Upotreba reči noći u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

rado spominjem ta tri dobra dana, to nekoliko srećnih trenutaka; oni su meni ono što je putniku, koji je u mračnoj noći zalutao, oganj što izdaleka tinja... Noć je tamna, prostorija pusta...

to sve pregledao, okrete se meni: — Ikona po sebi nije lepa, nije ni srednje izvedena, ali onome koji je duge dane i noći u mračnim svodovima vlažnih gradova provodio, e, tome srce razdire...

A meni ostaje samo želja da u ovakvoj bajnoj noći, misleći na moju preminulu sreću — dušu ispustim... Posle se skoro nikad i ne razdvajasmo; naše dve kuće postadoše

“ Tako on govori, a usne mu drkću od ljutine. Kad je bilo oko pola noći, on ode. Ja nisam znala šta će on da čini, ali sam videla da on u sebi nešto strašno sprema.

Ta ni u najrodnijim godinama nisam videla toliko slatkiša, kolača i pečenja, kao baš te nesrećne noći. „Grlice, jedi!...“ reče mi Aleksa nežnim glasom.

To su moji drugari, koji će nad mojim grobom kao ostavljena siročad procvileti... Posle pola noći diže se Aleksa da ide. „Kuda ćeš?

Vidiš kakvo je vreme: ne zna čovek šta nosi dan, šta li noć“. „Al’ zašto ideš svakad u po noći? Zar nije bolje da dočekaš dan?

još užasniji nego java: idem ja kroz kikindske ulice, u krilu nosim sve najlepše jestivo što mi ga je one nesrećne noći Aleksa doneo, a za mnom jure sve neka gladna i iznurena lica, i kao pružaju ruke da mi na silu pootimaju hranu koju

Pogledam bolje, a to zmija uzdignula glavu visoko iznad trave, oči joj se sjaje baš kao oni mali svici u crnoj noći; posle se opruži i brzo kao strela prejuri preko puta, a po prašinjavome njenom tragu video sam nekoliko kapi krvi.

Ali ga nisam mogao odvratiti nego sam mu i sam pomogao u njegovome poduzeću... Kad je bilo pola noći, naši u kući već su davno pospali, u celome selu nigde jednoga glaska da čuješ.

Svuda nema tišina, noć, tama... Ja nisam strašljiv, ali te noći kosa mi se uvis dizala; oboje smo ćutali, svaki od nas bio je u svoje misli udubljen, samo isprekidano disanje i kucanje

i opet grobar što vam pečat na nadgrobnoj ploči čuva, uzdrhtalim usnama radoznalom slušaocu pripoveda: kako je jedne noći video sablast, utvaru, kakvoj ravne među živima nije našao... To beste vi!

Obradović, Dositej - BASNE

ko se je naučio iz mladosti plašiti, prolazeći tuda, vidi te seni, ili kakva psa da tuda protrči, ili mačka kom se u noći sijaju oči, ili koji istrunut krst gdi se sija i plamti: onda ti mu se užeže mečtanije i uzbuni krov, užas napadne na

„Dobro, kad je tako, a ti hajde sa mnom; ja ću ti naći gospodara u našem selu koji će te dobro hraniti, samo da mu u noći od lupeža kuću čuvaš.” „Niko mu je od mene neće bolje čuvati”, odgovori kurjak. I tako pođu.

53 Mačak divji i petao Divji mačak uhvati petla i kaže mu da hoće zato da ga ubije što on u noći viče i ne dâ ljudima s smirom počivati.

„Moje je pojanje ljudma u noći vrlo milo, — odgovori petao — „jer po njemu poznaju koje je doba noći, i kom je potreba — ustaje, a kome nije, on spava

„Moje je pojanje ljudma u noći vrlo milo, — odgovori petao — „jer po njemu poznaju koje je doba noći, i kom je potreba — ustaje, a kome nije, on spava spokojno.

Omrknu na polju i nađu veliki hrast, šupalj. Petao se popne na grane, a pas legne u šupljinu za prenoćiti tu. U noći, petao po svojim običaju zapoje.

| 102 Kosu kavezu Kosu kavezu ne hoćaše obdan pojati, no samo preko noći. Upitaju ga zašto to čini. „Obdan pojući, uhvatili su me,” — odgovori on — „zato sam se od tada naučio pameti.

Mnoga se u mesecu tamna mesta vide, ništa manje on nam veliko dobro čini kad nas u noći prosveštava. U samome suncu črez na to priugotovljena orudija vide se neke maće, no zato niko neće reći da je sunce

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

ĐAVO NA SELU 1. Spavam na tavanu štale, u crnoj noći, u slami Koja miriše na njenu kosu i vrat, i biva Tesno u ovoj gorkoj nesanici i tami Dok nebom vetar nosi ploveće

Kuvar na pekara sikće, rakidžija na vindžiju palaca, u danu crnjem od noći poljubac mi pruža verna ljuba, prepun zmijskih jezika i zuba, a o zmijama i da ne govorim!

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

Kad — jedne noći nestane sviju čamaca što su bili s naše strane na Savi! Docnije čuo sam da su Nemci za jednu i tu istu noć, od vlaške

Dođe u Bogovađu, noći, ni Hadži-Ruvimu ništa nije hteo, da se ne bi čulo i da ne bi moj otac i Birčanin pobegli. Birčanin Ilija, moj otac i

Zovemo ga mi više puta, a on niti dolazi niti šta odgovara. Jedva u tri sata noći dođe. Naopako ga došao! Kako dođe, poče pitati: „Šta je to, i šta hoćete vi?

Al̓ u neko doba noći dotrča stražar, izbudi nas i kaže da izgore Valjevo i mloge puške pucaju. Ustanem ja i pogledam: Valjevo doista gori!

onda Poreč-Alija zapovedi, te se sve kuće oko njegove kamene avlije popale, da bi puškama plac učinio, i tako se na noći čini da se svo Valjevo u oganj pretvorilo. Sad ja zapitam Živana buljubašu: „Šta ćemo sada?

Te noći, kad smo se tukli na Valjevu, vidili smo s brda svo nebo crveno na Rudniku koji je Karađorđe i Janko Katić zapalio, i to

Time oni mene poplaše, što ne znadu gde je Crni Đorđe. Vratimo se zajedno kod zbega u Klještevici i tu noćimo. Ja te noći prepišem ona pisma i dam kopije da oni Crnom Đorđu dadu, i tako ja opet dođem u Šabac.

