Upotreba reči noć u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Đura Jakšić PROZA Sadržaj USPOMENE 2 SIROTA BANAĆANKA 12 JEDNA NOĆ 41 KOMADIĆ ŠVAJCARSKOG SIRA 57 MOJA LjUBAV 62 BELA KUĆICA 65 PROZA USPOMENE DRUGU JOVI JOVANOVIĆU GODINA 1849.

nekoliko srećnih trenutaka; oni su meni ono što je putniku, koji je u mračnoj noći zalutao, oganj što izdaleka tinja... Noć je tamna, prostorija pusta...

Posle se utiša sve. I noć, i vazduh, i rika topovska — sve je zanemelo. Ranjenik, kome su nemilostivi lekari kost po kost iz malaksaloga tela

Ja se još nekolicine tih škica sećam. Među ostalima beše jedna o padu Sentomaša: Beše noć. Plamen je po nebu lizao. Nije se videlo zvezda ni meseca.

Istom je pre četiri dana legao u postelju... Prvi dan i noć bacao je krv. Drugi dan, izjutra, beše miran, svetovao je mene i decu, govorio nam je i o vama.

Tako nam prođe noć, umilna noć!... I danas, kad mesec prospe svoje setne zrake po lugovima i po dolinama, mene obuzme neka neiskazana

Tako nam prođe noć, umilna noć!... I danas, kad mesec prospe svoje setne zrake po lugovima i po dolinama, mene obuzme neka neiskazana tuga, neka

To je sve za jedan dan i jednu noć. Uzmem lončić, odnesem kući; tetka uzme jedno parčence od toga peskovitoga hleba, nadrobi u čorbu, pa onda ručamo...

neobična tišina ovlada celim mojim stvorom; led se svojom mraznom korom uhvatio oko moga skrušenoga srca; na dušu pade noć, tama u kojoj oko nije moglo ugledati nijedne zvezde, nijedne iskrice nade... Strašno!...

Vidiš kakvo je vreme: ne zna čovek šta nosi dan, šta li noć“. „Al’ zašto ideš svakad u po noći? Zar nije bolje da dočekaš dan?

trgovce, majstore, pa i proste ljude gde se smeju, pa sam i sama bila malo hrabrija, te sam, onako umorna, lako i mirno noć provela. 1874.

1874. JEDNA NOĆ PRIPOVETKA IZ KALUĐERSKOG ŽIVOTA Oko pet sati popodne stigao sam u Krivi Vir; to je selo u podnožju same Čestobrodice

Obradović, Dositej - BASNE

Eto kako su postala sva prividjenija i strašilišta, letući zmajevi, vile i aždaje. jednu noć na mesečini, naša stara sluškinja Ugrinka uplaši se od svoje seni; jao njoj kukavici, vikne, pak beži koliko igda noge

” 35 Pas i kurjak Pas spavaše u jednu letnju noć preu avlijom. Dođe kurjak i hoćaše ga izesti, a ovi mu počne govoriti da sad u njega ne dira jer je odveć mrtav; kaže

bogat koji opštestvu dobro tvori i posle sebe lepo ime ostavlja, a bez toga evo što mu veli Evangelije: „Bezumne, u ovu noć ćedu dušu tvoju od tebe iskati! A što si sabrao, komu budet? Ostaće deci?

Drugi, treći i četvrti dan dolazi derviš na izvor, noseći punu glavu takovih krepkih dokazatelstva što su mu preko noć na um pala, protiv kojih uzdaše se da neće moći drugi ni usta otvoriti. Nema onoga!

Pametan ni u najslabijemu ne želi sebi imati neprijatelja; ko zna što nosi dan, što li noć. Bolje je imati sto dobroželatelja negoli jednog zlohotnika: „Gortan sladak umnožaet drugi;“ veli Solomon.

neka bodarstvuju kakove će se knjige deci davati, a oni koji ne znadu, nek ćute ako hoćedu da su pošteni. Noć prolazi, dan se približava: ide Vidovdan, Vidiće se ko je v e r a, ko li je n e v e r a!

Drugu noć zatim, oko večernje doba, pre prvih petala, kad sva čeljad poleže, ode starac da nagleda po običaju blago i dušu svoju;

I dobra vam svima, braćo, noć!” Naravoučenije Kako god druge različne stvari, tako i zlato i proče bogatstvo ne samo u svim mudrih ljudi knjigama,

Ono što mu je car i narod dao nek se dan i noć stara kako će zaslužiti, i neka zaboravi one turske običaje svojih starih koji su sve dostojinstvo episkopstva u tom

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

s krošnjom od sazvežđa, pali Moj vranče, sutra je ujak u njenu varoš vozi Spavaj, moj vranče, svi su konji zaspali Da noć toliko ne miriše na žito i suvo Seno, na reku i drveće, na san bilja i krava Da toliko ne miriše na njenu dojku i uvo

- gaze je nogama pa zar ne vidiš, bogamu, da i na svice pucaju! Ko otac, pre pola veka, sad sin, dok pada noć, zbog mirisa hleba i mleka, na pušku stavlja nož.

VIDIK PRI BEKSTVU IZ KOSTOJEVIĆA Osvrnuh se s konja u kasu, i, pre no me proguta noć, videh: pod sve gušćim, sve crnjim oblacima, bačena pokraj zgarišta, ostaje, čeka sneg, svinja o koju je

Ne znaš da l će ti glavu na panj, il će te s lađe, u džaku. Ti znaš samo toliko, da se to radi u mraku. Odmiče noć, a ti čekaš da ti se presuda javi. Tebe ne zovu na razgovor, a sude o tvojoj glavi.

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

Docnije čuo sam da su Nemci za jednu i tu istu noć, od vlaške granice uz Dunav i Savu do Dubice, sve turske lađe oduzeli i na onu stranu prevezli.

Oni su bili mloge gradske topove ekserima zatvorili, ključeve druge od kapije načinili i Su-kapiju celu noć uoči Vovedenija otvorenu držali i na vojsku ćesarovu čekali; no vojska ne dođe, ali zaista bili su se navezli u

Ja onu istu noć 26. februara stignem u našu vojsku u Grabovicu jedan sat do Valjeva, i odma odvojim najbolji̓ 200 momaka i sa Lukom iz

Pred noć pređem ja preko Kolubare, sastanem se sa knezom Nikolom Grbovićem i Kedićem da se dogovorimo šta ćemo sad raditi.

godine, a isti dan i Jakov je na Svileuvi razbio Turke, i kažu da je oko 270 Turaka poginulo. Ja onu istu noć stignem u Zabrežje (poslednjeg februara 1804. godine), no Živković ne bejaše doneo, džebanu.

Odem u Zabrežje, i kažem da ću čekati Živkovića, i sutra ću opet na čardak preći. Onu noć dođe meni pismo od Grbovića, i od naši̓ buljubaša, da su Turci onu noć, kad sam ja otišao, pobegli iz Valjeva; tako mi

Onu noć dođe meni pismo od Grbovića, i od naši̓ buljubaša, da su Turci onu noć, kad sam ja otišao, pobegli iz Valjeva; tako mi isto i stric Jakov piše da su razbili Turke na Svileuvi, i mlogo i̓

Dođe lajtnant i pop Jakov, paroh boljevački, sa kočijama; ja se poče̓ hvaliti i kazivati, kako su Turci onu noć iz Valjeva pobegli, kako i̓ je moj stric Jakov razbio na Svileuvi, i da je palo oko 270 Turaka, a ono drugo ranjeno i

na Svileuvi, i da je palo oko 270 Turaka, a ono drugo ranjeno i poplašeno pobeglo u Šabac, i kažem im kako smo onu noć, kad smo mi Valjevo popalili, vidili plamen na Rudniku, i nadamo se da je i Crni Đorđe Rudnik osvojio itd.

Konjici okolo stoje, a mi sa Karađorđem uđemo u čador veziru na razgovor. Katić tolmači. (Zaboravio sam kazati: onu noć, kad je vezir na konak na Bele Vode došao, sve četiri dahije sednu u lađe i niz Dunav bez familije pobegnu.

” I tako vozari povezu živo. Pokraj Beograda prođemo, i svu noć putujemo niz Duvav, a kad svanu, trebalo bi štogod jesti. Sad se nema šta, jerbo u hitnji ništa spremili nismo.

Onu noć on — Karađorđe — Živko Dabić i Milovan Grbović po̓itaju s vojskom, dođu u Brankovinu, a Turci već pobegli, i oni trčali

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

Daću vam dvaest dukata... Kumim vas, pustite me!... Kud ću od bruke sutra?!... Tek se dan i noć deli, a Sima obišao svoju livadu, pa ide kući; gunjac preturio preko ramena i pevuši polagano.

na glavi a da ne upusti, i što uvek vodi sa sobom jednu crnu kerinu, pa jedanput zaključa je posle večernje u crkvu: svu noć je nesrećna kerina vijala po crkvi uskakujući na sve moguće stolove; ljudi su daleko bežali, misleći da se javila neka

To ti je najpreči i najsigurniji lek. U pozorište slobodno nemoj ići, jer možeš posle svu noć pljuckati i postati zlovoljniji. Bolje idi ti u kafanu »Kod petla«. Tu je tek pozorište i komedija!

Ćir Trpko sav pretrnu, pa drž' za prozor da pritvori. — Idite, molim vas! Noć je! Neko Viče! — Ama ono jauknu neko! — reći će polako Tiosav tokorse i on uplašeno. — Da ne pogibe ko?

Kad momak prinese rakiju, upita ga Tiosav. — A kamo ti, more, gazda? — Spava. — Zar do ova doba? — Nije svu noć zaspao. — A što, da nije slab? — Nije, nego je presedeo tako na krevetu sos puška. — S puškom?...

da ga najpre poplaše da ne izlazi nikud one noći, pa mu onda ponudili vrljike, kako je on pristao; kako su oni za noć prevukli sve vrljike od njegovog čajira i prodali mu. Ele sve su kazali kako je bilo. I svak im je davao za pravo.

Ali poznanik zapucao kazivati, a sve viče: Znaš, kako si svu noć kuvao onu papuču njezinu u loncu da ti dođe?... He, moj Pupavče!... Velim ja: »Nemoj, more, to su bapske gatke!« Ajak!

He, moj Pupavče!... Velim ja: »Nemoj, more, to su bapske gatke!« Ajak! Moj Pupavac svu noć sedi kraj ognjišta i stiče vatru oko lonca, a papuča se samo prevrće na ključaloj vodi... — Gosti se opet uzeli smejati.

poranio Radoš da obiđe nivu, pa onda da provrlja malo po Kosmaju — ionako je svečanik, e da ulovi što besposlen; a tu noć bilo je malo i kišice, pa živa zgoda. Njegova Smilja odvraća ga da ne ide.

Dugo se Živan premišlja, pa najposle naumi da pričeka do sutra. Dotle će valjda što izmisliti. Svu noć Živan nije zaspao. Prevrtao se, mislio.

Ama kako bi bilo — reći će neki Raško Ćebo, najgrlatiji čovek u svem Zarožju — da mi uzmemo pusat, pa prenoćimo koju noć... — E... Ono jest... ama znaš... Aja! — za mrmljaše gotovo svi uglas. Čisto ih podiđoše neki mravci.

— Ti?!... Bog s tobom!... Mahni se!... — povikaše mnogi začuđeno. — Jest, ja... Barem za jednu noć — odgovori Strahinja pouzdano. — Okani se, brate — veli mu Purko. — Nemoj se šaliti.

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

I te popine reči odbiše ljude od Kruške... Premišljao je Kruška i dan i noć šta to može biti. Koji je taj što njegov plan remeti?... Ali nije mogao ništa saznati...

Turčin je bio vrlo ljut. Krivo mu što ga tako brzo prozreše. On je smišljao lepe planove; o njima je dan-noć mislio; a sad vidi kako se njegovi planovi razleteše kao sapunski mehurići... Ćuteći dođoše do hana.

Učini mu se da vidi i garavu cev upravljenu pravce pa grudi njegove... Svu je noć obamirao, ali sad umre!... Noge mu se podsekoše, i on se surva na zemlju kao panj kad mu žile podsečeš...

Hajde, Lazo! Hajde, rode!... Obojica udariše „temena”, pa izidoše iz odaje. – Laku noć, efendija! — Laku noć!... Turčin osta sam. Raspali čibuk, pređe preko odaje nekoliko puta, gladeći bradu.

Hajde, Lazo! Hajde, rode!... Obojica udariše „temena”, pa izidoše iz odaje. – Laku noć, efendija! — Laku noć!... Turčin osta sam. Raspali čibuk, pređe preko odaje nekoliko puta, gladeći bradu. — Eh, biva, ovo valja!

Kad se već dohvatio luga, on se okrete još jedanput, ali nje ne beše tamo... Samo uzdahnu pa saže glavu... Noć je bila tiha.

Tišina nasta, razgovor preseče, samo se još deca čula... Ćutao je, premišljajući crne misli... Već se i noć spusti... On diže glavu i reče: — Večerajte, deco. — A zar ti nećeš, babo! — upita ga snaha Mara. — ... A?

Mi se ne smemo više ovako lepo razgovarati. Još me i izgrdi pred saljacima, neka čuju!... A sad: laku noć! — Laku noć! — reče Turčin i vrati se u odaju... Marinko je žurnim koracima hitao kući.

Mi se ne smemo više ovako lepo razgovarati. Još me i izgrdi pred saljacima, neka čuju!... A sad: laku noć! — Laku noć! — reče Turčin i vrati se u odaju... Marinko je žurnim koracima hitao kući.

Ni čuli nisu šale Zavrzanove, koji je goru zasmejavao... Noć se spuštala lagano kao smrt... Harambaša viknu družini da se bogu pomoli. Presta šala i smeh.

— Stanko! — reče — metni koje krupnije drvo da vatru drži. Sad, junaci, laku noć!... I spusti se na zemlju. Zapovest bi izvršena. Hajduci polegaše jedan do drugoga.

Samo nije mogao pametovati zašto su oni na njega tako mrzeli, kad im nije natrunio ni koliko crno ispod nokta. Noć je bila tiha. Bahat njihovih nogu odjekivao je. — Bože, ja lijepe noći! — reče Zeka. — Lepa! — reče Nogić.

Dučić, Jovan - PESME

PESMA 68 SUNCE 70 SLUTNjE 71 PESMA 72 GOZBA 73 BOGU 75 NATPIS 77 SENKA 78 JESENjA PESMA 80 KOB 81 PUSTINjA 83 NOĆ 85 PESMA 86 HIŠĆANSKO PROLEĆE 88 TAJNA 89 PUTNIK 91 ZVEZDE 93 POVRATAK 94 HIMERA 96 SUNČANE

PESME 98 POLjE 99 SVITANjE 100 SUŠA 101 ĆUK 102 ŠUMA 103 MRAK 104 SUNCE 105 KIŠA 106 OMORINA 107 BOR 108 VETAR 109 NOĆ 110 APRIL 111 BUKVA 112 MRAVI 113 NEDELjA 114 DUŠA I

I NOĆ 115 DUŠA 116 NOSTALGIJA 117 NAPOR 118 SAPUTNICI 119 LjUBAV 120 SONATA 121 TAMA 122 DOSADA 123 STRAH 124 EKSTAZA 125 ZAMO

PESMA 169 NAŠA SRCA 171 MOJA LjUBAV 172 OČI 174 ČEDNOST 176 NOMADI 178 VELIKA NOĆ 180 ZA ZVEZDAMA 181 STVARANjE 183 MIRNA PESMA 185 TRENUCI 187 NEPRIJATELj 189 KRILA 191 PESMA LjUBAVI 193 PESMA

I dole u selu zadnji ognji zgasli — Noć, i tu se spava... A kô sablast čudna, Međ grobljem i selom još krivuda staza, Sva bela i gola, kratka, večno budna.

suza zadnjeg jada, Jada što se nikad, nikad nismo sreli — U sunčana jutra tražeć jedno drugo Kraj zelenih reka; ili noć kad brodi, I dok mesečina nepomično, dugo, Leži hladna, bela, na zaspaloj vodi.

I dok stidno oko u nebesa bludi, Čežnjom drhću prsa i udovi goli. Tako noć prolazi tiho, jednoliko, Vetar mesečinom zasipa i veje; Spi nebo i zemlja; i ne dozna niko Tu pagansku ljubav sred

Mir. Zadnji je talas došao do hridi, Zapljusnuo setno i umro kraj žala. Noć miriše tužno čempresovom smolom. Nebo pepeljasto.

SELO Iz Trstenog Vitorog se mesec zapleo u granju Starih kestenova; noć svetla i plava. Kô nemirna savest što prvi put spava, Tako spava more u nemom blistanju.

A more je puno zvezda, pa ih njiše, I po žalu nemom, praznom i bez sene, Kotrlja ih svu noć, kô pesak i pene... LjUBAV Iz Stona na Pelješcu Stoji pusta crkva bez glasa i zvona, Sumračna i hladna svu noć i

LjUBAV Iz Stona na Pelješcu Stoji pusta crkva bez glasa i zvona, Sumračna i hladna svu noć i dan celi, A u napuštenoj i nemoj kapeli Sama plače bleda žalosna madona.

Vidim vrh zvonika; to crkvica mala Viri iz maslina, topola i iva. Opet noć bez mira. I sad iz daleka, Večernjega zvona kad se čuje jeka, Pominjem te s bolnom suzom što se roni.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

To zna unekoliko samo moja mati. On, kaže mama, posle te naše nesreće bio je prvo ušinuo leđa vukući onu noć vodu, pa je sutradan poguren došao našoj kući i — smejao se! Kaže: „Vide li ti, seka-Soko, našu limunaciju!

Tada on uze svoju udovu sestru u kuću i punih sedamnaest godina, ne skidajući ni dan ni noć s kolena zakačke, bogzna te ne bi i opet došao do zelene grane, ali ga oči počeše izdavati.

— Pa zar se doktori ne nauče već jedanput na te utiske, zar ne oguglaju sve to? Ili možda?... Koješta! I tu noć sam sanjao. Sanjao sam: a ja kao idem nekom livadom.

Rakiju, i kad ogleda za kupovinu, ispljuje, pa nakiseli lice. Ni za kavu nije bogzna kako mario... Pa šta je radio svu noć po mehančinama? — pitate vi. Nesreća, pa to ti je! Da je pio, čini mi se, ni po jada. Nego... Videćete!

Piju kavu, ćute kao Turci, samo karta klizi, i čuješ kako zveči dukat. To je bila strašna noć! Mi se s majkom zatvorili u drugu sobu. Ona više ne plače. Ni sestra.

Kad iziđoh napolje, pritrčim plotu, pa sve pored plota a ispod višanja dovučem se do bunara i čučnem iza njega. Noć je bila u boga divota! Nebo se sija, mesec se cakli, vazduh svež — nigde se ništa ne miče.

Upravo njih dvoje stupaju preko praga, a na crkvi grunuše zvona na jutrenje. Gromko se razleže kroz tihu noć, i potrese se duša hrišćanska.

Tek u samu zoru kao da malo pridrema, ali tad se začu kroz Mrtvu noć ravnomerno lupanje točkova i uzvikivanje onih što mere vodu s prednjeg kraja lađe; pa onda pištaljka stade buditi uspavanu

guber; i hoću ti, Petrija, što ti je brat na robiji, da uzmeš podupiraču, pa da rasteraš kokoške s lipe i da svu noć stojiš više mene. A ko ne posluša — „ubio ga bog!” Ej, bre, jeste li čule? Bože moj!

Da se vrati ocu — šta da mu kaže? „Đeda zapovedio da me slušaju!” — Aja, kud će ocu? A noć sve više osvaja, i najzad i ona će proći, blesnuće dan i sunce ogrejati, a ona nesrećnica, kud ima pogledati?

Ne znaš kako mi je! Petrija se skloni za vajat da motri kuda će Anoka. Ali noć još caruje, te ne može videti kako Anoka ode kod vrata od đedine sobe i sede na prag. Ni đeda nije svu noć trenuo.

Ali noć još caruje, te ne može videti kako Anoka ode kod vrata od đedine sobe i sede na prag. Ni đeda nije svu noć trenuo. Prvi petli zapevaše, prvi vesnici novoga dana i života.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

Koliko je samo puta noću prevario pop-Ćiru. — Vi opet, mamo, niste uzeli tej od mekinja, pa sad ćete kašljati celu noć!

— Zbogom, zbogom! — veli jedna drugoj. — Laku noć! Prijatno spavanje! — Ama kanda ćemo noćas imati malo kišice; vidite li kako nam se sprema od Bačke? Zacrnili oblaci!

Dok se samo okreneš, okrenu naopako kuću ovi mlađi! — E, dakle, laku noć! — vele devojke i ljube se kao da se neće opet sutra videti. — Melanija, prijatno spavanje! — veli joj Jula.

što smo razgovarali... — No, no! Ta dosta već jedared, čegrtaljke jedne, — veli pop Spira. — Pa laku noć! — A baš kad spomenu, dete, snevanje, — veli gospoja Sida, — što sam vam ja noćas snevala, još ni sad ne mogu da dođem

— Ta man’te me, znam da ćete mi se smejati. O ženo, časni te! Ta pomislite samo! Celu celcatu noć sam snevala kako se kuglam, pa sve sa nekim slugama i sa nekim sluškinjama. Otkud da se ja kuglam, slatka?! — Kuglate?!

Doći će ti sutra Gliša Sermijaš da procunja malo po podrumu. Eto ti gostiju! — veli joj pop Spira. — E, laku noć! — Laku noć.

Eto ti gostiju! — veli joj pop Spira. — E, laku noć! — Laku noć. GLAVA TREĆA Iz koje će se čitaoci uveriti da snovima treba verovati i sanovnike kupovati i čitati, iako učevni ljudi

Valjda ću, veli, poneti dudove na onaj svet?! To ti je sve što na zemlji učiniš! »Bezumni, veli evangelist, još ovu noć uzeću ti dušu...« A čovek, što kažu, »ništa sobom ne ponese već skrštene bele ruke i pravedna dela svoja!

« Al’ sve to govori na nemecki, pa dođe mnogo lepše! Pa malo koju noć da ne govori tako iz knjige; a ja sedim u krevetu, pa sve plačem u pomrčini, i kunem te proklete spisatelje i njihove

— Prvi put, al’ nemojte poslednji put da bude — veli gđa Persa. — Gospodin’ Pero, ja ću celu noć misliti na vas kako ste mi obećali knjigu. Dogod mi je ne donesete, misliću na vas, samo na vas.

Melanija — reče i rukova se, pa kuražan kao svaki bogoslovac u tom raspoloženju, dodade plašljivo i polako: »Laku noć, i milo i drago«. Melanija mu odgovori prijatnim stiskom ruke, i Pera sav sretan izađe praćen gđom Persom i Melanijom.

Ta tâ bi, kakva je, i osvanula na sokaku. Da mi nije žao momka, baš bi’ ga pitala misli li se tako svu noć špacirati, pa bi’ mu poslala bokterski rog, bar da znamo noću kol’ko je sati!

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

Pa kad i mrak, noć padne, ni tada se ne umara ni smiruje. Onda ide iz varoši u krajnje, puste ulice, u njive, vinograde i tamo sam peva,

— Kako vam grad tada dođe mali, mali; samo se crni. Gledam, pa iako je noć, sve vidim. — Pa šta radiš tamo sama cele noći? — plaše se one od nje. — Ništa — produžava. - Ne li tada berem bilje?

Danju se zavlačio negde i tamo ceo dan i noć preležao da bi sutra, ujutru, opet poranio i na vreme, u početku službe, došao da, vireći u crkvu, iščekuje nešto.

to nisu čuli, već bi isto onako produžavali da se vuku, idu, zamiču po drugim maalama, kućama, jednako derući se kroz noć. — A, Turci, a, a!...

— A, Turci, a, a!... I tako bi celu, celcatu noć išli, vukli se po maalama dok ih ne bi dan smirio i rasterao po njihovim rupama, legalima, razvalinama. XXI Sećam se.

XXI Sećam se. Bila je jesen, i to jesen na izmaku. Onda, kad se ne zna ni dan, ni noć, a uvek, sa sviju strana samo šušti i razleva se jednostavna, silna kiša. I to ona jesenska, mutna, krupna kiša.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

ponova nosila, krv i rane, slušam visoke komandante što se ljute i psuju na telefonu sa velikih daljina, spavam svaku noć obučen i obuven, pišem izjašnjenja, derem se kao lud i muvam amo-tamo između, garavih, bradatih ljudi ovuda po jarugama i

I tu noć je Hristić mučno proveo i nekako je sve drugče bilo te noći nego što je on očekivao. I ona ugodnost tako nekako neprija

Pa se, najzad spustila noć, i zrikavci se jasno čuli pored pruge. Kroz tamno i prljavo okno vagona promicali su kao utvare telegrafski stubovi,

Taj čudni mladi čovek bio je njihov zajednički idol. I ta kuća, bez muške glave, dobila je u njemu sve. Duboko u noć govorilo se samo o njemu, o njegovoj duši, očima, karakteru, glasu i stasu, duboko u noć jednom su samo molbom

Duboko u noć govorilo se samo o njemu, o njegovoj duši, očima, karakteru, glasu i stasu, duboko u noć jednom su samo molbom uznemiravale dobrog Boga obe žene na kolenima: da čuva njihovog jedinog, da čuva njihovog Aleksija.

Posle ga je ona molila da je uspravi i tako su sedeli, a mama je otišla da legne. Svu noć nisu spavali. — Priđi mi, sedi tu, starče, moj starče. Mnogo imam da ti pričam. — Oprosti mi, kriv sam, kriv sam.

Ne verujem! Znam ja da sanjam. Otkud ja znam da sanjam? A posle dobro otvaram oči i prozor i gledam u noć. Ali, gle, crveni plamenovi ližu do zvezda, zaista ližu čak do zvezda, i svuda dokle mogu da dogledam samo požar i

Afrika

“ Ostavili smo erhipelag Los, produžili kroz veče. I bila je već sasvim noć kad se približismo Konakriju, glavnom mestu francuske Gvineje.

Crni ludi uvijaju se u plašteve, mašu nam rukama, smejući se odlaze u noć. Lepe uspavane devojačke oči gledaju nas predusretljivo.

Veče, ono naglo ekvatorsko veče koje pet minuta izmenja svoje boje po nebu, tako da je već noć kada prođe šest časova, spuštalo se patetično po šumi, sve do laguna koji blešte.

Ova vrela noć je noć Badnje večeri. Trpezarija hotela se lagano puni belcima belo odevenim koji se skupljaju da dočekaju veliki

Ova vrela noć je noć Badnje večeri. Trpezarija hotela se lagano puni belcima belo odevenim koji se skupljaju da dočekaju veliki praznik.

Vraćaju se u svoje selo sa božićne mise u Basamu, radi koje su celu prošlu noć proveli u pirozi silazeći niz Komoe.

Treba videti sa koliko se radosti u tropskim krajevima dočekuje noć u kojoj je čovek siguran za ovoj život do zore, u mogućnosti da odbaci kalpak, da se razgoliti, izloži kožu svetlosti

Ja sam se hteo diviti jedinstvenoj revoluciji svetlosti i senki, cepanih krvlju, na svodu, kad već nastupi sasvim noć. Pagajerima se žurilo i mi pođosmo.

Bilo je dosta pogledati na mladiće pa videti čime će se završiti noć velike Monge. Noć je bila potpuno nad rekom i mesec se kidao, skakao i gnjurao po brzacima Komoe.

Bilo je dosta pogledati na mladiće pa videti čime će se završiti noć velike Monge. Noć je bila potpuno nad rekom i mesec se kidao, skakao i gnjurao po brzacima Komoe.

Duž cele obale kupači, stojeći na krajevima priteranih piroga i prelivajući se kalbosima, radosni što je noć ovladala svetom, pevahu neuporedivim, dubokim i rascepkanim glasovima.

Boj izlazi pred kuću, i pre no što će leći peva okrenut mesecu. Prva noć na poljskoj postelji, savršeno bez ičega, mokar kao u kupatilu, pod komarnikom koji miriše na magazen u kom sam ga kupio

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Neće više Garsuli dobiti me živa. Vidiš li, Šokice, ovu moju ravan? San za čoveka, a trku za konjika. Kad noć večeras padne, tamna, prostreće se kao meki dušek, za kirasira, a za trkalište tih husara.

“ Kapamadžija je imao običaj da kaže, da mu ćerka nije sedmu noć dočuvana. Kad se udavala, bila je to visoka, stasita, devojka, sa teškom, tamnom, kosom, oko glave, koja joj je

bude učinio prvu posetu, iz svog novog mesta opredelenija, kući svog tasta, kapamadžije Grozdina, u Rumi, pa provede noć kod žene, sve će ostati po starom. Nije mogao ni da zamisli da je to početak njihovog razlaza, zauvek, na ovom svetu.

Božič, iako je bio uzeo šezdesetu, bio, još uvek, jedan od onih Srba, hungarskih konjanika, koji može da preigra, celu noć, skačući. Pavlu je, međutim, bio odvratan, od početka.

I CRNI AJGIR NA PUTU Na svom putu iz Budima u Beč, major Joan Božič, sa ženom i ćerkom, u proleće godine 1752, prvu noć proveo je u varoši Gran. Noćio je kod jednog serbskog komersanta, u serbskoj varoši, ispod ruševina tvrđave u Granu.

Čuo se samo lavež pasa. Noć je prošla bez ikakvih događaja. Šta je Božič tražio u Granu, Isakovič nije znao, ali je, iz razgovora, naslutio da se

Vrisnula je. A taj jezivi vrisak odjeknuo je kroz noć, daleko. Dok je ona drhtala i plakala u Pavlovom zagrljaju, svatovi se probudiše, i ludilo je opet otpočelo.

trenut, ostali sami, kraj kola, gospožica Božič reče, smejući se, Isakoviču, da joj je ta babuskera pokvarila najlepšu noć, koju su mogli provesti, šetajući, u bašti.

Pa sanjaju da provedu, bar dva‑tri dana, makar i samo jednu noć, na ruci čoveka koji je pravi muškarac, i koji zna, i može, da usreći mladu ženu.

Govorila mu je da do njihovog prišastvija Vijeni nema nego još samo dan i noć, ili dva dana. Lepo su putovali, a naipače je ova noć lepa. Božič sa njom ne spava.

Lepo su putovali, a naipače je ova noć lepa. Božič sa njom ne spava. On spava kod domaćina, a sutra će, već u zoru, sa veterinarom, ergelu da pregleda.

Nego gađenje od uloge koju, kao udovac, kod žena, igra. U bašti, međutim, ispod njegovog prozora, bila je tišina. Noć, koja na nas spušta, iz neke neshvatljive daljine, sa neke nepojmljive visine, neku čudnu zavesu vazduha, kao od mekog,

Teodosije - ŽITIJA

“ A vojvoda uze pismo i sa blagorodnima otpust izmoli, pa na silne konje usedoše, što je više moguće dan i noć goniše, i ništa ne uspevši stigoše u slavni grad Solun, u kome vojvoda bi primljen sa čašću.

Zbog velikog smirenja svi su ga voleli i divili su mu se. Danju je služio bratiji u telesnim potrebama, a noću, po svu noć, mnogo je stojao na molitvi, da je izgledalo kao da nema tela ili ga ima od bronze, a živo.

