PREDNjA PESMA VILA Oj, putniče, Samrtniče! Kad mudruješ, Tad luduješ!

Jakšić, Đura - JELISAVETA

(Baca joj pred noge donesene darove.) Evo! I uzmi, naša nesrećo! Ej, brate, nikad nisam mislio Da ćeju nam se i sokolovi U mučnom

Ja sam musliman! A i kako bih Srbom postao Kad su mi deca Turci rođeni?... Na noge, deco!... Hajd’ na đaure!... (Isukavši nož, sprema se da odlazi.) KNEZ ĐURĐE: Hajd’ majci sad!

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

— viknu Lujo, kao izvan sebe. Jablan, stari, lukavi mejdandžija, posrnu kao đoja na desno koleno prednje noge, pa poduhvati Rudonju ispod vrata. — Ne dajte, ljudi, nagrdi vola! — uzviknu preplašeno knez.

— Bog dobro dao, oci naši du'ovni! — odazvaše se svi i poskakaše na noge. — Rakijo majko! — prošapta neko u mraku. — Ama, vi se nešto zagovorili o Simeunu i o starim kaluđerima, pa čusmo...

Vrišti đogin poda mnom kô carski at, grize đem i razbacuje pjenu, propinje se na prednje noge, a iz stražnji' pršte varnice kô nebeske svjetlice.

Vrišti at poda mnom, baca pjenu, propinje se na prednje noge, a ispod njeg' sijevaju varnice kô nebesne svjetlice. A kad vrkne kroz nozdrve — more biti da mi nećete vjerovati — a

“ ,,Pa vidiš, ženo da sam pošô.“ „Kako ti ideš sudu?“ „Pa idem kô i ostali svijet, na dvije noge. „Dobro, kaže, ama jesi li ti sredio u glavi kako ćeš tog jolpaza tužiti?“ „Jesam. Tužiću ga što se dalje i teže more.

poleti jednom prozoru, sad drugom, sad se zatrči pod jedan sto, sad pod drugi; sad opet poleti vratima, sad opet među noge.)... Eto ga uprav među krake! Čuvaj se, gospodine!

— odavno borija — truba brkljačiti — mrmljati brnjaš — konj koji ima belu pegu na njušci bukagije — negve, okovi za noge bukati — mukati, rikati buruntija — pismena zapovest, ukaz vakasuz — nevreme, nezgodno doba, u nevreme vakat —

Bojić, Milutin - PESME

Čelo puno zmija kô strašna Meduza, Klecave su noge, sparuškane dojke, Crne žile — okov samrtničkih uza. * Ucvala je loza, mirišu devojke, Crvene se tela, blešte

Živote, živote, na me pada slana! Ranjave mi noge od trčanja bride: Jurila sam kao da sam s uma sišla I tražila žene koje još se stide.

Neka urla Kerber! Cepte trske mnoge; Mi u belom ruhu kô afrički žreci Grehom novom Judi opraćemo noge. (Bez datuma) XLI SEDAM SMRTNIH GREHOVA O, grešio sam svih grehova sedam, Gordost i gnev mi zadavahu rane.

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

JEROTIJE: Čuli ste, gospodo, „strogo poverljivo”. Taso, evo ti ovde pred svima kažem: da ću ti noge prebiti ako odavde zađeš po čaršiji i istrtljaš šta si pročitao. TASA: A!... Gospodin-kapetane!...

Pa onda, mesto da si napisao ljudski kakvu proklamaciju da je policiji čisto milo da ti metne bukagije na noge, a ti: „Dušo moja, žića mlađanoga”, jedan, dva!... Ima li još što, gospodine Vićo?

Daj ovamo! (Ščepa mu. Josa se povlači. Nervozno otvara i čita potpis.) Ministar!... Uh, presekoše mi se noge! (Klone u stolicu.) Ja ne smem da je čitam. Čitaj ti, gospodin-Žiko! (Daje mu.

Jakšić, Đura - PESME

1856. STAZE Dve preda mnom staze stoje: Jedna s cvećem, druga s trnjem; Gvozdene su noge moje — Idem trnju da se vrnem.

zelene trave i svakake šare, Da sebi domami umorne bećare; Pa doklen ti vila lakog sanka bira, Hlađan potok slabe noge ti ispira, Vetrovi ti tihi lepi miris daju, Zaslađene hrane gorkom uzdisaju...

Možete l’ me, noge, bar donde poneti? Eno mi dvorišta, eno dvorskih vrata, Primiće me u dvor, strana, nepoznata; Odmor će mi dati, to

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

Mladen već sasvim »stao na svoje noge«, uzeo radnju i počeo sigurno da je vodi. Čak je i uvećao. Ali, trebalo je dugo vremena dok je prestalo ono strahovanje,

On je išao. I čak kao ohrabren umiren usled ove samoće. Istina, da mu se iznenada, odjednom kao noge odseku, kao da klecne. Na to ništa ne bi odgovorio, ni uzdahnuo, ni namrštio se, ni rekao: »Oh!

I ode. Ode suho, kruto, polako, da njoj dođe da se ne za sebe, već za nj, gledajući ga takvog, zaplače i padne, obgrli noge i na sav glas zakuka za njim: »Mladene, brate!