To je bilo u ićindiju kad su pošli, baš onaj dan kad su naši razbijeni, 18. aprila. Kad bi oko 4-5 sati noći, ali stric dođe. Čudim se ja kad pre dođe moje pismo do njega, kad li pređe on dođe, i reknem mu: „Kako dođe tako brzo?

— On na to reče: „Stavi malo!” i dade mi 50 dukata. V Ja zovnem Čardakliju i u dva sata noći 1. septembra meseca 1804.

I tako ti mi duplo platimo i u dva sata noći pođemo iz Fokšana do prve pošte pobrzo terajući. Dođemo od Fokšana na prvu poštu.

Sutra predanimo. Dođe opet jedan činovnik oko jedan sat noći, i kaže: „Uzmite vaše bumaški i pođite za mnoju”. Mi uzmemo prošenije i polnomoščije sa sobom i pođemo za onim

Tu se poiskupismo i čuvamo, da ne bi Turci u planinu u roblje udarili. Kučuk-Alija se u Vrbici zanoći. U dva sata noći povika jedan iz njegove vojske: ,Aj, čuj Srbine: odoše Turci putem na Pločnik̓ (velikim drumom). Mi potrčimo.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

— upitaće jedan. — Jest ja — odgovori drugi. — Mora da ih je nešto poplašilo. — Oko neko doba noći — reći će jedan — stade ti uktanje mojih svinja, pa bež̓ kući kao da ih neko juri.

Nisam ono čudo video nikad! Tolike noći prolazio sam i preko raskršća i preko groblja, pa ništa... — A šta je to bilo?

— A šta je to bilo? — počeše ga zapitkivati i i skupiše se oko njega. — Eto šta!... Pođem ti odavde u neko doba noći, pa hajde, velim, preče je, te udarim preko livada... Čujem krive se goveda — jest, bogami, neki đavo!

Lepo se pomole bogu, pa onda zasednu za sovru, prizovu bogme i svoje starešine, pa se tu gosti i veseli do neko doba noći. — Jes̓, bogme, gospodine! — opet graknu Vučevčani. — Bio sam baš mlađi pisar kod pokojnog Vula Ivića, kapetana.

Po crkvi beše sve ispreturano i uzorvano; tri dana i tri noći čitali su tri popa bdenije dok se crkva opet očistila.

Sreja samo što ne plače od muke. Oko neko doba noći raziđoše se svatovi od kuće Srdanove. Sreja i ono momče otišli ranije, jer im valja čitav sat 'oda prepešačiti do sela

da mu se osvete što im je mnogo puta štošta zakinuo; kako su se dogovorili da ga najpre poplaše da ne izlazi nikud one noći, pa mu onda ponudili vrljike, kako je on pristao; kako su oni za noć prevukli sve vrljike od njegovog čajira i prodali mu.

Pupavac se nikako i ne odvaja od advokata, nego sve za nj. Tako je veselje trajalo do neko doba noći pa se raziđoše. Sutradan sedeli su oko podne u gostionici »Kod jablana« advokat i Mojsilo Pupavac.

Tu se već videlo da mogu malo i Simičine kočije juriti. Bilo je već neko doba noći kad stigoše pred meoničku mehanu. Sava i Nikola uzeše svoje zavežljaje pa odoše naviše u selo.

Njih dva popiše unapred poprilično napojnice; a već sutra, kad se sve svrši — biće još. Bilo je već prevalilo po noći. Učitelj Nikola umoran, spava uveliko. Dok stade lupa na vratima školskim. Lupa — rekao bi, sad će vrata istaviti.

Tu su se metale puške uza svaku zdravicu. Večera beše davno prošla. Neko je doba noći. Gosti se vesele pred kućom. Mesečina kao dan, leto, milina ljudma sedeti. Neki htedoše da idu.

SIGURNA VEĆINA (SAN JEDNOG MINISTRA) Sednica ministarska trajala je do neko doba noći. Na dnevnom redu bila su pitanja o »prethodnim merama« koje bi mogle osigurati vladi izvesnu većinu na novim izborima.

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

I što je on nju više gušio, tim jače je ona izbijala, jurišala na njegovo srce i borila se s njim po čitave dane i noći. Tu beše detinjstvo, i pažnja, i ljubav njihovih roditelja, i one slatke i mile uspomene.

Senke drveća behu ogromne; čak i senka čovečja beše već kao grm... Od Drine je pirkao svež povetarac. — Evo noći!... Hoćemo li kućama? — viknu jedan. — Možemo! — reče nekolicina. — Hajde ko hoće!

Ali to nije glas ni čovečji ni životinjski... to je glas tavne noći: dubok i tavan, i neodređen i silan, i tajanstven; glas koji te razdraga, ali ti od njega i pamet stane, i krv se

Prvi put, te noći, dahnu on dušom... Mesec mu osvetli šumu, a njemu kao da svanu. Zastajaše ovde-onde ne bi li našao kakvu putanjicu da se

Lebdeli su nad posteljom detinjom. A ono u vatri, bunca i ne razbira se. Tri dana i tri noći nisu ni Aleksa ni Petra odmakli od postelje. Četvrtog jutra dete bogu dušu. Jedva dišuće, kao mišić.

PAUK Napolju tužno jauče vetar kroz ogolele grane i kiša sipi... A pomrčina kao u paklu. Po takoj noći ni hajduk ne hodi; niko koga nevolja ne goni neće maći ispod svoga krova; i sami pas traži kakvo bilo sklonište, pa tu

On beše svaka njena misao. Povučena u samoću, ona se razgovarala s njim i dneve i noći. Ona je znala da Stanko nije kriv. Ona je jedina verovala da on nije kadar učiniti tako gadno delo kojim ga obedaše.

Noć je bila tiha. Bahat njihovih nogu odjekivao je. — Bože, ja lijepe noći! — reče Zeka. — Lepa! — reče Nogić. — Šta li sam ovakijeh noći proveo sjedeći!... — Sad ćeš i više.

Bahat njihovih nogu odjekivao je. — Bože, ja lijepe noći! — reče Zeka. — Lepa! — reče Nogić. — Šta li sam ovakijeh noći proveo sjedeći!... — Sad ćeš i više. Nego, vala, imaće se kad i spavati, duga je zima...

