Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Prtenom vrećom ogrnut Negotin, Beograd sa šlemom na ranjenoj glavi, Užice s rana razgoneći vrane, Obrenovac na nosilima. Valjevo s grobom na ramenu, sa točkom oko vrata Vranje, Kruševac noseći odsečenu glavu, vuku se preko Kosova.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Ja se samo trgoh... U taj mah začu se bahat, kao da neko ide. Jelica skoči i vide neke ljude kako nose nekoga na nosilima. Ona ce okameni. — Šta je?... Ko je to? — pitala je Petra. Jelica ne umede ništa reći... U taj par i ljudi stigoše.
Zbeg se poče buditi. Surep ode tražiti svoju baba-Stoju, da ranjenike vida... — A ko je to na nosilima?... — 3avrzan... On je teško ranjen — reče Stanko. — Je li još živ? — Živ je!...
— Živ je!... U taj mah stiže Surep sa baba-Stojom. — Ovamo, bako, ovamo! Ovde su ranjenici. Baba priđe nosilima. Išla je pogureno, oslanjajući se na štap. — Da je malo videla! — reče.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
uznemirenog Hristića koji je, zbunjen i osramoćen, u zasebnom oficirskom vagonu, ležao na jednim neugodnim i krvavim nosilima I baš kao ono na bojištu: „jao, jao šta sam ja uradio, šta sam ja uradio“, on se gadio sebe, pa mu se u toj
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Da mi na oči nikad više ne izađe! JUSUF: Opasno je činiti nešto bez razloga. HASANAGA: Ovde ste me na nosilima doneli, je l tako? Kapalo je iz nosila, kroz platno, koliko sam krvario!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
i to popu kaže, pop sa nekoliko čoveka dođe, te onoga nazovi-mrca metnu na nosila, i odnesavši ga u crkvu onako na nosilima ostave ga nasred crkve, da onde po običaju prenoći, pak će ga sutradan opojati i sahraniti.
Pa onda pođe k nosilima, ali se nazovi-mrtvac uspravi p sedne vičući: — Mrtvi, kamo te se? A pobratim iza ugla: — Evo nas, svi smo gotovi.
Ne vjerujući jedni drugim, počnu se između sebe tako tući da su morali mnoge kući na nosilima odnijeti. Kad su se primakli blizu sela upitaše ih seljani: — Ko vas pobi?
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
ne izostadoše; i oni su izneti iz stanova da vide tu retku svečanost; čak i iz bolnica sve bolesnike izneli na nosilima; pa i njima čisto seknula boljka: lakše im kad pomisle na sreću svoje mile otadžbine, i deca na sisi izneta, i oda ne
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
i to popu kaže, pop sa nekolika čoveka dođe, te onoga nazovi-mrca metnu na nosila, i odnesavši ga u crkvu onako na nosilima ostave ga nasred crkve, da onde po običaju prenoći, pak će ga sutradan opojati i sahraniti.
” Pa onda pođe k nosilima, ali se nazovi-mrtvac u jedan put ispravi i sedne vičući: „Mrtvi! kamo te se?” A pobratim iz ugla: „Evo nas, svi smo
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
A kapetan sleže onim zdravim ramenom i veli: „Pa secite, doktore, kad se mora“... Ima pop jedan, sad ga doneli u nosilima, ranjen kroz kičmu, a Tešoviću kapetanu vade desno oko. — A ko to kuka, ko to kuka?
A kad me pronađoše preneše me nosilima u konak. Onda me pažljivo zaviše u neku ćebad i celu me noć ne ostaviše. Tek kad je, posle nekoliko dana, sve prošlo,
ama osmeh mu blažen, a izraz od izvršene dužnosti zadovoljan; sve dok neko ne povika za nosila, te ga ubrzo na nosilima i poneše i u kola za brzu pomoć položiše.
A trapavo se žena vukla za nosilima, na kojima je Jaćim nekako vedro i bezbrižno ležao, sve dok staroga ratnika u kuću ne uneše i na ratnički ga krevet
Odneli su nju brzo i nečujno i sa nosilima izgubili se iza vrata operacione sale, dok je Mitar ostao u hodniku, pa se tu na prvu stolicu kao stvar srušio.
Drumom promiču ranjenici. Teže ranjene nose na nosilima. Neki svraćaju na previjalište, a neki se i ne osvrću. Idu, da su samo što dalje... Inače, ceo svet ćuti.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
i to popu kaže, pop sa nekoliko čoveka dođe, te onoga nazovimrca metnu na nosila, i odnosavši ga u crkvu onako na nosilima, ostave ga nasred crkve, da onde po običaju prenoći, pak će ga sutradan opojati i sahraniti.
Pa onda pođe k nosilima, ali se nazovimrtvac ujedanput ispravi i sedne vičući: — Mrtvi, kamo te se? A pobratim iza ugla: — Evo nas, svi smo
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
I žena Arnautka za crnom sramotom svojega muža. Potkošena, kao po srcu udarena, kao da ide za istin– skim nosilima. Pa se ljuto otimlje i snagu joj kao oganj obu– zimlje želja da ne omekša, da ne popusti, da ne uvredi vekove koji su u
Krakov, Stanislav - KRILA
Iskidanog komordžiju opevao je prota sa naprsnim krstom. Mrtvac je bio pokriven krvavim šatorskim krilom, i ležao na nosilima. U stanicu je po podne umileo voz, i doneo nove baterije.
Na grudima je imao krvave prolome. Potporučnika Miju doneli su polumrtvog na nosilima. Imao je kuk prostreljen. Šmrkao je tiho, i tražio da pije. Potom je tužno gledao zelene vrhove borova.
Granate su zbijale takve šale. Pored štaba su na nosilima pronosili ranjenike. To su bili većinom ranjeni od zalutalih zrna po pozadini. Oni iz rovova kupili se noću.
— Lakše, lakše, prevalićete me... — Fić, fić, — zvižde zalutali kuršumi i presecaju ječanje ranjenoga na nosilima koja se klate između četiri snažna ramena.
Poneki očajni jauk se izvio kao užas, potom su dolazili drugi kraći, prigušeni. Ovi svi napolju, u nosilima, pod krvavim krpama, znali su da i njih to čeka, i strah im je stiskao želudac. U predsoblju su ih skidali.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Kad siđoh u varoš, videh duge redove ranjenika gde peške, na kolima i na nosilima prolaze za bolnicu. Odoh u štab. I tu nađoh metež i uzrujanost. Beše puno viših oficira.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Stigosmo i grupu vojnika, koji su na improvizovanim nosilima od šatorskih krila nosili svoga druga. Kažu, pao je i slomio nogu. Nose ga do prvoga sela, gde će ga ostaviti.
Stiže najzad i taj naš voz. Neki vojnici uneše me u zažareni vagon. Imalo je dosta ljudi koji su ležali na nosilima. Preko puta sebe uočio sam samo kapu francuskog oficira. Lica nisam raspoznavao, jer su sva bila podjednako izmučena...