Jednom spremivši tople hlebova i natovarivši mazge manastirske, i uzevši uz njih sluge kao saputnike, duboko u noć pođe na put, a sam iđaše bos pred njima, žaleći da nasiti one što po pustinji samotno žive, koji su postili po tri i pet

I tako otpusti svakoga od njih u ćeliju, zapovedivši da mu do ujutru niko ne dolazi, jer je već bila noć. I odmah u poslednjoj starosti iznenada mladićki sa odra ustade, i kao da je čekao da dođu neki blagorodni i ljubljeni i

A ljubljeni sin njegov usrdno se podvizivao u poslednjoj službi za oca, mnogim izlivanjem suza, za celu noć ceo psaltir nad njim izgovorivši, i nikoga nije puštao da uđe k njima nego ga nasamo poučavaše i opominjaše da govori

Kada je pala noć, sam ostade u crkvi sa raslabljenim, i nikome ne dopusti da priđe k njima nego se sam trudio da posluži bolnome.

do časnoga i svetoga manastira u kome je grob prepodobnoga, Stefan se odluči da sa igumanom i sa svima inocima celu noć stoji u crkvi.

I tako setan ceo dan tugujući iđaše. Kada je došla noć i kada je legao da se odmori, gora mislena i sveta, gora Božija, gora zelena, gora natopljena Duhom, gora nebu slična,

I svršivši sve što je potrebno božastvenom vlašću sveštenstva, ne prestajaše dan i noć ca cyzama prilježno da uči svakoga, govoreći im: — Evo sada, poslušavši me, iako to niste hteli, Božje blagodati

“ I htedoše doći do peštere i utvrditi šta se u njoj događa, ali ih zapovest starca zadržavaše. Ta noć im se kao cela godina učinila, govorahu, pašteći se i čekajući jutro da dođy do starca i vide šta se sa njim desilo.

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

! To ti je tamo gdje je đavo reko laku noć, tamo gdje se smrkne prije neg svane, tamo gdje čak i put zaluta i bez traga se izgubi u klancu iza mlina.

Čujem pored mog džaka pljuskanje talasa i zrikanje popaca. Znači da se nalazim pored same rijeke i da je noć. Jao, da me neko ne ukrade zajedno s džakom! Pst, šušti trava, neko dolazi! Evo ga, zaustavlja se pored samog džaka.

Kladim se da će taj čitavu noć visiti gore na našoj slanini. Taj ti ne lovi miševe! — Ne boj se ti ništa za slaninu! — guknu Brko.

Izvoli samo! Tako u orahovim cipelama, zatvoren u Brkinoj kući, dočekah i noć. Svi odoše da spavaju, a ja ostadoh sam pored ognjišta s čađavom slaninom, obješenom visoko iznad glave.

Sve se završilo s velikom larmom. Ujutru Brko stade da me bije zato što sam čitavu noć lupao i budio ga iza sna. Njegova žena uze da me brani. — Nemoj da ga biješ.

Njegova žena uze da me brani. — Nemoj da ga biješ. On je čitavu noć lovio miševe, zato je i lupao. Skini mu ove cipele, pa više neće biti buke. — A on će onda pravo na slaninu!

— Tošo je lukav i mudar. Idem da se kod miševa za nj propitam. Čitav dan i noć Miš prorok propitivao se za mačka Tošu, ali mu niko ništa ne znade o njemu kazati.

— Čuješ li, odjaha da ulovi Šarova! Dok su oni tako razgovarali, dotle su Tošo i Miš prorok jurili kroz noć prema njivi pod planinom. Zvijezde su začuđeno žmirkale gledajući neobičnog jahača na mačku.

Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE

vrti glavom vrti Sve dok mu glava ne otpadne SVADBE Svako svuče svoju kožu Svako otkrije svoje sazvežđe Koje noć nikad videlo nije Svako svoju kožu kamenjem napuni Svako sa njom zaigra Obasjan sopstvenim zvezdama Ko do zore ne

uđe bez kucanja Uđe nekome na jedno uvo I ne iziđe mu na drugo Pečen je PEPELA Jedni su noći drugi zvezde Svaka noć zapali svoju zvezdu I igra crnu igru oko nje Sve dok joj zvezda ne izgori Noći se zatim među sobom podele Jedne budu

oko nje Sve dok joj zvezda ne izgori Noći se zatim među sobom podele Jedne budu zvezde Druge ostanu noći Opet svaka noć zapali svoju zvezdu I igra crnu igru oko nje Sve dok joj zvezda ne izgori Noć poslednja bude i zvezda i noć Sama sebe

zvezde Druge ostanu noći Opet svaka noć zapali svoju zvezdu I igra crnu igru oko nje Sve dok joj zvezda ne izgori Noć poslednja bude i zvezda i noć Sama sebe zapali Sama oko sebe crnu igru odigra POSLE IGRE Najzad se ruke uhvate za

svaka noć zapali svoju zvezdu I igra crnu igru oko nje Sve dok joj zvezda ne izgori Noć poslednja bude i zvezda i noć Sama sebe zapali Sama oko sebe crnu igru odigra POSLE IGRE Najzad se ruke uhvate za trbuh Da trbuh od smeha ne

je s mojim krpicama Nećeš da ih vratiš nećeš Spaliću ti ja obrve Nećeš mi dovek biti nevidljiva Pomešaću ti dan i noć u glavi Lupićeš ti čelom o moja vratanca Podrezaću ti raspevane nokte Da mi ne crtaš školice po mozgu Napujdaću ti

krša moga grohota Od moje preostale dosade Možeš lepotice Možeš da me uhvatiš za pramen zaborava Da mi grliš noć u praznoj košulji Da mi ljubiš odjek Pa ti ne umeš da se voliš 9 Beži čudo I tragovi nam se ujedaju Ujedaju za nama u

Nušić, Branislav - POKOJNIK

SPASOJE: Ne treba joj zameriti; svako uzdiše za svojim idealima. VUKICA: Pa zar bračna noć ideal? SPASOJE: Ideal je, sine, sve ono što čovek ne može da postigne.

NOVAKOVIĆ: Kako vi zamišljate to „na sve”. SPASOJE: Reći ću vam ceo plan. Ceo dan i celu noć sam smišljao. Ne velim da sam ga sam smislio; u osnovi to je plan gospodina Burića, i ja sam ga samo razradio.

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

nekog iza vas, iako je imala najlepšu malu tetkicu u gimnaziji i oči tamnomodre i baršunaste, nalik na cvetove dan i noć koje smo krali sa katoličkog groblja.

Lica putnika bila su zelena i neispavana. Sumorno, kao ribe iza stakala akvarijuma, oni su buljili u noć ispred sebe.

Lice jednog bilo je glupo kao noć, drugi se odlikovao vanrednom pronicljivošću. Idiotizam! Kao da ste videli fudbalera kome pronicljivost nije u šutovima!

- Sama si pričala o pacovima. - Nabavićemo mačke. One su navikle da budu zatvorene. Onaj jež je čitavu noć šmrkao oko zida. Izgledalo je kao da dete plače.

V Celu sam noć proveo na nultoj tački temperature. Krv me je sopstvena izdavala pri pomisli na crvenu mrlju koja se penjala niz nasip.

nisu više mogla da se raspoznaju, a u malom kvadratu zemlje, ostavljenom za cveće, precvetavale su ljubičice i u noć pružali svoja mrka tela tamnozeleni bokori šimšira, izjednačeni sa sutonom.

Štuke imaju svadbenu noć. Jeste li čuli da štuke imaju svadbenu noć? - Mislim da nismo! - rekao sam, a ona mi je ispričala sve ono što je njoj

Štuke imaju svadbenu noć. Jeste li čuli da štuke imaju svadbenu noć? - Mislim da nismo! - rekao sam, a ona mi je ispričala sve ono što je njoj nedavno „jedan gospodin” ispričao, a onda

Za mene nije bilo važno, jer sam morao da mislim na prozorčić. Bio je tesan za izlaženje, a noć je bila tako svetla da se sasvim dobro razlikovao stari crep od onog stavljenog prošle godine na mestima koja su

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Gospodar Sofra misli se. — Ne branim. Sad posle podne i onako nema mušterija, a lađari tek pred noć dolaze. Milane!... Zovite Milana. Viče šegrta. Milan dođe.

Tako isto i kćeri. Pera mora biti celu noć na nogama; naravno, mora se i piti, i to sa lađarima, noj i to dobro umeju.

Otisnu li se lađari, dođe opet druga lađa, pa sve to tako ide svaki dan, svaku noć. Pa Peri nedavno prošlo tek sedamnaest godina. Već izgleda žut, preživeo, nikad ispavan.

Već je više držao da se otac neće ni vratiti. Počeo se uveliko kartati. „Kozaci” svaku noć kod njega. Istina, novac je davao svaki dan materi, ali ko će ga kontrolisati da se toliki novac svaki dan prima.

Sad je već dosta bilo gospodaru Sofri i družini, moraju se za boj pripraviti. Već je duboka noć. Sofra otvori vrata, u ruci mu nadžak. — Idem da pregledam napolju, sad ću se vratiti.

Armicijaš primi novce i dâ mu kvitu. Sad ih pozove armicijaš da ostanu celu noć kod njega. Gospodar Sofra kaže da će na kolima spavati; mora kola čuvati.

Sad ga opet zaokupi armicijaš, moli ga, moli ga i Čamča, te jedva ga preklone. Noć lepa, vedro nebo, kočijaši sve čuvaju, a ima štale za konje.

Svi su oko nje, i sam doktor; dugo neće trajati. Već je pred noć. Svi plaču. Ona gleda ukočeno na brata. Brat priđe k njoj, počne joj maramom zrak rediti, da joj je lakše disati.

Otidne u jednu malu birtiju, i tu dobro se napije. Pred noć je već fantazija nabrušena. Noću, sam u sobi, hoda gore dole; na stolu čaša i boca vina. Skreše trinaest stihova.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

U NjEMU, ZVEZDA 5 II ODOŠE, I NE OSTADE ZA NjIMA NIŠTA. NIŠTA 12 III DAN I NOĆ, PROTICALA JE ŠIROKA, USTAJALA REKA, I U NjOJ, NjENA SEN 28 IV ODE VUK ISAKOVIČ, ALI ZA NjIM ODE I FRUŠKA GORA 38 V

Pri tom, za taj tili čas, dok opet ne usni, šta sve ne ugleda u polusnu! Reku što pod bregom šumi, ispunivši svu noć. Po razlivenim vodama, u rupama i jarugama, mesečine.

Veliko jato vrana mora da je proletelo odnekuda, jer njihovo graktanje ispuni noć i poče da se diže u visine. I tek što je, onako trgnut iz sna, polubudan, pokušavao da se, u mraku, oslobodi nekih

Pre dve nedelje, plačući, bila je došla za njim i na obalu Dunava da sa njim provede i poslednju noć, pred polazak. Ostavivši dve svoje ćerčice u selu, došla je bila da stanuje, poslednja dva dana, u jednom kućerku

da stanuje, poslednja dva dana, u jednom kućerku pokrivenom trskom, kod obora, na vodi, samo da bi mogla da provede noć kraj njega.

do pasa vodu, vičući, otiskivali čamce od obale, dotle su neki promrzli bednici, najmljeni da vuku čamce ceo dan, celu noć i još jedan dan, uzvodu, već počeli da potežu užad i da gaze blato.

Brat mu je, po dogovoru, proveo noć u selu, sa decom, da u zoru porani i dođe da mu se nađe, pri rastanku sa ženom, čije su se plahe ćudi obojica bojali.

on joj još jednom, dahćući pod njenim poljupcima, ponovi, bez smisla i bez reda, sve ono što joj je već sinoć i celu noć ponavljao: savete za njenu seobu k bratu, u Zemun, savete za kupanje mlađeg deteta, manje ćerčice, koja je imala neku

Tu je i ona došla da provede poslednju noć sa mužem. U kućerku u kom su inače stanovali, zimi, pastiri. Sluga je bio obučen da, čim stariji iziđe iz kuće i

Trave beskrajne, što su po brdima i padinama, do dna vidika, rasle tu noć, poplavile su logor nekim šumom što je bio nečujan, ali prisutan svud, oko svakog šatora, oko kojih je isto tako,

Vrućih udova i zapaljenih vratova od hoda i tereta, oni su pošli u noć, zadivljeni i očarani blizinom varoši, velike i čudne, što je bila prošla brzo pred očima njihovim, pri zalasku Sunca,

ponegde čeka svega neka smežurana baba, venac luka, ular, ili kakva srebrna kopča na kaišu, bili su razdragano pošli u noć, da kradu.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

Već ti kaži mog suđenog’ te trave i korjenje ostavi pod jastuk i na njima prenoći pa koji joj se tu noć momak usnije, veruje da će biti njen.

Ponedeljak i četvrtak jesu najpogodniji dani za prvu bračnu noć.²⁰ Dobro je da se dete rodi u ponedeljak jer će biti srećno.²¹ Utorak jeste „najnesrećniji“ dan sedmice.

u svom opisu ovog običaja: „Susjedi za sedam dana dolaze svako veče u kuću porodiljinu, jedu, piju i pjevaju cijelu noć, kad im se zadrijema, smenjuju se, tako da je jedan dio uvijek budan jer se vjeruje da se porodilja za sedam noći od

“³⁵ Posebno opasnim, kritičnim za zdravlje i život deteta smatraju se treća i sedma noć, zato se i kaže onome ko je malo luckast: „Nije sedmu noć dočuvan.

za zdravlje i život deteta smatraju se treća i sedma noć, zato se i kaže onome ko je malo luckast: „Nije sedmu noć dočuvan.

Majka daruje kuma košuljom, a ostale zvanice čarapama i peškirom. Posle toga nastaje gozba, i veselje traje do kasno u noć. Za vreme šišanja, u Gruži, običaj je da dete drži zdravac u rudi.

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

ispred njih isplovi puna tuga i junačkih igara i igračaka, kad se pozledi svet davnih rana i nasmeši se iz daljina noć kad su dobili prvenca sina.

Za mašte njine suncem opaljene, i tajne mirisom sena zapahnute, za sebarske žene, za uramljenu u netačna sećanja noć ljubavi i noć porođaja, za ono od čega im kraj ognjišta svekrva ugljevlje gasi, i odbraja.

njine suncem opaljene, i tajne mirisom sena zapahnute, za sebarske žene, za uramljenu u netačna sećanja noć ljubavi i noć porođaja, za ono od čega im kraj ognjišta svekrva ugljevlje gasi, i odbraja.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

pa smo zurili u nju kao da je u nekakvom prašnjavom akvarijumu, sve dok se mutno staklo ne pokrenu i ne odnese Veru u noć. — Nije ni ovde tako loše... — zaključi neko.

Kuda li će krenuti? Gde će prespavati prvu noć? Šta će jesti? Kako će se sporazumevati na francuskom iz škole? Snaći će se već ona...

Video sam je kako, ogrnuta svojim starim kišnim mantilom, putuje kroz noć u vozu što savlađuje ogromno rastojanje, vekove i kilometre između dva tako različita grada, sama, sa pogledom uprtim

Sećate li se te truleži i rasutih utroba koje je ispovraćala noć? Danas, kad vam je trideset i pet godina, vidite jedan drugi svet.

Vreme je proticalo i nisam znao da li je počelo jutro ili je tek prošla noć. Zakoračih u vrt i razaznah neobičan ornament na čeonom zidu tekije.

Onda su se otvorila jedna vrata i u dnevnu sobu, kroz čije je otvorene prozore šumila noć, ušla je bosonoga devojčica u dugoj ružičastoj spavaćici. U ruci je nosila neku dečiju knjigu.

Ušla je na prstima u dečju sobu i videla ih kako spavaju, pokriveni knjigom bajki. Noć je uveliko razvijala fotografski sivu zoru. Probudila ga je u šest. – Vreme je da idete!

Neka žena je plakala, druga dojila svoju bebu. Neko je vukao veliki pogrebni venac. Probdela si tu noć u hotelu »Pošta«. Na licu ti se sve do jutra gasila i palila reklama za pivo.

Mili moj, laku ti noć! Do našeg ponovnog Susreta ovaj pupolj ljubavi Razviće možda zreli leta dah U divan cvet... Svaka nova izgovorena reč

O laku, laku noć! Nek mir i spokoj steku se u tebi Onakvi kakve nosim ja u sebi... Iza poslednje reči ostade tišina u kojoj je još dugo

Isti odnos neba i poorane, podatno rastresite, masne crnice, koja se puši očekujući da je prekrije noć. Njegova zemlja. Zemlja. Zemlja. Zemlja gde te čak i carinici ljube i plaćaju ti piće. Odlučio je da ostane u »Mažestiku«.

Ko je mogao i da sanja da neće imati gde da prespava svoju prvu noć? To nije mogao da smisli ni u strašnim noćnim morama, dok se u bunilu prevrtao bez sna, doživljavajući po ko zna koji

Matavulj, Simo - USKOK

Razumij ovaj dar!“ Njegove oči takođe planuše, a ruka mu zadrhta, primajući oružje. Gust, tih snijeg padaše kroz crnu noć.

Srećom njihovom bješe im slobodna pozadina, te, iako pomalo, ipak mogahu uzmicati. Tako smo ih ubijali do noći. Pred noć serdar Điko Martinović s Cetinjanima zaobiđe Francuze i spusti se u Vitalinu, gde im je bio pošljednji logor, tu im

Možete misliti kakav je umor savladao te ljude! I mi bjesmo mrtvi sustali, a pritište mrkla noć. Kad bi pred zoru, ču se poklič: „Ha, na noge, uteče Francuz!“ Bješe odmakao i sredio se da uzmiče braneći se.

— A mni li on ostati onamo, što li? — Kako ga je god volja, striko! Ja sam mu otvorio svoju kuću, ne za ovu noć, ni za ovijeh osam dana, no ako će dovijeka! — E, to ti liči, sinovče! Tome sam se nadâ!

Što ćeš! Željan sam čovjeka iz svijeta, a suviše, s ovijem bih đetićem imao govoriti dan i noć! — Ne zamjeram, gospodine Savo.

U hodniku zastade malo gledajući nebo: bješe čivitasto, a zvijezde, krupne, treperahu živijem sjajem. — Divna zimnja noć! — reče vladika. U taj mah zaurlika vuk negdje u dnu polja. — A-ha! — učini đakon. — I onaj to kaže! — Jadno zvijere!

Ali mladićak zapita: — A šta radi, striko? — Metaniše, sinko, i bogu se moli po svu noć! Danas je jednoničio! Ništa u svoja usta uzeo nije, nâko u mrak zdjelicu čaja. — A što je to čaj, striko?

Dobra vam noć! Onda stariji drugovi, iako su pomišljali da mali zna kao i oni sva čudesa, koje je vladika počinio i koja su se po

Tako se uputiše za družinom, pa kad nju stigoše, nakon kratka odmora, krenuše se dalje. Noć ih stiže još na turskoj zemlji, ali bješe sve manja opasnost od potoči.

? — Boli me glava, strina! — reče Janko... — Jako me boli, no, oprostite, odoh da legnem. Laka vam noć! Bjehu mu načinili zgodnu kolibicu i u njoj prostrli postelju i stavili svijetnjak i daščicu za knjige, te je i po ružnu

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

Duge zimske noći ispunjene su pripovedanjem o čudima i nedosežnim lepotama: Tako se iz noći u noć ispreda paučina stričevih priča, pada po njima prah zimskih mjesečina i tajanstveno se iskri zrnje smrznuta sniježnog

Toga popodneva djed je bio toliko udobrovoljen da me je naveče čak i u mlin poveo. Do dugo u noć sjedili smo na mlinskom pragu i gledali u pun mjesec, nas dvojica, velika i mala bena, a okolo su regetale žabe pa uz

U šumovima prirode najviša je uteha do koje se može doći: U te trenutke, kad noć lazi od podvodna vrbika uz gole njive, a lampa se još ne pali, moja strina, crnooka Ličanka, stigne zakratko, krišom, i

(Marijana) Plače se od tuge i od tajne, od čežnje i puna srca, plaču čovek i noć, i suze se mešaju, jer su sa istog izvora.

mašineriju Radija i Televizije, ostvaruje neke od najzapaženijih dečjih emisija na tim programima (Veseli utorak, Laku noć deco, Na slovo, na slovo).

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

Arsenije III, 1705, u pismu jednom ruskom boljaru, piše o stanju preseljenog srpskog naroda u Ugarskoj: »Bežeći dan i noć sa svojim osirotelim narodom od mesta do mesta, bacan tamo-amo kao lađa na pučini velikoga okeana, očekujem kada će da

bacan tamo-amo kao lađa na pučini velikoga okeana, očekujem kada će da grane sunce i pokaže se dan, da uzmakne tamna noć i hladna beda naše nesreće.«2 Ta vremena »teška i usilna« nisu prestajala.

k svemogućemu Bogu, naročito u pesmama Vjerni sin noći pjeva pohvalu mislima, Oda suncu, spjevati noću bez mjeseca, Noć skuplja vijeka, u Misli (1844), visoko religioznog i panteističkog nadahnuća, otkriva se budući pesnik Luče mikrokozma

Po ugledu na Šilerovo Zvono napisao je nekoliko većih pesama, kao što su Popara, Kuzman, Maniti glumac, Stolar, Jedna noć, Berber Trajko, — pesme protkane razmišljanjima, izrekama, opštim mislima popularne filozofije o prolaznosti svega na

i 1817. Kopitar je posvetio aktivnoj saradnji na Srpskom rječniku. On je Karadžiću dolazio svako veče, i duboko u noć Karadžić je čitao zabeležene reči, objašnjavao ih, a Kopitar prevodio na nemački i latinski.

« Branko Radičević je pevao: Noć nam dođe sa Vuka jednoga, Danak beli, braćo, sa drugoga. Omladina je 1863. proslavila pedesetogodišnjicu njegova rada,

U Preodnici je izišla i prva njegova originalna priča Noć na mostu. Ali glavni njegov pripovedački rad otpočeo je u Otadžbini od 1875.

Kao učitelj sam je naučio francuski i čitao Balzaka i Žorž Sandovu. 1873. izišao je njegov prvi pokušaj, pesma Noć uoči Ivanje, u zadarskom Narodnom listu, u kome je štampao još nekoliko svojih poetskih i proznih pokušaja.

Milićević, Vuk - Bespuće

tišinu zaspalih polja; naličio na nemirnu i nesrećnu životinju koja juri preko mrtvih predjela, kroz jednu vazda istu noć, kao da traži puta koga nema. Gavre Đaković osjećaše se sav razdrman, izlomljen, izubijan, kao da putuje nekoliko dana.

mu teški i zapaljeni, duvan mu nije prijao, usta mu bijahu gorka, i olovna malaksalost umrtvljavaše mu cijelo tijelo. Noć je blijedila, zvijezde se trnule, pomaljale se telegrafske žice, nejasno drveće prolijetalo pored voza; polja dobivahu

Kasnije ga uhvati san. Kad stadoše konji pred kućom, trgao se i našao noć oko sebe, sa mjesecom koji se pomalja; još mu tabao u glavi kas konja i zveckala sjeckajući zveka bronza; još neprestano

I zadrijemali su, sjedeći oko vatre; u drugom ćošku se micale dvije-trije ovce, i cijelu noć ječalo jedno bolesno dijete.

Tako on stoji nepomično, prazan od misli, dok tanka jutarnja svjetlost ne počne da blijedi noć; kad zatitra magla, kad stanu da se jasnije razabiru kuće, kad započimlju da se čuju glasovi života koji se budi, kad,

I dan se teglio prljav, kišan, blatan i turoban, ne naličeći ni na dan ni na noć. I on je valjda bio zadrijemao u svojoj naslonjači, jer kad ga je trgla neka lupa iz hodnika, oko njega je bila gusta

Pa onda lagano pođe prema vratima. — Laku noć! — reče. Ona ga ne ču i ne maknu se. On pođe sav uzbuđen i uznemiren u svoju sobu i tek kad se udari o jednu

mogila kamenja na njegove grudi, ubijala ga, pritiskivala, mrvila mu mozak, i on jedva dočeka da prođe ta strahovita noć i sa iskrenom radošću pozdravi dan koji se rađaše.

Sremac, Stevan - PROZA

Pa ipak je nekad bolje biti i nepozvan, pa sedeti lepo sa »kostgeberom« svu noć, pa kad dođe na njega red otpevati kroz zube po jedno »Roždestvo tvoje«, nego da mi se desi na prvi dan Božića ono što

stražara, pa i onog najstarijeg, onoga što i danju i noću spava — danju, jer je to takva služba, a noću opet, jer je noć od boga za to data — nijedan vam neće moći kazati da ga je uhvatio u kakvom nedozvoljenom poslu.

A mati ga gleda samo, pa uživa. »Ako bog samo dâ nani dana, ta radiće nana dan-noć i nogama i rukama, pa će nana tebe poslati za medicionara!

Radičević, Branko - PESME

KNjIŽEVNOSTI Branko Radičević PESME Sadržaj I 2 DEVOJKA NA STUDENCU 4 PUTNIK NA URANKU 5 PUTNIK I TICA 7 NOĆ PA NOĆ 11 CIC!

KNjIŽEVNOSTI Branko Radičević PESME Sadržaj I 2 DEVOJKA NA STUDENCU 4 PUTNIK NA URANKU 5 PUTNIK I TICA 7 NOĆ PA NOĆ 11 CIC!

Nes' me dragu mome Da više ne tuži, Da suzno za mnome Lica svog ne ruži.“ (1843, 21. nov.) NOĆ PA NOĆ Lep je zore osmejak, Lep je dana ogrejak, Večeri je lepa šarna, Al' je lepša nojca čarna.

Nes' me dragu mome Da više ne tuži, Da suzno za mnome Lica svog ne ruži.“ (1843, 21. nov.) NOĆ PA NOĆ Lep je zore osmejak, Lep je dana ogrejak, Večeri je lepa šarna, Al' je lepša nojca čarna.

Dan i noć ja mislim samo na nju, Nojca ide — moma preda mnome, Zar ću samo u snu biti s njome, Nikad neću, nikad, Bože, danju?

Gle i danas sunašce uteče, Gle i danas zaman prođe veče, Noć u tamu ceo svet zavija, Al' u srcu velji nad mi sija.

— Laka pesmo, odi u pomoć, Jera ono već je blizu noć, De prigrli pesmo, moja snago, Pa ižljubi sve milo i drago!

Kono krasna puta vam ogradi, Pa mu ruci prionite mladi, Poljubite onu ruku svetu, Što razagna nevolju vam kletu, Noć vam dođe sa Vuka jednoga, Danak beli, braćo, sa drugoga, Onaj mišku u gvožđe vam skova, Ovaj duši verige raskova,

Bure nesta — noć je — vedro — tio — Davno danas mesec poranio, Pa već zađe — već je pola noći — Jošte malo i zora će doći — I eto

srdito udrio, Srdito mu konjic zahvatio — Svi za njime — konji se slegoše, Pa za sobom polje otiskoše, Sunce zađe — noć je — svuda tavno, Dogoreli ognji već odavno, Konji pasu, ma junaci pali, Kraj pušaka tananih zaspali, Gojko dugo na

O sunce onde u zapadu jasno, Ala sjaješ amo meni krasno! Skoro će ti divnu svetlu moć Da pokrije evo tavna noć! No sutra opet diće se tvoj zrak, Pa rasterati noći silne mrak.

strme, drva lišćan vlas I orao što je na oblak stao: To malo tuge tišalo je glas; Al' što je tavna bila bliža noć, I njena sa tim rastila je moć. 27.

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

Kasna je noć i meni se ne spava. U ovo gluvo doba razgovara se samo s duhovima i uspomenama, a ja, evo, razmišljam o zlatnoj paučini

izbjegao tvoju sudbinu, ali, evo, ima neko doba kako me, za mojim radnim stolom, osvoji crna slutnja: vidim neku noć, prohladnu, sa zvijezdama od leda, kroz koju me odvode neznano kud. Ko su ti tamni dželati u ljudskom liku?

Pa da, tako ti je to. Toga popodneva djed je bio toliko udobrovoljen da me je naveče čak i u mlin poveo. Do dugo u noć sjedili smo na mlinskom pragu i gledali u pun mjesec, nas dvojica, velika i mala bena, a okolo su regatale žabe, pa uz

Dođe tako jednom na red i mjesec. Pekla se kod nas rakija od nekih ranih šljiva pa se poslom zašlo i u noć. Dušu dalo za mene!

Djed me je, kažu, na rukama odnio u krevet (kakva bruka za velikog putnika!). Tamo sam svu noć bulaznio, vršo se i budio brata, svoga suložnika.

po našim potplaninskim selima tajnovitih mjesta oko kojih se pletu raznorazne priče, obično pune strave, vezane za noć, smrt, nečiste sile i gubljenje duše.

mlina i raznježeno mi napomenuo: — Sad ćemo nas dvojica da spavamo, a naš će mlinčić da melje, melje, čitavu bogovetnu noć. Išli smo zajedno i u pravi mlin, i tamo noćivali.

U te trenutke, kad noć lazi od podvodna vrbika uz gole njive a lampa se još ne pali, moja strina, crnokosa Ličanka, stigne zakratko, krišom, i

Bog zna ko mu je ta Marijana za kojom on svakog proljeća tuguje. Pa da, s njom bi on da ode nekud u ovu provlaženu noć, kroz tamne šume gdje sablasno stražare u bijelo obučene nevjeste, divlje trešnje.

svijeta zveknulo je ispred mene kao sjajan srebrni talir-petača (od pet kruna) i svojim radosnim cilikom ispunilo ovu noć, i bez toga šašavu, nekakvim velikačkim pijanim mjesecom, koji je svaki čas upadao u moju bukaru i ljuljao se u crnoj

Ni noć ni rođeni krevet nisu donosili smirenje smućenom birtašu. Udaljena topovska kanonada i, još mnogo bliža, puščana vatra op

— Nije, mjeseče moj, nije. Tu ti se onda nas dvije zagrlimo, poljubimo, zaplačemo, pa u kuću. Čitavu smo noć pripovijedale i plakale, a zorom odemo na groblje, pa se i tu, kod našeg Dane, site naplačemo. — O, bako, bako.

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

SULjO: Šta mu je bilo — ja niti znam, nit pitam. Njegova stvar. Kad je on tražio — a, priča se, i po tri-četri za noć — mene nije pitao. Njegov alat, njegova i rabota! Nisam Hasanaginica pa da se žalim ako i meni ne dotekne.

Vama sve miriše na dinju punu pčela! Žensko ti se dimi u glavi! „Hiljadu i jedna noć”, je l? Šeherezada? Biser u pupku? Mnogo ti čitaš i fantaziraš!

Ako se i zabrojim — ništa, brojaću ponovo, prebrojavaću, ako treba, i celu noć! Slatka je to računica! AHMED: Paz da ti ne padne sikira u med, mogla bi da se oglibavi, znaš!

Ne znaš da l će ti glavu na panj, il će te s lađe, u džaku. Ti znaš samo toliko, da se to radi u mraku. Odmiče noć, a ti čekaš da ti se presuda javi. Tebe ne zovu na razgovor, a sude o tvojoj glavi.

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

U subotu, uveče, celu noć se je pilo i veselilo. I Dimitrija, koji do tada nikad nije pio, tad se opi, jer je večerao zajedno s Todom i ona mu

Posle venčanja opet je bilo veselja. Jelo se, pilo, prosipalo do mile volje. Ali tek u noć nastade prava svadba. Dimitrija se opet opi.