Nije ni sam znao. A da je znao, on bi se drukčije s vama razgovarao. — Pa ko ti je kazao? — Onaj koji je one noći, kad je Lazar na Stanka pucao, video Marinka i Lazara kod Turčina, koji je slušao njihov razgovor i znao sve što će

On se seti one strašne noći kad je gorom begao... Seti se onih strahota, onog obamiranja... pa mu pođe kapa uvis... — On je tu!... On je tu!...

On mu gledaše otvoreno u oči, pa reče: — Ja ne jatakujem. — Šta ne jatakuješ — poče Ivan i zadrhta — kad nema noći a da ti sin u kuću ne dođe! — Moj sin dolazi u svoju kuću. — A... tvoji su zadrugari lopovi, dakle, je l̓?

Dučić, Jovan - PESME

270 ČOVEK I PAS 271 CRNA PESMA 272 SRCA 273 PRIČA O JAKOM 274 NA STENI 275 MALA PRINCEZA 276 VEČERNjE 277 JEDNE VEDRE NOĆI 278 DUBROVAČKA JESEN 279 RAVNODUŠNOST 280 LjUBAV 281 DELO 282 PREHISTORIJSKA LjUBAV 283 PROLETNjA PESMA 284 VEČERNjE

Teška je, beskrajna, večna tuga njena Na domaku noći, tišine i tame. Pred vrtovima okean se pruža, Razleće se modro jato galebova; Kroz bokore mrtvih docvetalih ruža

Besmo tako tužni; nas tištaše tiho Isti jad bez suza i bol istovetan. Mrak bolesne noći zasipaše prahom Platane po vrtu, jezero prozirno; Naša srca behu ispunjena strahom Tuda, gde sve tako umiraše mirno.

U ovaj novembar čamotni i sivi, Ne postoji Život drugde neg u Smrti. AKORDI Slušam u mirnoj ljubičastoj noći Gde šušte zvezde; i meni se čini Da često čujem u nemoj samoći Pevanje sfera na toploj vedrini.

I mnogo puta, u jutra, bez moći, Prenem se kao iz olovnih uza: Ja ne znam šta sam snevao te noći, Ali mi oči mutne, pune suza. TIŠINA Zaboravljen predeo u proplanku dugom, Obale pod teškom tišinom i travom.

Zašto tako šume? Žuti mesec sporo zalazi za hume, Daleke i crne, kô slutnje; i snovi U toj mrtvoj noći pali su na vodu, Kô olovo mirnu i sivu, u mraku. Jablanovi samo visoko u zraku Šume, šume čudno, i drhću u svodu.

Jablanovi samo visoko u zraku Šume, šume čudno, i drhću u svodu. Sam, kraj mirne vode, u noći, ja stojim Kô potonji čovek. Zemljom, prema meni, Leži moja senka.

A kad stari klavir dirne rukom lakom, Biće zvuci crni: činiće se svakom Kao da prah noći pada po salonu. ČEŽNjA Nebesa su prazna; nemo veče slazi, Negde u aleji zadnji zračak blista, Venus arhaička sama

Prenula se naglo sva dvorana ova: Svak oseti da je tude u samoći Gladijator jedan umro ove noći, Mlad, srušen, i ranjen već dvaest vekova. ZAŠTO?

Dok blisnuše nebesa u času, I šum čudan prođe po samoći, Miris lipa dolinom se rasu: Jedna duša minu posred noći...

Sve kipi u meni, kô plima kad stiže: Kao sad da postah! Dokle zvezde brode Jedne bezimene noći, pored vode. KRAJ MORA Iz Boke Lav kameni jedan iz mletačkih dana Ozbiljan i mračan još na trgu sedi, Na obali

NOĆNI STIHOVI Kod Svetog Jakova u Dubrovniku Ja volim noći, njine mutne zbore, I njine tišine, i njine oluje; Njine crne reke kada setno huje Svoju pesmu tamnu i dugu, do zore.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Te noći ja sam s majkom proveo u krevetu sedeći, i ovo je ukratko moje sećanje i — naš razgovor. Pre dvadeset godina bio je moj

Momci šiju gunjeve u svojoj odaji, a Stojan se izvalio u seno pa hrče kao da je po noći. Moj otac još isto onako sedi, ne miče se.

Na jedno po godine poslije toga naprasno se razbolje pop, zakovrnu odjedanput, i već mu se čini da neće ni noći živ dočekati, pa zove Ninka, Aksentija Smiljanića, Stanoja Gluvića i kmeta.

Već je pop mislio da povede riječ o tome s narodom, ali se opet desi nešto što promijeni naše račune. Te noći dođe u našu okružnu varoš vladika. Neću vam pričati šta se tu sprema, ni onu trku i urnebes od popova.

Bilo je pre jedno nedelju dana. Pô noći se bilo približilo, i vampiri su čekali da se minutna skazaljka na sahatu pomakne za jedan čeperak, te da digne

Ali što se mora — mora! dakle, one noći, jutra, koji li je đavo bio, ja sam se mislio i tvrdo sam odlučio da nije pošteno od mene igrati se njome kad ne smem

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

Toplo mi je zdravo — reče Jula, pa zatvori prozor, i leže u krevet, ali ne sklopi oka i ne zaspa cele te noći. A i šta će joj spavanje i san kad ovako budna lepše sanja. A i Šaca se brzo nađe kod kuće.

od kojih je sve jedna od druge bolja za jelo; a njima će posle prekraćivati ukućani vreme u doba kratkih dana i dugih noći.

— Dobro doš’o, Nićo, — dočekuju radosno ukućani i skidaju mu i kabanicu i doroc. — Ala da pasje noći, tane mu gosino! — veli Nića. — Taman za lopove!

da pišem knjige, k’o što duvam sad u rog, — pa da napišem čuda i pokore seoske, pa tri đakona da čitaju tri dana i tri noći, pa da im još pretekne! Utubi to, gazda-Pero — veli Nića, na kom se već moglo osetiti dejstvo vina iz Tocilova podruma.

Ni onaj najduži letnji dan nije im se učinio tako dugačak kao ovo nekoliko kratkih jesenjih dana. Pa tek noći! Kako su im noći duge bile koje su provodile u premišljanju i jedna i druga popadija!

Pa tek noći! Kako su im noći duge bile koje su provodile u premišljanju i jedna i druga popadija! Gđa Persa je bila nestrpljiva kao udavača, a besna

— veli umorna od silne praske i već malaksala i salomljena, tako da je već budila sažaljenje — mož’te sad ako ćete tri noći, kad ste natrefili na ludoga Ćiru!