V Koliko puta ujutru, za vreme leta, sedne ispred dućana na ćepenak. Spusti cipele dole, prekrsti ispod sebe noge u čistim belim čarapama, i onda, propuštajući brojanice čeka da po običaju dođu kod njega komšije, trgovci, kao na

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

K. je lek od dečje bolesti buba (»kad dete često češe noge, kad su mu hladne uši, a glava vrela«): tri puta po devet zrna k. stuca se i detetu saspe u nos (SEZ, 14, 128).

, 366): pije se u vodi kod bolesti stomaka (SEZ, 14, 225); posipaju se njime noge kad se mnogo znoje (SEZ, 19, 237). Kađenje bolesnika često se vrši na l. žaru (npr. ZNŽOJS, 14, 63). Tejom od l.

ima, možda, i bosanski običaj da se na Jovandan veže svima u kući crvena svila i zlatni konci oko desne ruke i leve noge, pa se to nosi do Petrovdana, i onda skine i metne na r., gde ostaje preko cele godine (GZM, 6, 1894, 662). R.

mladoženja baci prema tastu, provodadžija je baci pod devojačke noge, mladoženja je dohvati, tašta je pospe rakijom, i posle toga ta j.

Debela je »kao ruka i meka«, »na njoj se raspoznaju delovi, kao glava, vrat, ruke, noge, oči«, ponekad »liči na čoveka s decom«, pa je zato ovde zovu: raskov s̓ s decu, ali ne raste osim u Zaplanju, gde »se

Tako se uradi triput. Tom vodom zapoji se bolesnik i umije njom noge, ruke i lice, pa se posle sve prospe na raskršće« (SEZ, 61, 1949, 218).

Ćipiko, Ivo - Pauci

Rade potrbuške leže na branu, suveznik bocnu dešnjaka i volovi povukoše. Rade leži, ruke i noge ispružio, pa mu se po zemlji vuku, pritisnuo uzoranu zemlju da njome seme pokrije, a priljubio se uza nju kao da je hoće da

Gazeći preko nje, malo po malo upada u blato i teško vuče noge za sobom, ali sili se i ide naprijed, a sve više i više zapada.

I već jedva isteže noge i dalje propada, ali ipak, rekao bi, snaga ga ne izdaje: blizu je kraja, izići će... Kad iznenada upade duboko u

Iziđe i župnik, a uto zaslavi i podne. Ivo ga , ugleda gdje silazi nizbrdicom, jednako žurno premećući kratke noge. Smješkao se staricama što ih sretaše u hodu, i dobacivaše im pokoju bezazlenu šalu.

— Ništa! — Ni malo drv'? — Mokra su ... — Dobro, — reče gospodar. Sit sam te... Dpđi učinit' konat, pa put pod noge! Ma odmah sad! — nastavi žešće. — Gospodar ste! — otsiječe sluga. A gospodar pođe u dućan i prevrtaše po knjizi.

Stari se očito ljuti, i vidi se: muka mu je u životu; a kad pođe da što dohvati, jedva za sobom vuče noge i uvijek se banka jednom rukom drži.

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Video je njihove bose noge kako mrse travke i cvetove na livadi. Onda ga je spazila glavna među vilama, doletela mu u zagrljaj, dala mu se,

Neka je imala kvarne zube, druga je bila zdepasta, treća je imala kratke noge, četvrta je bila mršava. I tako redom.

nasluhivati kakva je njena lepota, ali oči ipak ne govore muškarcu ništa, ne kažu kakve su sisice, kakva bedra, vrat i noge. Oko toga sam se celo popodne gložio s Pipcem i Kirčom.

Vuku za sobom teške premorene noge, pospani i nevoljni. Pustoš je ostavila za sobom ova prokleta i blagoslovena voda, Morava — mučiteljka i hraniteljka

Šapelja za njom kao usopljeni tovljenik, razmeće noge levo-desno kao da se oguzo. Nešto mumla. Znoj mu se cedi niz debelo lice u nekoliko tankih brazdica i spaja se u bori

Mantija mu je bila odsečena do pupka. Dole je bio go, i ja sam mogao da vidim njegove duge, venama isprepletane noge i njegove sparušene gnjati.

se glasno dogovaraju, učinilo mi se čak i da se prepiru oko nekog stopala, jedan je tvrdio kako je to deo Pioguzove noge a drugi da je pripadalo Petru Mrsu.

Ostali koji su imali sreću da se pri padu dočekaju na noge odvukli su se u žbunje, hramljući. Bitka je bila dobijena, ali ne zbog tih nekoliko pobijenih napadača, nego što nam je

On se uzjogunio, govoreći da je bolestan toliko da ga noge uopšte ne drže. Žalio se na vrtoglavicu, na grčeve u trbuhu i probade u krstima. Znao sam da laže.

Obećao je da će ćutati. Otići ću gospi. Presamitiću se kao pokajnik. Gledaću skrušeno pred noge. Reći ću joj da se ne brine, da je vidar njenoga muža zdrav i živ, da mu je prijatno. Radi svoj posao.

Začas je Dadara bio probuđen, tišinom noći je urliknuo zvuk roga, poskakali su na noge bunovni vojnici. Zgomilali se uz stepenice na bedem, sudarali su se u mraku, galamili, zveketali oružjem.

na nekakvu davalicu koja ga je verovatno podstakla, prišao joj je, i pošto je mesto bilo zgodno i zaklonito, digao joj noge i obavio posao.