I tada sam se zaklinjao da više neću s tobom imati posla. Zato sam danju bivao onako ponosit. Ali kad padne noć, kad se sve utiša, kad mesečina bleda, meka, sjajna, čudna, obasja sve, moju sobu, krevet, mene; onda, kao u bunilu,

ah! ona celu noć provede oko kuće, krijući se da je ko ne vidi, mrzne se i umre! Ostavi me... Odjednom ču se krhanje plota, pucanje

da snevaš lep sanak, da snevaš mene i moje želje... Kad mesec obasja, noć dođe, javi mi se. Reci mi da me voliš, te da lakše spavam... da me ne pije svetlost mesečeva i blaga, tiha noć...

Reci mi da me voliš, te da lakše spavam... da me ne pije svetlost mesečeva i blaga, tiha noć... Hoćeš li? Uzećemo se za ruke, poći ćemo u svet, da se ljubimo i grlimo... Bežaćemo daleko, daleko!“...

Uzećemo se za ruke, poći ćemo u svet, da se ljubimo i grlimo... Bežaćemo daleko, daleko!“... Iziđe i njena: „Svu noć sedim i mislim na tebe. Đerđev ne mogu da držim. Ako vezem, vezem tvoje oko i usta; ako pevam, pevam tvoje pesme! ...

Ona beše sela, zgurila se, naslonila bradu na skupljena kolena i gledala je sanjivim pogledom u toplu, tamnu noć. Po polju, svuda oko nje, viđahu se ljudi, kako po izbrazdanim zasađenim njivama rade pri fenjerima.

— A ti, gazda, čekaj; eto mene sad, odmah... — E-e-hej! — rastegnu on veselo i izgubi se u noć. Stojan kao da se uplaši od njegova nagla odlaska, jer se i on brzo diže i pođe za njim, ali se opet vrati, sede, i uze

Grešno je to, grešno... Majko Bogorodice! I otpoče da se krsti, šapuće molitve! Ali ova topla noć, tup i metalan zvuk motike, micanje ljudskih senaka s tamnim fenjerima...

U mojoj kući jela si drvenom kašikom, a u tvojoj srebrnom, da Bog dâ. I izvedoše je. Ona pade. Celu noć nije znala za sebe. Od toga dana do svadbe Stojana nikako nije videla. I udade se.

I kad bi uveče sve spremio, decu namirio, uspavao, onda bi seo na prag od sobe u kojoj ležaše strina i celu bi noć nrobdio, čekajući da joj štogod ne zatreba.

Kostić, Laza - PESME

Vije se u okrugu, seća mi slabu moć na ljubav i na tugu, na sunce i na noć. Al' neiskazan osta neiskazani jad, neiskazano dosta, što boli teke sad.

Al' badava je; eno ih nema, crn im se oblak sumrakom sveti, a noć će crna skoro odneti sunčevu slavu i slavu njinu. — Oj, sunce, sunce, što tako već ode, ala me sećaš na sunce

Srce moje, srce ludo, šta ti misliš s pletivom? kô pletilja ona stara, dan što plete, noć opara, među javom i med snom. Srce moje, srce kivno, ubio te živi grom!

Na osobit opravljao se rad: u jednom liku, jednom životu, stvorenja svu da smesti divotu, svetlost i mrak da stopi, noć i dan, anđelsku slast i paklenički plam, neproniknuta biser-jezera uz nedogledna visa urnebes, slavuja glas, sikuta

Progovara gazanski stari vođ: ,,Ne ostaje nam druga pripomoć, delila samo, prevara i noć, kom ne dosadi mržnja do sada, tom ljubav nek je smrtna dosada.

ubismo ga mržnjom do sada, nek mu je ljubav smrtna dosada: ne ostaje nam druga pripomoć delila samo, prevara i noć.” Pokloniše se starci u povlad, u jedan klim, u jedan bradoglad.

Jer onda bi tek delila tog ostatka vredna bila, desna ruko, tvoga mila, medna usta, vas, oh, vas!” Šesta noć se tako zbori, šesta noć se tako gori, šesta noć se tako mori, šesta noć: od naslade i miline verne strasti Deliline u

” Šesta noć se tako zbori, šesta noć se tako gori, šesta noć se tako mori, šesta noć: od naslade i miline verne strasti Deliline u junaku većem gine svest

” Šesta noć se tako zbori, šesta noć se tako gori, šesta noć se tako mori, šesta noć: od naslade i miline verne strasti Deliline u junaku većem gine svest i moć.

” Šesta noć se tako zbori, šesta noć se tako gori, šesta noć se tako mori, šesta noć: od naslade i miline verne strasti Deliline u junaku većem gine svest i moć.

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

„Podajte“, reče, „tako ne bili prokleti.“ Potom car umre. Poslije njegove smrti stane zeman po zemanu, dok na jednu noć stane neko na vratima lupati, zadrma se cijeli dvor, neka huka, vriska, pjevanje, sijevanje, bi rekao sama vatra oko

Onda otpočne najstariji brat govoriti: — Kad sam pošao s mojom braćom po ovom putu, prvu noć kad smo došli konačiti kod jednog jezera u nekoj velikoj pustinji, kad braća moja oba spavahu a ja čuvah stražu,

Onda najmlađi otpočne da kaziva: — I ja sam nešto malo učinio. Kad smo zanoćili onu noć kod jezera u pustinji, vi ste, braćo, spavali, a ja sam čuvao stražu; kad bi neko doba noći, zaljulja se sve jezero i

Aždaja se na to odmah otpusti od njega i otide u jezero. Kad bude pred noć, carev sin krene ovce kao i pre, pa kući svirajući u gajde.

U tolikoj starosti živeći, usni jednu noć, da ima negde u svetu nekakav grad, i u tome gradu da ima jedan studenac, pa da mu je vode iz onoga studenca da se

Posle se uzmu za ruke pa u zmajev dvor; u dvoru sestra brata lepo dočeka i ugosti, a kad bude pred noć, ona mu reče: — Brate, sad će doći ljutit zmaj ognjeviti, sve vatra iz njega sipa, rada bih te zakloniti da te onom

Posle se uzmu za ruke pa u dvor. U dvoru sestra brata lepo dočeka i ugosti, a kad bude pred noć, onda mu reče: — Brate, sad će doći ljutit zmaj ognjeviti, sve vatra iz njega sipa, rada bih te zakloniti da te onom

ZLATNA JABUKA I DEVET PAUNICA Bio jedan car, pa imao tri sina i pred dvorom zlatnu jabuku koja za jednu noć i ucveta i uzre i neko je obere, a nikako se nije moglo doznati ko.

je tako nekoliko noći jednako radio, onda mu braća počnu zlobiti što oni nisu mogli jabuke sačuvati, a on je svaku noć sačuva. U tome se još nađe nekakva prokleta babetina koja im se obeća da će uhvatiti i doznati kako on jabuku sačuva.

Onda opet baba: — A ti u lisice! Kad bude pred noć, on usedne na kobilu, pa u polje a ždrebe trči uz kobilu. Tako je sedeo jednako na kobili, a kad bude oko ponoći, on

Onda opet baba: — A ti u kurjake! Kad bude pred noć, carev sin usedne na kobilu, pa hajde u polje, a ždrebe trči uz kobilu.

Žena ode, naoštri nož i donese ga kralju. Po što dan prođe a noć dođe, ode svak u svoju sobu da spava. Braća uljegoše u sobu; kad u sobi kraljeve šćeri zaspale, onda reče Grbo braći: —

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

SOFIJA (Magi): Šta ti radi dete? MAGA: Bogami, jošt jednako strada; pišti, pišti po celu noć. Noćas sam dvaput morala ustajati; — tako sam, eto, lomna. SOFIJA: Kako bi bilo da ga svaki dan po dvaput kupaš?

Jedan put navalile stenice, te nisam mogo celu noć spavati. E, mislio sam, da imam ženu, ona bi krečila, pa me ne bi stenice jele. MAKSIM: Nego ona.

Baš ti fala, komšo; više redi, kad sam na putu, ne mogu po celu noć od brige da spavam, bar ću se od toga oprostiti. DAMJAN: Dakako; kud će ti bolje, nego kad skineš brigu.

Da te vodim jedanput na bal. STANIJA: Što je to „na bal“? LjUBA: Tako, skupe se i muški i ženski, pak igraju po celu noć. STANIJA: I devojke idu noću? To ne valja, kćerko. LjUBA: E, ne idu same, nego s materom, ili s rodom.

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

Šta ćeš sa mnom? STEVAN: Vi ste kazali da se upregnu konji. SULTANA: Vozi se ti s tvojim dedom sad pod noć. Druga bi vezala ugursuza za ovaj postupak u klupče, pak bi ga bacila konjma pod noge, da ga svega izgaze.

SULTANA: I tebi mirniju noć?... Razumem; to bi i sama učinila kad bi me ko toliko mučio. Ustani, devojko, ja ti praštam, jer sam više ja nego ti

Lalić, Ivan V. - PISMO

A mi smo nastavili u noć tog istog dana to hodočašće sebi, Povezujući fontane u paukovu mrežu Kružne noćne šetnje; grgoljila je svetlost Među

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Bogami!“ A kad su te jedanput pustili na Divčibare sa školom, keva ti čitavu noć preplakala, a ujutru se keva i matori podževeljali bez razloga oko toga koji će ko deo novina dobiti — on dobio oglase,

Drugi su uglavnom zaokupljeni sami sobom. Ne masiram vas? Znate, večeras mi je noć od brbljanja. Bez veze. Jednostavno, osećam da iz mene teče nešto kao neka poplava, a i ova vinčuga...

“ — Sjajna priča za laku noć, nema šta! — Koliko ti je godina? — upita Mišelino. — Osamnaest, samo ne znam šta se to događa sa mnom?

života, drug Top razvezao tome kako su u njegovo vreme mladi odlazili ne znam ti ni ja gde, negde gde je bog reko laku noć, a ne kao danas —svi žele da ostanu na asfaltu, makar šetali tuđe kučiće. Na asfaltu, u Beogradu! Tačno ja tako kazao.

E, da znaš da bih ga ucmekao na licu mesta! Bitanga jedna ... Koliko sam puta samo proveo noć pored njenog kreveca i budio se da je pokrijem!

da „jour“ znači dan, pa prema tome u obzir dolaze samo čedna, dnevna pića, a da se kojim čudom zove „nuit“, to jest noć, onda bi trebalo služiti nešto ozbiljnije.

Maksimalan fazon! Dođe mi da zakukam! I dok sam, mračna kao noć, sedela brojeći da smirim živce od osam hiljada i obratno, među svom onom bulumentom koja se najzad smirila i buljila u

U čemu je štos? Vi treba da platite provod što ćete zajedno sa njima dočekati tu čuvenu noć! Druga stvar — na takvim žurkama niko nikog pod milim bogom ne poznaje, to jest poznaju se samo onih nekoliko glavnih

detetu se odjedanput čini uzaludan čitav život, ona, teškom mukom iskamčena večernja haljina, ono perje, dugo očekivana noć provoda, sve, dok opaljuje čaming u nekom budžaku i žvaće sendviče na koje kao da se pokakio golub.

infrastrukturalnih, sociološki neartikulisanih modus vivendija regionalnog paralelizma“, a unosi, baćo, „Laku noć, draga deco!

Posle iznesoše tv-kenjatorov sto sa mikrofonom, a unesoše „Laku noć, draga deco!“ E, tu se fizikus namučio ko ubogi đavo, scenografija je bila teška oko dva vagona žive vage, sve neke

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

Vreme laje. Jedan prosi — drugi daje. Ko ne haje Sklanja glavu sa promaje. Sedlaj konja! Noć na bregu, bije tonja.

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

KOVAČ 222 MAŠINOVOĐA 227 ČUVAR ZVERINjAKA 229 PRIČA PIJANOG VODENIČARA 236 ČUDAN VOZAČ 238 BAKA, ON, ĐAK I SLON 242 NOĆ UOČI PROLEĆA 253 MAJKA 254 KUDA ĆEŠ, MESEČE?

Lovdžija Mačak domu se žuri, a kada stiže — Pijetlića nema... Svu noć je kiša šibala kruto, svu noć je Mačak po šumi luto, tražio stalno i nije stao, svu noć je Pijetla po šumi zvao.

Lovdžija Mačak domu se žuri, a kada stiže — Pijetlića nema... Svu noć je kiša šibala kruto, svu noć je Mačak po šumi luto, tražio stalno i nije stao, svu noć je Pijetla po šumi zvao.

Svu noć je kiša šibala kruto, svu noć je Mačak po šumi luto, tražio stalno i nije stao, svu noć je Pijetla po šumi zvao. Zvao je Mačak, uzalud viko, jer mu se nije javljao niko. . . . . . . . . . . . .

Crveni Vrabac ptica je čudna, cvrkuće, leti, vječito budna, Neznankom zemljom dan i noć. Gdje god se nađe, tu sreću čara, veselje širi i čuda stvara, prostire svoju čarobnu moć.

Putuje društvo kroz gore strane, divljinom strašnom bez staze, puta, nad njima šume prastare grane i kroz noć mrku patuljak luta. Ponekad, opet, u osvit siv, niz klanac neki promakne div.

Ako u kulu zaviriš kradom, tamo ćeš naći čiču sa bradom, gleda kroz prozor u crnu noć. Zašto je tužan samotni deka? Kome se nada, koga li čeka, ko li to ima s pučine doć`?

Jastreb ga štuje, vuk mu se sklanja, zmija ga šarka po svu noć sanja. Pred njim, dan hoda, širi se strava, njegovim tragom putuje slava.

Niže se ručak četvorosatni, zategnut trbuh ko bubanj ratni. NOĆ Evo i noći nad šumom celom nadvi se suton sa modrim velom.

Mozgaju mudro čitavi dan, spremaju lukav ratnički plan. Lozinka pade: ostati budan, bdeti čitavu noć, paziti okom, uhom i nosom kada će Žderko doć. A čim ga spaze gde njivom tapa, neka se nađe u osam šapa.

Da nije mlina s njegovom hukom polja i staze bile bi neme, dan i noć postali gluvi, na svome točku stalo bi vreme.

“ „Čekaj, mali đavolane, drugovi se samo šale.“ „Zato i ja s njima kličem: Zdravo, druže generale!“ NOĆ UOČI PROLEĆA Proleće svu noć vodom pljuskalo pod starom trulom branom, svu noć po našem krovu kuckalo šljivinom

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

Međutim ta je de huespedes za dvadeset kuća i, kao i celo selo, nema čak ni osvetljena. — Za jednu noć će mi to čak činiti zadovoljstvo. I, najzad, sutra moram preći na drugu stranu jezera.

Mladići su održavali prolaz kroz jezero, taman koliko da se provuče jedna barka. Trebalo je dan i noć održavati ga. Ne bi inače bilo hleba. Riba je već bila pod ledom. — Morali ste grdno propatiti? — I koliko!

— Treba da se vratim da bih video ostrvo pre no što padne noć. — Šteta je da ne vidite zamak. Mogli biste ipak da govorite sa majordomom.

— Gde nalazite trsku za pletenje koševa? — O, svuda je na jezerskim obalama ima dosta. — Evo naše kuće. Dobra noć, mladi gospodine. — Dobra noć. Prolazim pored kovača i obućara. Sad vidim samo njihove prilike pred kućom.

— O, svuda je na jezerskim obalama ima dosta. — Evo naše kuće. Dobra noć, mladi gospodine. — Dobra noć. Prolazim pored kovača i obućara. Sad vidim samo njihove prilike pred kućom. Okruženi su ženama i decom.

— Hoće. On će vam sad odneti i sveže vode. — Onda bih ja sad pošao na jednu kratku šetnju kroz noć. Doviđenja. — Doviđenja. Prijatna šetnja. Pred krčmom nema više nikoga i ulica je sasvim pusta.

Utapaju se u pomrčinu ispod mojih nogu gde su već ljudi i čamac. — Bila je već noć kada ste pošli? — A ne, smrkavalo se. Imam nešto u stomaku i boli me da crknem. — Šta si jeo?

— Ja vas zadržavam, gospodine, od čitanja. — O ne; vidim da umaram oči prema sveći, a i inače sam sanjiv. — Dobra noć onda, gospodine. — Dobra noć, Vaskes; ne zaboravite ujutru. Tu je i obuća. — Izvrsno, gospodine.

— O ne; vidim da umaram oči prema sveći, a i inače sam sanjiv. — Dobra noć onda, gospodine. — Dobra noć, Vaskes; ne zaboravite ujutru. Tu je i obuća. — Izvrsno, gospodine. Ujutru me budi grdna larma petlova.

Jeste li videli kako je lepa? Obukao sam se, uvio devojčicu u maramu i otišao pravo u noć. Evo po ovoj istoj vodi sam gazio.

— Čekajte da doguram barku. Pazite! — Niste u ribolovu? — Ne, čekao sam brata i oca. Spremamo se da provedemo celu noć na jezeru. U početku je teško, jer se nasuče, ali sad ćemo odmah proći kroz ovaj rit. — Kako se zovete? — Pipo.

— Skoro godinu dana. Sećate me se? — Kako ne! Proveli ste noć na Ostrvu. — Kažu mi da vam je Pipo bio bolestan. — Dolazim od njega. Danas je ipak malo ustao.

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

PROLEĆA 8 PROLETNjA ZORA 10 CVETAK 11 MLADOST 12 U PROLEĆE 13 PESMA 14 NA STENI 15 GRM 16 III 17 VEČE 18 LAKU NOĆ!

se gase — I bledi mesečev zrak, svetilo nebeskih dvora, Kroz maglu diže se već — i nema, duboka tama Dovodi bajnu noć sa sinjeg neznanog mora. Sve grli mir i san.

LAKU NOĆ! Laku noć, laku noć! Sunce tone za planine, I poslednji trne zrak; Kroz poljane i doline Prikrada se crni mrak.

LAKU NOĆ! Laku noć, laku noć! Sunce tone za planine, I poslednji trne zrak; Kroz poljane i doline Prikrada se crni mrak.

LAKU NOĆ! Laku noć, laku noć! Sunce tone za planine, I poslednji trne zrak; Kroz poljane i doline Prikrada se crni mrak.

Svud spokojstvo tiho vlada, Lahor šumi, rosa pada, Laku noć! K'o šuštanje mirnog mora Kroz tišinu bruji glas, To anđeo povrh gora Tiho slazi među nas... Laku noć, laku noć!

K'o šuštanje mirnog mora Kroz tišinu bruji glas, To anđeo povrh gora Tiho slazi među nas... Laku noć, laku noć! Dok ne svane zora plava, Dok ne grane beli dan, Po pučini zaborava Nek nas vodi slatki san. — Mir je.

K'o šuštanje mirnog mora Kroz tišinu bruji glas, To anđeo povrh gora Tiho slazi među nas... Laku noć, laku noć! Dok ne svane zora plava, Dok ne grane beli dan, Po pučini zaborava Nek nas vodi slatki san. — Mir je.

— Mir je. Tiho, k'o uzdasi, Izumiru svetli glasi... Laku noć! MOLITVA Kad za goru sunca zađe, Kad utrne beli dan, I sve živo mira nađe, Što ga blagi daje san — Tad molitva Bogu

nađe, Što ga blagi daje san — Tad molitva Bogu leti, I novu mi daje moć: Pošlji meni, Bože sveti, Slatki odmor, laku noć!

Al' kuda? i kamo? Nit' razum kaže, niti srce zna! Počiva zemlja, počivaju ljudi, Osećam čisto kako diše noć; Al' moje srce, ali moje grudi Spokojstva slatkog ne poznaju moć.

Duh ga čuje u šumoru tavne noći, I misao, što se rađa u samoći. ZVEZDA Noć je vedra, blaga, Bledi mesec sja, U milini tone Vasiona sva. I zvezdice mile Rasipaju zrak...

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

SLOVENSKOG PRAPESNIKA 9 LOV 11 NAHOD 13 TUŽBALICA RATNIKA 15 U SAMOĆI TUŽBA 17 ČUDO S RAZBOJNICIMA 19 NOĆ 21 BOGUMILSKA PESMA 23 SLEPI KRALj U IZGNANSTVU 25 POVRATAK HODOČASNIKA 27 DUŠAN PRED CARIGRADOM 29 DUH SE RUGA

Rekli su još: ne u rušenju nego u pesmi treba provesti noć, a zorom će stići velike dvorane s lepim telima vladara zemlje i ukotviće se na vrhu planine.

TUŽBALICA RATNIKA Sablje i kalpake u trnje, dosta je boja! Dan i noć smo kopali rane po telu dušmana, u planinu odosmo siti razboja, avaj braćo!

ČUDO S RAZBOJNICIMA Digli su me od obeda oskudnog, izveli u vetrovitu noć i pokazali mi rukom maslinastom: dveri na manastiru razvaljene i talasi preko zidina — pohara, na dan toplih

Koledari samo pevaju za sreću novog siromaštva. NOĆ Noću kad biju promaje sa zvezda, kad korenje odozgo visi kao igle što drže slike s druge strane zida, ove noći kad

smrt na dva časa jahanja pred gradom, no ipak sam mio im gost i mrtav, u gornjim spratovima odaje čekaju spremne za noć i za zagrobni stan.

kažem im, dok se kupole njišu ko visoko cveće, zar udar zvona da bude za mene uzvišen znak! I noć im prelijem preko tornjeva i glava.

tek, iza sedam bregova prići ćy dvorima obećanim, sirotište je tamo za sirote čiju povorku vodim evo za ruku kroz noć. RAZGOVOR NA BOJNOM POLjU Beše to praznik.

Čitaoci stoje pred otvorenom knjigom. Dolazi jedna noć koja će biti strašnija od prethodne. Zahtevaju da im se odlučno kaže ko, ko to lupa u vrata, za koga se prave ovi

udara na vrata, ne baš na vrata moje sobe u Karejskom konaku, niti na vrata terase kojom se dolazi ovamo, ali neko svu noć lupa u vrata, bije po drvenim pločama. Moj žižak se gasi nad otvorenim spisima jednog ruskog svetitelja.

Izmakao pogledu ptica; ni noć ne bube mi ne dolaze u ćeliju koju sam sebi sagradio, ni sveću ne palim da me njen pogled ne bi posmatrao, ni knjigu ne

nastaje oseka lepote ispod nogu se izvlači mlaz za mlazom od Rtnja, Ozrena i Zapadnog Venca ostaje goli greben noć bez petla lelek koji se sam sebi smeje i jezik mučen u njemu nada: neće morati da govori sve ispočetka.

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

SVI: Oho!!!... AGATON: Došli ste, videli ste kuću, pregledali ste sve, sedeli ste dan i noć, pa dosta. Došli ste sa praznim koferima, a sad ih nosite pune, i uz to i neke pakete.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

— Ne spava ti se?... — Čuješ li zvono? On nakrenu glavu na jednu stranu. Otvorenih usta blenuo je u tamnu noć. Onda se okrete meni i progovori ravnodušnim glasom: — A, ko mu ga zna! — i slegnu ramenima.

Žuljala me postelja, okretao sam se, opet sam spavao, ali čini mi se neprestano u nekom polubunovnom stanju. A noć je odmicala. Kad sam otvorio oči, čobani su već bili ustali, psi su lajali. Ali nešto se događalo.

“ Vojnici se raziđoše. Još se neki iskašljuju, i onda baterija zaneme... Gledali smo na desnu stranu, u noć, odakle je dopirao topot konjskih kopita. Onda se naredi da vojnici skinu kape.

Ljudi su se leno protezali i jedva vukli umorne noge. Noć je bila mirna i puna zvezda. Tišinu njenu narušavali su rzanje konja i zveket lanaca...

Stražari su dremljivo bludeli u noć, a vojska spavala. Bilo je osam časova. Oko ponoći iznenada zasvira truba „ustajanje“.

na grudi, a iz daljine dopire komanda, vozari uzjahuju i jednolično kloparanje, kao udari kostiju, provlači se kroz noć. Pred zoru naiđe neka magla i zahladne. Seljanke i deca istrčavaju na put.

Možda nam je ovo poslednja bezbrižna noć... Ko zna? Posle ponoći čulo se kratko: „Ustaj!... Diži se!“ Svici na horizontu, tamo prema Savi, bili su sve češći.

Mi žurimo u borbu, u smrt... Svesno?... Voljno?... Naše je raspoložene mračno kao ono crno nebo, pa bismo želeli da se noć produži i da isto tako i prostor korača ispred nas.

Komora nas još nije stigla, niti znamo gde je. Ne spava se već druga noć. Ljudi su podnaduli i oči im upale... Gledam Jankulja kako mljaska jedući živ kukuruz.

Preplašeni, ostaju zbijeni po strani, zverajući kroz noć ne bi li svoje negde videli. Na istoku zaplamti horizont i uskoro, bojažljivo i lagano, kao da se prikrada, pomoli se

Bojažljivo se raspituju koji ume dobro da pliva... Onda ležu pored puta i zure u noć. — Pazi, mesec! — veli jedan. — Njega vide i u našem selu...

Pevci zakukurikaše. Bila je ponoć... Maršujemo ceo dan I ovu noć. Umor je savladao ljude i na svakom zastanku ležu pokraj puta. Stalno ih opominjemo da ne zaspe.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

— Ehe, bratiću moj, kažem ja njoj: daćeš ti meni, Smiljka! Jok, veli ona. More daćeš mi, luda ženo, pa makar se svu noć vukli po kući. Ne dam ti, kaže ona, pa da si još toliki... i drži, bre, i povuci i potegni, dok jedva dade još jedno.

— Kako... ne, ne, molim... Ima vremena, drugi put... — E onda do viđenja. Laku noć! reče ona i klimnu glavom koketno, pa se obrte i uđe kroz vratnice u svoje dvorište.

Laku noć! reče ona i klimnu glavom koketno, pa se obrte i uđe kroz vratnice u svoje dvorište. — Laku noć, reče on za njom, prihvatajući se šešira i gledajući kroz suton neobičnu siluetu, koja se udaljavaše od njega Ispod punih

A iz sela se nosi, sve lakše i lakše, nejasno, tiho brujanje. Dolazi noć... Kad već uđoše u selo. Gojko se ponudi da otprati Ljubicu do njena stana. — Neka, molim vas, nemojte...

Blizu je, sama ću, odgovori ona odlučno, pa se pozdravi sa njim i okrete svojim pravcem. — Dobro... Laku noć ! odgovori Gajko malo uvređenim glasom i ostade dugo na tom mestu, gledajući za njom.

Gojko se pribiraše i spremaše za razgovor, idući po sobi i trljajući čelo. — Ja sam svu noć mislio... I to se mora odmah naređivati... odmah... zateže on opet, izbegavajući da kaže jasno svoju misao.

Razleže se očajan, panički, samrtnički vrisak i odjeknu daleko potesom kroz gluhu noć, ali ga niko od ljudi ne ču, samo psi od krajnjih seoskih kuća zalajaše, pa, kad ne čuše ništa više, ućutaše se, i opet

Zato ti se i javlja što jednako misliš. — Kako mogu da ne mislim! Kako mogu!... Šta ću da radim ?... Noć se polagano navlači, a one još sede, šapuću i uzdišu... Trećega dana po dolasku, Ljubica se vrati kući.

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

A ovo ti danas u najbolji!“ 82. Lepo ti je pod noć pogledati Gde devojka sedi kod devera, Ispod venca mladoženju gledi!

110. Kol’ka je noćca noćašnja, Svu noć ja zaspat’ ne mogo Slušajuć’ lepe lepote Gde lepo poju devojke, Med njima moja devojka, Ona im pesme izvodi, U

“ Al’ govori Radonja sa konja: “Ne budali, Jagodina majko, Nije tvoja nejaka Jagoda, Svu noć mi je na ruci prespala, Desnu mi je pretištila ruku.“ 164. “Kraju, kraju, moj mrnaru!

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

Ne morate noću da zatvarate prozore, pa vam sa reke struji čist vazduh! Leti se čuju i zrikavci, celu noć! Major nije zatvarao ni zimi, i redovno je spavao bez pidžame! Ali je zato imao čelično zdravlje!

VASILIJE: Pakujemo se, pa malo da predahnemo. SIMKA: Lepa noć, mirna. Kao da nije rat... Znate li kud ćete sutra? VASILIJE: Još ne znamo.

(Zatamnjenje) VII SLIKA VIDOVA TRAVA ili ŠIŠANjE SOFIJE (Obala reke. Mesečina. Sparna letnja noć, puna cveća, zrikavaca i svitaca. Sofija, posle plivanja, briše kosu.

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Oj. Ona je naš strašan ponos. GROTESKA Zidajte hram beo ko manastir. Nek šeće u njemu Mesec sam i plače noć i mir. A na hram dižite crnu sfingu naroda mog. Nek se sve zvezde što jezde osvrnu za smeh čudovišta tog.

Zidajte hram beo ko manastir. Nek šeće u njemu Mesec sam i plače noć i mir. U hramu nad Milošem i Markom uokvirte zlatom na oltaru žarkom pečate plave i rumene, žute i crne i šarene.

Zidajte hram beo ko manastir. Nek šeće u njemu Mesec sam i plače noć i mir. NAŠA ELEGIJA I boli nas. Gračanice više nema, šta bi nam takovska groblja?

PUTNIK Idem slobodno, niko mi nije odneo da ljubim tužnu moć. Raširim ruke, ali ne u zore nego u more i noć. Osmehom ulazim, stigo ma kud, u tužne i bolne jave.

Da pršte grme i gore u mržnji, razočarana, u besu. BELE RUŽE O, nemoj doći kad te zovem. Noć mi poslednja ostade divna, lekovita i beskrajna. O, nemoj doći, ostavi mi strasne jade, slast još jedina mi je tajna.

Mirisaše bolan svoje bele ruže i gledaše kako galebovi kruže, tužni i beli, ko misli na Lovćen, i smrt. Dok noć pljuštaše, čitaše Omira, crn i težak, ko Ahilov, što samo kraj mora nađe mira, grob.

Na mesecu ne drema Don Huan više. Na glavi mi nije perjanica crna, ni ruka puna bisernih zrna, a noć ne miriše. Na mrtvima sam proveo mladost, tvoj mladež na dojci nije radost, koja je nekad bila.

Žene prolaze i oblike gube, smeše se, pa mi priđu da me ljube, a ja im novu senku dam. I dok tiho zamagli noć, ulice pune seni, ja imam neba bezgraničnu moć, svi boli sveta skupe se u meni.

MIZERA Kao oko mrtvaca jednog sjaje oko našeg vrta bednog, fenjeri. Da l noć na tebe svile prospe? Jesi li se digla među gospe? Gde si sada Ti?

I kad tu njen gitar zazvoni, od pesme što plače i voli, svu vodu, zvona, i maske, tamo, noć toliko zaboli: da ućute i pitaju tiho, „Kakav je to Slaven bio, na Rivi dei Skjavoni?

Posle da je godinama tuda nema. Jedno veče da, iznenada, opet, tuda lovi, i zvezdana, majska, noć da mi je na grudi, rujnu od žudi, baci, svu bledu od žudi.

Do večeri, kad se, krišom, sastajemo. Poljubac jedan, brz, i negledan, dosta nam je. Da se svetu nasmejemo. Da odemo u noć, kao da smo krivi. Lako, kao tica, koja kratko živi. Naš viti korak ne vezuje brak, ni nevini zanos zagrljaja prvih.

