Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
sreće, ali i nekim drugim, negativnim osećanjima, što otkriva ambivalentan odnos ljudi u tradicijskim zajednicama prema novorođenčetu.
Negde, pak, veruje se da ako žensko dete ima kosu na glavi odmah čim se rodi, biće u životu srsćno. A koliko novorođenčetu bude „svrtaka“ kose pa glavi, kažu, onoliko će se puta kada odraste ženiti, odnosno udavati.
⁷² U Peći i okolini odsečeni pupčanik ušiva se novorođenčetu u pelene da bi se ono održalo u životu i da bi bilo zdravo. U Boki, onaj deo pupka koji otpadne posle četrdeset dana
Na Kosovu, kad nekome umiru deca, uzme se od devet udovica „prosjena vuna“, pa se od te vune izatkaju novorođenčetu pelene. Dok žena tka pelene, valja da sedi na levoj strani, okrenuta suncu, da ćuti i da ništa ne jede sve vreme dok to
na Kosovu izvode sladeći kompleks obreda: porodilja, kojoj se deca ne drže, valja da se porodi ispred svoje kuće, te da novorođenčetu pupčanu vrpcu zaveže crvenim koncem, a potom da dete kroz prozor proturi i doda svom mužu.
“ U Homolju, kad se ne drže deca, novorođenčetu babica probuši desno uho britvicom, na kućnom pragu, i u njega umetne svilen končić sa srebrnom paricom.
Momčilo Tešić o tome piše: „Tri žene koje prve dođu u babine novorođenčetu treba da stave svoje priloge na bucu (džban) punu vode, odakle pošto sve tu malo postoji, porodilja treba da pojede i
’ to čine tri put“.¹⁴ U gornjoj Krajini novorođenčetu izmere usta koncem pre prvog dojenja i taj konac zavežu u mrtvi čvor. Kad dete napuni pola godine, odreše ovaj čvor, pa
Tako, na primer, u gornjoj Krajini, Manojlo Kordunaš ovako opisuje taj obred: „Kad novorođenčetu otpane pupčić, zaveže ga mati mrtvijem uzlom, zašije u svoj prsluk, tkanicu ili što drugo, pa ga nosi uza se.
Kum nadevanjem imena daje legitimitet novorođenčetu i svečano ga uvodi u domaći kult, u porodičnu i plemensku zajednicu.⁶ Da je davanje imena arhaični obred inicijacije,
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
“ — kaže lažni bebiron svojoj majci, ali reporter nas već obaveštava da je srećnom novorođenčetu Beogradska banka poklonila štednu knjižicu sa 1.000 novih dinara.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
suđaje suđaje — vile koje određuju sudbinu novorođenčetu, — naročito sedmog dana po rođenju supružnina — batina, tojaga surgum — prokletstvo sut — svet suha munja — munja iz
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Izgledale su mi slične novorođenčetu koje pri porodu izdahne. Pitah se kako da ga održim u životu“. Dok mi Faradej to priča, posmatram ga pažljivo.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Naročito je b. l. potreban apotropajon za novorođeno dete i za porodilju: novorođenčetu se b. l. meće pod glavu ili pored glave, »da ga ne bi nagazile noćnice« ili od babica, ili »da bolje spava«, i tu stoji
l. zakopaju tamo gde je novorođenčetu, prilikom merenja, udarila glava (»Kad ti nikla, onda njemu naudile veštice«, ŽSS, 194). Pored porodilje mora biti b. l.
B. dejstvuje kao siguran apotropajon. Garom od b. pravi se novorođenčetu krst na čelu, kao utuk od babica (SEZ, 45, 1930, 42; 184); ili mu se b.
je drži pred sobom) i štiti od njih (od more, na primer, ako je iza vrata i naopako okrenuta, ili od babica, ako je novorođenčetu ispod uzglavlja ili pored kolevke). Upotrebljava se pri bajanju i pominje se u basmama protiv bolesti (v. npr.
SEZ, 86, 470). — K. ima važnu ulogu i u mnogim drugim prilikama od čovekova rođenja do smrti. Novorođenčetu za prvo dojenje »zadojaljka« donosi na dar kravaj, a žene, dok dete doji, drže nad njenom glavom sito s kravajem — »kao
crkve dete se unosi sa kravajem (422); povojnica se zove »kravaj« — po kolaču koji obavezno donosi svaka žena na dar novorođenčetu (423); pogača se sprema i za strižbu (427), a kad dete pođe u školu, majka mu umesi kolač (s »celim jajetom«) — radi