Ilić, Vojislav J. - PESME

Svetlosti mi duša hoće, a odmora slabe noge. Klonulo je moje telo, umorne su moje noge Al' je krepka volja moja, što me noćas vama vodi, Da posvetim život rodu,

Svetlosti mi duša hoće, a odmora slabe noge. Klonulo je moje telo, umorne su moje noge Al' je krepka volja moja, što me noćas vama vodi, Da posvetim život rodu, otadžbini i slobodi.

Prorok je, u gnevu svome, vihorom zasuo staze, Da moje umorne noge po večnoj pustinji gaze. III OBLACIMA Oblaci, oblaci odakle letite Po lazuru čistom, bez puta i staze, Po beskrajnom

Moj kočijaš stari Ustavi kola baš na mestu tome, Da rasturene ponamešta stvari; A ja se siđem da ispravim noge, I bedni stomak od trucnjave mnoge. 7. I vidim ploču.

Pastiri danjuju leti i sastaju se ode: Sednu, podviju noge i onda razgovor vode O stoci, vremenu, hrani, il' govorljiv kakav čiča Po vas dan šarene bajke o daljnim zemljama priča.

A zatim istrese mnoge, Dok ga izdade govor, a onda i same noge, Pa pođe kmetovoj kući. Kmetica bila je sama, Jer muški odoše krčmi upravo od božijeg hrama, A vredne reduše, opet, u

Kmet, opet, podigô guber, od žege valjada mnoge, Pa slatko, spokojno sanja, a zefir hladi mu noge... Amor se nad njima naže.

I Amor otvori oči, Poznade u tami kmeta i odmah na noge skoči. „Ustani“, reče mu gazda, „da ideš u crkvu sa mnom, No prvo upali luču, nek svetli na putu tamnom.

A u sutonu bledom Dah rânog prozorja duhnu i zvezde gasnuše redom. 4. U râni osvitak zore Zvezdana na noge usta, I svinje pogoni tada u polja vlažna i pusta, A uz put i Kiću srete.

A Kića čopore pusti, Podvi lagano noge i kraj nje tiho se spusti, I mirno zviždati stade. Pred njima biserna reka, Kroz zoru crkveni toronj svetli se izdaleka.

Kad Kića podiže oči, Ona se zasmeja naglo i onda na noge skoči I zgladi vitice rukom... „Pogledaj“, reče mu, „samo!“ i pruži put sela ruku.

A ćata, međutim, zbunjen, još kroz noć poljanom ode, Išô je gde noge hoće i kuda oči ga vode, Bežô je od samog sebe. U duši grizô se time: Otkuda kmet da dozna, a još se tukao s njime!

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

No kad se približih Partenonu i upreh oči u njega, promeni se izraz moga lica, noge mi klecnuše, ja sedoh na jedan od preturenih tesanih kamenova, a suze mi udariše na oči. Dugo sam sedeo onde.

“ On sede ponovo na klupu, osećajući da su mu noge utrnule od uzbuđenja, pribra se i poče dalje da razmišlja. „Da, one su paralelne!

Inače ne vredi. Ima doduše takvih naučnika kojima duh ima dobro razvijene noge, može da hoda dugo i daleko, a da se ne zamori, ali će proći na dva koraka pored džbuna gde se krije divljač i neće je

Posle treće lule i četvrte kave diže se moj spri na noge i protegli se. To sam jasno osetio jasnije kada je zastrigao ušima i zatreperio nozdrvama. Nanjušio je opet divljač!

Pobratim Keplerov leži već opružen pod stolom. Kepler pokušava uzaludno da ga digne na noge. Onaj mu, u ostalom, reče da se na patosu divno oseća. I Tiho je dobro povukao; lice mu se zacrvenilo, oči iskolačile.

Jedna misao kresnu mi kroz glavu. Skočih na noge, otvorih kofer i izvukoh sa njegova dna jedan žuti portfej. U njemu su stojale moje već štampane ili tek započete radnje

Ovo poslednje osećamo već i suviše jasno. Naši pokreti postali su plašljivi, a gesti svetiteljski. Neoprezan pokret noge bacio bi nas do tavanice, i zato je ova, za svaki slučaj, obložena mekim dušekom.

Zamislite, dakle, draga moja igračice, da ste Vi Zemlja, a ja Mesec. Uzdignite se na vršak Vaše noge i okrećite se kao balerina, a ja ću za to vreme da obigravam oko Vas jednu kozačku igru, okrenut uvek prema Vama, ne

Naše noge dodiruju već oblake, i sada ćemo ući u njih same, u gustu vodenu paru. Zato moram da skinem. sa Vas Vaš ogrtač.

- Šta je ovo? Meni huji oluja u glavi, krvne žile biju kao maljevi, nestaje mi daha. Vi bledite, draga prijateljice, noge Vam klecaju - klonuli ste sasvim... Poluonesvešćenu, ja Vas nosim, u naručju, na našu Zemlju.

Stanković, Borisav - TAŠANA

da sam mislio da je to ruka sina moga čivčije, a ne ruka moga sveštenika, duhovnika, Boga moga, oh, i sada, dedo, noge mi klecaju. SVI I men, i men!