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

SMRTI 5 RAZBIJEN KRČAG 7 HRISTOS U KRČMI 10 MUŠICE 12 PRIČA O ĐAVOLU 15 KUKAVICA 17 SIROTINjSKA KRV 19 MUDRI SLUGA 23 NOĆ U PUSTINjI 25 JOVAN PUSTINjAK 27 HRISTOS NA PUTU 29 MIRJAM 31 MAGDALENA 33 GOLGOTA 35 LEGENDA O GLUVONEMOJ 39 MARIJIN

Tu noć dar nije mogao da zaspi. Prevrtao se po postelji, ljutio se na starčevo jogunstvo pa se opet stišao i mislio, mislio, ali

— Evo ti — reče — nagrade što si mi s vašara doneo priču o magarcu s paunovim repom. I bogato obdari slugu. NOĆ U PUSTINjI „Tada Irod...

tvrdih bedema Još se ne diže tama nemila: S Istoka nema tanka bledila Zore, vesnice bliskoga dana— Još leži noć ko prikovana Ko crna krila mrtva gavrana.

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

Posle toga nastade duboka, tiha noć, i rodoljubivi građani divne zemlje Stradije, umoreni vršeći uzvišene građanske dužnosti, zaspaše slatkim snom,

primali silne deputacije iz naroda i držali dirljive govore o srećnoj budućnosti mile im i napaćene Stradije; a kad noć padne, onda se priređuju sjajne i skupocene gozbe, gde se pije, peva i drže se rodoljubive zdravice.

Odjedanput se obretoh kao na nekom uskom, brdovitom i kaljavom putu. Hladna, mračna noć. Vetar jauče kroz ogolelo granje i čisto seče gde dohvati po goloj koži.

Posrtao sam, padao, i najzad zalutao. Lutao sam tako, bog sveti zna kuda, a noć nije bila kratka, obična noć, već kao nekakva dugačka noć, kao čitav vek, a ja neprestano idem, a ne znam kuda.

Posrtao sam, padao, i najzad zalutao. Lutao sam tako, bog sveti zna kuda, a noć nije bila kratka, obična noć, već kao nekakva dugačka noć, kao čitav vek, a ja neprestano idem, a ne znam kuda.

Lutao sam tako, bog sveti zna kuda, a noć nije bila kratka, obična noć, već kao nekakva dugačka noć, kao čitav vek, a ja neprestano idem, a ne znam kuda.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Svetolik P. Ranković PRIPOVETKE Sadržaj JESENjE SLIKE 2 STRAŠNA NOĆ 31 POTERA 40 PROPAST 52 ZVANIČNA ISPRAVKA 61 U XXI VEKU 72 BOGOMOLjAC 80 PRVA TUGA 88 UOČI NOVE

Kod njega je svakad najbolje komišanje, jer se slegne više od po sela, pa plane sav kukuruz za noć. Pavle ide napred, a kulaš polako kaska za njim.

A mladeži se ne drema. Oni bi, da mogu, produžili noć u dvoje, u troje i sa zebnjom gledaju, kako nestaje ispod njih kukuruza... Već se lakše radi, a više šali i zadirkuje.

Okrećem lice od tebe, berbo vinogradska, ne smem te više gledati, ni tebe, divna, čarobna seoska jeseni... STRAŠNA NOĆ Zvali su ga »vizantincem«, i čudo što mu je taj nadimak dolikovao.

Uputio se pravce nasipu. To je značilo, da će ići najmanje dva časa... U samu noć vratio se. Došao je na večeru, ali nije gotovo ništa okusio. Pio je vina i otišao u svoj stan. Usput je uzeo duvana...

Tel...« Drugi se popeo na klupu, pa deklamuje Cicerona: »Dokle ćeš, o Katilina... Zar ni straža, koja po celu noć bdi na Palatinskom Bregu...

Srećna i zadovoljna, puna lepih sanjarija, leže ova porodica da slatko spava i — sanja... Laka im noć!... Prošlo je desetak dana od svadbe Vasine. Baš beše četvrtak.

odgovori da tu ima pandura, a inače ovde u varoši nema tako sirotnih žena, koje bi htele služiti, zatim poželi laku noć i ne dočeka da čuje blagodarnost kapetaničinu za učinjenu uslugu, uhvati Kaju za ruku i odoše dršćući i proklinjući

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

Ali, brate si mi moj to je druga stvar, to je sudbina. To može svakog da postigne. Ne zna se šta nosi dan a šta nosi noć. Eto, na primer, danas si zdrav i čitav, a sutra osvaneš pred sudom zbog deficita.

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

nema Krsmana da ga diraju, ni Gizele da pare oči, pa se tako večeras jedan po jedan izvukli iz mehane, neko sa »laku noć« a neko i bez toga; neko platio trošak, a neko kazao Zacu da zapiše na mušemi, kol’ko do sutra.

— Ajde počisti mehanu, pa gasi lampa i fonos, da ne gori džabe gas! Čuje se samo »Laku noć i prošćavajte«! Pa i ja bih trebao da vam kažem: prošćavajte, čitaoci, što sam vas toliko dugo zadržao u mehani.

Stanu obojica hrkati, i tako lepo jedan drugom odgovarati kao da jedan drži jednu a drugi drugu pevnicu. Noć je uveliko. Sve spava u selu, i pravednik i grešnik, i onaj mirne i onaj nečiste savesti.

GLAVA OSMA U kojoj je opisana jedna skoro neprespavana noć Sretina, a koju bi najzgodnije bilo nazvati onim već gotovim naslovom iz »Jadnika« Viktora Higa — kojim se i Sreta

glasi: »Stan je nepovredan«, i posle: »Ni u kom slučaju pretres ne može biti noću«, a danas je oblačno; a to ka’ i noć da je! Kuća je svetinja. Ne sme niko ni da mi prigviri u kuću i zamuku moju da takne!

Odmor mu je potreban bio od napora poslednjih dana, a posle i stoga što je duboko u noć, upravo do zore, ostao za svojim pisaćim stolom izveštavajući svet o događajima i promenama u selu.

i paćeničkom životu Sretinom; dan koji je i dao povoda i »štofa« celoj ovoj pripoveci, a to je dan (ili bolje reći noć) kad je bila limunacija u selu. Mrak se polako spuštaše i zamotavaše selo u svoje mračne skute.

Mračna, lepa jesenja noć, stvorena za limunacije! Jer smerne, sitne zvezdice, kojima je posuto bilo nebo nad svesnim i razdraganim Prudeljem, ne

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

POTOKA 231 SUŠA 232 IZVOR 233 JUN 234 ROSA 235 PREDVEČERJE 236 KUPUŠNjACI KRAJ REKE 237 OKLOPNICI 239 POSLE KIŠE 240 NOĆ POSLE KIŠE 241 U LETO I U ZIMU 242 ZEMLjA U PONOĆ 243 ŽIVETI KRAJ DOBRE PIJACE 244 OGLAS 245 JESEN NA PIJACI 246 PIJACA

— E, tu leži cela stvar, To jest, tu je ono što nije lepo. Džon Hohohond iznad svega voli da se napije, Kasno u noć se vraća, puca u nebo, viče. Kad dođe pred kuću — izvali pola kapije, A prestrašeni Pepo zadrhti kao ptiče.

A još malopre je gong lomio prostranstva, Drhtala je noć, vrela, afrička, prava... Onda je došao mesec, odnekud — iz inostranstva Da vidi čuvenog poglavicu dok spava.

A vaspitači? Kako im je promaklo? Šta to znači? Čudite se što niko nije primetio Da je Žunja otišao u noć bajnu? — I ja bih se čudio, Kad ne bih znao tajnu.

Prošle noći, strašan se topot Čuo čak do u Sopot. Neki svu noć nisu spavali. „Ko to odjaha ka Avali?” Svi su mislili Dugo i živo, Pa pošto ništa nisu smislili, Otišli su da

Sad recite, šta je bolje: plamen ljubavi Koji se, moćan, do nebesa uspravi Za noć bukne i zgasne, ili Uredan život, u kojem ti se ništa ne mili?

— Provodiš s mamlazima koji neće da uče! Na Karaburmi, u Maljenskoj broj 2, u stanu 16, Po celu noć gori lampa, ko usplamsala savest Naroda koji ne haje za čist i pravilan govor: Sam protiv sviju Srba za pravopis

Više nego Univerzitet i najviši jezički odbor Sam samcat, za mesec dana, za jezik učini Todor. U kasnu noć svetli prozor jedan jedini Kao svetionik u aljkavoj i nepismenoj sredini.

— Aoj zeče, oj baksuze Zašto roniš tolke suze? A zec meni na to reče: — Plačem, jer se bliži veče Pa mi valja noć provesti Sam samcat, na hladnoj cesti.

Srećan ti put u Evropu, Dobro mi je i tu gde sam!” VRANE U SVANUĆE Svu noć je mrak čekô odušku Sabijen u kotlinu kao u pušku Da se, s osvitom jesenjeg dana, Rasprsne u jato krilatih vrana.

na svetu sa Rtnja pozdrav šalje, U kupeu prve klase stara gospođa drema, I vozovi nemaju kud, moraju opet dalje. Noć je duža od zime, od ranjeničke kolone, Noć duža od života. Ledi se železna staza.

Noć je duža od zime, od ranjeničke kolone, Noć duža od života. Ledi se železna staza. Kao kvočka piliće, lokomotiva greje vagone, A sama — drhti od mraza.

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

A kad nastupi noć, one se iznova grupišu u kordon koji se krene uzvodno kao po nekoj komandi i produžuje tako do idućeg dana«.

Kad ga je našla, ona ne izlazi odmah. Jegulje se oko njega okupljaju i uznemirene tu čekaju pogodnu noć, plivajući i prepletajući se jedna oko druge tu u mestu.

na obalama Jadranskog mora, koje se zovu »lavorieri« love na taj način i po desetinu hiljada kilograma jegulje za jednu noć.

jezera u Drim, hvatalo se za vreme mračnih, kišnih i vetrovitih jesenskih noći po nekoliko hiljada kilograma za jednu noć, kad je dobar lov. Krajem novembra ove 1938.

i to da od svega toga nije ostajalo nikakva pismena traga i da je poznavanje struje, zajedno sa kitolovcima, tonulo u noć zaborava.

Rakić, Milan - PESME

PESMA 30 OČAJNA PESMA 31 LEPOTA 33 OBNOVA 34 DRUGE PESME 35 SILNO ZADOVOLjSTVO 36 ZIMSKA NOĆ 38 KAO BAJKA 40 DOLAP 42 ROSA PADA...

Sad na razbojištu leži leš do leša. Plemići i sebri. Leži strašna smeša. Noć se hvata, Samo munja katkad blisne. Dok poslednje žrtve stari krvnik veša, Nepregledna hrpa ranjenika kisne...

Hoće l̓ pasti kaplja što bolove spira? Čekam. Nigde nikog. Svetlost dana gasne. Noć prosipa tamu i časove kasne, Ni zvezde na nebu da za trenut blisne. — Čekam. Nigde nikog.

I zaječaće setne violine U svežu noć, kroz baštu cveća punu, I kad kroz oblak bledi mesec sine, Poviće cveće svoju rosnu krunu I zaječaće setne violine.

Bednici jedni što nam ljubav krate! I zaječaće setne violine U svežu noć. I staće pesma ova. I kad, ko podsmeh na tu sreću taštu, Vesela zora na istoku sine, Sa tri svirača u crnome

O, da l̓ razumeš, draga, strašnu bedu, I osećaš li nevidljive uze, Vidiš li kroz noć na licu mi bledu Krvave oči i stisnute suze?...

Ali će, draga, drugo vreme doći, I ostaće mi, kad dan jedan grane, Od te blažene i čedne tri noći Tri razjapljene, ko noć crne, rane...

Na oknima svetlim zablještaće boje U taj sveži trenut prvoga saznanja... Sve će biti lepše, sve draže i više, Noć koja se spušta, svet što mirno spava, Dugo mrtvo polje na kome miriše Kržljava i retka u busenju trava.

LjUBAVNA PESMA Šume bokori cvetnog jorgovana, I noć zvezdana treperi, i žudi Za bujnu ljubav, svetu bogom dana. Dok mesečina nasmejana bludi, Šume bokori cvetnog jorgovana.

Dok mesečina nasmejana bludi, Šume bokori cvetnog jorgovana. U taku noć je požudnu i strasnu Izolda nekad čekala Tristana. Bude se groblja uz kuknjavu glasnu I sećaju se prohujalih dana.

Bude se groblja uz kuknjavu glasnu I sećaju se prohujalih dana. U taku noć je požudnu i strasnu, Noseći sobom lestvice od svile, Starinski vitez, pun vere i nade, Hitao zamku svoje verne

ČEKANjE Čekam u senci jednog starog duda Da mesec zađe i, skrivena tamom, Po uskoj stazi što kroz noć krivuda, Da siđeš k meni čežnjivom i samom. Čekam, a lenjo prolaze minuti, I sati biju na tornju daleko.

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

SKENDER-AGA A ja voli da nadjača viši. Rašta ga je Bog višega dao: kad je viši, neka je i jači! NOĆ JE MJESEČNA; SJEDE OKO OGNjEVAH I KOLO NA VELjE GUVNO POJE.

KNEZ ROGAN Koji su ti jadi, Mandušiću, te se svu noć s nekim razgovaraš? KNEZ JANKO Ne, Rogane, nemoj ga buditi, e on u san kâ na javi zbori; e ćemo ga štogod

Pa sve mògah s jadom pregoreti, no me đavo jednu večer nagna, u kolibu noćih Milonjića. Kad pred zoru, i noć je mjesečna, vatra gori nasred sjenokosa, a ona ti odnekuda dođe; ukraj vatre sjede da se grije.

Ondena se malo ne poklasmo, i sad drktim od njegova straha! VUKOTA MRVALjEVIĆ Ja po svu noć prtljam i snijevam; dok se dignem, ja sve zaboravim.

Što ne pričaš što si noćas snio? Vuk MANDUŠIĆ Ni što snio ni pričat umijem, no sam svu noć kao zaklan spavâ. KNEZ ROGAN Ja ću pričat, kad svi ostaviste: viđeh na san Draška Popovića!

Porugani oltar jazičestvom na milost će okrenut nebesa! SVI POSPAŠE, A IGUMAN SJEDI UZ OGANj, BROJI BROJANICE I SVU NOĆ ČITA MOLITVE MEĐU NjIMA. ZORA JE, DIŽU SE, PRIPAŠUJU ORUŽJE DA KREĆU DOMA.

Pišemo ti što je kod nas bilo. Kako čusmo što bi na Cetinju, poklasmo se s našijem Turcima. Dan i noć je poklanje trajalo: bješe puna Crmnica Turakah, desečara, age, izjelice.

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

I tada bi se gore, u onoj nameštenoj sobi, videlo kako prvi ljudi iz varoši celu noć presede dogovarajući se, a naposletku uvek njemu ostavljaju da to izvrši, kako on hoće i nađe za dobro.

I onda ona druga počine da je teši, tepa joj i miluje, da bi Sofka, kao neki krivac, jedva čekala kada će doći noć, kada će leći, i onda, osećajući se sasvim sama, u postelji, moći se sva predavati toj drugoj Sofki.

Čak, kad je sasvim sama kod kuće, mati joj ode ili na groblje ili poslom, pa se duboko u noć već ne vraća, ona je i taj strah od mraka nekako rado podnosila.

Sve, kao umorivši se od dnevna rada i svršivši što je trebalo, počeće da se povlači, odmara i čeka veče, noć. Tek po koje, kao zadocnelo, čuće se krcanje đerma na bunarima, tek po koji bat ulicom.

Nije mogla da zaspi. Čekala je da dođe san i, s vrelim prstima ruke, osećala je kako noć sve jača, tamnija i usamljenija biva, kako mati iza nje uveliko već spava.

I onda sve bi to tonući zajedno sa njima sve dublje i dublje u noć i tamu padalo, i bivalo pokatkad prekidano otuda iz kujne iznenadnim šumom, zvonom tepsija, sahana, od miševa, koji bi

Magda i mati celu noć ne zaspaše, jednako uređujući i nadgledajući oko lonaca jela. Sofka sa svojim sobama gore bila je odavna gotova.

I još kada se čulo da je od njega poslat glasnik, dolazili su na čestitanje u veče i duboko u noć su sedeli. | VII Odmah posle onoga glasnika očevog, prvoga posle tolikih godina, na sreću njihovu a najviše na

jedne večeri iznenada glasnik dođe i u poverenju saopšti joj da mu se nadaju, očekuju ga, jer će on noćas ili sutra na noć sigurno doći, ali da je naredio da niko to ne sme doznati, niko ga ne sme videti, mati sasvim malaksa i gotovo pade od

Zato Magda, videći da će vino što je za praznik kupila i donela, uskoro nestati, a da ne bi posle, duboko u noć, ponovo išla, krišom, da je niko ne vidi, svaki čas se provlačila kroz uske prozore od podruma i tamo, razmičući

Silom bi je naterali da odnese i vrati u bačvu. I što je više noć bivala, Sofka je odozdo opažala kako su oni tamo gore sve slobodniji.

Sofka ih je naposletku ostavila i povukla se da spava. Prvo, što nije red da devojka tako duboko u noć sedi, a drugo, što će morati sutra, pošto će joj mati biti neispavana, ona da porani i spremi i počisti kuću.

Pandurović, Sima - PESME

POLA SEDAM 81 TRILOGIJA 83 LUTANjE 85 ČESTI TRENUCI 87 JAMBI O SVRŠETKU 89 JESEN NA TERASI 91 MІЅERERE 92 SEVERNA NOĆ 95 ZABORAV 98 POTRES 100 MI, PO MILOSTI BOŽJOJ, DECA OVOGA STOLEĆA 102 NEMIR MRTVIH 104 GODINE 107 NA KAMENOJ

CRKVENCU 115 VEKOVI 117 DANAŠNjICA 121 ZORA NADANjA 124 VOJNIČKI RASTANAK 126 NA KUMANOVSKOM RAZBOJIŠTU 128 NOĆ SLUTNjE 129 NA POLjIMA MIRNIM PROHUJALE BITKE 131 RANjENICI IZ 1912 133 CVEĆE OVOG PROLEĆA 136 SAVREMENIK 138 KRAJ

PESMA TAME Noć. Ko čuje Kako noćnih seni Setna pesma tuži im na liri? Tamna lipa u tišini miri; Cvetovi su suzni njeni.

Tamna lipa u tišini miri; Cvetovi su suzni njeni. Prokapljuje. Noć. To je tišina veselih očiju Sa tankim velom misterije zvuka, S polusnom sreće kroz tu pesmu tiju, Tako daleko od

zvuka, S polusnom sreće kroz tu pesmu tiju, Tako daleko od životna huka K’o sreća zvezda, i sna, i mladosti. Noć. Ko čuje Kako noćnih seni Setna pesma tuži im na liri? Tamna lipa u tišini miri; Cvetovi su suzni njeni.

Tamna lipa u tišini miri; Cvetovi su suzni njeni. Prokapljuje. Noć. Dobro mi doš’o, trenute radosti! Znaj, moje srce za zvezdu je svaku Vezano zlatnim koncem i kroz tamu Oblaka

zvezdu je svaku Vezano zlatnim koncem i kroz tamu Oblaka ovih, kad mis’o na raku Ne pada ni uz vonju zemlje samu. Noć. Ko čuje Kako noćnih seni Setna pesma tuži im na liri? Tamna lipa u tišini miri; Cvetovi su suzni njeni.

Tamna lipa u tišini miri; Cvetovi su suzni njeni. Prokapljuje. Noć. VREME Ja vidim, ti si najlepše jedinstvo Svih mojih snova od njinog postanja; Na licu tvome još sija detinjstvo, U

Neko je sa mnom! Srce burno kuca... Iz mraka noći tiho se ispreda Senaka oblik, tkanina odela I rita njinih. Noć postaje bela K’o velik pokrov. Vidim dobro: Grupa Aveti crnih, prosjaka je stala Svud oko mene, i zloslutno ćuti.

I kraj već tu je! Noć ne diže krilo, I neće više dići ga nad nama! Srebrnast pokrov prostorom se vlači, Čudan i moćan. Jedna crna jama...

tobom tvoje cveće i lepota, Mrtva i gorda, kraljica života, Na tebi svilno odelo prozirno I veo groba, — jednom, u noć čednu, Sa bolom duše što tuži i grca, Ja ću ti doći na postelju lednu, Ti, mrtvo drago slomljenoga srca.

Jesen... Svuda jesen! VATRE SPASENjA Vatre spasenja u daljini bukte U svesti mojoj. Kroz noć crnu lete Gvozdena kola. Zadihano hukte. Promiču brzo mutne siluete. Prejurili smo polja, vijadukte, Šume n reke.

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

“ Nebo se razvedri a snijeg se sleže. Za mutljavim danom nastade čista noć. Vazduh utoli, baš kao da se smrklo među višnjom cibrinom i ljutom cičom što mu se potkupila.

) no kurjaka. Nekoliko njih, vrijeme je šćeralo s planine, pa se motahu po obroncima. Cijelu su božiju noć vijali, a sad je u prozorje dva puta studenije no oko po noći, (ako ne znaš iz iskustva) pa i oni urlikali dva puta

Đakon sad počeo bješe posluživati rakijom. Svaki redom poče pričati gdje je koga noć zatekla i kod koga je svratio. Vladika je veoma pažljivo slušao to.

Svako bi jutro on povijedao svoje snove, ako nikom a ono domaćijem. „E, čujte što sam ja snio!... Svu noć sam bio u nečesovoj tlapnji,... vojska, pa konjici nekakvi s barjacima...

Jutros mi je naredio da osedlam dva konja, i da ga pratim. Ja sam mislio da ćemo na Cetinje, pa i bijasmo tamo krenuli. Noć nas uhvati kraj tvoje kuće...

A kako je opet izgovarao te riječi! Bi svaku privijao na ranu, kao melem. Ona ga sad ćaše rado slušati cijelu noć, pa i cio dan, da je produžio.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

Ona mogu biti statička, kao: beo kao ovca, mleko, sir, jaje, dan i sneg; crn kao katran, ugalj, zift, noć gavran, đavo (vrag); crven kao žar, rak, vampir; plav kao nebo, more; modar kao čivit; žut kao vosak, med, smilje,

Bijel kao labud. Bježi od ljudi kao divlje pače. Bira kao medved gnjile kruške. Bos kao pas. Vedra noć kao riblje oko. Viri kao miš iz brašna u mutvaku. Vrvi vojska kao čele iz ulišta. Vredan kao pčela.

— Bolje je u snopu požnjeveno, neg’ u klasu pohvaljeno. — Uveče se dan hvali. — Pod noć tikve cvetaju. — Pred zoru se mrzne. — Skoči, pa reci „hop“. — Ko se poslednji smeje, najslađe se smeje.

— Po zveku se vrijeme pozna. — Propušteno leto dve zime vodi. — Vrijeme sve napravlja. — Dan za noćim’ hodi, a noć za danom hrli. — Dan za danom, a iza dana dan. — Ni šaka dana ni vreća godina. — Bolje je ikad nego nikad.

— Nije toliko dalek dan, da brzo ne dođe. — Kratak je dan, ali je dugo godište. — Niko ne zna što nosi dan, što li noć. — U čas se zgodi što se u vijek ne zgodi. — Na hipu se vrijeme vrti. — Sad je sad, sutra bog zna kad.

O postanju ove poslovice ovako se pripovijeda: Kad majstori ćupriju dovrše, onda uveče onu prvu noć dođe ujedanput voda i ponese klade i čitave jele i borove te je pokvari i odnese.

(Sve bi jele, tj. gladne su) 19 — Čime počinje noć, tim se svršava dan; a čim svršava dan, time počinje noć? (Slovo „n“) 20 — Šta je po srijedi u Beogradu? (Četvrtak, tj.

(Sve bi jele, tj. gladne su) 19 — Čime počinje noć, tim se svršava dan; a čim svršava dan, time počinje noć? (Slovo „n“) 20 — Šta je po srijedi u Beogradu? (Četvrtak, tj. posle srede) 21 — Šta je prezime? (Jesen, tj.

(Dan i noć) 230 — Nikad niti ga je bilo, niti će ga biti, a sad je? (Današnji dan) 231 — Od života je: otiđe i dođe, a živo nije?

(Magla) 241 — Svaki danak majka crna bijeloga rađa sina? (Noć i dan) 242 — Sitnije od đinđuve, a teže od tovara? (Iskra) 243 — Starac i baka najstariji i najmlađi su ka svijetu;

(Dan i noć) 244 — Ti mene vijaš, a ja tebe; niti ti stiže mene, nit' ja tebe? (Žiščica) 245 — Tri eto šezdeset vranića, dvanaest

(Žiščica) 245 — Tri eto šezdeset vranića, dvanaest golubića, i pred njima orao grivljaš? (Dan i noć) 246 — Uz brdo leti, niz brdo ne može? (Dan i noć) 247 — Car posla carici 12 jabuka, u svakoj po 4 cvijeta?

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

Kad pređem preko mora, u tom stigne i noć, a ja onda sjašem s čelca, pa ga pustim da pase, a pijevca svežem kod sebe, pa mu metnem sijena, a ja legnem spavati.

Ovo bijaše u jesen, i vrijeme | bješe dosta lijepo; ali jedan dan pred noć kad bijasmo navrh Čemerna, nešto se naoblači pa okrene snijeg sa sjeverom da se pometemo i mi i konji.

gazda u veče kaže svima pastirima: | „Sad svi skupite se, pa jedite i pijte i veselite se, a ja ću biti kod stoke svu noć.” I tako gazda otide i ostane kod stoke.

4. ZLATNA JABUKA I DEVET PAUNICA. Bio jedan car pa imao tri sina i pred dvorom zlatnu jabuku koja za jednu noć i ucveta i uzre i neko je obere, a nikako se nije moglo doznati ko.

je tako nekoliko noći jednako radio, onda mu braća počnu zlobiti, što oni nisu mogli jabuke sačuvati, a on je svaku noć sačuva. U tome se još nađe nekaka prokleta babetina koja im se obeća da će | uhvatiti i doznati kako on jabuku sačuva.

” Onda opet baba: „A ti u lisice!” Kad bude pred noć, on usedne na kobilu, pa u polje a ždrebe trči uz kobilu. Tako je sedeo jednako pa kobili, a kad bude oko ponoći, on

” Onda opet baba: „A ti u kurjake!” Kad bude pred noć, carev sin usedne pa kobilu pa hajde u polje, a ždrebe hrči uz kobilu.

” Onda se uzmu za ruke, pa u zmajev dvor; u dvoru sestra brata lepo dočeka i ugosti, a kad bude pred noć, ona mu reče: „Brate, sad će doći ljutit zmaj ognjeviti, sve vatra iz njega sipa, rada bih te zakloniti da te ona sila ne

Posle se uzmu za ruke pa u zmajev dvor; u dvoru sestra brata lepo dočeka i ugosti, a kad bude pred noć, ona mu reče: „Brate, sad će doći ljutit zmaj ognjeviti, sve vatra iz njega sipa, rada bih te zakloniti da te onom silom

Posle se uzmu za ruke pa u dvor. U dvoru sestra brata lepo dočeka i ugosti, a kad bude pred noć, onda mu reče: „Brate, sad će doći ljutit zmaj | ognjeviti, sve vatra iz njega sipa, rada bih te zakloniti, da te onom

” Aždaja se na to odmah otpusti od njega i otide u jezero. Kad bude pred noć, carev sin krene ovce kao i pre, pa kući svirajući u gajde.

” Onda ona iziđe, pa mu pripovedi sve što je i kako je, pa mu najposle reče: „Sjajni meseče! ti sjaš celu noć po svemu svetu, nisi li gdegod video takoga i takog čoveka?

Sveti Sava - SABRANA DELA

A što ostane od psaltira, to izgovori bilo danju, bilo noću, samo da se ispeva psaltir za dan i za noć. U subotu veče biva, kao što imamo običaj, agripnija.

A noć kada nasta, pošto su se svi oprostili i bili blagosloveni od njega, otidoše u ćelije službe i vršiti i nešto malo odmora

A ja sa jednim jerejem, koga ostavih sa sobom, provedoh kod njega svu tu noć. A ponoć kada bi, utiša se blaženi starac, i više mi nije govorio.

noću hoćeš otpočinuti, onda izgovori bar deset katizmi noću, a deset danju, a nemoj ostaviti ovo pravilo, nego za noć i dan psaltir da ispevaš.

Jer David reče: „Tvoj je dan, i tvoja je noć.“ (Ps. 73, 16) Samo ti ne ostavljaj pravilo svoje, nego psaltir za dan i noć da ispuniš, i milost Gospodnja pomoći će ti.

Jer David reče: „Tvoj je dan, i tvoja je noć.“ (Ps. 73, 16) Samo ti ne ostavljaj pravilo svoje, nego psaltir za dan i noć da ispuniš, i milost Gospodnja pomoći će ti.

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

Da nije nekad sarana, parastos, četresnica, il zadušnice, od čega bi se naranio? A ne zna se šta nosi dan, šta noć! Ni ko će kome da zatreba! Ne znam šta je onaj elebak popravljo! Prozori opet ne dihtuju! To posle potri!

Stanković, Borisav - JOVČA

je znala da te pare nisu moje već da su to tvoje, od tebe, bato, pa samo da se ne obruka pred tobom, i ona, dan i noć je sa njim radila, pomagala mu je. I odužiše se, vratiše, pomogoše se i podigoše se. Ali pokojnik umre.

Sve, sve, sve! (Zavesa polako; i po spuštanju čuje se još zagrcnut smeh Vaskin.) III Kuća kao u I činu. Noć zvezdana, bez meseca. Prazna pozornica.

ognjište a gore badža s vatrom koja i osvetljuje; sa strane dolapi; prostrta asura; kroz prozore u dnu se vidi mrkla noć. Vetrovi fijuču. STOJNA (rasprema, izvlači iz dolapa postelju, namešta kraj ognjišta).

) STOJNA (ulazi za njima, preplašeno odgovarajući im na pitanja): A, neće on još da se vrati. Naročito kad je ovakva noć studena, vetrovita, onda i duže ostane. Ide uvek moj Stojmen krišom za njim, tamo, znate, više Vaskine kuće.

« I kao sveteći se i sebi, još bešnje: »Tako! Hoćeš ti! Ne daš, ne daš!«... To i ništa više. Tek obode konja u noć; ali ne dolazi odmah ovamo nego obilazi daleko, čak dole, do granice, ako ga ko od nas, čivčija, čuje ili opazi, da

Ja bar ne mogu. Otkad se ona nesreća desi i on ovamo kod nas dođe, eto i noć i dan sve je ujedno. Ja više ne mogu da izdržim.

A ono, celog dana ne dođe. Sve po planinama i poljima sa konjem. Dobro i taj konj ne padne već jednom. I tek duboko u noć, kad sve živo pospi i već prvi petlovi počnu, on tek onda rupi. I odmah ovamo, u čardakliju. I celu noć sedi.

I odmah ovamo, u čardakliju. I celu noć sedi. Čim uđe on odmah: gde je ta Ciganka, što tobož ima njene, Vaskine oči... ARSA A gde je ona? Tu li je?

Ona, ta Ciganka sa Vaskinim očima i vračara što mu svaku noć baje i gata na kost. Tako cele noći. I još jednako samo ljutu rakiju, Ljutu, ljutu.

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

Ko će nam sad brže zoru doneti? Nikada je devojka na udaju s većim nedoumenijem nije čekala, koja se je svu noć krasila i upodobljavala, niti joj je do spavanja, jer misli sutra dan na venčanje poći, kako smo je mi čekali.

I preduzmemo opet mirno i | lepo razgovarati se kao i pre. Bilo je već pred noć i oni dobri ljudi ne puste nas taj dan od sebe.

kako u Korsiku, u potom zemljetresenijem razoreni grad Misinu u Siciliji; prođemo i pokraj gore Etne, gdi celu jednu noć nisam hoteo leći, za nagledati se onoga čudesnoga videnija.