Te noći, tako uz gajdaša, izduvao je veseli Nića bokter hiljadu i nekoliko stotina sati. Sreća te je sve po selu spavalo kao pok

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

Pa, kad dođe kod Taje ne samo što mu ne da ništa, već ga tera od sebe, izgura iz njegove sobe te on mora napolju da noći... A često i bije ga. Svi su se nadali da, kakav je bio pre Taja, da će on varošanku odmah oterati od sebe.

— Oh lele! Oh lele! — Uzmicao bi Taja uplašen i obilazio oko ulaza. I tako cele noći dreždao. A opet, uvek mu je milo bilo kad bi se ona na njega odobrovoljila, te ga pustila unutra, kod sebe.

preostalog vina, rakije, da bi ga posle mrtva pijana ostavili te da tu, na ulazu, ničke leži i valja se do gluho doba noći... Pa da ili natrapa na ulaz i iziđe iz groblja, ili se zabatrga međ grobove i tu prespava.

— — — — — — — — — — — — — I kad nije pijan opet luta. Naročito kad nastanu noći s punom, jakom mesečinom. Tada ne peva, već viče i igra, igra, spram mesečine.

— Kako vam grad tada dođe mali, mali; samo se crni. Gledam, pa iako je noć, sve vidim. — Pa šta radiš tamo sama cele noći? — plaše se one od nje. — Ništa — produžava. - Ne li tada berem bilje? U gluho doba, kad gora, voda, sve se smiri...

Kao da više, povrh varoši, po brdima, okolnim selima nisu bivale one tihe, Sigurne noći kao pre. A i danu, svakog dana, imalo je po nešto novo. Vidari, gatari na sve strane počeli da niču.

je bilo, kada odjednom — bilo ludi Stevan, Marko, Copa i drugi — počeli u gomilama noću da se vuku, tumaraju i cele noći idu po turskim maalama derući se ludo, kreštavo, iz sveg glasa: — A, Turci! A, vuci! a, a! ...

I to ona jesenska, mutna, krupna kiša. Takve jedne noći, kad se, sem te kiše i gustog mraka, ništa nije videlo zakucaše na našu kapiju noćni čuvari.

Nikad, ništa! — kao izgovarajući se, što ga toliko nadgledaju, govorile bi. I tako bi one cele noći presedele oko njega mrtvog, osvetljenog, pazeći, čuvajući ga i čekajući da dan osvane, da dođu muški, dovedu popa da ga

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

vreme da javno napijaju zdravice i javno iznose slike kraljevih sinova” A suton je lagano obavijao Beograd i mir plave noći spuštao se na bežanijsku kosu kad je Jurišić stigao na železničku stanicu.

svom onom neuporedljivo snažnom i drhtavom strašću raste, širi se, izbija u punom besu ove neobične, ove lude zvezdane noći kad je pena i krv uzbunjivala oslepljenu maštu do pomračenja svesti i kad je atmosfera, čudna, puna neke panterske

A u bateriji, koja se odmarala, vladao je onaj mir smrti i samo se čuli oni fini šumovi noći. „Neba mi moga — mislio je Jurišić koji nije mogao spavati — sav mu je izgled čoveka koji je stalno u snu čulnog

I tu noć je Hristić mučno proveo i nekako je sve drugče bilo te noći nego što je on očekivao. I ona ugodnost tako nekako neprijatna i tugaljiva zato što nije zaslužena, i brižna lica što

ono što se desilo od onog kobnog akta na frontu, u onom sklonitom mestu pored velikog drveta, mučilo gaje te najcrnje noći y njegovom životu, grizlo ga, grebalo kao mačjim noktima, pa je zmijski gmizalo duboko u njegovoj duši kao u nekoj

“ I ona nezapamćena noćna borba, oni juriši i onaj krkljanac koji se lepo čuo iz previjališta one noći kad je osetio potajnu radost što nije tamo u onoj opasnosti, ali kad mu je prvi put sinula misao da se ne posumnja u

ponude po bolnicama, u vozu i svuda kuda je prošao, sve, sve što se desilo od onog nesrećnog večera razdiralo ga one noći do pobesnele užasne neizdržljivosti... Ali su dani prolazili i Hristić se postepeno stao stišavati.

Ali su dani prolazili i Hristić se postepeno stao stišavati. Ono oštro trnje u grudima nije ga više bolo kao one prve noći i svakog dana padali su mu na um neki novi razlozi koji su ga uveravali kako se on i suviše odužio.

Ponekad, pošto čuju o kojoj većoj pobedi, oni iskupe svirače, pa im ona ciganština po cele noći škripi i drliče, a oni drže zdravice hrabroj, neustrašivoj i nepobednoj vojsci, najizdržljivijoj na svetu, i razbijaju

je li moguće da je ona, ovu ovde istu rugobu tako mnogo volela, da je zbog nje patila, preturila toliko neprospavanih noći, čeznula i brinula za njom, ljubila strasno. Ili je sve to bila samo jedna glupa, nepojamna zabluda.

Te iste noći, po najcrnjoj pomrčini, pošto pokida i pobaca one zavoje s noge i spakova stvari, Hristić, bez zbogom, otputova na

Kažem jurnjave, pa samo korzo, i šepaju, tako šepaju Do neko doba noći. — Tako je, tako je, — potvrđuje opaka baba. Tako i ona moja propalica. — ...

Afrika

23,52 S „ 26,28 Z dužine, 311 milja, oblaci, mirno, vetar ISI 16 „ 19,00 S „ 17,51 Z dužine, 308 milja, vedro, talasi u noći, more mirno. 17 „ Dakar. Jedno veče puno uzbuđenja. Pred njim dan vreo koji upija svu plavu boju neba i mora.

I bila je već sasvim noć kad se približismo Konakriju, glavnom mestu francuske Gvineje. U noći brod se nije smeo približiti obali, i zaustavio se na dva-tri kilometra od nje.