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Jednog dana zapodenu se teoriski razgovor u šnajdernici. Kostica, drugi kalfica, dok ćuta, ćuta. Pa onda uturi noge u cipele, ustade, i poče: „Pantalone, majstore, to je teška stvar. Eno, pogledajte one oficire što idu tako prekoputa.

— „Ako i to ne pojedu doktori.” Pre dve godine Seka se bila razbolela od otoka u kolenu jedne noge. Ozdravila je, ali je noga ostala sa smanjenom moći.

Slabosti su naglo ophrvavale novog blagodejanca. Kvasio je svetom vodom i oči i uši i srce i noge i ruke. To ga je umaralo, pa bi tek jedno ili drugo zaboravio.

” Uveče popije samo teglu mleka, i u devet sati spava. A sutra, s petlovima na noge. Siđe u avliju, u donju kuću, gde se hleb mesi i gde mlađi spavaju, tu joj ispeku komad mesa, donesu salatu, samo malo

Imanje je počela da obilazi sve više i više gospa Nola. Malčice su kao uzele noge da izdaju gos-Tošu. Očni lekar mu baš zato dade odlično staklo, i otkad natače naočari, gos-Toša ne izbija iz kuće i

Sve to za minut. Jȁ da ste videli gospa Nolu, tešku topuzinu! Bežala sam kao da imam četiri noge. Ali stigao bi me sigurno, da ga nisu ona razbijena kola lupala po nogama.

Hod je imala neobično lep, lepe noge i lep korak. Crkvenjakov sin, dečko, Marko Popović, koji se sam prozvao Srba, neobično lep i bistar, ali napušten i

Išla je po žici, uf, ne umem vam ispričati. Suknjica kratka, dovde, i cakli se kao sunce, a noge, ih... Šta se ti mrgodiš, baba Kato? ti to ne razumeš! — A ti razumeš, sram te bilo, balavac!

Ali da već vidi devojačke noge, to gospa Nola nije znala. Zamislila se. — Istina je, moja Julica hoda kao vila. Kad se obuče, lutka...

Koje čudo onda što je Srba pre vremena počeo da gleda noge cirkuskim igračicama... Kao što se kaže da plodnoj i široko prostranoj reci Nilu niko ne zna izvore, tako se nikada

— Goruština, zalepio mi se jezik za nepce; a na ruke, noge i glavu mi se nastavio bol, da već u krevet ovaj ne mogu da stanem.

— Gle čuda! samo neko vreme što nisam radila, i malo se ponegovala, pa kolika razlika. Druga žena... Lice, noge, ruke sve je drukčije.

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

« Ovo je za Romana bio glas anđela, i ne čekajući da se sveštenik po običaju zaplače, đipi na noge, otide u štalu i apostrofirajući konja, obznani mu da će zajedno putovati.

rukama usiljavaju se mrtvaca predstavljati, drugi upražnjavaju se očima nigda ne trepćati, gdikoji najposle kroz ruke ili noge, ili drugu kakovu čast tela daju trnje provlačiti, i proče, a to sve samo dobrodetelji i istine radi, koja je jedino

Spočetka pomisli ovaj da je kakav divlji mačak koji se na dve noge k njemu približuje, no zamalo se uveri da je to Adamov potomak, i obraduje se nadeždom da će ga bar znati kud treba

Njegov je vozrast upravo četiri stope iznosio, od koji jedna noge, dve trup i jedna glavu sočinjavaše. Njegova su pleća bila široka i mužestvena, i budući da je vrat pokratak imao, to se

Ako su njegove noge odnositelno i kratke bile, i pri tom na podobije levče ustrojene, to su one opet tako bile zamašne da su ostalu mašinu

E, zar se, opet, sve velike udaju? Ima stotinu stvari koje se tek male dopadaju: mala usta, male noge, male uši, mala brada, mali jezik, to jest kratak jezik, mala lula, pak zašto se ne bi i mala knjiga kom dopala?

poluga s osloncem na osovini spoljne strane kolskog točka, koja podupire bočne lese kolskog sanduka (Ignjatović: »a noge vrlo kratke, ugnute kao levče«) LEP — malter, žbuka LOZUNG (nem.

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

Jednom čak mal' mi se nije desilo da mi prebiju obe noge, ali ne u težnji da se zadovolje moje literarne ambicije. Još jedna uzgredna napomena.

No važnije nego to je da sam ja, posle prvih zuba, na kraju prve godine, već stao na svoje noge i prohodao. Moram priznati da sam u prvi mah išao četvoronoške.

Moram priznati da sam u prvi mah išao četvoronoške. Vele: da bi se stalo na dve noge, potrebno je najpre ići na četiri ili, drugim rečima, da bi se čovek u životu mogao ispraviti, potrebno je najpre da

I kada sam se jednoga dana našao sam u sobi, izveo sam pravu vartolomejsku noć. Pootkidao sam im glave, noge, ruke, počupao kose, pocepao odela i, uopšte, izveo krvoproliće dostojno jednog krvoločnog pivara Santera ili

I odmah mi sinu sretna misao kroz glavu, pa se otisnuh niz ulicu, sve skačući s noge na nogu; doleteh veseo i ushićen ocu i majci, izljubih im ruke i uzviknuh: — Položio sam, odlično sam položio!