Dođe i naš vetar; iziđemo dvadeset peti dan aprila ujutru. Taj dan letili smo kako na orlovi krili; kad na noć, čisto se pomami vetar i more sasvim pobesni.

I tako, preispolnjen vnutrenjejšago čuvstvovanija i udivljenija divnago v deleh svojih tvorca, u samu noć dođemo na kvartir.

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

A kad bi ljetina izdala, bogme, i onda se njekako dolazilo kraju. Osinjača bi tkala po vas dan i po svu noć, magarci natovareni drvima i za njima Kušmelj kasahu češće put varošice, a, što je najglavnije u takvoj nevolji, i Kušmelj

Njeki još povikaše: — Dobra noć, brate Kušmelju, prosti i vala ti na časti! Rkalina se zaplaka na polasku. — Ni-i-sam ni mi-sli-ja da... da te vriđam!

To jest, najprije ćeš odzvoniti budionicu, pa ćeš na vodu. A kazaće ti Grgo di je česma. A sad laku noć! — Brne se zatvori. Grgo osta još malo da pouči dijete, pa otide.

Ovo je „Cvit kršćanski’ kriposti“ našega učenoga fra-Jerolima Alatovića. Štij ovaj libar, sinko, dan i noć, i ladaj se po njemu, zarad spasenja duše svoje. Amen!

— odgovarao je obično. Jednoga večera zasijala mjesečina kroz omeč, bi rekao proljetnja je noć! Duhovnici poposidjeli malo u staroj mađupnici, pak se raziđoše.

— Taa-ko! Uf! Vatrica me razgrijala, pa ću smista zaspati. Dobra noć! dobra noć svima! — veli fra-Brne. — Dobra noć! Dobra noć! — zdrave se svi.

— Taa-ko! Uf! Vatrica me razgrijala, pa ću smista zaspati. Dobra noć! dobra noć svima! — veli fra-Brne. — Dobra noć! Dobra noć! — zdrave se svi.

— Taa-ko! Uf! Vatrica me razgrijala, pa ću smista zaspati. Dobra noć! dobra noć svima! — veli fra-Brne. — Dobra noć! Dobra noć! — zdrave se svi. Osmora se vrata zatvoriše, pak reze iznutra zazvečaše, pak nasta tišina.

Uf! Vatrica me razgrijala, pa ću smista zaspati. Dobra noć! dobra noć svima! — veli fra-Brne. — Dobra noć! Dobra noć! — zdrave se svi. Osmora se vrata zatvoriše, pak reze iznutra zazvečaše, pak nasta tišina.

Vraćajući se sa česme, Bakonja je morao nadoknaditi sve propušteno češkanje. Dockan u noć stiže iz grada „komišijun“.

Bakonja hoćaše poigrati. I opet ga uhvati mala vrtoglavica od pomisli: kako se sve to dešava preko noć! A svega toga ne hoćaše biti da rkaći ne poharaše manastir, da fra-Vice ne umrije na prečac!

I onda još, to je prva noć kad Bakonja neće noćiti u stričevoj ćeliji, gdje je već Bujas spremio za trojicu gostiju.

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

MESTO 29 MI STIŽEMO PADOM 30 NA NEKOJ PADINI 31 RASKRŠĆE 32 OPET POD NEBOM 33 POD NOĆNOM ZVEZDOM 34 NA RASTANKU 35 NOĆ JE DUGA 36 SLOBODA JE USAMLjENOST 37 BEZ LjUBAVI 38 U MAGLI 39 KALEMEGDAN 40 SIENA 41 NA NEVSKOM

Otvori svu tišinu — nagni san Da otkrivam tajnu noć i dan. OPROSTI KAMENU ŠTO ĆUTI Oprosti kamenu što ćuti Oprosti što tajnu sakriva: Kako ti se nad umom sliva Samoća i

Kako je bolno vredeo Veliki sivi predeo U koji sam satima gledao... USNULI KAVEZ Dolazi noć koja budi U tebi usnuli kavez U kome zveri i ljudi Sklapaju bratstvo, savez.

NI PREDEO MAGLEN Kao da smo sišli pod zemlju, u trap, Nemo smo stajali tako: dub i dub. O zar je noć ova bila ona kap Što prepuni čašu i već preli rub.

moja, glavo, gde raj dotrajava, Kruni se tvoj kamen i u prah pretvara: Svaki dan ga sunce po malo obara Svaku noć ga crni vetar razvejava.

Ali: kad se opet trujno oko smrači Na porugu svetu u trave ću leći Pa bilo to živinski, kukavički, pseći. NOĆ JE DUGA Noć je duga: o ja sam pod ljuskom. Tesni mi zidovi uži nego pluća.

NOĆ JE DUGA Noć je duga: o ja sam pod ljuskom. Tesni mi zidovi uži nego pluća. U glavi mi gori ludi tovar pruća Što se bolno grči za

Ko mi sprži travu: njen zeleni smiso? Ko mi splasnu vode pa stojim sred mulja I udišem vazduh koji sam već diso? Noć je tako duga, skoro s bojom groba, U njoj moja glava evo već se ljulja: Ja ukočen stojim s kamenom sred zgloba.

Gde je ta kišna noć tišine, pa nanula Hod kroz pusti hodnik dok ne staše? Kud nesta davni zvuk od pada čaše?... Ne samo kosti pod zemljom:

Bockaju ga deca kradom, Al on kao da ne haje No zuri u dalj daleku. I tek samo u noć neku Urlikne nad mirnim gradom Setivši se ko je, šta je.

I tek ponekad, u čas tmine, Kad i poslednji korak mine — Kreto sam ka svom trgu-getu: I vrteo se svu noć dugu Kao robijaš po svom krugu Ili kuglica u ruletu. NA SEPTEMBARSKOJ PLAŽI U HERCEG-NOVOM 1991.

Ćosić, Dobrica - KORENI

Pobodoh se uz poslednju reku. Nijedan fenjer nije ranio noć, nijedna lampa. Vetar je u kanijama, pa ni on ne zločini. Moram napred jer, rekoh, za mnom i sneg gori.

Da sam ludak, veruju mnogi u Prerovu, jer zapazili su, lopovi, da svakog proleća, kad mesec popase noć, Do zore lunjam livadama i stalno se saginjem kao da kupim nešto. Ujutru su po livadama nalazili gomilice žutog cveća.

Đorđe zaćuta, volovski papci sporo i meko topću po prvom snegu odocnele zime, i napregnuto se zagleda u noć uskomešanu crvenim kružićima i zelenkastim iskrama što se stalno pale i gase na mokrim rubovima zenica.

Zlato suvo zaškripa i Tu škripu krv raznese po svim žilama. Stište kesu da uguši glas žutih napoleona, da ih ne čuje noć. On se još više smanji, toliko da se mogao uvući u kesu. Zašto ja dvadeset godina strahujem da mi ne raspolute glavu?

Celu noć nije spavao kad je prvi put na kantar stavio šuplje đule, i dugo nije mogao i još uvek ne može da pogleda u oči selaku

Ove jeseni i ove zime... Kakva li me To nesreća čeka? Godine i starost doneli su ovu noć. Starost... Još nekoliko godina i presahnuće snaga koja produžuje život.

Odmah se ponadala, neočekivano, zato i jače: on će smiriti Đorđa, da i ova noć ne bude kao prošla, iako je on ušao u dvorište kao da je tuđe i pozdravio se s njom kao da je ne poznaje.

I sinoć je čekao da legnu. Znao je da nisu ušli u sobu. Noć je presedeo na svom ležaju, ogrnut velikim kožuhom, jedinim i letnjim i zimskim pokrivačem.

Večeras je svaku njihovu reč razumeo i odgonetnuo prošlu noć. Kad je počeo da je tuče, Nikola je skočio, uspravio se, glavom pritiskao gredu, pretio Đorđu da će ga zaklati, njega,

Sigurno si trpeo za mojom snagom i mislio na mene. Dok sam se ja u ovom grobu po vazdugu noć prevrtala kao crv na žeravici, ti si se valjao po tuđim posteljama.

Od takvih kao što si ti ne bi ni na đubretu klijalo! Pa me sada biješ i mučiš, Turčine. A u šta će meni da prođe noć! Spavaš i hrčeš, hrčeš....

Sve je kao nekad: grožđe na prozorima, orasi, jabuke na stolu, slama na podu, bagremovina u peći... A napolju sneg i noć. Mora priznati daje lepo. Lepo... Školovao ga. Jeste.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

Devojčica je bila tako slaba da nije imala snage ni da ustane ni da zaplače. Tek pred noć sažali se jedna starica, podiže malu i odnese je svojoj kući, iznenađena sjajem koji je izbijao iz njenih očiju.

U žbunu leske ispod kule sačekao je noć, a onda se, po izbočinama, s mukom popeo da vrha kule iza čijih je rešetaka bdela Zlatoprsta.

Dugo i strasno, mladić joj je celu noć nešto šaputao, ali kroz rešetke nije mogao da prođe. Niti je on mogao unutra, niti ona napolje.

Niti je on mogao unutra, niti ona napolje. Dan i noć, kao bleda biserna školjka, sjalo je iza rešetaka devojčino lice.

Njima Tataga ni u najgušćoj šumi neće umaći! No, gle vraga! Šuma je i od njih sakri. A kad se vratila, dugo je u noć gorela njena svetiljka. — Možda bi deca mogla da ispitaju šta to Tataga radi? — seti se neki bradonja.

Zvezde su se kikotale, otresale srebrni prah sa kose, zujale kao srebrne pčele kroz noć, začikivale ga. Sve mu se vrtelo u glavi od njihovih sitnih glasova. — Šta tražiš? — zamrsi mu se jedna od njih u kosu.

Jedino još Mesec tvrdi da ga viđa kako skakuće sa zvezde na zvezdu, za noć obigra čitavo nebo. Zato ga i zovu Zvezdan... Zanesen pričama trava dečak-kapljica i ne oseti kako tone.

Što se jesen primicala zimi, sve teže je ustajao iz kreveta. Ali kome to da kaže? A onda je došla ona jesenja, mrazna noć u kojoj su ga sve kosti bolele, a u srebrnoj, lelujavoj struji mesečine otkidali se orasi sa grana.

Celu noć nije oka sklopio. Još dvaput mu se učini da iz oraha izlaze majušna, nasmejana deca, da se hvataju u kolo i plešu.

Zatim protrlja oči, ali orah je i dalje bio tu. Ispod oraha dopirao je nečiji tihi smeh. Je li čudo što je jedva čekao noć? TALAS I STENA U času kad velika jutarnja svetlost dotače more, sa dna se podiže talas i pođe u visinu.

Na dno mora bežale su ribe od vreline, kad se iznad galebove stene pojavi Mesec a galebić zadrhta. Svu noć ga je pratio pogledom.

Kakav sos! A tek torta? Pogledajte! Svu noć je trajala gozba. Svu noć su svirali dečaci jedva se držeći na nogama.

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

Najbolje je to znao sam veliki Knez, koji je tu noć, u kojoj se bal, pri silnim svetiljkama, održavao, iskoristio da obezbedi svoje bekstvo iz Srbije: bilo mu je stalo da

Plašio se u gradu, a naročito u Carigradu, 1816. Imao je trideset godina a Carigrad je bio zamaman. Ali, i dan, i noć, i lica, i koraci, i glasovi, sve je disalo kao opasnost. (Onda još nije znao da se najveće opasnosti ne odaju.

Nimalo mladi, dočekivali su doboku noć, uz vino. O čemu su sve razgovarali, ko zna. Dorćolski vetrovi su razneli njihove reči, njihovi koraci, kad silaze niz

maja 1863. godine, u Londonu, boj je trajao svu noć. Sutradan, pred junsko podne od tamnog bleska, sastali su se strani konsuli sa Aširom, pašom beogradskim i Ilijom

U zoru 30. novembra valjalo je napasti Beograd. Bila je šesta godina devetnaestog veka, novembarska noć je, u svom prolaženju, prostirala crni led, od Save i od Dunava naletali su vetrovi, sudarali se nad tvrđaVom i

snegom, iza beogradskih zidina Turci su slavili Bajram (nisu ni slutili da bi se, za njih, ova praznična novembarska noć mogla razlikovati od stotina onih noći između 29. i 30.

Baca je čekao taj znak, a trajalo je, bedemi Stambol-kapije dugo su bili spokojni, onda se ogromna noć odjednom, sva, nečujno iskosila u svojim bezdanima, zanemeli su dahovi svih ponora, kao da se začula ona pesma, Vasa

Onda je dat znak za polazak: ni glas, ni hod, vi dah nije smeo da se čuje. Ušli su u noć, promicali ivicama današnje Karađorđeve ulice, tama je bila opaka, na njih je, iz ledene magle nad Savom, ogromnom i

Višnjić je otišao, sam, u svoju noć; Karađorđe je ostao u svojoj. U godinama što su dolazile i dalje se skupljao, u njemu, taj višak saznanja koji nije hteo

Filip Višnjić, slepi guclar, starac, jednom godišnje, u avgustu, kad se zvezde otvaraju, sam istera svoja kola i konje u noć, pod nebesku pustinju, i onda peva tužbalicu koju niko nikada neće zabeležiti. DODATAK. Sredinom juna 1817.

Nailazilo je vreme uzbuđenja u kojima će ovaj divni čudak, kome je noć već u očima, igrati svoju igru insekta u napadu. Hoće li ostati pauk ili će postati muva?

Ili za to nije bio kriv samo plamen? Jednom kada se, u kasnu jesen 1797. godine pripremao da najzad ode na spavanje, noć je bila odmakla, novembarska susnežica je tukla o zatvorene kapke, žar u kaminu tamnela, (sve je, dakle, bilo

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

DOBA (Posle 1880) 116 L ZALAZAK SUNCA 117 LI BDENjE 119 LII LjUBAVNA PESMA 122 LIII SERENADA 124 LIV LETNjA NOĆ 127 LV NE VJERUJ...

Vetar tiho veje Samotnim vrtom i zamrzlom stazom. Svuda je mirno. Kamene balkone Kentavri drže, i noć duga ova Bezglasno, nemo, neosetno tone Alejom crnih, golih kestenova.

Jadni Pesnik već sto leta leži na dnu groba. Noć ne ide, stoji. I samo bezglasno, Po zidovima, u gorenju svome Vesela sveća što treperi jasno, I niže senke, krupne, k'o

Sama sveća gori u samotnoj vili. J. Dučić LII LjUBAVNA PESMA Šume bokori cvetnog jorgovana, I noć zvezdana treperi i žudi, Za bujnu ljubav svetu Bogom dana. Dok mesečina nasmejana bludi, Šume bokori cvetnog jorgovana.

Dok mesečina nasmejana bludi, Šume bokori cvetnog jorgovana. U taku noć je požudnu i strasnu Izolda nekad čekala Tristana. Bude se groblja uz kuknjavu glasnu, I sećaju se npoxyjalih dana.

Bude se groblja uz kuknjavu glasnu, I sećaju se npoxyjalih dana. U taku noć je požudnu i strasnu, Noseći sobom lestvice od svile, Starinski vitez, pun vere i nade, Hitao zamku svoje verne

I zaječaće setne violine U svežu noć kroz baštu cveća punu, I kad kroz oblak bledi mesec sine Poviće cveće svoju rosnu krunu, I zaječaće setne violine.

Bednici jedni što nam ljubav krate! I zaječaće setne violine U svežu noć, i staće pesma ova: I kad, k'o posmeh na tu sreću taštu, Vesela zora na istoku sine, Sa tri svirača u crnome

M. Rakić LIV LETNjA NOĆ Otkud dolaziš, razbludna noći, Te vlagom mire tvoje tamne vlasi? Da li iz hladnih struja okeana, Gde si plamen letnjeg

I zora sinu već, a on je stojao budan; I s nova tavna noć raspusti čarobne vlasi, A on je snevao san; - i prekor iz sna ga trže, Kroz burni celi grad što tajni zborahu glasi, I

Još jedan dan samo hteli bi svom snagom! Jedan, samo jedan!... Vaj, dok se sve brže, Kroz kobnu noć čuje kako besno rže Par zlih crnih konja, već spremnih, pred pragom. J.

„Mi kao rosa na samotne biljke Padamo tiho na sva srca bona, n u noć hladnu mnogih miliona Snosimo tople Božije svjetiljke. „Mi združujemo duše ludi svije'!

Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA

ogleda se sv'jetla, ka svod jedan od tvoje palate što s' ogleda u pučinu našu; dan ti svjetlost krune pokazuje, noć porfire tvoje tainstvene, neponjatna čudestva divotah; tvar ti slaba djela ne postiže, samo što se tobom voshićava.

Budalama kad bi vjerovali, poete su pokoljenje ludo. Našu sferu da noć ne polazi, bi l' ovako lice neba sjalo? Bez ostrijeh zubah ledne zime, bi l' toplote blagost poznavali?

Bog ubio tu besputnu silu koja tvoje popire zakone, koja puni mrakom i užasom naš orizont i našu sudbinu! U noć, strašnom burom razječanu, sinu meni zraka pred očima i glas začuh kano glas angela: „Ja sam duše tvoje pomračene

Na zlu sudbu palijeh nebesah noć i pustoš carstvo uzdigoše; no slijepe ove vladalice besilne se odmah pokloniše upornome svome soperniku!

Popa, Vasko - KORA

se za njom pružaju Presahne Ispod gladnih jezera Što nad njom kruže Odskoči Od svoje krvave glave Koja je u noć gnjura Odskoči Na legalo da uzleti MASLAČAK Na ivici pločnika Na kraju sveta Žuto oko samoće Slepa stopala Sabijaju

kroz našu nesanicu U olucima zvezde nam trule 6 Bdiš mi u bori između veđa Čekaš da se razdani Na mome licu Voštana noć Tek je dogorela Do nokata praskozorja Crne opeke Već su popločale Ceo nebeski svod 7 Nad mirnim vodama Zubate oči

dlanovima mojim Kako da ih oživim Senka mi je sve teža Neko joj vezuje krila Oči otvaraš dobra Sklanjaš me nemo Noć me iznenadna traži U dnu drvoreda Platan cigaretu pali 9 Otrovni zeleni Časovi marširaju Preko našeg čela Putujemo

ti bogat u naručju Nosim Mlade jele duž pogleda Sadim Gradovima tvog ćutanja Lutam Rosu ti sa trepavica Berem Noć vitku ti preko pasa Lomim Brižne zore sa krovova Zovem 19 Mladost nam lista Zelena duž svih ulica Obrazi kuća sjaje

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Poći ću - tako sam odlučio - pravo u Kroton. Evo me već ovde. Pala je noć. Cela varoš spava dubokim snom pravednika, jer je njen vaspitač Pitagora, svojim ličnim primerom moralne čistote i

međusobnom rasporedu u kojem je Hefestos urezao na štit ove zvezde, vidimo ih sada i mi na nebu, videćemo ih sutra na noć i svake iduće noći; one su večne, nepromenljive, neprolazne.

On se malo zamisli, pa zapita Demokrita: „Mogu li se koristiti tvojim gostoprimstvom još ovu noć?“ „O, kad bi hteo, moj dragi, da večno ostaneš ovde kod mene!“ „To, nažalost, ne mogu.

Tvoj slučaj je, doduše, vrlo znimljiv, ali izvanredno komplikovan. Zbog toga je potrebno da te celu noć posmatram, da vidim kako spavaš, da li na levoj ili desnoj strani, da li na leđima ili potrbuške, da li hrčeš, da l’ u

„I o tome sam već razmišljao, ali ne nađoh rešenja koja bi me zadovoljila. Hajde da i ovu noć još jedanput razmislim o tome“. „Time ćeš pokvariti svoj san“. „Za ovakvo pitanje vredi se pomučiti i sto noći!

Kad ga Kalimahos, vraćajući se kasno u noć iz varoši, jednom onde opazi, doviknu mu: „Šta radiš ovde, srećni čoveče?

„A šta bi i smeo više očekivati i zahtevati, bogalju i nakarado!“ U takvim monolozima provodio bi svaku noć. No malo po malo utišaše se talasi njegove uzburkane duše, da bi zatim potekli širokom rekom koja ga sobom ponese

Sedi naučnik seđaše dan i noć u svojoj sobi, razmišljajući i pišući. Zadubljen u svoje misli, nije ni čuo kako su smene straža na gradskim zidovima

„Iskreno da ti kažem, ne razumem što govoriš“. „Svejedno. Idi mirno svojoj kući! Pre no što padne noć, doći ću do tebe i doneti ovu trubu sa propratnim pismom“. „Ali ćeš i ti sa mnom na lađu?

„Tako, tako, sinko moj, ne ka te Svevišnji blagoslovi i pomogne ti!“ Kopernik ga poljubi u ruku, požele mu laku noć, oprosti se sa njime i pođe u svoju ćeliju. Bila je divna zvezdana noć.

“ Kopernik ga poljubi u ruku, požele mu laku noć, oprosti se sa njime i pođe u svoju ćeliju. Bila je divna zvezdana noć. Arkade manastirske kroz koje se Kopernik uputio na svoje noćište izgledahu mu kao zamađijane.

Diplomatske misije koje mi behu poverene pobrkaše moj način života i rada. Tu sam mnogo puta morao raditi dan i noć, a zatim i nedeljama i mesecima čekati i badavadžisati. A to mi beše nesnosno i nepodnošljivo.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

Nemoguće je, uostalom, zaboraviti tu noć uoči ovog neobičnog venčanja. Činilo nam se, pored svega, neverovatno da će se ona pojaviti i hiljade smetnji izlazile su

klackanja na konju po kamenitim i vratolomnim stazama stigoh uveče do rezerve njegovog puka, gde mi rekoše da je on za tu noć dobio nekakav specijalan zadatak na izvršenje i da ću morati, zbog toga, sem ako nisam ljubitelj juriša, tu ostati da

A iste ove noći Sekula, vrljajući po okolini pljačke radi, otkri: da se putem, s koje se strane svu noć i grozničavo očekivao neprijateljski napad, serbez kreću volovske komore dveju naših divizija.

Natovari pune kante paprika, kupusa, luka ili sena, i krene noću klisurom kroz Jelicu. Noć tiha. Po belom, od mesečeve svetlosti i prašine, putu, vočići odmiču sami, kola škripe, ciče, veliki Mesec zalazi za

I ono, ja sam bio svinja. I jesam i ja bio svinja. Kašljem, tešem po celu noć, keša matori, prošao kroz sito i rešeto, čekao čovek major da postane pa tek onda da se oženi, sve preživeo i oženio

Kad sam najzad uspeo da se koliko-toliko orijentišem, sklonim se u jednu zavetrinu, odakle sam uplašeno gledao u noć, podrhtavao i čekao da se pojavi bela košulja moga noćašnjeg idola.

Ni pomisliti nisam smeo da izađem za seljankom. I tako prođe noć u najvećim mukama. A sutradan, rano, pozva me komandant: — Narednik Stevane! — Izvol’te, gospodine pukovniče.

“ Ajde, de, reko', baš na Bulevar, neće me pojedu. Pa tam' udri na neki likeri, konjaci, pa šampanjci, pa posle pola noć „ajde“, veli, „ženske da potražimo“. „Ama kakve ženske, bre, ljudi, oženjen sam čovek. Ostavite se vi men'!

Mili tako beskrajna noć olovna i sve je više vazduh zgusnut i mrak, i sve se žešće bori mozak jedan sa sobom samim.

Tamo do stuba, jedan čovek što ne spava saznao je preksinoć o smrti svoje žene. A mrak i noć uveličavaju nesreću i čine je crnjom, strašnijom.

Druga žena!... I život još može ti pružiti slasti. Kakve?... Još jednu novu ljubav i prvu bračnu noć, na primer, i sve iz početka... i potpuno drugu ženu golu, i svu slast dražesne neobaveštenosti jedne nove žene, i...

na kolenima sedi na svom krevetu, pokriva lice rukama, skrušeno, duboko uzdiše, i tako ostaje sagnute glave dugo, celu noć. Plače... A tamo u levom uglu probudio se već pukovnik, sedi i maše energično vratom nalevo i nadesno.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Još sasvim nejak, prenoćio sam uz njega jednu noć. (Tad je već spavao sâm u sobi; bakici je narušavalo san njegovo hrkanje, a on, činilo mi se, kao da naumice nije htio

A za njega, vjerovatno, samo uspomena na jednu beskrajno tužnu večer i noć provedenu na krajnjoj granici ljudskog naseljivog pojasa.

Grdna tjeskoba stište mi srce: obuze me osjećaj općeg potonuća. Pomislih da na svijet pada vječna noć. Otada sam često doživljavao takve sutone.

s učiteljem i dvama starijim drugovima gdje se veru po zelenim proplancima i skupljaju biljke za školski herbarij. Noć je u svim kućama tištala muklom težinom. Kao da se nešto nadimalo i nadimalo, nešto što ujutro treba da prsne.

Čitavu noć probdio sam skutren u krevetu prateći napetim čulima to nadimanje i iščekujući širom rastvorenih očiju da u četvorini

ili bjelkasti čuperak dlačica u trepavici noćnog portira zabačenog hotela u kome smo nekad prenoćili samo jednu noć. Blagodat zaborava i okrutnost pamćenja leže van naše vlasti.

(A uprav taj nagli odlazak, kako su naknadno ocijenili obični razboriti ljudi, bio je fatalna pogreška.) Kasno u noć spremao sam kovčege, pri svjetlosti dvaju svijećnjaka. Baka mi je slagala maramice i košulje.

sva jedva izborena usklađenja, remetimo s mukom postignuta ravnovjesja, i svaki nam je zaklon konačište za samu jednu noć. Ali on se pravio kao da je prečuo. Tako se držao i nekad davno u školi kad bi kogod izvalio što nezgodno.

A to za glumca znači — laku noć! Dakle, bezuvjetno: komponenta pelivan i komponenta sujeta. Dakako, u jednima prevladava jedna, u drugima druga od te

Domalo se i domaćica pojavila na vratima sa svijećom u ruci da nam zaželi laku noć. Kad je sve u kući utihalo, Petar.

Porodica je poduzimala štošta i na svoju ruku, a misao na nestaloga kljucala je dan i noć tražeći rješenje. Uprav u te dane, opet je na sedmoj stranici ilustrovanog tjednika, ko zna po koji put, prepričan

Prosto kao da je bila od samog rođenja neprekidno izložena, dan i noć, zračenju nekog stalnog, nezalaznog sunca. Kao da ga je neki promisao i nasunčao toliko, i nasuo mu glavicu tom

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Malo zatim prođe kroz selo glas: da se pokojni Jovica povampirio, pa svaku noć dolazi na kmetova vrata i lupa. Stanka je i Jovicu čekala dve noći, pa, ne videvši ništa, ostade razočarana i još

»Pa to je već prava noć« — pomisli on, i neko čudno, zagonetno nadanje ispuni mu dušu. Stade da čeka još, ali prolaznici behu vrlo retki, a

A ovako ni zbog čega!... Jest, ali sutra počinje ispit, a na noć — ono... — Sinovče, govori! — poče Vujo, pošto ga je naročito pustio da malo promisli pod utiscima one plašnje.

Stade leno pred vratima, zavuče ruku u nedra i počeša se, kao čovek, koji je svu noć proveo u duboku snu. Otvori se i jedan prozor na gornjem spratu, iz pandurske sobe, i na njemu se pojavi drugi, bunovan

O, veru mu, mislim se ja... — A ja sam po psima poznao da nečega ima — dodaje Kosta abadžija. — Svu noć prelajaše, zemlju grizu. Vidim ja da to nije tek ’nako... — Kako se provuče, slava ga ubila, ’naki čovek kâ tresak!

»Hajduci!... To je ono strašilo, od koga se i dan i noć strahuje... pa, eto ih!...« — pomisli on, i taman da se okrene i da bega natrag, a neki strašni i neobični ljudi

zađe i poslednji zrak sunčev, koji je danju bar one guste oblake osvetljavao, na takvome mestu nastupa crna neprobojna noć... Šta se to vere noću po žitkoj teštavoj masi nepopločane ulice ?...

— Upali-de videlo, oslepiću u ovoj prokletoj pomrčini. — Što će ti ? — odgovori Stanka. — Kako ja po svu noć sedim sama, pa ćutim i trpim. »Vidiš, njoj je krivo što sedi sama; zato se ona i duje!

»Vidiš, njoj je krivo što sedi sama; zato se ona i duje! E, vala, neću te ja po svu noć čuvati.« — Šta ti vali što sediš sama! Živiš kâ gospođa... Šta ćeš bolje? — reče on glasno.

— Ho, mladiću, ta nemoj tako žurno, — oslovi ga čiča-Tima. — Duga je noć!.. Oni tvoji već počeli tamo. — Neka ih — smeši se Đurica, nudeći Timu duvanom. — Načini jednu od ovoga.

Mračna i vlažna noć navukla se na ovo mestance, zaogrnula svojim neprobojnim pokrivalom kuće i ulice, pritisla samu zemlju, pa stoji tako

— odgovori Đurica veselo, kome se dopade što je Novica predvideo tako važnu okolnost. — Dede sad da počnemo, duga je noć! Ovake prepečenice nijesi srknuo dosad. Đurica sede za sto, nasloni pušku na postelju pored sebe, pa iskapi prvu čašu.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

te opet devet godina radi ona u kamenu, a nigdje nitko ne umire, već ima staraca i bolesnika koji mole boga dan i noć da umru, ali da: gdje je smrt? Ona kopa kamen.

Kad to smrt čuje, zakala pa otide te stane tući, pa udride dan i noć, te opet devet godina. Kad je sav stukla, al̓ ona načinila se kao kukac, zgrčila se, jedva ide, pa pođe opet gore da

gazda uveče kaže svima pastirima: — Sad svi skupite se, pa jedite i pijte i veselite se, a ja ćy biti kod stoke svu noć. I tako gazda otide i ostane kod stoke. Kad je bilo oko ponoći, ali kurjaci zaurlaju, a psi zalaju.

— Pa mažemo se mi i ovdje ovako tajno sastajati i lijepo življeti. Tako je i bilo. On ti preo dan u aščinicu, a preo noć k sultaniji.

ZLATNA JABUKA I DEVET PAUNICA Bio jedan car, pa imao tri sina i pred dvorom zlatnu jabuku, koja za jednu noć i ucveta i uzre i neko je obere, a nikako se nije moglo doznati ko.

Onda opet baba: — A ti u lisice! Kad bude pred noć, on usedne na kobilu pa u polje, a ždrebe trči uz kobilu. Tako je sedeo jednako na kobili, a kad bude oko ponoći, on

Onda opet baba: — A ti u kurjake! Kad bude pred noć, carev sin usedne na kobilu pa hajde u polje, a ždrebe trči uz kobilu.

Aždaja se na to odmah otpusti od njega i otide u jezero. Kad bude pred noć, carev sin krene ovce kao i pre, pa kući svirajući u gajde.

Onda ona iziđe, pa mu pripovedi sve što je i kako je, pa mu najposle reče: — Sjajni meseče, ti sjaš celu noć po svemu svetu, nisi li gdegod video takoga i takog čoveka?

Ona odgovori: — Neću prodavati, nego da me pusti carica da prenoćim jednu noć s carem njenim, pa ću joj dati preslicu. Carica obenđeluči cara i dopusti joj prenoćiti s njime.

i zlatnim vretenom, a carica zaište i kvočku s pilićima, a ona joj rekne da će joj dati ako je pusti još jednu noć da prenoći s njenim carem.

primi kvočku s pilićima, zaište i razboj sa zlatnom pređom i čekrkom, i žena joj obeća ako joj dopusti još jednu noć s njenim mužem da prenoći.