Čak i u noći se oseća čađ pod rukom, gde god se ova spusti. Prilazimo nekoj vrsti ogromnog mola podignutog na koljima, osvetljenoga

Pus-pus su kolica na dva točka koja vuče po jedan urođenik. Sve ovo daje ovako u noći apsolutno utisak pola naših makedonskih varoši na jezerima, a pola kineskih varoši na filmovima.

večera od onog kada sam se ukrcao u Marselju posetio me je Vuije, da mi kaže da je grom koji je udario pre neku noći pogodio u prednji most lađe ostavivši jasan trag, da je dan ranije brod zato svirao tri puta sirenom, prolazeći pored

Miris šume u noći na lim, na voće, na kože zverinja. Vuije kaže: „Miris afričke noći!“ Vlažna, teška zapara kao da se puši oko nas;

Miris šume u noći na lim, na voće, na kože zverinja. Vuije kaže: „Miris afričke noći!“ Vlažna, teška zapara kao da se puši oko nas; svetleće mušice na nekoliko metara trepere neodređeno rastopljene u ovim

trula iznutra i sagorevajući lagano, proždirana vrelinom i elektricitetom, kao kakvom strašću, izgledaju samo u noći fantastično providna i zažarena. Neka od njih, zahvaćena sasvim plamenom, gore kao buktinje.

Toliko je njegovo nedovršeno voznesenje glasom bilo jedna stvarnost u ovoj noći. Iskrcasmo se pod samu ivicu šume. Vazduh je, iako bez sunca što bije u teme, još uvek topao, a voda samo neznatno

Kako se ne uzbuditi onda tim! Stegnutog srca, kao deca u noći, ja osećam skoro nelagodnost od ovog džinovstva u prirodi.

jer je bilo drago nemati tajni pred njegovim sedim kosama, ostao je na drumu Afrike, usred ogromne prašume pune ptica, noći i zverstva, a mene nagovorio da produžim dalje u groznice, u zmije i u savane!

Ja i sam osećam svežinu, jer čim se iziđe iz pojasa prašume u savanu, razlika je između temperature dana i noći vrlo velika. Iz jedne od koliba dopire pevanje praćeno od više zvučnih instrumenata. Lupamo.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Obično bi imao kosu osedelu. Oni, koje bi zatvorili tamo, počeli bi, već posle jedne noći u zatvoru, da lupaju u vrata, da zovu profoza, da kukaju i leleču.

Bio je sam samcit u zatvoru i jedva se dovukao do stoca na kom je sedeo, cele te noći, mučen od nesanice i skakanja pacova i mišje cike.

Činilo mu se da ga hiljadu igala bode u oko. A da mu u temenu gromovi pucaju. Gospoža Kumrija slušala ga je, u noći, kako škrguće zubima, i, mada supružnici nisu govorili, ona mu je, ćutke, dodavala obloge sa sirćetom, u mraku.

A deca bi otišla na spavanje, oterana rano, i legla bi, u mraku, šapćući jedno drugome, žalosno. Posle bi, u noći, katkad, dolazilo i do plača dečijeg, gorkog. Krila su to od matere, kao da imaju mater tuđu.

Uzalud uzimaju i svoju decu na krilo. Uzalud ih miluju po kosici. Uzalud se dozivaju, nemo, u noći. To njihovo dozivanje ostaje bez glasa i oni ostaju ležeći, jedno kraj drugoga, nepomično.

A koja će proći, kao što prolazi, u letnoj noći, nepogoda. Kad budu krenuli u Rosiju, sve će se to u familiji zaboraviti.

Kirasir je bio razmestio svoje husare da spavaju na vratima. Tercini je bio veseo, te noći, i smejao se Isakoviču, iz glasa.

Isakovič je bio rešen da beži, pa i da mre, ako treba. Teško mu je bilo, u tom moru baruština, u noći, da se oseća tako usamljen, bez ikog svoga.

A još se toliki spremaju, da pođu. Stalno, tako, lutamo, u nekoj noći, iz koje, nama, izlaza nema. Rakosavlevič je, s početka, tešio svog sunarodnika, ali kad ču da je Pavle pobegao iz

i u predvečerje polaska, da odustaje od puta, da neće ni da vidi, kao saputnika, neku žensku, da će krenuti, iduće, noći, sam, na konju. Trandafil ga je obavestio da je sve udešeno.

manevara, kad su, imperator Francisko, i imperatrica Marija Terezija, dočekani u Budimu, Božič se, jedne noći, bio napio, i nešto brbljao o tom, da bi on davno bio potpukovnik, kad bi samo jednom mogao da opipa caricu, za

Najzad je i dan polaska osvanuo. Dan vedar, topao, u suncu. Isakovič se, tog jutra, bio probudio, rano, bolje reći, te noći, uoči polaska, jedva je i oka sklopio, pa je razmišljao, šta će i kako će.

Teodosije - ŽITIJA

i grleći ga ljubazno ga sa suzama celivahu, tako da su od radosti zaboravili toliku udaljenost mesta i tolikih dana i noći trudna putovanja, jer dobiše što su želeli.

Kakvim li svetlim odeždama nas da obuku kada su sami u žalosnim i mračnim odeždama? O, pira noći ove, puna veselja a ujedno i prevare, makar se i kaže: „I odobri lukavstvo, prevaru“ kojom Jakov prevari Isava, uzevši

O, čaše tvoje, gospodaru, koju si nam služio, pune meda ljubavi, što nam je gorče od žuči spremala! O, noći u koju zaspasmo, po Jovu budi tamna, i da se ne ubrojiš u noći obasjane mesečinom! O, mi, od nemudrih bezumniji!

O, noći u koju zaspasmo, po Jovu budi tamna, i da se ne ubrojiš u noći obasjane mesečinom! O, mi, od nemudrih bezumniji!

I jedne od tih noći javi mu se prepodobni Simeon čudesno, hodeći sa nekima svetlim, preslavno ukrašen neiskazanim lepotama, i sa

“ Prišavši ka časnome grobu svoga prepodobnog oca, u noći nasamo reče mu: — Evo svi mi, narod tvoj i deca tvoja koju ti je dao Bog, u tvojoj crkvi sabrani čekamo tvoje

“ I odmah uverivši se od Boga rečenim od Duha Svetoga u duši njegovoj: „Spas tvoj sam ja“, — brzo, još za noći, krete na put.

I tako u strašnom stenjanju zadobi nevidljivu srčanu ranu, i te noći naprasno ispusti duh. A oni ratnici koji su od njega bili sabrani, videvši njegovu brzu pogibiju molitvom svetoga,

Da bude opet živ današnji dan do noći koja dolazi, molim tvoju dobrotu, u koji ćy moći ukrasiti ga anđelskim i inočkim obrazom koji je želeo.