— Jesam, gospodine! — Jesi li je upamtio? — Jesam! — Je l' ima ovako: gore glavu, dole rep, a sa strane četiri noge, dve unapred pružene a dve unazad? — Jeste. — Eto ovako!

— i napiše kredom na tabli slovo Ž, koje nam je u tome času odista svima izgledalo kao žaba sa glavom, repom i četiri noge. I odista, mi smo na taj način slovo ž dobro upamtili.

Imao je kratke i tanke noge a iznad ovih trbuh, grudi i glava, sliveni jedno u drugo, izgledali su kao bure koje je svojom težinom preteglo una

sveta, koju nije bila kadra da razbije čak ni ona priča o čoveku koji je stigao na kraj sveta, seo na ivicu, spustio noge u ništa i zadovoljno pljuckao u to ništa.

Tako, na primer, iz zoologije sam izneo kao pouzdano znanje: da čovek ima dve noge a životinja četiri, što ipak ne znači da je ćuran čovek.

je krupan; koščat, uznetih ramena i unapred opuštenih dugačkih ruku, te je izgledalo kao da je dosada išao na četiri noge i maločas se propeo.

odakle će nas pustiti te ćemo nekoliko godina trčati ka stubu, zaplićući se, padajući, prevrćući se, lomeći usput noge, ruke i rebra ili ostajući nasred puta onesvešćeni od iscrpljenosti snage?

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Tresnu, urliknu. Tama... ponor... Gr-r-r-ru! Ala u ušima pišti. Ili je to jauk. Gr-r-ru! Neko stenje. Ali šta mi to noge pritiskuje? Gru! Gr-ru! Gr-r-ru! Majko moja! Kao da se brdo svalilo. Ranjen?!... Naprežem svest. Otvaram naglo oči.

Sad se nalazimo pred odsudnim časom. A još ako ih i sretnemo uz put. Stegoh dizgine i zavukoh noge u uzengije, kao da ću sada poleteti. Pokušavao sam ovlaš da se utešim, kako sam nekada bio u težem položaju.

Na ovim položajima južna vojska je sačekivala severnu i obično je do noge tukla. A sada smo, u punoj zbili, mi južna vojska, koja brani baš bagrdanske položaje.

Ali kada sam prelomio nekoliko štapova i potegao revolver, sve je skočilo na noge junačke. — A-ha... Kipislcauf! — potvrđuje Luka, promukao od vike. Stiže nas i potporučnik Živadin.

Rukavi šinjela se zamrzli, te ne smemo ruke savijati, jer se materija lomi kao da je od kartona. Luka skakuće s noge na nogu, pa nam veli da sada ličimo na balerine.

Ulazeći u bivak, natrapaju baš na komandanta diviziona... A ti znaš njega... On je u stanju da digne na noge celu bateriju za neki mali kaišić, a tek zamisli sad... U pitanju je bio konj!... Pozvao je odmah sva tri komandira.

Ali baš pokraj puta ležao je telefonist Milija. Glava mu gotovo u bari. Jedan ga dohvati za noge da ga izvuče, ali on jeknu: „Ubijte me... ubijte.“ — Ponesite ga! — doviknuh, pa ga i ja dohvatih za jednu ruku.

Onaj mali Arnautin prinese sud sa vodom. Stari skide kondure i u prisustvu našem poče da pere noge... Najzad opra i ruke. Potom zastre jedno ćilimče, kleče, pa sastavi šake i prinese čelu šapućući nešto.

A između konjskih kopita se nabio sneg, i konji kao da gaze na gigaljama, te im vojnici neprestano zadižu noge, i izbacuju ledenjak drvenim klinovima. Na velikoj visini smo i sve nam se čini da je ovde i dan duži.

Vojin čučnuo pored vatre i rukama obuhvatio uvezanu glavu. Poručnik Branko skinuo čizme i suši noge. Potpukovnik Petar otvorio sanduk i nešto traži. Najzad, uskliknu od sreće.

Moj posilni bacio šatorsko krilo na granje i pokriva me ćebetom. Okrenuo sam glavu vatri, ali noge mi se ukočile. Onda se dižem i menjam položaj. Izgleda mi da glava lakše podnosi hladnoću.

Ali ipak, da se iseku prazni džakovi i konjima uvežu noge... Kad je ponestalo džakova, vojnici su uvijali noge konja svakojakim krpama, svojim maramama, bašlikama, a jedan skinuo

Petrović, Rastko - PESME

O jednu jedinu krušku u šljivaku, I vetar će mu njihati noge u mraku, Zbogom! njemu je dobro i da se obesi U zrelom nekom voćnjaku Sred mraka Bez zraka, Zamro.

Šta mari! Sad ćemo spustiti dve-tri granate da vidimo kako to izgleda kad noge lete, i glave; Sad ćemo spustiti našu dušu na konopčetu da izmerimo razmak između nas, neba i zemlje, Sad ćemo pokušati

Ljudi bez jedne noge i žene bez pola glave Sići će da poljem za plugom pođu U zelenkastim odećama, u crvenkastim čakširama, Za plavkastim

U mislima, sve devojke oplođene Već rađaju junake, I noge su jake U svake mlade žene. Kupalo, ubavi deran, proleće, Sa zvekom ratnom i smehom u moje srce sleće deran.