Petković, Vladislav Dis - PESME

171 PESMA BEZ IMENA 176 POGREB 177 ŽIVOT 179 POSETA 181 POGLED 185 IZ KNjIGE “REČI” 188 NOĆ LjUBAVI 190 UVOD U LEGENDU “LEPOTA” 191 NAŠI DANI 193 POVRATAK 196 CRNA KRILA 198 PRVI

Umirahu boje, S njima duše ljudi i grobovi njini: Sazrevahu zvezde, al' da ih opoje Ne ostade niko, ni noć u crnini. I nesta planeta i životu traga; Izumire i smrt.

Da li znate i to da nje nema više? Kao uzdah bola, kao sreća ljudi, Kratka je i njena istorija smrti: Noć i jedan vetar... I njeni su vrti Umrli, da niko sad ih ne probudi.

Jer jednoga dana, iz drugoga kraja, Noć i vetar bio, i duvao jako, Pa cveće i mladost umrli polako... Posle jesen došla na saranu maja.

Skidale su veselo i spretno, Ostavljale ispod svoje glave, I spavale nemirno i sretno. I spavale. Noć kad plava mine, Otvarahu svoje crne kanje, I dva oka kao dve vrline, Što još nisu znala za plakanje.

I tek beše naslonila glavu Na uzglavlje od plavih cvetova: Noć želeći za večitu javu, A za život nebo svojih snova, Al' smrt dođe iz daljina, mukom, Dodirnu joj usta svojim

mi kako Patiš, zajedno s pogledom ti holim: Ja sam te gled'o i zanesen tako Šaptao da te k'o smrt svoju volim. Noć je spavala pokrivena mirom, Mrak se širio k'o more duboko, A ja sam budan, s tobom i sa lirom, Doček'o zoru, ne

PROMENADA Kroz otvoren prozor, nestašan i mio, Na zavesu vetrić nevidljivi sleće, I njome se igra bezbrižan i čio; Noć na polju leži, mir se po njoj kreće.

Što za ljubav da imaš pogleda? Ljubav rađa i donosi sobom Lik večnosti i prolaznost beda. Noć u tmini nek služi za dane, Za uzdahe nisu samo usta, I mrak ima svoje svetle strane, Mis'o s' rađa kad je sreća pusta.

Inače svud pusto, svud nigde nikoga, Samo preko lišća noć je uzdah slala. Pod prozorom zastah. Tu sam dugo bio I drhtao tako bez glasa i moći: Na zid ruku stavih pobožno i

Kao eho sreće, bez šuma i glasa, Preko tajnih snova visinama stremi, Kao zora nebom zračno se talasa, Kao veče u noć gubi se i nemi.

Dan julski i vreo umoran odlazi. I dok šušti lišće sve više i više Tame, mraka, mira po parku dolazi. To noć u spokojstvu tišinom miriše. A bol širi krila... Ti si divna bila.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Čak je sejala semenje, uzgajala biljke i sama razdvajala njihova vlakna. Neumorno je radila od rane zore do kasno u noć i bezmalo sva odeća i pokućstvo u kući bili su delo njenih ruku.

Video sam svetlost u kojoj kao da je bilo malo Sunce i celu noć sam proveo stavljajući hladne obloge na svoju izmučenu glavu.

Kada ih ugledam znam da ću uskoro utonuti u san. Ukoliko ih nema i odbijaju da dođu, znam da ću provesti besanu noć. Do koje je mere mašta igrala ulogu u mom detinjstvu mogu da ilustrujem još jednim čudnim iskustvom.

Pre izvesnog vremena sam se vraćao u svoj hotel. Bila je oštra hladna noć, tlo klizavo, a u blizini nije bilo taksija.

Iz noći u noć dok sam se odmarao, razmišljao bih o njima i sve više mi se otkrivao moj raniji život. Slika moje majke je uvek bila

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

veliki ruski pesnik Ljermontov, u kojoj se kaže: ”Izašla sam dole na drum sama, Kroz maglu se blista kameni put, Noć je tiha, priroda Boga hvali, A zvezda sa zvezdom šaptaše...“ Ljermontov je bio sin ruskih ravnica.

je gubitak za dečake, odrasle u gradu, koji nikad nisu osetili čarobnu moć tog rajskog ushićenja koje donosi letnja noć!

Bila je hladna oktobarska noć. U kupeu treće klase bio je svega još jedan putnik, jedan debeli Mađar koga ništa nisam razumeo iako se on trudio da

II TEŠKOĆE NOVOG USELjENIKA Prvu noć pod zastavom zvezdica i plavo-belih traka proveo sam u Kasl Gardenu. Razmišljao sam kako je to divna noć.

Razmišljao sam kako je to divna noć. Nije bilo urlikanja vetra, prestala je lomnjava talasa, svet se nije ljuljao ispod mojih nogu, kao što je to bilo na

Sledećeg dana ustao sam mnogo pre izlaska sunca, pošto sam celu noć proveo u razmišljanju kako da se oslobodim nesnosnog pridikovanja ovog verskog zatucanka, kome nije bilo leka.

i uverio Raterforda da je to bio najuzbudljiviji fizički fenomen koji sam ikada video i da sam ostao budan skoro celu noć posle toga, on je izgledao zadovoljan i obavestio me da je taj fenomen bio osnova nove Maksvelove elektromagnetne

svetli suton severnog Atlantika skoro nas je naveo da poverujemo da ne postoji ništa tako slično kao što je tamna noć.

Njegovi napori su bili uzaludni kada se severna noć pojavila sa svojim prelepim zracima polarne svetlosti, što se često dešavalo.

davno je pojeo svoju posnu večeru još pre nego je dan iščezao u dalekim banatskim ravnicama i otišao na počinak. Noć se spuštala, a njena tišina budila je osećanja koja je mogao izraziti samo svojom frulom.

Noć se spuštala, a njena tišina budila je osećanja koja je mogao izraziti samo svojom frulom. Kroz noć odjeknu zanosni zvuk frule usamljenog čobanina.

Mladi ljudi sa najvišim akademskim obrazovanjem i sjajnim talentom rade dan i noć tragajući za skrivenim blagom na granici između raznih nauka i nauke o telefoniji, a njihova otkrića su, u to sam

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Natežu se i pravdaju radi zadnje partije; kad se izgovoriše, raskrsti se svaki svojim putem. Već je nastupila puna noć. Ohladan vetar propuhuje i zavija između kuća.

i šuštanje gdekojeg suhog lista gubi se negde u visini, praćen tugaljivim hukom noćnog vetra što čak do srca dopire. Noć je vedra i hladna; ako tako ostane svanućem, biće i mraza.

Inače ćeš u zatvor! Njih dvoje požuriše, i čisto im beše lakše kad su izišli iz varoši. Zimnja ih je noć zatekla u putu; rosa vlažila i sledila obraze, a kad zađoše u brda, zaokupi ih pustoš i tmica.

Kasno u noć iznemogli padoše na konak kod prijatelja Ilije. Polegoše. Marko je uz vatru slatko zaspao, a Cveta nije mogla oka da

Marko je uz vatru slatko zaspao, a Cveta nije mogla oka da stisne: daleko je još do kuće... Mori je briga... i celu noć sluša i lepo razbire kako živina u pojati veselo trve i žvaće suvu travu.

i nauživati svojih navika: svoga krša i večernjih sjednika, gdje se uz dobru vatru u pričanju lijepo osjeća kako zimska noć brzo odmiče.

Mirno ga sluša, no ne odgovara, a i ostala bi tu cijelu noć, jer sluti da je poočim neće u kuću pustiti, ali oko deset časova krčma ostade prazna.

se u sivome mraku, a, s druge strane, pusta nepregledna pučina, neodređena, drhteći u živome šumu, propada u zimnju noć. Još malo, i noć savladaće sve uokolo; u njenu mraku izgubiće se i školj, i kuća, i oni usred upala potamnjela mora.

Još malo, i noć savladaće sve uokolo; u njenu mraku izgubiće se i školj, i kuća, i oni usred upala potamnjela mora. Antica osjeća noć i

Antica osjeća noć i njene šapatljive glasove, osjeća njegovu tešku ruku, toplinu života mu, vruć zadah iz usta i mušku volju, ali nikako ne

volju, ali nikako ne može, ma da se sili, da se za nj zagrije: jednako joj drugi poznanici pred oči dolaze; i kako se noć spušta i zahvaća i najveće visove, onako i ona sve jače osjeća svoju nemoć: čisto uviđa svoju nesreću — i pregara se...

Vraćaju se istom putanjom, a u putu hvata ih mrak, i hvata se kiša. Antica se pogdjekad natrag obazre u noć; žene nose djecu joj u naručju, a jednom bješe i mjesec pomolio, i prve zrake zaigraše na nemirnoj pučini.

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

Nekad, čini se davno, bio je Dučićev sinestezijski epitet šušte (zvezde) i simbolistički epitet ljubičasta (noć), a sada nalazimo rujnu budućnost koja je simbolička, ali u smislu u kome je sva kultura simbolička tvorevina.

Ono je, uostalom, u poemi o vuku dato u oštroj ambivalenciji. Oponirano vuku, koga skrivaju (štite) kućni prostor, noć, tama i vlaga (voda) – sunce dolazi s danom i oličenje je svetlosti i ognja.

malu mitološku sliku mladića koji čamcem odlazi da doveze potonulo sunce, dok mu mesec osvetljava put na reci: „Opet noć, opet noć.

sliku mladića koji čamcem odlazi da doveze potonulo sunce, dok mu mesec osvetljava put na reci: „Opet noć, opet noć.

I tu, na kraju dana koji potanja u noć, pesnikovo budno srce takođe se vraća u san: Il osvrni se na veče što zasta da gleda još u dan, I rasvetli se naglo

primer, sledeći katren Radojka Jovanovića ne govori ništa, osim što nas dosta vešto vraća u Dučićev pesnički svet: A noć tugom tone... tone... večno tone...

Ti su rezovi signalizovani velikim slovom: (1) Ti si I noć I sve čini I svi časi (2) Časi koji su bili Ili koji će tek biti (3) Časi koji su mogli biti Ili će moći biti (4)

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

iz kuće, on nam daje hladan i jezovit, ali i jedan od najlepših Stankovićevih pejzaža: „Napolju svuda duboka, mrtva noć. Iz čaršije, sa česme pada voda.

14 Iza toga sledi široka a vrlo indikativna slika o tome kako se noć „spusti, pritisnu sve njih, celu ionako snisku, dugačku kuću, koja sad dođe - ne prljava, već nekako prostrana, mokra i

ona je pomno posmatrala ponašanje roditelja, osobito kada bi otac - a to je retko činio - došao iz Turske i celu noć probdeo s majkom.

”100 Razume se, ne samo što slika ljudi koji celu bogovetnu noć nemo sede potiče iz dubokog, iz dečjeg sećanja (nemi su ljudi jedna od tipičnih stilizacija dečjeg sećanja), nego otuda

to je što mesečina ne samo da ispunjava kuću nego, tamo, i „upija u sebe” svetlost sa ognjišta: „I kada, duboko u noć, iziđe i mesec i njegova bela kosa svetlost, ispresecana crnim ivicama okolnih zidova, poče da ispunjava kuću i samu

I onda ona druga počinje da je teši, tepa joj i miluje, da bi Sofka, kao neki krivac, jedva čekala kad će doći noć [. . . ]”.

Već noć mrtva, čaršija mrtva. Crni se kaldrma. S obe strane, sniski, kao nanizani, crne se dućani, streje, ćepenke.

„Mrtva noć”, „mrtvo padanje vode sa česme”, kad je oko junakinje sve „mirno i mrakom pritisnuto” (kao u grobu), ili kad ona zapaža

SAN VUKA ISAKOVIČA O pesničkoj strukturi Seoba Dan i noć bežeći sa svojim osirotelim narodom od mesta do mesta, kao lađa na pučini velikoga okeana brzamo, čekajući kada će

do mesta, kao lađa na pučini velikoga okeana brzamo, čekajući kada će zaći sunce i prisloniti se dan i proći tamna noć i zimska beda što nad nama leži. Jer nema onoga što nas savetuje i od tuge što nas oslobađa.

Bila je to čudna noć. Iznenada, on mi se učini davno poznat i mi smo dugo govorili o budućnosti Srbije, o narodnoj nošnji i o korintskim

Sećam se, bila je zora, nebo je bilo tamnozeleno, a beše prva aprilska noć. 223 Sumatraizam je, kao što je poznato, pesnički program Miloša Crnjanskog, koji je on valjda najpotpunije izložio u

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

Napolju nastala tiha i topla letnja noć, a selo se već smirilo od žurbe i žagora. Dok njeno dete iskraj ognja iznenadno i izbezumljeno ne vrisnu — Turčin!..

Brda iznad Kosova već beše obasjala Danica. Noć kao opojna. Po Ilinici se opružila tanka letnja izmaglica kao vilinsko okrilje.

Beše proročki nadahnut i krepak. Pa kad na Kosovo pade tiha noć, i kad zvezde čudno zatreperiše onu čežnjivu pesmu, koju je kod nas samo Rakić bez poze osetio, on pozva nas

Eto, ni na ovakvoj noći ne otvaraju. Vidite li čudo?!.. A noć, upravo još veče, odista bejaše strašno kao da je nastupio sudni čas.

Mržnja, narasla kao neman, bejaše napunila i namračila ovu tešku noć. Za jedan željno očekivani konačan obračun vekova i rasa da bi se jednom znalo gde je ko i čije je što.

Izvodim ih na mesečini po ovom čičvarju kao jariće. Skaču oko mene po celu noć kao lanad sa žile na žilu ogromnih bukava. Svi, i Turci i Srbi.

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

TRESKA... 34 I AKO JE NOĆ VEČITA... 36 TIHE SUZE 37 JESI L’ GLEDÔ... 38 MOJOJ DECI 39 SUZA I UZDAH 40 U ATELjEU 41 ANĐEO I ĐAVO 43 U SVATOVI

38 MOJOJ DECI 39 SUZA I UZDAH 40 U ATELjEU 41 ANĐEO I ĐAVO 43 U SVATOVI JEDNE SRPKINjE 48 NOĆ 50 DIVNA ZVEZDA 52 LAKU NOĆ 54 ZALUTAO ANĐEO 55 ZA POTOKOM 57 STRUČAK PLAVE LjUBIČICE 59 PORODIČNA SLIKA 61 VOLEO BIH

38 MOJOJ DECI 39 SUZA I UZDAH 40 U ATELjEU 41 ANĐEO I ĐAVO 43 U SVATOVI JEDNE SRPKINjE 48 NOĆ 50 DIVNA ZVEZDA 52 LAKU NOĆ 54 ZALUTAO ANĐEO 55 ZA POTOKOM 57 STRUČAK PLAVE LjUBIČICE 59 PORODIČNA SLIKA 61 VOLEO BIH ZGREŠITI...

! 1865. KO ĆE KAO LjUBAV! Gora goru ne mož’ grlit’, Ne dâ dolina; Dan ne može dan poljubit’, Noć je međ’ njima. Al’ na gori ovde momče, Onde devojče; Ovi će se grlit’, ljubit’ Danas doveče.

— Goro, goro, dolina vas Zalud rastavlja; Dane, dane, noć vas deli, Ljubav sastavlja! ORKAN Probudio s’ orkan ljuti, Iščupao vrtu cvete; Od tud dalje — kâ da riče: Teško

— „Ajd’, ne luduj. Sa mnom poj: Svakoj sreći ima leka Il’ na zemlji, il’ u njoj »Javor« 1888. I AKO JE NOĆ VEČITA...

Sa mnom poj: Svakoj sreći ima leka Il’ na zemlji, il’ u njoj »Javor« 1888. I AKO JE NOĆ VEČITA... I ako je noć večita U što tone žića dan; I ako je život ništa, Ili samo šaren san; Pa baš da se svako vara Misleć’: „Ja sam na

A dok si ti prospavô, Kupeći novu moć, — To nebo, sada plavo, Daždilo j’ celu noć. Jest, mnogi u tišini Isplače s’, pa je lak; Kad svane, vama s’ čini: No, to je veseljak! »Srpska Zora« 1878.

»Bosanska Vila« 1889. NOĆ Rujna zora jeste lepa, A danak je radost prava, A večer je tako mila — Noću valja da se spava.

Pa kanda joj i glas čujem: „Dosvetljavam tja do groba, A gore vas dočekujem“. »Neven« 1881. LAKU NOĆ (Po nemačkom, uz sliku) Sunce seda, vetar drema, tama pada, A tišina molitvena morjem vlâda.

I zasuzi mu oko i nabra mu se čelo, Uzdahnuo je gorko: „Izgubio sam raj!“ Oh, noć je bila crna, tama je bila gusta, Ni od kud jedan zračak ni putokazni sjaj.

Boga nema, nema; Ja se u noć skrivam, Srce mi još bije. Je li... ili nije... To ja valjda snivam. Najedared glasnu Odozgora tamo: „Vidite li,

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

nego na bal ići; jer se na balu mlogo protiv sostava tjela čini, tamo se preko mere igra i skače; ne spava se celu noć, bogzna šta se jošt dogoditi može, koje neugodnosti čoveka pri čitanju kakove knjige otnjud napasti ne mogu.

Nego oči bez vida, Il’ devojka bez stida. Ili dan bez sunca, Il’ noć bez meseca. (Evici) Blagozračna Heleno. EVICA: Moje je ime Evica.

Miljković, Branko - PESME

MRTVIH PESNIKA 8 BRANKO 9 GROB NA LOVĆENU 10 LAZA KOSTIĆ 11 DIS 12 TIN 13 MOMČILO NASTASIJEVIĆ 14 GORAN 15 NOĆ S ONE STRANE MESECA 16 SONET 17 TRIPTIHON ZA EURIDIKU 18 ORFEJ U PODZEMLjU 21 SLEPI PESNIK 22 GRAĐENjE PESME 24 RASPORED

SVETU 112 PARALELNA PESMA 114 POHVALA VATRI 116 PATETIKA VATRE 118 DVA PRELIDA 119 FENIKS (I) 121 BOL I SUNCE 123 NOĆ JAČA OD SVETA 125 SVEST O ZABORAVU 126 FENIKS (II) 128 LAUDA 129 LAUDA 130 BALADA 131 MORE PRE NEGO USNIM 133 POREKLO

SEDAM MRTVIH PESNIKA (1956) BRANKO Noć ispod zemlje razveselim Izraste vetar u nežnu biljku iz tog podzemlja gde svetiljku i pticu nikad da doselim Nepronađene

Spavaj ti i tvoja sudbina pretvorena u brdo, kruta gde provejava smrt i ljubav ne spasava. Dan i noć si pomirio u svojoj smrti što nas obasjava. Taj san je u noći produžetak dana i puta.

čijeg kamena čudovišne ptice vire Ruko ispružena prema drugoj obali kloni Ako smo pali bili smo padu skloni Ovde je noć što se životu opire TIN S druge strane groba živa zvezda kuca I zapaljeni vetar na početku dana sniva Noć u mome glasu

je noć što se životu opire TIN S druge strane groba živa zvezda kuca I zapaljeni vetar na početku dana sniva Noć u mome glasu više ne doziva prostore izgubljene koje poseduju sunca Krv moja zaspala pod kamenom ne bunca zbog pakla

GORAN Noć suviše velika za moje zvezdano čelo u nekim šumama crnim nepoznatim I drvo je reklo nemoj Jutro moje belo ime ti svoje

mene mogli doći Ko proleće koje zaboravi da cveta sad ležim mrtav na severu sveta Smrti ljubomorna najveća moja noći! NOĆ S ONE STRANE MESECA (1956) SONET Ti prostori me užasavaju PASKAL Prostor koji ničim ne podseća na sebe, pticama

Još mi smrt u ušima zuji Noć s ove strane meseca često ogrezne u nepotrebne istine i oduševljena klanja. O, ispod kože mlaz krvi moje čezne noć s one

O, ispod kože mlaz krvi moje čezne noć s one strane meseca, noć višanja. Al sva su zatvorena vrata. Svi su odjeci mrtvi. Nikad tako voleli nisu.

O, ispod kože mlaz krvi moje čezne noć s one strane meseca, noć višanja. Al sva su zatvorena vrata. Svi su odjeci mrtvi. Nikad tako voleli nisu.

slepog predela gde me nema, jezoviti gde su prizori, s one strane krvi gde voće otrovno raste, siđoh, tamo gde uskoro noć će pokrasti sazvežđe suza koje će u oku mi zriti. O, u slepoočnice se svoje nastaniti.

Krakov, Stanislav - KRILA

Patrole su krstarile gradom, i kupile pospale pijance. — Da se spava, reče major. — Laku noć. Mija je setno pogledao na čuturu koja nije bila prazna. Fenjer je ugašen.

Komandant stanice je uzbuđen trčao, jer su rampe bile džakovima zauzete. Kad je noć pala, vojnici se raspevali. Dobili su dvostruku porciju ruma.

Toga večera je pio mnogo vina. u obližnjoj kući blagajnik je srdito šikao, jer mu se cifre nisu poklapale. Celu noć vojnici su krali piliće po selu, i parili se sa prljavim seljankama.

Iz mraka su sijala zadovoljno dva užarena oka grudobolnog buntovnika. Na polju je bila najlepša noć rata, a iz šatora je udaralo na prosuto vino i pijane duše. Vaseljena je bila puna crvenih bakcila.

Psi su pomamno urlali. ”Bombom i bajonetom...” tako su im naredili. Za tu je noć naredio da mu dovedu čupavo devojče sa crnim očima. Vasilj, sa prljavom bradom doveo je kćer oficiru u prvi sumrak.

Poručnik Leka žalio se na reumatizam u nogama, i pisao raport da ga upute lekaru. Kada je nastala noć vojnici se zbog vatre morali povući iz sela. Selo je samo pljačkašima pripadalo.

Kada je nastala noć vojnici se zbog vatre morali povući iz sela. Selo je samo pljačkašima pripadalo. Svu noć su straže preko reke slušale viku i jauke. Potom bi se čuo koji pucanj puške.

— Dobro, dobro. Privukla ga je. — Poljubi... tu... i tu.. Već je bila noć kada joj je govorio kako će je izvesti iz kuće. On neće da je niko plaća. — Ti si drhtala pod njime?

Inače ѕpleen, cafard, dosada. Kao i na frontu. Po ponoći motorni čamci vraćaju goste. Noć je topla i pijana. Zvezde se vesele. Plešu Veliki i Mali medved. Skakuću Aldebaran i Andromeda.

— Grrru... Kao da zadrhta zemlja. Potom tupi pucanj puške, i opet tišina. Noć je kao pred buru. Tamni se oblaci navlače i guše uplašenu svetlost nekih budnih zvezda.

Potom je zapovest dalje raznošena. Vidi se kako se odvoji jedan deo i pođe nekud u noć. Oni što odilaze srdito se žure, i ne osvrću na ove što ostaju.

Ču se poslednje: — Glu—glu... — i prazna čuturica pade u ruke maloga vojnika. — Samo ne spavajte ovu noć, gospodo... Nekoliko se ruku diže, i dodirnu tvrde obode šlemova. Oficiri odoše četama.

Petrović, Rastko - AFRIKA

“ Ostavili smo erhipelag Los, produžili kroz veče. I bila je već sasvim noć kad se približismo Konakriju, glavnom mestu francuske Gvineje.

Crni ludi uvijaju se u plašteve, mašu nam rukama, smejući se odlaze u noć. Lepe uspavane devojačke oči gledaju nas predusretljivo.

Veče, ono naglo ekvatorsko veče koje pet minuta izmenja svoje boje po nebu, tako da je već noć kada prođe šest časova, spuštalo se patetično po šumi, sve do laguna koji blešte.

Ova vrela noć je noć Badnje večeri. Trpezarija hotela se lagano puni belcima belo odevenim koji se skupljaju da dočekaju veliki

Ova vrela noć je noć Badnje večeri. Trpezarija hotela se lagano puni belcima belo odevenim koji se skupljaju da dočekaju veliki praznik.

Vraćaju se u svoje selo sa božićne mise u Basamu, radi koje su celu prošlu noć proveli u pirozi silazeći niz Komoe.

Treba videti sa koliko se radosti u tropskim krajevima dočekuje noć u kojoj je čovek siguran za ovoj život do zore, u mogućnosti da odbaci kalpak, da se razgoliti, izloži kožu svetlosti

Ja sam se hteo diviti jedinstvenoj revoluciji svetlosti i senki, cepanih krvlju, na svodu, kad već nastupi sasvim noć. Pagajerima se žurilo i mi pođosmo.

Bilo je dosta pogledati na mladiće pa videti čime će se završiti noć velike Monge. Noć je bila potpuno nad rekom i mesec se kidao, skakao i gnjurao po brzacima Komoe.

Bilo je dosta pogledati na mladiće pa videti čime će se završiti noć velike Monge. Noć je bila potpuno nad rekom i mesec se kidao, skakao i gnjurao po brzacima Komoe.

Duž cele obale kupači, stojeći na krajevima priteranih piroga i prelivajući se kalbosima, radosni što je noć ovladala svetom, pevahu neuporedivim, dubokim i rascepkanim glasovima.

Boj izlazi pred kuću, i pre no što će leći peva okrenut mesecu. Prva noć na poljskoj postelji, savršeno bez ičega, mokar kao u kupatilu, pod komarnikom koji miriše na magazen u kom sam ga kupio

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

Pa kud ćeš onda?... Još da si sama! Al’ šta ćeš pod noć s ovim detetom? STANA: Valjda ću dospet do Smedereva? GLAVAŠ: Pa onda? STANA: Sa zorom dalje.

Bar da ga nikad nisam videla! Bar one noći ne!... Al’ ona noć U pustim grud’ma spomen ostavi: Poslednju volju oca ranjenog I prvu ljubav!... STANA: Grom vas ubio!...

RADAK: Kô da vas ne znam ja! Tu čivitarsku, kaišarsku krv! Kol’ko da nađeš zgodan izgovor, Svu dragu noć si konjski radio Da sopstven čamac vodom napuniš. „Pa eto, vid’te!... Nema čamca! A ja bih drage volje vozio!...

E, lepo!... Sinoć smo ga i kojekako utopili, al’ de, kako ćeš ga večeras izvući?... Pa vlažan čamac!... Mrka noć!... Hladan vetar!... Pa onda još: „Veslaj, Porfirije!...“ „Na krmu, čiča-Janićije!...“ Da, da!...

Sad ga za ono drvo okači, Kako ga ne bi vetar predao Valima mutnim besnog Dunava!... Ala je strašna noć!... Sad, Rade, sad!... Opremi vesla!... Daske nameštaj, Kako će ljudi zgodno sedeti. Ha, tako!... Sad smo gotovi!...

Biće: potegni, vuci, nastavi, Sa jednim bregom drugi sastavi! JANjA: O, teško meni!... Pa kakva crna noć! RADAK: A ti, momče, Bi l’ malo cujke srknô, umoren? PORFIRIJE: Da ti je nazdravlje!...

(Svi odlaze.) ČETVRTI AKT PRVA SCENA Pašino predsoblje. Nekoliko Turaka, zatim Stana. PRVI TURČIN: Al’ je i bila noć! DRUGI TURČIN: Tako mi brade Prorokove, ovako nijesam doživio!...

On je za jednu noć toliko snijevao da mu svih sedam vlaškijeh proroka za sedam godina ne bi protumačili sanove!... No, babo, reci, duše

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

Naši gubitci prilični — artiljerija se odlikovala. I tako, Ali-Sajib je stao nogom na srpsku zemlju. V Aleksinac, noć od 7 na 8 avgust, 1876 god. Noću između 7 i 8 avgusta dobivena su mnoga izvešća: s levoga krila (od sv.

S naših predstraža spram Niša javljaju: »U turskom logoru spram nas svu dragu noć čuje se neka vreva, komešanje, sve je u pokretu; iz daljine se čuje rzanje i bat konja, tutnjava artiljerijskih kola, žagor

Otvorim prozor I pogledam napolje u noć. Hoć nije bila mesečna ali je dosta vidna. Po logorima su davno dogorele vatre i providljiv sumrak i tišina

Bila je vrlo sveža, gotovo 'ladna noć; ja upitam stražara: — Je li 'ladno, vojniče? — Bome ladno, gospodine. U tome se začu iz daljine ukanje sove; glas se

— Izgoreše ne prokleti Turci, bog gi ubio. — Zar upališe Cerje? — Upališe, upališe, prokletnici prokleti! Na noć ga upališe. Izgibe narod, izgibe, izgibe.

Da beše den, tesmo da se branimo, ama noć, pa svet SI spi. A kad Turci staše da frljaju puške (pucaju) a selo da se čuri (gori, dimi), narod si ripnu da bega,

mogoh dalje gledati ovaj užas i udalih se od ovoga strašnoga mesta, gde je ceo dan besnio čelik i olovo i gde će celu noć besniti strašan požar.

Valjalo se savetovati šta da se sutra preduzme. Zbilja, šta da se preduzme? Hannibal ante portaѕ... VII Aleksinac, noć od 8 na 9 avgust, 1876 god.

Zbilja, šta da se preduzme? Hannibal ante portaѕ... VII Aleksinac, noć od 8 na 9 avgust, 1876 god. Noć uoči 9 avgusta bila je i mirna i opet vrlo burna; u prirodi je vladao svečan noćni pokoj, u ljudima i ljudskim delima (a

Levu obalu Morave, od Aleksinca pa sve do granice, svu dragu noć osvetljavao je grdan požar. Gorela su ova sela: Supovac, Veliki Drenovac, Grejač, Golešnica, Koprivnica, Dašnica,

Oko Svetog Stevana je bilo već uporne borbe i pre, ali pred noć Turci se počeše ukazivati pred samim frontom aleksinačkih položaja.

Odatle, ostavljajući za sobom polje borbe, Černjajev okrene preko Rujevice u Aleksinac a mi za njime. Pred noć opet iziđem na Rujevicu. Na Šumatovcu je još trajala borba.

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

Da ja vidim oko cveta Kako trepće maj.“ Tako mi je prošaptao Jedan uzdisaj. Idi, idi, ja mu rekoh Slobodna je noć, Ta zadržat’ ne mogu te, Slaba mi je moć.

Kad s’ probudiš, Vidov-dan će U velike proć’, Vedriće se ona duga, Ona srpska noć. Od rane će na srcu ti s’ Draga stvoriti, S njome možeš o tom sanku Milo zboriti.

Bogu je milo Što j’ tako tajno Divnu i bajnu Stvorio noć. XLV Crna noći, lasno ti je proći, Bela zoro, lasno ti je doći, Lasno j’ suncu prosijati granje, Kad ne znaju šta

XLVIII Noć je tija, — mesečina sija, Hajde, luče, da brojimo zvezde. Zvezda mnogo, da ne zabrojimo, Poljupcima da ih beležimo.

LV Selo je sunce jarko, A noć se spušta tijo, Oh, blago onom, ko se Uz drago svoje svio. Gasi se žagor, tišma, Ni ptica ne poleta; — Još malo

Daću svoje stare jade, To nek bude noć; Ja ću moje, a ti tvoje Dodaj u pomoć. Uzdisaji nek uznesu Vere naše zrak, To nek bude plavo nebo, Nek pokrije

ato žmurim, zato gledam, Da mi kaže noć il’ dan, Il’ je bio sanak java, Il’ je ova java san. LX Čuješ, lane, čuješ li ga, Gde priželjkuje, — Misli da ga

da odane, Pa na moju dušu pane, Tu preblede, kao da je Crna rani moć, — Gledi na me, ostavlja me, — To se zove noć. VIII Mrtvo nebo, mrtva zemlja, Ne miču se magle sive; Mrtvi dani, mrtve noći, — Samo boli jošte žive.

