Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— reče Maruška, pa ponudi Julu da sedne do Đurice, a sama se namesti do Novice. — Šta veliš, pobro, ove se ne šale! ... I otvori se besna, razuzdana pijanka.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
DVA INTERVJUA (razgovore vodio Aleksandar Jovanović) 143 PRVI INTERVJU 144 DRUGI INTERVJU 158 UZ OVAJ IZBOR TEKSTOVA NOVICE PETKOVIĆA 168 SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI Izabrani eseji, članci i razgovori I KNjIŽEVNOST I KULTURA SAVREMENA
Književna reč (razgovorano 19. septembra 1999) UZ OVAJ IZBOR TEKSTOVA NOVICE PETKOVIĆA Čitav jedan tok rada Novice Petkovića, ostao je rasut i skrajnut po književnoj i drugoj periodici.
Književna reč (razgovorano 19. septembra 1999) UZ OVAJ IZBOR TEKSTOVA NOVICE PETKOVIĆA Čitav jedan tok rada Novice Petkovića, ostao je rasut i skrajnut po književnoj i drugoj periodici.
Znači, reč je o tekstovima, po pravilu, nešto „književnijim“ nego što su oni iz „glavnog“ toka bibliografije Novice Petkovića, objavljivanog u naučnim zbornicima i monografijama.
da bude nauka a ne književnost nismo imali u našoj sredini ko je tom visokom cilju pomnije i besprizivnije težio od Novice Petkovića.
Čitajući medijske „ispovesti“ Novice Petkovića izranjaju obrisi jedne osobite i osobene duhovne biografije, kroz koju se – kao što se po pravilu dešava kod
Delovanje Novice Petkovića bilo je u znaku napora da se toliki neučinjeni i pogotovo upušteni poslovi konačno oposle i nadoknadi zaostata
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
iznenadnom povratku iz Anadola, Selim Druština tiho n nekako snuždeno seđaše na prosti– raču pored odžaka u odaji novice Preležanina. Došao mu je rano u pohode k iznenadio ga kao da je, čudom, izbio sa onoga sveta.
Naprotiv: nikad ga niko nije video za srpskom sovrom, osim što bi u tri godine jednom svratio kod Novice Preležani– na i popio kavu, tu u njegovu prisustvu ispečenu.
Ove — kao da su zaključile za takvo stanje ne primirje no večiti mir... — Što me ne pitaš, Novice, zašto sam se vratio natrag? — upravi Selim svoje već prijateljske oči put domaćina. – Nije u običaju, Selime!
“ — Paša Zotin (tako mi Boga), Novice, đaurskijega mesta ne može biti na svetu! ... Nadao se on da Turska i nije u Carigradu.
“ — „Hajde, budalo arnautska!.. Ako se bojiš, a ti za mnom, pa mi drži učkure!“ — Tako mi dina, tako mu je rekla, Novice, ne čulo se odavde!.. ... Tada mu se skamenilo srce i smrzla duša.
Mlađa je zadržana. U neko vreme seknuo se od svoje babe da pođe nazad i pogine za svoj obraz... — Ali, Novice, valjda stotinu Anadolaca stojaše ispred opštine i kao mahniti zaurlaše: „Ua, Arnaud, Arnaud-budala!..
Ne mari ništa što je ostao bez imanja ovde, gde ima i ljudi i duše... — Novice, po Bogu od sada brate, eto izjadah ti se. A ti ćuti i ne kazuj nikom. Rekao sam u selu da mi je ona žena umrla.