U mislima sad svuda pozdravljaju junake, A noge u žena jake; Pred njima radosno mre se: Mladačke i uskočke glave vrbovi venci rese. Kupalo, prekrasni nestaško proleće.

između dve železničke stanice; Na prozoru saksija s tri cveta, lice neke starice, Na poljani iz amrela izviru četiri noge gole...

O, toliko varnica, Kroz poludeli podmlađeni mlečni put; Dole se providi i miriše nađubrena mračna njiva, Međ noge tu prima poslanu ženu Boz - i jedan mesec žut, Ogroman, istinski prvi put noćas, mesec žut (U čijem li vrtu sultanske

Puna sala i zvezda je noćas ova noć vedra, Noć rukovanja! Te ruke savijene zastave, noge: stovarišta drumova. Jednom višom voljom ja stavljam ova slova: Noć novoga zaveta: Zato te noćas ja obznanjujem toliko i

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Vrežu kupine nikada nije ni video, a ona se za list njegove noge zakačila, kožu mu cepa kao svilu, krv teče. — Ah, prokletnice!

Na vrhu Srebrne Gore Cvet ga čeka, nema on vremena za priče. Ali, umorile mu se ruke i noge, žedan je: mogao bi potok da popije, a nigde ni čoveka, ni zveri. Čak se i vetar ućutao.

Pokoleba ga načas nežnost i tuga u glasu 3latokose. Ali, gotovo u isti mah, oseti vreli dah psa na listu noge, strese se, odrečno odmahnu glavom, i zakorači preko ivice neba.

Kako i da odbrani? Ptice imaju krila, a dečaci lake i hitre noge. Takve je, nekad, i sam imao. Mislio Starac, premišljao šta da radi. Misli su mu kao bumbari u proleće zundarale.

Starac Strašilu napravi glavu, stavi na nju šešir koji je sto letnjih žega izdržao, na leđa kabanicu, a na krakate noge ribarske gaće. Tako nasred bostaništa niče čuvar, čudo golemo!

« pomisli Varalica. A i kako bi? Jecalo je kamenje oko njega, a Mesec već svijao luk. Oseti Varalica kako kraćaju noge pod njim, ali nazad se nije moglo. Veštice bi ga začas otkrile, jer je vetar duvao sa zapada.

— pitaju ga uglas, mole. — Da me provedete kraj bele zmije, dok gutljaj žive vode uzmem posle idite kuda vas noge nose! — osmehnu se Varalica. Zašto li ćute veštice?

— Sad uzmicanja nema! — naredi sebi, a noge mu drhte. — Propašćeš, budalo! Samoga si sebe prevario! — trže se Varalica: zmija se u devojku pretvarala.

pogleda ljude oko sebe, ne shvatajući zašto mu se smeju u lice, sve dok jedna suseda ne reče: — 3ar ne vidiš da jedva noge vučeš? Teško da ćeš i pred svojom kućom počistiti!

— Na ovom prokletom pesku orao ne orao — samo čkalj i trn rastu! — Odjednom mu se učini kako mu put sam pod noge dolazi i u daljinu zove. Ali, kad se odlučio da pođe — poče ga hvatati tuga za majkom i za domom.

Saže se, uze je i prebaci sebi preko leđa. Ali, tek što to učini — oseti kako mu krzno uz kožu prianja, noge mu se skraćuju, a telo menja. — Gle, moja izgubljena ovca! — ču Starčev glas iza samih svojih leđa.

Stanković, Borisav - KOŠTANA

I, ako ona neće, ti — silom! Ako živa neće — mrtvu, pa u kola i u Banju! SALČE (vije se, ljubi Arsi kolena, noge): Ne to, gazdo! Ruku, nogu da ti celivam! Još nije ona za muža! Mlada je, kapka, dete, tek na svet progledalo...

Kod tebe! Zar samo kod tebe? i samo hadžiju, oca tvoga i majku tvoju da dvorim i da služim? Da pred njima klečim i noge da im perem? Iz sobe da ne iziđem, već samo da sedim, ćutim, trpim? (Izvan sebe.) Oh!

Ruku, nogu (ljubi ga u ruke, saginje se i grli mu kolena.) MITKA (zaustavlja je): Ne! KOŠTANA (trudeći se da mu noge celiva): Ako! Samo me ti ne daj, pa i zemlju gde ti stupneš i to ću da celivam. (Očajno.) Ne daj me, slatki gazdo!

Šantić, Aleksa - PESME

1918. RUČAK U izdrtom suknu, pod murvom kraj puta, Prekrstio noge na rapavoj ploči, I tu lomi komad hljeba otvrdnuta I glavicu luka uza nj slatko smoči.

Srebrn se blesak prosipa sa kose, Nabrekle dršću na mišici žile, I žitom šušti korak noge bose. Već grablje grabe i dižu se vile — Sa naviljcima zlata iznad čela Stupaju cure.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

Ume da se preruši u slabotinju: da se zguri kao kukavica i da natera đogata da ramlje u tri noge. A kao mamac nosi na glavi zlatno pero. Zar može nasilnik da prođe pored takvog jadnika i da ga ne opljačka?

sva u crnom (crni junaci, crne čalme, crni konji), druga sva u belom, treća ima crne struke, dugačke puške i pregorele noge do kolena. Ove slike su poređane po jačini: u noći belo izgleda sablasnije od crnoga, a pregorele noge do kolena (tj.