XXIІІ Noć je pala strašno mračna Posle mutna dana; Ja u mraku Smiljku držim, Ona rasplakana. Pokušavam da je tešim, Pa joj

LXVII Pale suze, — ne iz oka Već iz srca ojađena, Na uvelu ružu pale, — To je sada rosa njena. Noć je bila. Zorom rano Zraci sunca zasinuše; Žarko sjaju i pevaju: „Ovako se suze suše!

I ti si reći htela: „Kad Smiljku otme noć — — —“ Razumem, oh, razumem! — Al’, gde mi je ta moć?.. I ispuni se slutnja Samrtnog časa tvog, Mezimče moje

“ I tog je glasa tako Rajski utešna moć, Od glasa tog se vedri Žalosti moje noć! I čitav vrt se stvori, U njemu cveća šar, — I ja po vrtu hodim I berem cveće, star.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Diži šatore, pušku na leđa, pa hajd uzbrdo. Težak je bio ovaj put. A uza sve napore još je i noć. Puške prašte bez prekida negde napred. Artiljerija povremeno gađa i vidimo zasenjujuće odbleske topova. Ljudi su ćutali.

Iz daljine kao da dopire neki žagor, dok u jednome momentu ne začusmo jasno nečije: „Ure, ure!“ Zastali smo. Kroz noć se razleže komanda: „Nož na pušku!“ Odvezao sam bombu i otkopčao revolver. Zi-u! Zi-u! — zvižde kuršumi.

Bila je to ona noć kada su naši odstupali sa vrha Kajmakčalana i došli na početni deo one bliže vertikalne prečage. — Dakle, na početku?

Spustila se noć. Na položajima su pripucale puške kao po komandi. Vreme je sporo odmicalo. Hteli bismo da smo što pre gore, u svojim

Svi vojnici bili su u klečećem stavu i zurili kroz puškarnice. Osmatrao sam neprekidno i ja... Bila je vedra noć i pred nama se naziralo na daljini do dvadeset metara. Čovek bi se video i dalje, prema zvezdanom nebu... Čekali smo.

Uzeo sam dah da komandujem. Ali neki unutrašnji napon izdiže me. Promolio sam glavu iznad bedema od kamenja. Mrtva noć... Živog stvora nisam video. Spustio sam se. A vojnici kao da su se pretvorili u onaj kamen. Niko pušku da opali.

ne bih se dao živ u ruke. I tako smo mi, od jedne naše nezgode, postigli lep uspeh. Cela je ta noć protekla u nervoznom puškaranju.

Kao da imaju, bogati, neko šesto čulo za orijentaciju... Noć se spustila naglo. Tmina je bila protkana maglom i kao da se nismo nalazili na zemlji, već u nekim zaptivenim podzemnim

Ako nalete, izginućemo i mi i oni. Svesni smo toga svi, te su ljudi i bez naređenja na oprezi. Noć je bila hladna. Obukao sam šinjel i skoturio se u rovu. Pucnji su odjekivali svaki čas.

Noć je bila hladna. Obukao sam šinjel i skoturio se u rovu. Pucnji su odjekivali svaki čas. Da je vedra noć videli bismo ipak liniju njihovoga rova po odblescima iz pušaka.

Planinom je ovladala jeziva tišina, da čoveka strah uhvati. Iako je neprozirna noć, meni se neprestano pričinjava kao da vidim neke siluete kako promiču. U nekoliko mahova opalio sam iz puške...

Sada sam bio očajan. Iako nisam znao tačno na šta ćemo naići, slutio sam nešto grozno. Nastupila je i druga noć. Zamor me je savladao i ja sam zaspao. Ali trzao sam se u nekoliko mahova.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

Plačući, ah, pregorko, plačem se dan i noć, moju terzam utrobu, jer ja nejmam pomoć: koji su mi od najpre dobri druzi bili, sad su mi se veliki vrazi pojavili.

Zube su mi izbili i odsjevki hrane, otrovi poje mene i sine mi jadne; i dan i noć trude se da u jamu svoju, ah, Serbije žalosna, bace dušu tvoju! Gdi su sad bližnji moji?

Di ćeš suvim, po kamenu, dragi, hoditi, S društvom tvojim lepe dame pod noć loviti, Bal, muziku, špacir preprovoditi?

Padne im na pamet štogod: „Pali sveću!“ Čitaju svu dragu noć i knjige premeću A mi kano duvne tako da ležimo i večnu nevoljnu gredu da deržimo?

Junak ne trpi podlu ljagu. Odlazi. Ždral nam ga verni čeka. Noć ispred njega beži, a zorica Pred njega speši, — put mu osvetljuje. Vuk lažom kuje braći okov. Njija se drvo svobode Serbom.

Pakosno vas kakvogod je boštvo Izmislilo mučit, jediti me, Otkud inač’ bi toliko mnoštvo Svaku noć i moglo boriti me?

Burno sviće Vidov danak, Da opravda prošlu noć, Al’ je slaba ruka ljudska Gdi s’ protivi viša moć. Nije l’ Rima drevnog sila Polubožna negda bila?

Lakomost gladna, što tuđe vreba, Nije ti krala noć, Nit želja k slavi, nemira puna, Grizla t’ života moć. Pri skorbnom tvoje pogrebu majke, Gdi srodnika tužaše glas,

se novci, Tu postaju bankrot mladi vetrolovci; Tu se igra, peva, okreće i skače Što ko igda može i ne može jače; Noć se u dan stvori, dan u noć okrene, Da nevina mladež ne vidi gdi vene, Premda dosta puta prijatelj joj javlja Da će,

mladi vetrolovci; Tu se igra, peva, okreće i skače Što ko igda može i ne može jače; Noć se u dan stvori, dan u noć okrene, Da nevina mladež ne vidi gdi vene, Premda dosta puta prijatelj joj javlja Da će, ah!

kazivala —, Pa umstvuju kako je postala Sad kometa što po nebu bludi; Il’ su kakvi drugi oštroumi, Te se tako i dan i noć trude Da duševno svaku pravdu sude, Il’ poete, il’ uprav’ bezumni?

Tako sada zbogom, papa, Zbogom, mama i pameti, Nek preda mnom sluga klapa, Da mi tavnu noć prosveti, A vi ćete, her fon Krug, Bit mi noćas verni drug. 1844.

Jakšić, Đura - JELISAVETA

Marta, Đuraškova žena, opominje međutim zaverenike da beže iz Crne Gore.] ČETVRTI DEO PRVA POJAVA Noć. S jedne strane mrko crnogorsko stenje, na drugoj se vidi polumesec: Staniša sâm, a tamo dalje Boško, Bogdan, Stanojlo,

STANOJLO: Hajd’mo, Staniša — Ili od rane ili hladnoće Al’ tek si mnogo bled... (Svi odlaze.) DRUGA POJAVA Noć. Koliba na granici crnogorskoj. Radoš Orlović u izdrpanim hercegovačkim haljinama sedi ukraj vatre.

i studi još, a hladan vjetar puše i po ovijem pustim visovima bijelim mrazom vrhove šara, a put je mučan, đeco — a noć je noć!... BOGDAN: Da nije crnja u duši noć, Ovo bi božji bio blagoslov. RADOŠ: Sirote!... Pa dokle li naumiste?

još, a hladan vjetar puše i po ovijem pustim visovima bijelim mrazom vrhove šara, a put je mučan, đeco — a noć je noć!... BOGDAN: Da nije crnja u duši noć, Ovo bi božji bio blagoslov. RADOŠ: Sirote!... Pa dokle li naumiste?

BOGDAN: Da nije crnja u duši noć, Ovo bi božji bio blagoslov. RADOŠ: Sirote!... Pa dokle li naumiste? BOGDAN: Daleko, Al’ o tom posle, A sad mi

Odmah sam rekâ neće dobra bit!... P’ onda i jučer na noć, vele pastiri, da je jedna zvijezda pala?... Čija li će bit?... Žlje, gospodaru, žlje!...

(Katunović dolazi.) KNEZ ĐURĐE: Vojvodo, šta je? Tvog oka tama šta mi donosi? KATUNOVIĆ: Noć. KNEZ ĐURĐE: Kakvu? Je l’ blagu, laku — onu večnu noć? KATUNOVIĆ: Užasnu....

Tvog oka tama šta mi donosi? KATUNOVIĆ: Noć. KNEZ ĐURĐE: Kakvu? Je l’ blagu, laku — onu večnu noć? KATUNOVIĆ: Užasnu....

) Katunoviću, zbogom: Sa srpskom puškom, srpskom desnicom Poslednjega ti ubih dušmana.... (Odlazi.) ŠESTA POJAVA Noć. U kneževom dvoru. Knez Đurđe sâm, a malo posle i Jelisaveta.

Da samo ove noći grmljavu Strepeći srcem dalje ne slušam... Il’ kaži bratu — neka prestane, Ta još je noć, idi, kaži mu Nek čeka malo — dan dok ne svane!...

granuti — Pa kad u peni bratske mrzosti Nagrđen krvlju obraz opazi, Sa strepećim će srcem leteti Opet u mrak, u noć, u grob!... (Sa Vujom ulazi jedan perjanik sav u ranama.) KNEZ ĐURĐE: Šta je? Šta bi? Moj sine ranjeni!

tu ne stiže noć, nu osvijetli je oganj iz pušakah, te ni pokaza mnogu neosvećenu krv što je po goleti kamenoj nacijedi ruka pogane

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

Kad Jablan pojede žito, leže i on kod svog dobrog druga. Duboka strahovita tišina. Vlažna svježina širi se kroz noć. Mlak vjetar poduhiva preko kućâ, što se u polukružnom, neprekidnom nizu protežu ispod planine.

— Baš niko ni da se našali s cijenom, a evo nas i noć u čaršiji stiže! — trže se opet starac iz misli, a u riječima mu, očima i licu drhtaše nešto bolno i očajno.

šuštao je i meko lepršao snijeg koji je piskavo škripio pod nogama, a oko njih je kao bolno čamila jezivo bijela zimska noć, bez glasa i daha.

ćuti i drhće; sve se sprema na miran, ugodan počinak, da u zanosnom, slatkom, ćutanju provede kratku, vlažnu, mirišljavu noć. Odasvuda bije vlaga. Veče miriše i razlijeva oko sebe sladak, opojan miris.

Proto se trže, pogleda u noć, zadrhta i prestravljeno se strese. Klisnu u sobu, skide pušku s klina, prebaci je preko sebe, a dugačak nož zadjenu za

a dugačak nož zadjenu za pojas, pa nas oštro, sijekući očima pogleda i uznemireno, drhćući prošapta: — Djeco, crna je noć na zemlju pala. Svak sebi! Tražite konak! ZULUM SIMEUNA BAKA Jesen se je poodavno odomaćila. Sve je srađeno.

Bože, lijepog zdravlja, naša je noć i božja. Mićan natoči. Simeun uze čašu, malo nagnu, otpljucnu, pa će: — Braćo moja, što koja godina, sve slabije!

Tuj će, pogovora se, u'vatiti konak, večerati, šenlučiti, pa onda, upravo pred zoru kad se dijeli dan i noć, zapaliti crkvu i krenuti na Banju Luku.

Bojić, Milutin - PESME

Te večeri Volja rodi se u meni. (1910) MRTVI BOGOVI Mudrosti dosta! O, pali smo nisko. U večnu noć nas naše vode zublje, A čini nam se sunce nam je blisko. Mremo bez svesti, tonemo sve dublje.

Mremo bez svesti, tonemo sve dublje. Raskrstili smo sa prošlošću gnjilom, U noć zala je pogrebosmo celu, Budućnost svojim ljuljuška nas krilom.

''Greh je otac Sreće, Bol sin Veličine!'' I, dok pokajnici u suze su brizli, S nožem u noć jurnu, kriknuv pun siline: ''Urijina krv će očaj da mi spere!'' A Grad Sveti spava pod velom tišine.

(1911) MOLITVA Noć je pusta. U carskoj dvorani Mračan presto, tajanstven kô bajka. A dok vetar zviždi na poljani, Boga moli Jugovića

Boga. moli Jugovića Majka. Davno snahe pod umorom pale, Vetrova se nebom goni hajka, Zvezde trnu što su svu noć sjale, Boga moli Jugovića Majka.

vekove duge pale se i trnu Vatre ludske moći, vere i saznanja, Na njima se greje Um pun pokajanja, I, zastrašen, njima noć razgrće crnu.

Strah nas je od sunca, noć nas užasava, A Moloh zažaren celu volju guta. Kuda iz tamnice sa sedmoro brava? Kuda, dok nas Minos u lance ne sputa?

(Persijski stih) Hor modrih zvezda mrkim nebom plovi, Ljubičast veo iznad mora blista. Noć vizantijska, sladostrasna, ista Kô ona kad se rodi Gospod Novi.

No gle! Poslednji heroj sramnog čina Zamahnu mač, jer kroz noć kô da spazi Dva plava oka tek rođena sina. (1913) MUČE ME TVOJE OČI NIKAD STALNE JEZERA Greju me tvoje oči

Briga jedna zorom kô dželat nas budi, Briga jedna vas dan u stopu nas prati, Briga jedna svu noć nagriza nam grudi: Je li živa mati?

I alge se noćas ljube sred orgija I okreci poje svoje madrigale, Samo za nas trenut slavlja ne izbija I noć nam ne poji ljubavne kimvale.

Stojte, galije carske! Buktinje nek utrnu, Veslanje umre hujno, A kad opelo svršim, klizite u noć crnu Pobožno i nečujno.

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

Zavija me tako i diže me po dva-tri puta na noć, te rekoh da uzmem malo stare komovice sa kičicom... JEROTIJE: Uha, 'di si ti zapeo!

Moram lično, jer ovaj naš novi telegrafista, kad je trezan, kuca kao singerova mašina, a kad provede noć sa gospodinom Žikom, pa vidim šifrovanu depešu, a on pljune kao da si mu, bože me oprosti, ne znam šta pogano pokazao.

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

Među pesmama najbolja mu je Noć skuplja vijeka, ljubavna fantazmagorija, neobičan spoj erotike i spiritualnosti. Iz crnogorske istorije nastali su

Posle M. Bulatovića, Dragoslav Mihailović (1930) daje najznačajniju knjigu Frede, laku noć (1967) već i po tome što je označila dalji razvoj srpske pripovetke.

Jakšić, Đura - PESME

6 JOŠ... 7 PUT U GORNjAK 8 NOĆ U GORNjAKU 13 NA NOĆIŠTU 15 VEČE 16 ORAO 18 POSLE SMRTI 19 JA SAM STENA 20 ĆUTITE, ĆUT’TE!... 24 PIJEM...

Napomena Đure Jakšića NOĆ U GORNjAKU Kao bedem tvrdi crna ponoć stoji, Preko koga preći pust se život boji. Pobožna obitelj svetog manastira

Nastasijević, Momčilo - PESME

Prosti me, rodino blaga. SAN U PODNE Topal sam ćuv, prolećem ti podunem. Đurđevska noć nad pupoljima tako, pupi mi pupila, mala. Plameno mi se izvijaš u cvet.

To ženik svate provedem. Krv pjanim brizga na rese, zanago, sejo, mre mi na ruci nevesta. Po bledu za noć sahranim, ili to utrne srce za dalji nekud poj. Ronila ronila mi drobnu kap u sretanje. Bliži se, preboleću.

Silovito me čemerom prostreli. Hudi svoj, gospo, na pesmu proćerdavam vek. BOŽJAK Prebol je. Kuži ova noć. Zemlja mi telo. Hodi on. Zalapi groza na stope Bogu gde ostale. Mnogo te, majko, bolelo rad ovo tiha prebola.

GROBNOJ Oh, to je, otežava noga. Grobom pjan. I noć je ovo — trnom pretrnem gloga, i dan. I stopa gde prione mi, jara je ozdo, zapahne vrelo pluće.

VIII Dvojih pre sunca ukrštaj. Sablasno noći u noć je taj bat. Da prespava se, da pretegli u Boga dan. Žeđa jer noćniku ispiti sebi lik.

O, zar za dalja raspeća nevinoga ne. Sina ne raspeste vi, raspeo se sam. XI Nisko se svetiljke upale, goni noć. Nespokoj zvezdani mir taj njinom spokojstvu.

Topli sam ćuv s proleća kad podune, Pupi mi pupila mala. Đurđevska noć nad pupoljima tako, Pupi mi pupila mala. Plameno da se razviješ u cvet, Pupi mi pupila mala.

U srcima tama, Bogu na izvoru vri, poteklo na reke, u žilama mesto krvi greh!... Ide noć bez svanuća, o, teško tebi stvoru!

VODI ME, POVEDI SLEPA Vodi me, povedi slepa, ja ne vidim bela dana, duša mi u bogu sama! Zemlje prođoh, noć mi svuda bez svanuća, van sa neba toplo što mi grane tama! Domu dođoh: tuga, jesen šumi, i miriše zreli grozd!

Nedužni spite — bez sna ni mira dužan ja, dok smenu dovede vam noć ili dan, ko da mene smeni? Ukletog oca dušom tu sav sin, spasi, kad klonu sve, i u srcu još, samotnome mom,

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

bi duboko u noći gore, na čardaku, bilo osvetljeno, video bi se, raspoznavao, i putnici, kiridžije, tešeći sebe što su u noć ipak na vreme došli, govorili bi: — Još sede baba-Stanini! Sa kapije se upadalo i išlo kaldrmisanom putanjom.

oko sebe ututkanost, suvotu prostrane sobe, mekotu i toplotu postelje i napolju široku beskrajnu, do na kraj sveta toplu noć.

Ali kad bi noć bila obasjana mesečinom, videlo se sve. Dvorište blještalo. Po bašti šuštale senke i lelujalo se lišće a gore čardak

Ukočena, sa rukama u krilu i nabranim i uprtim očima u noć i mesečinu. Pokatkad kao da bi iz njenih očiju suza htela da kane, jer bi se videlo kako diže ruku očima, da valjda

stisne, vrati natrag tu suzu, ali bi se videlo i kako otuda, još brže, natrag vraća ruku kao bojeći se da ni sama noć ne vidi tu njenu suzu. Mladen, čim bi to video, prestrašen, krijući se da ga ona ne spazi, vraćao bi se.

A u kujni vatra, gaseći se, čas po čas plane, pruži se te osvetli kujnu, posuđe. Napolju mrak, već duboka noć. Mladen seda pored babe ali ne u čelo, već podalje, ostavljajući između sebe i babe praznine, kao prazno mesto za nekoga.

Pošto zatvori dućan, pođe. Već noć mrtva, čaršija mrtva. Crni se kaldrma. S obe strane, sniski, kao nanizani, crne se dućani, streje, ćepenke. On je išao.

mušterija bilo izvučeno, jedno preko drugog u neredu stajalo, i u isto vreme slušao otuda svirku, gledao kako što jače noć, mrak, tišina i hlad, to jače otuda svirka, pesma biva i ovamo u čaršiji osvaja, opija.

Nije. U svojem suvom telu oseća on toliko snage, čvrstine, da o bolesti nema pomena. Naročito ako je topla, letnja noć, teže mu je. Teže mu pada kada pođe kući kroz onaj mek, nežan maalski sumrak. Ulica gotovo prazna, mirna.

Onaj, i ne sačekav da mu sluškinja kaže, odmah bi se dizao, klanjao, nazivao laku noć i odlazio. U označeni dan on bi došao u dućan.

Zna da bi mu laknulo kad bi izišao, prošetao se ulicom, čaršijom. Čuo žubor vode što teče olukom čaršije. Video polje, noć na njemu, rubove planina što se spojili sa nebom i iza kojih je uvek svetlo, jasno...

Svi se, dakle, osećaju kao slabi, boje se, povlače. On sam treba jak da je. I ta mu je noć bila najteža. Kad prvi put saznade da mu, ako hoće da je kao što treba a ne oslanja se ni na koga, ne obavezuje nikom,

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

I NOĆ 36 DAFINA 37 DETELINA 37 DIVIZMA 38 DIVLjAKA 38 DIVLjA LOZA 38 DIVLjA RUŽA 39 DIVLjI KESTEN 39 DRAGUMIĆ 39 DREN 39 DUD 41 Đ

; devojačka duša, ili duša pobožnog starog vlastelina, miriše na b. b. koji je devojka »namenila na vojnovu sreću« za noć je nikao, izrastao, i u zoru razdeljen je svatovima (Vuk, Pjesme, 1, 36).

trn, pa će biti onesposobljen ili oteran. G. grana mora se iza mrtvaca držati u kući makar samo jednu noć (ŽSS, 345). Da se mrtvac ne bi povampirio, zabadaju se takođe u grob g. šiljci (ŽSS, 343).

»Rakita koja rađa d.« je adіnaton ‹= što ne može biti› u narodnoj poeziji (SEZ, 16, 353). DAN I NOĆ Freіѕamkraut, Stіefmüіtterchen (vіola tricolor).

Vuk kaže da uoči Spasova dne noću vile otkinu vrh jasenku; zato alosanu čeljad nose te ostave onu noć pod jasenkom, metnuvši kod bolesnika kolač hleba i jednu čašu vode a drugu vina (kao večeru vili), pa sutra ujutru

»zapale u odeljenju gde je ležao papriku i sumpor«, i To tamo (iza dobro zatvorenih vrata i prozora) »dimi dan i noć« (SEZ, 68, 1955, 85, Gornja Pčinja).

I u okolini Zaječara veruju da je ova trava — što »za jednu noć izraste, procveta i ugine« — »po obliku slična čoveku« i da noću svetli kao »tri svećice koje gore iznad kladenca«.

Ćipiko, Ivo - Pauci

I u tome spušta se suton i selo zakrili božićna noć. Radi tek sada izbijaju pred oči meke i jezive uspomene iz djetinje dobi; i život i navade ispoljuju se jače i

Nad sve, dokle oko dopire, pala je duboka, snježana, zimnja noć, čista, bijela, neoskvrnuta kao Prečista djevica! ... A njihovi obgrljeni životi gore i u vatri se troše...

Maša i Rade kao da osjetiše podzimnu noć i časom zaćutaše. A i goveda, vikla jari, vraćaju se s paše. Rade ih prikuplja i goni ka ulazu.

Ali pred noć toga dana dođe stric Petar i, u ime Radivojevo, pozdravlja i veli Cvijeti pred svima ukućanima: — Poručio ti je

pa ko joj što može?... — Ne razumiješ, — ljuti se pop Vrane kao za se i ućuta. ...Pred noć toga istoga dana, Ilija isprati nevjestu s unučićem k njenoj kući u okrajni komšiluk, a kad se povrati, veli mu Rade

Nakon malo vremena bi urečena rasprava i pozvani Ilijini svjedoci. Uoči toga dana, pred noć, iz grada stigoše u varoš oba odvjetnika.

Nevikao teško da podnese takovu vrućinu, kad se napolju može da uživa blaga, vedra, zagorska ljetnja noć. — Skuhaćemo se! veli Petrov odvjetnik Pilić starome znancu gazda—Jovu, koji čitaše novine, i pozdravi se s njime.

A dole morska pučina treperi u zimnjem suncu i postepeno, s umiranjem dana, zlati je... zatim posuri, a kad noć pane, šum mora osvoji ćutljivu okolinu. ...

No sve ništa, da ne duhnu vjetar: studen bije u obraz kao ledom... I spustila se noć, ne vidiš pred očima drugo do bijela... Jeziva, brate, noć, mjesec zašao, a od zvijezda nema vajde.

I spustila se noć, ne vidiš pred očima drugo do bijela... Jeziva, brate, noć, mjesec zašao, a od zvijezda nema vajde. U oči bije snijeg, a nad glavama krše se grane.

Ali u mjesecu maju pobijelila jedne noći planina nad kućama, a drugu noć razvedri se: osu se mraz i smrznu i mahom uništi usjeve.

I Radinu nadu, ponos i veselje odnese jedna vedra noć i proljetnim suncem obasjani dan. Ali Rade ne klone; odmah nastajnih dana poče preoravati nanovo zemlju da je zasija.

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Molitve su mu postale zbrkane. Ja mislim da je tada molio Svevišnjeg da što pre padne duboka noć i da nas ostale uhvati tvrd i dubok san, da bi mogao krišom izaći napolje da se ratosilja bede pa da se opet vrati i

Na žalost, te noći, kao za inat, nikome se nije žurilo da spava. Bila je topla letnja noć, zvezdana i tiha, pa smo sedeli pod lipom. Sve smo videli.

iz trpezarije, gde smo po običaju morali da ćutimo za vreme obeda, izašli u dvorište i posedali na klupu pod lipom. Noć je bila zvezdana, jasna, pun mesec je lagano plovio nebom. Čovek je u takvoj noći morao ispoljiti radost.

Vila se potrudila da izbriše sva sećanja na sebe i na tu noć. U tome i jeste njena moć. U redu, rekao je najzad Lauš.

Došla je i ta noć. Jevđenije s kojim sam se sprijateljio, rekao mi je mesto i vreme, gde i kad će obaviti skidanje čini.

Prohor Noć šesta. Čuo sam zlobni šapat onih za čije iskupljenje stradam. Kažu da sam ispod mantije poturio osušenu ovčiju kožu i

Jadni, jadni moj gospodar Lauš! Teško Vratimlju kad se u njoj usnula ala razbudi. Prohor Noć sedma. Noćas smo ovde samo nas dvojica, Gospode.

crne, kaže, kao ugarak, i da su takvi rođeni, i da su im samo zubi blistavo beli, i beonjače, ostalo je, veli, crno kao noć, da je tamo crkva, u prestonici Vizantijskoga carstva toliko velika da u njenu lađu mogu po visini stati tri crkvice

Bio je premoren. Očigledno je jahao bez prestanka ceo dan i celu noć. Čim smo ga ugledali, znali smo da nosi loše vesti.

Na kraju, izbeljene kosti zarasle u travuljinu i koprivu, zmije koje se kote u lobanjama... Rat. Pipac Do duboko u noć gorela je uljanica u Lauševim odajama.

Nije mi bilo do sna, pa sam šetao bedemom i gledao u tamne obrise brda pri slaboj svetlosti zvezda. Noć bez meseca, lepa i mekana. Pogrbljena Lauševa senka na prozoru. Ni on te noći izgleda nije oka sklopio.

Pred ovim pitanjem posustajem, nem i uznemiren. Mučim se da osvetlim onu noć kao da baš ja moram da je prođem korak po korak, pokret po pokret, istim sledom, polako, da ne bih nešto propustio da

Ilić, Vojislav J. - PESME

10 LjUBAV 11 LjELjO 13 LjUBIČICA 14 DUH PROŠLOSTI 15 SLUTNjA 16 NA DRINI 18 JEDNA NOĆ 19 ŽRTVA 21 TIBULO 22 PROLEĆE 23 NA VESELjU 25 SAN 30 NEBESNI ZVUCI 33 JESEN 35 VEČE 36 ISPOVEST 37 GRM 43 PESMA 44 POD

U RAJU 215 ELEGIJA JEDNE ZALUTALE DEPEŠE 216 REALISTA 218 III 219 PASTIR 220 VARTOLOMEJSKA NOĆ 223 CAR I ABAT 225 TAMARA 233 PEĆINA NA RUDNIKU 237 LjUBAVNA PRIČA O DONU NUNECU I DONA KLARI 242 PLAČ AFRODITE NAD

Jest, i sada često, kad te kroz noć gledam, Ukažu se ljudske gorostasne seni: S razmrskanim grudma, sa čelima bledim, I usnama hladnim u krvavoj peni...

I blaženim miomirom Uspavaće tvoje grudi I snevaćeš, - Dok te zvono Smrtnom pesmom ne probudi. 1881. ZVEZDA Noć je vedra, blaga, Bledi mesec sja, U milini tone Vasiona sva. I zvezdice mile Rasipaju zrak...

O zvučne strune nemirnih dana! Čuvajte slatki glas Za pozdrav dana, kad zora rana Istokom raspe kras; Pa svu noć budan kad pogled sklopi Anđelak mili moj: 3vonite zvuci, zvonite zvuci, 3vonite onda njoj. 1881.

1881. LjUBAV O što me, srce, goniš ti, I moriš duha moć? Sunce je zašlo - mirno spi, Tavna se spušta noć... Da, tija ponoć širi let, Sve živ o sneva san; U svetle snove pada svet, I svetli čeka dan; Al' noć kad padne,

Da, tija ponoć širi let, Sve živ o sneva san; U svetle snove pada svet, I svetli čeka dan; Al' noć kad padne, bajna noć! Počinjem pesmu ja I te je pesme silna moć, Mladost joj ime zna!

Da, tija ponoć širi let, Sve živ o sneva san; U svetle snove pada svet, I svetli čeka dan; Al' noć kad padne, bajna noć! Počinjem pesmu ja I te je pesme silna moć, Mladost joj ime zna!

Ozaren buktinjom slave, On tajom žudi, il' kroz noć sumorno bludi, Kô bledi prizrak umrlih snova i jave I tihom pesmom, i blagim nebeskim glasom, On s tugom budi

Sve strepi, sluša... I pastir iza sna se budi, Pa svu noć prati sumorne ove glase, I zalud odziv čeka - već plava zorica rudi, I bleda kandila noći na plavom nebu se gase...

1882. JEDNA NOĆ Na trošnoj klupi, blizu starog zida, Gde burjan raste; i predeo pust Pred mutnim okom gubi se iz vida, Sanjivi bršljan

I laki šušanj iz misli me trže; To beše anđô nespokojstva mog, I noć se uzvi, i koprenu vrže, Na bledo čelo pratioca svog...

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Rana i blaga septembarska noć se spustila, a na obema obalama Dunava trepere bezbrojne svetiljke Budima i Pešte. Kao kakav fantom gleda me ta

No zato nam svaka vedra noć otvara kroz nebeski svod široki izgled u dubine prostora. Onda vidimo nebo obasuto bezbrojem sitnih sjajnih zvezda.

nego mi, stanovnici severnijih krajeva, gde je za vreme hladnih godišnjih doba boravak pod vedrim nebom otežan, a letnja noć kratka.

plan Vavilona što ga je publikovalo Nemačko orijentalno društvo, a taj plan je, kao što sam se evo uverio, pouzdan. Noć se spustila, ali se na horizontu rumeni pun mesec, a aleja palmi pokazuje nam naš put.

Prateći to kretanje iz noći u noć, iz godine u godinu, oni su uvideli da se celo nebo obrće oko jedne ose, koja prolazi kroz stajalište posmatrača i

Ko prati toga nebeskog vagabunda i prevrtljivca iz noći u noć, taj će lako uvideti da se on, učestvujući u svakodnevnom obrtanju nebeske kugle od istoka prema zapadu, seli bez

Oni su uvideli da Sunce učestvuje, doduše, u dnevnom kretanju neba od istoka prema zapadu, i time stvara dan i noć, ali ono se pri tome pomera, iz dana u dan, pomalo prema istoku.

zvono dadne znak za polazak, sakrićemo se u celi Erehtejona; onde ćemo sačekati dok svi ljubopitljivci ne ostave grad i noć se ne spusti.