Svečanost je bila velika, i veliku ljubav i veselje car zbog svog zeta priredi. Te noći u snu, u liku svetoga, anđeo Božji nagovori cara da da svetoga i da bude odnesen u zemlju naroda svojega.

A besi putem maštarija strahoviti klopot tvoreći i po noći vičući često napadahu na nj. Čas dolažahu kao da vuku sa sobom onu zmiju, koja razjapljivaše čeljusti svoje a oni

zmiju, koja razjapljivaše čeljusti svoje a oni govorahu da ga proždere; čas kao da mu sestra dolazi javljahu mu se i u noći plačući govorahu: „Brate, brate“ po imenu ga zovući, „izađi, gospodine brate, izađi i primi me u pešteru, da Me zveri

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

U oglasu oglašujemo i proglašujemo ovo: Prošle noći, kad smo se peli na orah da skinemo mjesec, čiča Trišo izgubio je džak i mačka, i to džak na mačku i mačka u džaku.

Poznao sam ih po glasu. — Brate moj slatki, treba odavde što prije da bježimo — reče jedan od njih. — Ovamo svake noći dolazi Žućo pas da juri krčmareve mačke. Na te riječi meni se sva koža naježi.

Kako rekosmo: na nebu su već treperile prve zvijezde, treperile su da ne bi zaspale u tihoj ljetnoj noći. A kad bi neka od njih zadrijemala, ona bi se omakla i razrogačenih očiju kliznula niz glatko nebo.

! — Jesam li ja kazao: ko je moj, blizu rupe stoj! — začu se iz najmračnijeg ugla gunđanje nekog sta-rog miša. U toku noći još sam tri-četiri puta pokušao da se popnem do slanine, ali bez uspjeha. Sve se završilo s velikom larmom.

u vodu, neki mu seoski miši sutradan dojaviše da se u čiča-Brkinoj kući pojavio neki konj koji lovi miševe i čitave noći kaska po kući. — Šta bi to moglo biti? — začudi se Miš prorok. — Moram poći da to izvidim.

plotom pored Brkine kuće Miš prorok pronađe uveče miševe Slaninka i Brašnova, koji mu ispričaše da su još prošle noći pobjegli iz kuće pred nekim konjićem koji skače na miševe.

Mačak Tošo ukraden je ispred moje krčme one noći kad smo ja i čiča Trišo vidjeli tri mjeseca: jedan na nebu, drugi u rijeci i treći u prozoru.

Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE

obigra Glavni je Neko uđe bez kucanja Uđe nekome na jedno uvo I ne iziđe mu na drugo Pečen je PEPELA Jedni su noći drugi zvezde Svaka noć zapali svoju zvezdu I igra crnu igru oko nje Sve dok joj zvezda ne izgori Noći se zatim među

su noći drugi zvezde Svaka noć zapali svoju zvezdu I igra crnu igru oko nje Sve dok joj zvezda ne izgori Noći se zatim među sobom podele Jedne budu zvezde Druge ostanu noći Opet svaka noć zapali svoju zvezdu I igra crnu igru

igra crnu igru oko nje Sve dok joj zvezda ne izgori Noći se zatim među sobom podele Jedne budu zvezde Druge ostanu noći Opet svaka noć zapali svoju zvezdu I igra crnu igru oko nje Sve dok joj zvezda ne izgori Noć poslednja bude i zvezda i

Ršumović, Ljubivoje - JOŠ NAM SAMO ALE FALE

Iznad kuća, preko crnog crepa tad nastaje jurnjava akrepa. Cele noći traje lomatanje, neozbiljno za moje shvatanje. Sa petlima splasne njihov zanos, i vampiri beže navrat-nanos.

Nušić, Branislav - POKOJNIK

Hoćeš li mi verovati, tata, da ni o čemu drugom ne razgovara, kad joj odem, do o prvoj bračnoj noći. Samo o tome, samo o tome; a uz to se još prenemaže i uzdiše.

(Šapćući joj.) Pravo da ti kažem, ja se ne slažem s tim da obučeš onu belu svilenu pižamu prve bračne noći; ja sam za liht plavu košulju. VUKICA (ocu očajno): Eto, kažem ja! SPASOJE: Šta to?

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Kod Isaijine kuće setih se našeg zvonjenja u noći i bi mi lakše. Osetih, kao da je Rašida na neki način pored mene. Nje, nije bilo ni na trgu. To znam.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Velika radost od armicijaša, zna da Čamča vina ima. Sad armicijaš ponudi Čamču da ostane preko noći, s kolima zajedno, i da društvo pozove k njemu. Čamča ne dâ, opiše mu svoje drugove, pa će s njima da izredi komediju.

Pa vidiš li se kako žalosno izgledaš? — Kad noću moram na nogama biti! — Ne moraš baš cele noći. Pred zoru lađe već odlaze, možeš leći, pa za dvojicu-trojicu bekrija ne moraš na nogama biti. Ali tebi se to dopada!

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Šumi i huji baruština iza mraka. Sjaj mesečine pođe sa nje, pojavi se nad pomrčinom, prođe i nestane u noći, što mokra ulazi i odlazi, ulazi i odlazi jednako, zaobilazeći ga i vlažeći mu ogromne grudi i trbuh, vruć i podbuo,

U noći, pak, čekao ga je pakao. Njen zagrljaj, njeni bezumni napadi, njeni dugi, neumorni prsti. Njena lepota, kraj vatre, nadzemalj

Sve je bio svršio. Čim je uzjahao, vrativši svoju ćerčicu, sav umor od poslednjih neprospavanih noći, od spremanja i jahanja, sede mu kao za vrat, na konja.

Ni te noći pod vedrim i tamnim nebesima, ni ti voćnjaci koji se osete tako u mraku i mirišu negde u blizini, ni taj lavež pasa

stvari od stakla, ili zlata, niti povesti kravu ili tele, oni su ipak videli bezbroj sjajnih stvari što su treperile u noći, krasne i vanredne.

Većina ih, u ovom kraju, dotle nikad nije ni bila. Doživeše tako čitava čuda u noći. Svi koji su prošli žbunje oko logora, prođoše i vrtove i zidine oko grada.

mumlanjem, jaukanjem, rikanjem i rzanjem, kalamburima, sastavljenim od svakojakih glasova što su ih čuli po danu i po noći, kod svoje kuće. Ponavljali su fijuk vetra, kas konja, a osobito poj petlova.