Ove slike su poređane po jačini: u noći belo izgleda sablasnije od crnoga, a pregorele noge do kolena (tj. u dokolenicama vatrene boje) deluju impresivnije nego i jedno i drugo — kao žarki simboli palikuća.

po zemlji se vuče; što Momčilu taman kalpak bio, Vukašinu na ramena pada; što Momčilu taman čizma bila, tu Vukašin obje noge meće; što Momčilu zlatan prsten bio, tu Vukašin tri prsta zavlači; što Momčilu taman sablja bila, Vukašinu s' aršin

Smrzlo mi se srce u njedarca, a umrle ruke do ramena, zamrznuo jezik u vilice. Toke razbi, srce mu raseče. Turski konji noge iskidaše šetajući jutrom i večerom. U opšta mesta idu i opisi odela, oružja, opremanja konja, megdana, bojeva, lepote.

zlata, i ono se na burmu otvora, te se nosi za jutra rakija; po dolami toke i đečerme, zlatne toke od četiri oke; a na noge kovče i čakšire, žute mu se noge do koljena, pobratime, kao u sokola, a na glavu kalpak n čelenke, jedan kalpak, devet

se nosi za jutra rakija; po dolami toke i đečerme, zlatne toke od četiri oke; a na noge kovče i čakšire, žute mu se noge do koljena, pobratime, kao u sokola, a na glavu kalpak n čelenke, jedan kalpak, devet čelenaka, i deseto krilo

Pogledajte samo završne stihove ove poslednje pesme: „Ne ludujte, Turci Lijevnjani! Kad ne kazah za te hitre noge, kojeno su konjma utjecale, i ne kazah za junačke ruke, kojeno su koplja prelamale i na gole sablje udarale, — ja ne

Otkud knjiga, ako boga znadeš!“ Skoči Miloš na noge lagane, pa govori svojim čobanima: „Oj čobani, moja braćo draga, ova knjiga jest od dvora moga: stara mi je na umoru

košulji tri tanke đečerme, pak dolamu sa tridest putaca; po dolami toke sakovane, zlatne toke od četiri oke; a na noge kovče i čakšire; a svrh svega bugar–kabanicu, i na glavu bugarsku šubaru: načini se crni Bugarine, ni braća ga poznati

po zemlji se vuče; što Momčilu taman kalpak bio, Vukašinu na ramena pada; što Momčilu taman čizma bila, tu Vukašin obje noge meće; što Momčilu zlatan prsten bio, tu Vukašin tri prsta zavlači; što Momčilu taman sablja bila, Vukašinu s' aršin

Kad začuše devet Jugovića, poskočiše na noge lagane, potegoše mače kovrdine — da pogube cara u stolici. Moli im se stari Jug Bogdane: „Nete, sinci, ako boga znate!

Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE

ne znaš ali nešto jeste U zasedi iza petnaeste Pa se oči nađu na mukama Zaboraviš kuda sa rukama Nigde mira da se noge smeste U zasedi iza petnaeste Nikad nije rano da se sazna Da je prva ljubav neprolazna Ljubav čeka požurite gde ste

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

čim je iz Gaja čuo glas kukavice, dječak je glavačke jurnuo u šumu. Kako se samo ne boji i ko li ga to zove? Duge noge brzo su donijele dječaka do jedne manje zaravni usred Gaja.

— Od tebe sam naučio, Striče — nasmija se putnik s bukve. — Eh, još samo da imam tako dugačke noge i ruke kao ti, pa da mogu obuhvatiti svako stablo.

vijest o nadimku „Paprika“stigla negdje do sredine razreda, novi učitelj primijeti kako se đaci sašaptavaju, pa opruži noge i brzo dopade do njih. — Šta vi tu šapćete, a?!

Dok je strašni učitelj prilazio posljednjoj klupi, Stric je osjećao kako mu se njegove duge noge sve više drvene od straha kao da se pretvaraju u dva obična bukova štapa.

Ej ti dugački — viknu on na ukočenog Strica — brzo donesi jednu dobru šibu! Same od sebe pružiše se Stričeve noge-drvenlije i začas iznesoše dječaka napolje iz razreda.

— Ne, ne, ni taj neću! Nečim sličnim vijali su me oko crkve kad sam skidao vrapčija gnijezda. Sve su mi noge bile modre. Odlučio se najzad za jednu potpuno suvu mladicu.

i uprav kad su prolazili pokraj gusta ljeskova žbuna obavijena divljom lozom, jedna od njih preplašeno vrisnu: — Jao, noge! Eno nogu! Curice se skameniše u mjestu.

Eno nogu! Curice se skameniše u mjestu. Iz ćubasta žbuna zaista su virile nečije duge zaprašene noge i kao da nekom daju lukav tajni znak, one istog trena počeše micati prstima, a zatim i čitavim tabanima.

— E, sad je sve gotovo! Da je bio dan, ispod toga ogromnog tovara, vidjele bi se samo magarčeve noge, dio njuške i jedno uvo koje je virilo kroz rupu na geografskoj karti, i to baš negdje između Bihaća i Travnika.

Mačku odumriješe noge. — Vuk! Doručkuje ili magarca ili Strica. Kako bi sad Mačak rado strugnuo, kad bi samo vladao nogama!