Iako je pala noć, ima ovde još dosta pobožnog sveta. Dole, u varoši je mnogo življe; ona nema doduše nikakvog umetnog osvetljenja, ali

Vedra a mlaka zvezdana noć spustila se nad Sredozemnim morem. Na našoj lađi spava cela posada, sem stražara na katarkama i na tornjevima lađinim;

No, još je rano da pođemo onamo. Prošlu, vedru noć upotrebio je Eratosten, bez sumnje, za posmatranje neba, pa se sigurno još odmara.

Prva se zove proletnja, a druga jesenja ravnodnevica; kada Sunce u njih stigne, onda su dan i noć jednaki. To Vam je, uostalom, sigurno već sve poznato, i sve je to vrlo jednostavno.

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

mesec) treba da naglasi tananost i nežnost mitskog prediva, ali i njihovu magijsku snagu (svetlost na prelazu iz dana u noć i obrnuto).

Venac pesama 1872, Slike i prilike 1872, Božićni dar 1872, Radovanov dar 1876, Božić, dar dobroj deci 1873-77, Dan i noć 1880, Neven cveće 1877, Dani odmora 1878, Veliki srpski deklamator 1879, Srpski deklamator 1879, Bosilje 1880, Male

Jovan Jovanović Zmaj pokrenuo list Neven Stevan V. Popović: Dan i noć (knjiga za decu) Stevan V. Popović: Bosilje (knjiga za decu) Stevan V.

Stanković, Borisav - TAŠANA

STANA (ne gledajući ga): Dosta vam je. Nema više. I sada ste već pijani. SELjAK (uvređeno): Ko? Mori će pijemo cel noć, pa će opet sav poso da svršimo.

ako je toga dana još i tebe video gdegod, na kakvoj kapiji, kroz kakav prozor, on se onda od derta zapije, i duboko u noć dođe kući.

Meni i ovo je suviše, pa još i to mi treba. I onda ne bi tek moglo da se zaspi, da se noć provede mirno, i da se sasvim ne izludi, pobesni od straha.

Živ je, čisto kao da diše a međutim nema ga, nema, nema, dedo! Pa je noć onda teška, kao grob mrtva, ne može da se izdrži od straha.

I to, po nekada više pijem nego što treba, pa onda, Boga mi, i zapevam. Istina u noć, u mrak, jer deca da me ne čuju i da mi se ne smeju... Ali zapevam. Sunca mi, zapevam. I zašto da ne?

NAZA Nema sam kao noć! SAROŠ Da. Od kad poče ponova da prima goste, da živi, odem joj i ja. Ali, ona me napade. »Svima ću«, veli, »da

I to njegovo ludilo da ga jednako potpaljuju i da će on živ izgoreti, to ga jednako drži. I zato moram gotovo celu noć ispod njega to kamenje polako da izvlačim i sklanjam, da ne bi — kad, po običaju, đipi i počne (tobož se upalio!

kamenje vaditi i, tobož braneći se, bacati na sve strane, udarati kud stigne, da sve pršti i odskače, i dere se kroz noć: »Žiž! žiž! hoće Paraputa da izgori!« A niko ne sme da mu priđe.

I dok god on ne zaspi, ona sedi kraj njega... I tako svaku noć, po nekoliko puta. Pa bar, kad nije besan, da je kao svaki drugi, kao čovek.

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Preselio se kod roditelja, vodi kuću, gleda majku, svake večeri se dovija da oca u san prevari. Kandilo se celu noć ne gasi, tri čoveka u toj maloj niskoj kućici naizmence žmure i jedno drugo varaju da su zaspali.

Postepeno je i sav onaj tvrđavski režim u kući popustio. Stražar je samo u zimske mračne noći hodao celu noć oko kuće. Pas na lancu je bio jedan i mnogo mator, i ljubitelj doboš-torte.

Bilo je to jednog septembra meseca, pred kraj već, kad je pozna jesen na pragu, i kad je veče kao noć. Još je to posle podne naišla i oluja i jaka kiša, i nebo se nije raščistilo.

Gospa Nola je hodala iz sobe u sobu, učvršćivala na oknima sve kuke, da vetar manje trese prozore. To je bio čas pred noć, čas kad se u mnogim ljudima, pa i u gospa Noli, po knjiški govoreći, menja ritam.

peva mi se! — I zapeva tiho, sa umenjem pevati: Sunce seda, noć me gleda, a ja, tužan, kuda ću? — Da malo udarim i u tamburicu, Nano, da vam pravim serenadu?

razgovoran, seća se kad su jurodivu, ludu Katu, policiska kola dovezla na groblje, i on je metnuo u mrtvačnicu, i celu noć se videlo „k'o kandilo, iliti sveća”... a njoj je samo dobri Bog mogao zapaliti tu samrtničku voštanicu...

Udaće se treći put, uzeće muža mlađeg od sebe, uzeće možda kockara, i biće možda opet rob i mučenica... Ona strašna noć u njenom detinjstvu pogasila je u njoj mnogo, snagu i otpornost, i ostala samo jedna strast...

E, dobro. Na mojima, evo vidiš, zaspao mačak, i nemam duše da ga probudim. Inače vitla po celu noć, a sada sedi kraj mene i ne miče. Ili zna šta je matura, ili mi nešto sluti. „Odlazi, Miko, šta ćeš tu!

Zatvori i on oči, prošapta „laku noć”, a već krljanje se nikako nije ni prekidalo. Bolničar opipa bilo i reče tiho Pavlu: — Najviše još jedan sat.

— Odjedared, iz nekog čamca, ili s nekog nevidljivog mesta, neko reče nekom tihom glasom: laku noć. Branko i Pavle se pogledaše: kako je čudan taj ljudski pozdrav: l a k u noć. Svi se ljudi boje noći.

Branko i Pavle se pogledaše: kako je čudan taj ljudski pozdrav: l a k u noć. Svi se ljudi boje noći. Život, to je kao čovek koji negde podaleko treba da stigne, i užasno žuri.

— Hajde, Čuponja, hajde matori moj, kaži lepo gospodin Branku laku noć pa da nas dvojica idemo da večeramo i da spavamo. Pas arlauknu jezovito.

Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA

ceo dan se gola ogledaš U rajskoj reci Okrećeš se oko sebe I otkrivaš belom gradu Osam svojih kamenih bedara Po celu noć letiš nebom I s crnim se ognjevima biješ Za sunčevo nasleđe U zoru opet na obali zračiš Čete golubova

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

Tako, na primer, moja je majka dotle spavala po celu noć, što sam ja smatrao za nehigijenski i počeo sam je buditi po pet i šest puta noću.

I kada sam se jednoga dana našao sam u sobi, izveo sam pravu vartolomejsku noć. Pootkidao sam im glave, noge, ruke, počupao kose, pocepao odela i, uopšte, izveo krvoproliće dostojno jednog

ili je u meni bilo kakvih nagona, koji su samo čekali pantalone pa da se ispolje, tek ja sam, pošto sam ih navukao, za noć postao takav odmetnik i razbojnik da mi nisu mogle dosaditi ni hajke, ni potere, ni ucene.

Njemu bi mnogo lakše bilo voditi celu noć borbu sa dvadeset i pet pograničnih bandita no razmestiti u svome raportu toliki broj tačaka i zapeta.

— Iziđi, Sreto, ovamo! — otpočeo bi lekciju kojom bi, recimo, hteo da nam objasni dan i noć. — Iziđi i stani ovde kraj prozora da te dohvati sunce. Globus izađe iz treće klupe i stane kraj prozora.

To je ta strana gde je noć kad je kod nas dan i, obratno, gde je dan kad je kod nas noć. Zatim ćemo ići sve dalje i dalje, preći ćemo preko

To je ta strana gde je noć kad je kod nas dan i, obratno, gde je dan kad je kod nas noć. Zatim ćemo ići sve dalje i dalje, preći ćemo preko Sretenovog desnog uveta, pa opet dalje i dalje i dalje, i evo nas na

* 9 Takva su deca prava napast u roditeljskoj kući, jer uče latinski naglas; iz dana u dan i iz noći u noć, i to mesecima, mesecima, mesecima, tako da, hteli ne hteli, svi po kući nauče latinski.

Pa onda, treba videti ono uzbuđenje koje obuhvati celu kuću kad naiđu ispiti. Roditelji ne spavaju ni dan ni noć i sklanjaju revolvere, kujnske noževe, sodu, kreč i sva smrtonosna sredstva, jer poznata su već đačka samoubistva zbog

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Tek iza sela zastadosmo da se prikupimo. Konji su brektali. No, hvala bogu, živi smo i živećemo još celu ovu noć. Padala je jesenja kiša.

Bilo je to negde iza Palanke. Spuštala se mračna jesenja noć puna vlage. Izvukli smo se bili iz naših rupčaga i uspravljeni udisali snažno.

Krenuo sam odmah nasumice, po pravcu ruke gde mi pokaza komandant. Noć je sve više uvijala vidokrug. Put je krivudao, a nigde svetle tač ke prema kojoj bih se mogao upravljati.

Zar su malo puta komandanti sastavljali izveštaj onako kako je njima godilo... Zalutao sam, noć je... Zastao sam... Tišina...

A već od sela nastajao je drum. Još samo da pređemo ovaj šumarak... Oči mi već zamorene, pa, iako je noć, stalno trepte neke iskrice. Svaka grana pričinjava mi se kao puščana cev. Poleteo bih, ali me stid od ljudi.

Pred nas iskoči neka prilika. Reč mi zastade u grlu. U mestu, okretoh konja, gotov da poletim kao bez glave u noć. — Stanite, stanite! — čujem gde nepoznati govori. Okretoh se. — Gde ćete, pobogu, ljudi?...

Ali, i oni što ostadoše nisu u boljem položaju, tešio sam se. Ovako ću preko prve ograde u noć. Neki pas lanu. Ordonans nešto proprmlja, kao da opsova.

Krckali su topovi. Moji nervi zategnuše, kao da bih hteo svojim pregnućem da stišam šum, koji se raznosio kroz noć. A još uvek smo išli baš njima u susret.

— Za Stari Adžibegovac, ako uspete da se izvučete. Negde desno svitnu nešto. Ne znam da li je blizu, ili daleko... Noć je stigla, neprozirna i gusta. Kroz tišinu nečujno odmiče zanemela baterija.

Ču se dole lomatanje. Neko zastenja. Noć je skrivala izraze užasa na licu. — Poslužioci napred! — viknu vodnik Kosta „Turčin“.

Nisam imao kud. Stid me je bilo od ljudi da bežim, a i strah me da se uputim sam kroz noć, u kojoj svakoga momenta može planuti puška. Komandir pritajeno uzdiše. Poručnik Kosta škripi zubima od nemoćnog besa.

Kad naiđosmo najzad na drum, mučno stanje iščekivanja je vrhnulo. Bio sam gotov da bezumno poletim kroz noć. Odmicali smo sporo, da se ne bi još izdaleka čuo šum. Od neprijateljskog eskadrona nismo dalje nego tri stotine metara.

Petrović, Rastko - PESME

DIMNjAK U PEJZAŽU I KANIBALAC ČEKAJUĆI NOVOROĐENOG 70 JEDINI SAN 76 TAJNA ROĐENjA 79 SVI SU ČANCI PRAZNI 81 NOĆ PARIZA 85 ZVERSTVA 87 DVADESET NEPRIKOSNOVENIH STIHOVA 89 PREINAČENjA 91 ZIMSKA REPERTOAR 95 OVO O JEDNOM

Pripev Umrećemo tiho i mirno Za ovu noć zlatnu, U sapogama srebrnim, U kaftanima: Za kejove pariske, Ili za ma šta bilo; Za jedan osmeh devojački Rado bih dao

Evo ovako ćemo umreti: Bez glasa, tiho, mirno, Kroz tihu noć srebrnu, A po jezeru zaspalu, Otploviće Smrti čun; Iskradem li se kad sija mesec pun.

Tako otpočeo novi neki razdruzgani život: Na automobilima crvenim koji su jurili kroz noć I između kuća Vojnika četiri držala se uspravno, Pa zatrubiše uvertiru smrti, razoravanja i pobede, Za njima zapucaše

Mi artiljerci smo teški seljani koji dimom gone komarce; Sva noć bila je noć električnih talasa, svetlog čelika i Nesavladljiva kašljanja, Šlajm je bio pun krvi.

Mi artiljerci smo teški seljani koji dimom gone komarce; Sva noć bila je noć električnih talasa, svetlog čelika i Nesavladljiva kašljanja, Šlajm je bio pun krvi.

Sva noć, neka noć užasno smešna: Tenisa se igraju velike vojske na razmaku od 100 km. Magdalena umače svoju bosu nogu u oblake

Sva noć, neka noć užasno smešna: Tenisa se igraju velike vojske na razmaku od 100 km. Magdalena umače svoju bosu nogu u oblake naše

Da l' veruješ, draga moja, da je strašno umreti, I da li ću tako lako sreću podneti? Pričekaj dok noć padne velika, vedra, Da tihom noći najzad pokrijemo nedra I proleće, koje nam danas srca probudi, Kao kriška će obraz

nedra I proleće, koje nam danas srca probudi, Kao kriška će obraz cure da zarudi, U neveste zategnuti bedra: A pozno u noć kad sve spava, Dok zvezdani slap sliva se na žito, Julije Cezar, moj prijatelj kroz vekove, Pogledom me kao svetom

Kroz njih duše vetar ništenja i studi, I uvek je noć u njima; Jadne tvoje grudi: Samo u praznini što kao grozd srce visi. Ne, Kaica Vojvoda više nisi!

galop: Nosimo simbol ali i bol, Kroz žita i kroza sve i kroz magle; Preda mnom Veliki Medved, i Severni pol, I noć, i mesečina, i drum, Tap, tap, brum, brum, Topot, i široki, svetli drum, U galop, u galop! U galop, u galop, u galop!

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Priča o životu pod morem? Dečak nežno pogladi Sedefnu ružu, sakri je pod košulju i potrča kući. Čitavu noć, zatim, držao ju je prislonjenu uz uho. Čitavu noć lutala je nebom biserna kugla Meseca.

Čitavu noć, zatim, držao ju je prislonjenu uz uho. Čitavu noć lutala je nebom biserna kugla Meseca. Dečaku se činilo da u šumu školjke sluša šum mora.

Ta svetlost podseća na bljesak duge, na tihi i tužni sjaj meseca. Više od svega mali suncokret voleo je noć! Glasovi livade utišavali su se u noći i šaputanje trava bilo je jedva čujno.

A onda na glavu maslačka, kao slatka kiša, pade noć. Kako je prodorno mirisala livada u noći! Sneno treptale zvezde! Kao džinovski svitac crnim ponorima neba lutao Mesec!

Sav u groznici vrati se Belko svom domu, ali čitavu noć nije uspeo oka da sklopi. Možda mu se letenje samo prisnilo? Samo kao čudo u groznici prikazalo?

Ah, kako je slatko spavao Car! Kako su slatko spavali Carevi doglavnici! Jedino su švalje bile budne po svu noć. Zelena i plava svila blještala je na Carevim doglavnicima, s izuzetkom Prvog i najglavnijeg Carevog Doglavnika kojem

Konačno, i noć pade, i rodi se novo jutro. Mladić je bežao. Zlatokosa ga je pratila u stopu. Ko zna koliko je već koža s njenih tabana

Srebrila joj se krljušt na mesečini, a oni koji su je videli stajali su i slušali kao zatravljeni. Svu noć zagledan u trak mesečine na talasima, Marijan je bio uveren da vidi kako se Srebrenka igra s talasima.

Nadjačava i mreže i talase, brža od vetra, srebrnija od galeba! Čitav dan i svu noć se dečak smešio, a kada zora zakuca na prozor i san prevari ribara Luku — istrča Marijan na obalu i zagleda se u prugu

Zatim nabavi čamac brži od vetra i noću, dok su jedino zvezde bile budne, poče da proganja Srebrenku. Čitavu noć je lovio. Pred zoru, vrati se starac prazne mreže na obalu i zareče se: — Uloviću Srebrenku, ili mi nema života!

Zatim su, motreći jedan drugoga, po svu noć razmišljali o Srebrenki, a kada u zoru starca prevari san Marijan ustade, poljubi starca u čelo, prebaci ogrtač preko

Baš to! Dečak, kasnije, nije mogao da se seti je li jahač išta obećao, ali kad pade noć, on sasvim jasno razabra kako se prepiru stvari u kući koja od njih ima prvenstvo i zovu sat s klatnom da presudi,

Stanković, Borisav - KOŠTANA

Ciganka na kapidžik ostade da čuva i pazi, a ja kude njuma, gore u odaju. I toj hajdučki! Noga da ne šušne. Noć padnala, mesečina se spustila, a ona, Redžepovica, čeka me. Legla na dušeci, gola, mlada, kapka... Snaga!

pada kolenima, uvija polovinom, trese prsima i, igrajući oko Hadži-Tome, po katkad ga kosom dodirne po glavi). Noć trne. Fenjer se gasi. Grneta, zurle jače pište, seku igru i pesmu.

Mi nikakvu tvoju pesmu ne znamo. MITKA I ja gu ne znajem. Samo gu u noć čujem i u s’n s’nujem. A pesma je moja golema: Kako majka sina imala, čuvala, ranila. Dan i noć samo njega gledala.

Samo gu u noć čujem i u s’n s’nujem. A pesma je moja golema: Kako majka sina imala, čuvala, ranila. Dan i noć samo njega gledala. Što na sina duša zaiskala, sve majka davala, a sin — bolan! Porasnaja sin. Došla snaga, mladost...

Idem, pijem, lutam po mejane, dert da zaboravim, s’n da me uvati. A s’n me ne vaća. Zemlja me pije... Noć me pije... Mesečina me pije... Ništa mi neje, zdrav sam, a — bolan! Bolan od samoga sebe. Bolan što sam živ.

Aha!... Poj Koštana, kako k’d se od Karakule na Bilaču, Preševo i Skoplje udari. Noć letnja. Šarplanina u nebo štrči, a ispod njuma leglo pusto i mrtvo Kosovo. Drum širok, prav, carski.

Sviriv mi oni i pojev. T’nko i visoko kroz noć i na mesečini sviriv. A iz seraj i bašče, kude mlade žene i devojke oko ševrdan i na mesečini oro igrav, grneta sviri,

Iz sobe da ne iziđem, već samo da sedim, ćutim, trpim? (Izvan sebe.) Oh! A kad noć padne, mesečina dođe, san ne hvata, oko se raširi, snaga razigra... šta onda?...

šta onda?... Zar da se ne mrdnem, iz sobe ne iziđem, već samo tu da sedim, ćutim, gledam u mesečinu... A noć duboka, mesečina ide, greje, udara u čelo, glavu pali... Šta onda? (Odlučno): Oh, neću! Ubij me! Neću! Evo, ubij!

Svirke će ti sviriv, pesne će da ti pojev. Svi će da ti se radujev. Mladoženja će te celiva a ti će plačeš! I prva noć plakanje, druga noć plakanje i cel vek plakanje... KOŠTANA (grca).

Svi će da ti se radujev. Mladoženja će te celiva a ti će plačeš! I prva noć plakanje, druga noć plakanje i cel vek plakanje... KOŠTANA (grca).

POLICAJA (ponizno uplašeno Mitki): Gazdo, hajde! MITKA Čekaj, bre! POLICAJA Noć ide. MITKA Tvoja će noć da s’mne, a moja ne. Čekaj! POLICAJA (sa ostalima se povlači).

Šantić, Aleksa - PESME

51 PROLjETNjA NOĆ 52 RODOLjUBIVE PESME 53 NA UBOGOM POLjU... 54 BOKA 56 MI ZNAMO SUDBU... 57 MOJA OTADžBINA 58 Muzi 59 *** 60 O BORE STARI..

JEDRIMA 92 PROLjETNE TERCINE 93 METEOR 95 JUTRO 96 SRCE 97 NERETVA 98 ZVEZDE 99 LEPTIR 100 POGLED S VRHA 102 ZORA 103 NOĆ U TRPNjU 104 NA PRIPECI 105 KOLEBANjE 106 MEDITATIVNE PESME 108 PLIJEN 109 ELEGIJA 111 VEČE NA ŠKOLjU 114 NOĆ 116 PRED

U TRPNjU 104 NA PRIPECI 105 KOLEBANjE 106 MEDITATIVNE PESME 108 PLIJEN 109 ELEGIJA 111 VEČE NA ŠKOLjU 114 NOĆ 116 PRED RASPEĆEM 117 SVIJETLI PUT 118 OŽIVI MENE, NOĆI...

Mi kao rosa na samotne biljke Padamo tiho na sva srca bona, I u noć hladnu mnogih miliona Snosimo tople božije svjetiljke. Mi združujemo duše ljudi svije'!

1903. ČEŽNjA Gdje ste?... Ja budan na prozoru stojim Naslonjen čelom na staklo... Sve spava... Noć sjajna, kô da po oknima mojim Polako šušti vaša kosa plava...

No sve je prošlo... Kô jablan bez rose Sam ginem sada i u čežnji stojim... Noć sjajna, ko da svila vaše kose Polako šušti po oknima mojim. 1905.

Gdje si? Da l' se sjećaš ispod grana tije' Kad gledasmo julsku noć i mjesec sjajni, Kad nam t'jelo prože slatki oganj tajni Pa dršćasmo Dugo kao breze dvije?

Sunce polagano gasne... Hladni suton pada... Noć sve bliže ide... Jednu crnu ruku moje oči vide — I ja čujem samo udar tvrde krasne. 1909. JEDNA SUZA Ponoć je.

Ti ne znaš da preda mnom sada Noć druga stoji, pusta, i u čami, S razvalinama... Iznad gluha grada Svud slepi miši kruže, i u tami Buljina buče...

I senke bez broja Sokakom grnu, i svaka kuca mi Rukom u prozor, kako prođe koja... Ti ne znaš... Tvoju noć svetle dragulji, Dokle iz tame sve u okna moja Kô slepo oko pozni mesec bulji. 1911.

1918. PROLjETNjA NOĆ Sve neko kucka ti'o Na okno srca mog, Kô citra drhti glas mio Pun zlata zorinog. Slavuj! Šta tražiš, druže?

1911. METEOR U staroj bašti, na pragu od vrata, Puni zvijezda sjedili smo sami... Noć bješe plava, i u polutami Rumenio se plod zdrelih granata. Tiho... Sve ćuti...

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

“ Al' govori Miloš Vojinović: „Ne brini se, care gospodine! Kad ja bijah u Šari planini kod ovaca dvanaest hiljada, za noć bude po trista janjaca, ja sam svako po ovci poznavô: Roksandu ću po braći poznati“.

majstora; ne mogoše temelj podignuti, a kamoli sagraditi grada: što majstori za dan ga sagrade, to sve vila za noć obaljuje.

Mio zete, deli-Strahin-bane, rašta si se tako razdertio? Znaš li, zete, — ne znali te ljudi! — al' ako je jednu noć noćila, jednu noćcu s njime pod čadorom, ne može ti više mila biti: bog j' ubio, pa je to prokleto, voli njemu nego

Al' da vidiš silna Vlah-Alije! Svu noć ljubi Strahinovu ljubu na planini Turčin pod čadorom. U Turčina grdan adet bješe: kail svaki zaspat na uranku, na

Za koga sam lice odgajila? Da ga ljubi crni Arapine!“ U to doba i noć omrknula. San usnila gospođa carica, đe joj na snu čoek govorio: „Ima, gospo, u državi vašoj ravno polje široko

nam s’ ne da mladim udavati i junakom mladim oženiti, nego evo i veće nevolje, još je veći zulum nametnuo: na noć ište mladu i devojku, pa devojku Arapine ljubi, a nevestu sluge Arapove.

staroj našoj i ruskoj književnosti poteklo je preko kakvoga grčkog (vizantijskog) prijevoda iz arapskoga zbornika 1001 noć, gdje se nalazi priča o mudrom Hejkaru, koja onoj ruskoj i našoj potpuno odgovara.

po krčmama svud imaju gusle, pa putnici uveče pjevaju i slušaju; a ajduci zimi na jataku danju leže u potaji, a po svu noć piju i pjevaju uz gusle, i to najviše pjesme od ajduka.

— mnoga se mesta tako zovu (u Boki, Dalmaciji, Liki) nož plamenit — nož od gvožđa kaljena na plamenu nojca — noćca, noć noći — (znači i:) noću: i noći i dnevi — i noću i danju nuto (uzvik) — gle Njemadija — Nemačka njojzi — njoj

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

Od takvih su samo zvijezde sigurne, pa i one po čitavu noć nepovjerljivo žmirkaju kao da će reći: — Kuda li se to ti smucaš, protuvo jedna, kad sav pošten svijet spava?

Istog trenutka Sivac đipnu i trkom nadade u noć. Za njim se stuštiše Lazar i Stric određujući pravac prema zveketu starudije. — Stoooj!

I vjerna životinja nije mogla bez svog malog gospodara, pa je kod novoga gazde čitavu noć zavijala, sve dok nije prekinula lanac i drugog jutra dojurila svojoj kući i strpala se u krevet kod jogunastog

Oni su znali samo za hajduke i ćumurdžije, a to su, mora se priznati, tajanstveni ljudi vezani za noć, duboku šumu i skrivene puteve.

Sad je vidio samo tamne krošnje zgusnute sutonom, sanjive lijeske, zaspale bregove. Noć više nije bila strašna, bila je samo zamišljena, tiha, a ponekad i tužna.

Već pred samu noć Jovanče i Lunja stigoše s Lisine u selo i saznadoše za strašnu vijest: ne- stalo Strica! Pucali su za njim, gonili ga i

Od toga dana poljar Lijan poče redovno da noćiva u šumi. Po čitavu noć čulo se iz kolibe njegovo glasno hrkanje kao da diše kakav stari zmaj.

— Još su tu, ne možemo izići. Drugi put je, dobrovoljno, pošla u izviđanje Lunja. Napolju je već bila pala noć, ali je neustrašiva djevojčica ipak izišla napolje, dovukla se do samog logora Tepsije i tu otkrila čitavu gomilu

kako da se izvede taj neobični podvig, a onda poslaše kurire u štab odreda da ispriča o Nikolinim planovima za sledeću noć. — Kaži komandantu, ako čuje pucnjavu iz Prokina gaja, da se ne iznenadi. To mi udaramo iza leđa neprijatelju.

To mi udaramo iza leđa neprijatelju. Pred samu noć vod krenu strminom prema ulazu u pećinu. Vodili su ga Jovanče i Mačak. Družina ostade da ih čeka u šumi.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

46 NOĆ 47 DAN SMRTI 48 BOG SMRTI 49 POSLEDNjA ČAST 50 BRZI KONjANIK 52 NESKAZANI SE SUKOBE SNAHODI ... 53 SMRT 54 POSLEDNjI DAN 5

Mnoga tvoja, bogati čoveče, leta misleća Učiniše ti ciglu jednu noć I to ne celu ni do svanuća; Nego tako reče ti Bog: Ove noći istrgnuće ti tvoju dušu.

ZEMLjA SI... A zemlja si, Ne voda ni žustro vino, Ne po mnogu vremenu Opet ti je povratak U zemlju. NOĆ Da se paštimo, dokle nam sunce nije zašlo, Dokle nam nije smrklo I životna vrata nisu se zatvorila.

DAN Da nam je pred našim očima, na umu, obnoseći nam onaj nezagašeni, uvek plantiti oganj u duboku, bezzornu, večitu noć, bezmesečnu i bez zvezda, misleći se kakvo će ono dobi biti na sudnjem danku.

gusenice, šaške, žabe, ljute komarce, s neba gorući grad, danjom učini crni mrak, najposle po svoj onoj zemlji jednu noć sve prvorodno od čoveka do skota, svega imanja pobi i pomori.

židovski prvi otac Izrailj, sveti Jakov, misleći mu o nebesnomu boravljenju, putujući putem samu preko polja, zateče ga noć na putu. Izbra sebi mestance za noćište, sabra kamenja pod glavu i leže spavati.

Ako li je poduga noć, pak jedva čeka da bi brzo svanulo i nagleda se dna, te što za videla uposluje. Zato Bog videći mu našu nelagodnost

Dan za posao, a noć pak za spavanje i otpočinak telu i očima... JUDEJSKE POVESTI Kod vavilonske reke, tamo smo sedeći

Zapita ih imadu li što u barci za jelo. Rekoše mu: »Gospodine, svu dragu noć mučismo se loveći, i ni uha ribna ne dostasmo.

I misli se da to ne uzbude iz tela mu izlazak i krvi mu puštanje skoro. Pak i na drugu noć mu se tako isto ukaza ta žena u snu, te mu reče: — Već se ne boj ništa, eto, ja ću te sutra otale pustiti.

Nije mi toliko misao bila za hranom, koliko za telesnom poželjom, dan, noć obihodiće mi s kim bih se sastala da dokonam blud svoj.

Te još sunce visoko bijaše kad iz grada u poteru izađoše i noć ih sustiže. Boreći se mnoge i žive Tatare pohvataše, bogažije, okruta, pusata, kolija bijaše puno polje.

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

Pa se znalo, bre brate, kad je dan, a kad si je pa noć! Po-za domaćina smejaše li koj da ulegne u kuću?! A si domaćin dođe, a izmećarka si turi čiviju na portu — i svršena

Čuja sam, — a ubavo razbra’ — reče, jučerke na noć, kude neke belosvetske frajlice, reče, poju si pesnu za tvojega Mitanču, poju si: Koj ti kupi kondurice?

Ima si zanajat, zlatne ruke: pri vladiku iskače u pol dan, u pol noć, — tol’ko si ima čes’ u varoš... Ima si, bre, i kasu za pare i espap, kako jedan trgovac, a ne kuta pare po avliju i

komardžija, lovdžija i binjedžija i džambasin; skita se povazdan-dan s pušku po Lojze — kako poljak eli pudarin; po svu noć mu svire Cigani i igraju čengije, a on si pije kako derviš i arči si ma’l sas one nesreće!...

tako da je jedan takav dosetljivac sutradan išao s otečenim obrazom, i na pitanje: šta mu je, tužio se da od kutnjaka svu noć nije mogao oka sklopiti. Za Mana je to stanje vrlo nesnosno bilo.

!...“ i crne misli sve više, kao crna noć, sve više omotavahu i pritiskivahu bolnu dušu njegovu, dokle ga iz tih misli ne trže silan smeh, od kojega se tresla

“ i tome podobni razgovori. jedni odlaze, drugi dolaze, i oko česme jednako puno. Polako se spušta mrak, noć septembarska. Svet iz čaršije prolazi i hita kućama po mahalama.

na uglu ulice, bila česma; nadaleko čuvena sa svoje dobre vode; zato je oko nje uvek više sveta bilo i malo dublje u noć nego oko drugih. Kola Stavre Jareta uđoše u hadži-Zamfirovu ulicu malo dublje, pa stadoše.

— Ete, pa ovde si je! — Vazdan-dan? — pita Taska. — Vazdan-dan! — odgovara Tašana. — I svu noć? — Taske, mori! — viknu Tašana, poplašena od njena pogleda. — Neje nikud iskačala? — Neje...

! I kazuju jošte i to: kako gu na kočije odvezoše u Dokine; tam je, zbore si, noćila svu noć goreše sveće u kuću, — toj kazuju... — Za Doku zboreše?!

i ekspedicije, ni do ajnlegerke, nego do urednika, jer je — pisalo je u listu — direktor i glavni naš urednik svu noć lumpovao, i sad, pijan kao zemlja, spava, i ne zna ništa ni za sebe, a kamoli za list“.

A tako isto mu nisu verovale ni za ono da će prodati čifluk.) Ta noć je, dakle, mirno prošla, ali je Tašanina radost ipak kratkog veka bila.