Činjaše se trezan i spokojan, i svet, koji je te noći dugo bdio iza zamandaljenih vrata, propuštao ga je, u nedoumici.

Tako mu se bar, u prvi mah, učini. Pred rastankom sa mužem, beše sva podnadula od neprekidnih ljubavnih noći, neprospavanih i nemirnih. Sva uplakana i uplašena da joj se neće vratiti, ljubila je muža, bez stida i nesito.

Pa i to, da ona plače sad, svake noći, jer ima zle snove, i da joj se muž javlja, kao mrtvac, u strašnom obliku žaba, zveri, i pacova.

Kad je govorila sa njim, govorila je sasvim druge stvari. Govorila mu je o noći, koje se boji, o mraku, u kom je hvataju strah i priviđenja. O mladosti, koja je prošla.

I, naročito, bez ikakve nesreće. Sasušen od žudi, sanjajući svake noći, u bestidnim snovima, tu ženu, on je nikako nije želeo na dugo.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

Ljubavna žudnja, izgovorena šapatom pod okriljem tamne noći deluje moćno: „Mrak mrači, put puca, nebo ječi, zemlja zveči, streha njišče, voda huči, gora puči.

Da bi se postigla tako željena plodnost, preporučuje se i ovo: svekrva treba da opere mladinu košulju posle prve bračne noći, a vodu od pranja da prospe ispod rodnog drveta.²² Za plodnost se koristi I ritualno kupanje.

⁴ Negde se veruje da još prve bračne noći, pre nego što mladenci legnu u postelju, muž treba da raskopča na nevestinom odelu svako dugme, kopču i vezicu, da se

da ide iz kuće noću, po zalasku sunca a naročito u „gluvo doba“, odnosno sve do zore, do prvih petlova, jer za vreme noći „svaka nečastiva sila ima vlast, i može nauditi čoveku koji se u to vreme nađe“.

²² A ako, pak, majka želi da joj dete „vidi po noći isto kao pro dan“, onda bi trebalo da ga zadoji mlekom od kučke.

cijelu noć, kad im se zadrijema, smenjuju se, tako da je jedan dio uvijek budan jer se vjeruje da se porodilja za sedam noći od porođaja mora čuvati, inače bi djetetu vještice ili zli dusi mogli nauditi.

“ Tih noći od „dežurnih“ rođaka i prijatelja „ne smije ni jedno zaspati: jer drugi jedva čekaju da ga ogare, ili da mu prišiju

U Hercegovini tri sirote devojke ceo dan preposte, a potom u gluvo doba noći opletu uzicu od vune dobijenu od crne ovce bez belega. Ovom uzicom dete valja da bude opasano, pa će preživeti.

Od te vune gola trudnica u gluvo doba noći izatka pelenu kojom će se dete, za čiji su život roditelji zabrinuti, pokrivati.

). Ako se majci u Gruži ne drže deca, ona bratimi kovača da joj on, nag u gluvo doba noći, skuje amajlije u obliku motike, budaka, noža, srpa i sl.

Kujundžija u gluvo doba noći skuje detetu „tilsum“ koje ono uvek nosi na kapi kao zaštitu. Na Kosovu kao amajliju koriste samotvornu britvicu (cela

Pelene koje su babice preko noći zarazile prvo se dobro istresu, a onda se sunčaju ili podrže iznad vatre na ognjištu.

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

blago primi roba, da mu sama gospođa carica umornom doda vode; da, dokle hajka za njim napolju hara, rob mirno prospava noći na dvoru cara.

dveri kroče vlastelinke, gospođa carica ili carske kćeri, neka ih sveštenici vrate i neka im arhijereja svita deset noći pokajnice čita.

Za kaluđera kome svake noći na san dolazi kako leti o desnuju ljutog zmaja kroz goru koja zvezdom rominja, a pod krilom mu, ukradena, odnekud iz

ZA MARIJE MAGDALENE Care Dušane, tražim pomilovanje za žene kamenovane, za njine saučesnice, pomrčine noći, za miris deteline i granje gde su pale opijene kao prepelice i šljuke, za njine živote prezrene, za, neudostojene

vodenu travu i okreke, kuda se šuljaju belouške zmije, gde se kote žabe i punoglavci, i da se do grla potapa tamo pet noći, pa ako ga zmije i trave ne udave, da se u tamnicu memljivu baci, da grki pelen umesto hleba jede, da mu kuvaju

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Iznad sirotinjskih predgrađa iznikoše preko noći, poput čudnih cvetova, dugačke motke za sušenje rublja. Povezane međusobno žicom, ove tetke današnjih televizijskih

I tako, već smo se pretvorili u društvance muških osobenjaka kada jedne avgustovske noći slučajno dovedoh Veru. Bila je daktilografkinja prve klase i prekucavala besplatno moje žvrljotine.

Zauzvrat, Veri je prijalo da svake noći, u jednom dosadnom, provincijskom gradu, sedi okružena sa kakvih-takvih, ali, ipak, brbljivih mladića, kao jedina dama

Evropa, ta stara kurva! Nikada više neće biti tako blistava, tako koketna i uzbudljiva kao tih davnih noći u sirotom »Balkanu«, dok smo sričući prevodili raskupusani primerak pariskog Cahiers de cinema, star tri meseca...

I ne znajući, učinili su da nas mnogo gori prestigoše. Svih tih dugih noći, dok smo po ko zna koji put raspredali priču o Evropi, Vera je samo ćutala i pušila.

Lunjali smo neko vreme ulicama prateći jedni druge, u stvari, bilo nas je strah da ostanemo sami te noći u kojoj smo najzad postali odrasli — neopozivo pomireni sa sudbinom.

Plašili smo se za našu malu sestru i pitali jedni druge šta će najpre učiniti kada se posle dva dana i dve noći vožnje nađe na stanici Gare de Lyon. Kuda li će krenuti? Gde će prespavati prvu noć? Šta će jesti?

Nema veće nesreće nego leći u postelju kao šuga — to su noći pune more gde kroz san nastavljamo da trčimo olovnih nogu i suva grla.

Vidite, niste ni primetili kako uplovljavate u tupo, sredovečno doba. Stiglo vas je preko noći, prešlo preko prvih zlatnih mostova u vilici i bora na vranu.

