Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
) Mi smo zaiskali među nas Sirčića, kako sam gore kazao; ali, kako mi novski kapetan onda kazuje, pop Luka poslao pismo kapetanu Ali-Vidajiću (koji je onda za pašu vanzirao), da se on kao nji̓ov
I tako među nji̓ raspra. Zovnu mene i Čupića u pašin čador. Sedi paša, alaj-beg, novski kapetan Musta-beg i više Krajišnika pod čadorom.
Sad oni se boje da momak ne ubije koga, a neće da mu puške uzmu, valjda da me ne plaše, no kapetan novski dotera konja blizo, pak reče: „Dede, đače, udri iz tvoji̓ pištolja u onu jabuku; ako budeš pravi dal-krlukčija, biće ti
Opet novski kapetan dođe i pita: „Pope, jesi li se što ogaretio?” — Ja mu opet kažem: „Poočime, ja se ne mogu nikako osloboditi.
Koliko me kapetan slobodi, ja jednako dželata pogledam. Dok jedno jutro dođe moj poočim, kapetan novski, brzo ide i naglo povika: „Muštuluk, muštuluk, pope: živi begovi!
” Pop Galonja ode, i tako sve s puta uklone. Zovnu mene u čador ̓alaj-bega. Dođem, sedi sa njim moj poočim Musta-beg, novski kapetan, oba puše i ćute. Rekoše, i ja sedo̓; i mislim da ̓oće da me ucene, koliko ću novaca im poslati.
Među njima stoje ona četiri bega. Sad novski kapetan otrča na hatu k njima; od naši̓ iziđe Kedić i Cincar Janko pred njega; poviču: „Ne idi, Turčine bliže, kad nismo