Kakve, vraga, kruške, kad je nad njim bukva! A osim toga, kad je već pao s drveta, trebalo bi da ga bole noge i tur, a gle — njega bole ramena! Šta je sad to?

— A zar sam ja magarac? — pobuni se Stric. — Ama nijesi, brate. Magare ima četiri noge, a ti samo dvije. Taman si za pola magarca. — A zajedno s tobom sam čitav čitavcati magarac!

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

Umlje vam izbistrite, pamet raširite, uši otvorite, svest k ovom pregnite, na noge se oprite, koji no hoćete i radi ste ovu slovesnu čast sebi primati...

Neka nam da, ako n bludnim sinovom, na naš prst prsten i obuću nam na noge, ako i nismo podnosili prekodna tegobe i od sunca peče! KANO GROB OTVORIH MOJE GRLO Ti si nebesni hlebac, — živi nas!

Ne poljubih Hristove noge, ni ih s mirizmom pomazah, a moja su se bezakonja preumnožila više negoli koliko mi je vlasi na mojoj glavi.

Zato i plašim se da ne dočujem zao glas: Svežite mu noge i strmo ga turite napolje, u doboku pomrčinu! Moje ruke me i noge na greh navedoše; bojim se da ne š njima bacen budu u

Zato i plašim se da ne dočujem zao glas: Svežite mu noge i strmo ga turite napolje, u doboku pomrčinu! Moje ruke me i noge na greh navedoše; bojim se da ne š njima bacen budu u večni oganj.

Ne mogu se doumiti tome poslu, slatki Isuse! Ne mogu tužna preželjno čedo gledati, tvoje prečiste ruke i noge prikovate za drvo!

zlotvore kojino na nas mrze i zlobe nam, noseći se s nami i obeđujući nas, da ih Gospod s krstnom silom nizloži pod noge naše da bi mi dostanuli pokoj i mir u našem boravljenju, kakono se svagdar o tome molimo, uzdajući se božijoj pomoći.

A da s kojim li rukami prikosnu se netlenomu ti telu? S kojima ustnama da celuju tvoje noge, od kojih no tutnjenje, glas, preplaši prvo u raju pramater Evu?

Iz očiju mu vatreni plamen izbijaše, Obraz na suncu sjaše, Iz usta mu izlazaše mač s obe strane ostar. Noge ka stupci od čiste mjedi blistaju se, Glas mu je govorljiv tako čuven Kano kad mnoge vode goleme s brda hukte.

I u desnoj mu ruci držaše sedam zvezda. Kad to smotre Joan, Pade mu pred noge na zemlju Od straha kano mrtav. Metnu oni čudni čovek na njega Svoju desnu ruku i reče mu: »Ustani, ne boj se, ja sam

A i sam Bog svrha gore stajaše na njima. Tim plaho se Jakov prenu iz sna, skoči oma na noge pronerazen, te reče: »O, međer, Bog je na ovome mestu i ovo su ovde vrata nebesna!

Malo počas, opet iznova duhnu na njih vruć vetar i tim časom svi oživeše, te zdravi i čitavi đipiše na noge. Učini se golem tabor od onih ljudi. JOANATANOV MED Tako je i Saul, prvi car izrailjski, bez požaljenja pravi sud činio.

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

Dugim uskakanjem izveštio se do neverovatne lakoće, tako da je mogao još onako u letu, u skoku, skrstiti noge i odmah se i posaditi prekrštenih nogu, kao Turčin, i sve je to, što bi naši stari pisci rekli, svršio u jednom

počne da grize donju usnu i terzija joj počne da meri i šije fustane — ona je za udaju; a dečak, čim počne da krivi noge i nakrivljuje fes na jedno oko i da gleda vrhove od cipela — on je već za ženidbu!...

Nije više onako bezbrižna, ne ide sokakom pa da je se ništa ne tiče, ne skakuće više s noge na nogu; a kad ulazi na kapiju, ona uvek, pre no što uđe, okrene i levo i desno u sokak i gleda...

Ali jednako ide kud god ga noge nose, i tek kad natrapa na Pašin Čair, i kad jedini obitnici pašačairski, preplašeni od narušitelja ove njihove tišine,

Poduprle zid leđima, podavile noge i metnule ruke na trbuh, pa dremaju, jer su naučile da se tako najpriličnije provodi praznik. Zona u sobi do njihove.

— Mori, razbiram si ja, Taske, tvoje zborenje! — veli joj Doka, a prebacila nogu preko noge, pa bećarski pušta guste dimove. — Razbiram si, ubavo razbiram.

— Bontu bankrot... — razdera se Nacko. Svi traže broj 82. — Čifuti... Oni meću na broj 77. — Ženske noge... Svi se smeju i meću ozbiljno na broj 11. — Dosta! Stiga!

— A ja dor ču’ to, — nastavi plačući Taska — a men’ mi se noge odsekoše, pa kako da nesu moje noge!... Ća da sednem tam, nasred čaršiju, — tol’ko si be’ oslabela odi zort i rezilak

— A ja dor ču’ to, — nastavi plačući Taska — a men’ mi se noge odsekoše, pa kako da nesu moje noge!... Ća da sednem tam, nasred čaršiju, — tol’ko si be’ oslabela odi zort i rezilak golem... — Pa koja si zbori toj?...