– Fino — reče muž. — A gde ste se smestili'? Žena i ne sačeka odgovor: – Mi smo u »Libertasu«! Cele noći nismo oka sklopili! Erkondišn je neprestano zujao... »O, đubradi!« — pomisli. »O, đubradi! Smeta vam erkondišn!

Smenjivale su se sobe u potkrovlju, apartmani, krstarenja po Sredozemlju i tužne noći na stanici u metrou — do njega su stizali različiti glasovi: uspesi su smenjivali priče o potucanjima i njenoj propasti —

- zausti mladi čovek. – Oh, prestani, molim te! — reče ona, razgledajući cipelu bez štikle. Te vrele noći, dok su ležali goli na plahtama što su mirisale na bosiljak, stjuardesa iznenada prošapta: – Eli, Eli, lama azavtani!

Matavulj, Simo - USKOK

Pop Marko reče: — Snijeg ovoga će puta od mora! Eto ga prije noći! Biće ga izjutra u nas do koljena! Rako prihvati: — Daj bože!

Vidim da se bog stara za mene kad vas namjeri u ovoj pustinji, u početku strašne noći, koja će nastati. Hvala! Riječi je naše izgovarao zanoseći. — Hajd, naprijed, u ime božje!

Sveti Đurđu, moje lijepo krsno ime, pomozi nama grješnima! Svi sveti ugodnici božji, budite nam u pomoći, u dnevu i u noći, sačuvajte dom ovi od bolesti, sramote, bijede nevidovne, sačuvajte nam dijete naše Dragića i svijem živijem podajte

i sklad u svakom pokretu, od čega obično ni traga nema u ostalijeh jevropskih seljaka, a zbog čega mu se svi koje je te noći vidio prikazivahu kao njeki španjski grandi! Najviše ga zanimaše Milica.

čašu, reče: — Blago tebi, sinko, kad si tako učevan, a zanago i meni bi blago bilo kad bi ti ovijeh dugih zimnjih noći pored mene vako sjedio i pričao mi kako je u svijetu, a osobito kako je bivalo u stara vremena.

Francuz ustupi još tri, pa se hitro pribra i udari na nas s boka; pogonismo se od popodne do mrkle noći, ali nam ne može ništa, nego naže bježati ka gradu.

Tu je bio žestok boj, koji je trajao cio dan i komad noći... Stevo umuče i obori oči. Krcun reče Janku ispod glasa, ali svi mogahu čuti: — Tu je poginuo Joko knežev!

Srećom njihovom bješe im slobodna pozadina, te, iako pomalo, ipak mogahu uzmicati. Tako smo ih ubijali do noći. Pred noć serdar Điko Martinović s Cetinjanima zaobiđe Francuze i spusti se u Vitalinu, gde im je bio pošljednji logor,

— Viđi đavola đetinjeg! Sve zna! — Koje je doba noći, Janko? — zapita pop. Janko pogleda na časovnik: — Ura do ponoći! — Hajde, ženo, doma! — viknu pop.

To se vrzlo po glavi Jankovoj, koji jednako nepomično ležaše. Sve što doživje te noći, bješe uglavnom bolje nego što se mogao nadati, ali, začudo, kad se već umoren od razmišljanja predade samom osjećanju,

Onda se Janko nagnu i poljubiše se. Pa, bez riječi, uđoše. VI Pošljednje noći godine 1815-e na vedru nebu sijaše pun mjesec i odsijevaše sa smrzla snijega po Lovćenu i po njegovijem obroncima i

Iako bješe tek drugi čas noći, ne viđaše se svijeće ni kroz jedan od dva reda prozora na manastirskom licu. Prema lijevom roglju manastirskom bješe

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

KUMAČA: More, čudno je kad se devojka udaje. Mene je jedanput jedan prosio, pa nisam mogla tri noći da spavam. DEVOJKA: A meni nije ništa. KUMAČA: More, nemoj zaboraviti kad pođeš na venčanje da me povučeš.

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

Kao kakav dežurni pesnik, spreman da se u svako doba dana i noći odazove na poziv. Ovakav odnos prema poeziji, srdačna raspričanost i vezanost za svakodnevno i prolazno, već u onom

starca, koji je sa seoskih zborova donosio pune džepove poklona od kojih u srcu postaje toplo i vedro i čitave se noći lijepo sanja.

(U svijetu moga deda) Kroz dečje noći, i kroz ceo život, razlila se ta blagost koja kao da i nije od ovoga sveta, koju smo naslutili kao vanvremenu lepotu i

Duge zimske noći ispunjene su pripovedanjem o čudima i nedosežnim lepotama: Tako se iz noći u noć ispreda paučina stričevih priča, pada

Duge zimske noći ispunjene su pripovedanjem o čudima i nedosežnim lepotama: Tako se iz noći u noć ispreda paučina stričevih priča, pada po njima prah zimskih mjesečina i tajanstveno se iskri zrnje smrznuta

Zemlja je puna čudesa: svako godišnje doba, svaki trenutak dana i noći, imaju svoju meru prostiranja u večnosti i u duši.

u prašini kao da hoće da se otkine i otputuje (Starac s Torbakom) Ono što se zbiva u vlažne i nemirne martovske noći dok napolju kaplju trule strehe i u pomrčini se čuje vjetar, u mokrim noćima ranog proleća, kad samoća naraste do grla i

Amerike ispričao sam mu, pored ostalog, kako mi je jedan mladi obućar, u šumi blizu kanadske granice, dva dana i dve noći šio jahaće čizme. Imao je kartoteku svih svojih naručilaca, njihove adrese, mere, opaske o posebnim zahtevima.

Treća devojčica, opet, veli da će se uvek sećati mlaza svetlosti koji se jedne noći nekoliko puta tajanstveno prošetao niz prozor pored njenog kreveta.

Slučaj je hteo da i ja, u Budimpešti, doživim kratak spoj poezije i pamćenja. Jedne noći, na budimskoj strani grada, moj tramvaj ulete na prostrani, osvetljen trg, čije ime pročitah s radošću i čuđenjem: Trg

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

On prevodi jedan deo Ilijade, Slovo Igorovo, Himnu noći Lamartinovu. Samostalnim radom, neprekidnim čitanjem velikih pisaca i mislilaca, on uspeva da stekne veliko književno i

U refleksivnim pesmama vrste Crnogorac k svemogućemu Bogu, naročito u pesmama Vjerni sin noći pjeva pohvalu mislima, Oda suncu, spjevati noću bez mjeseca, Noć skuplja vijeka, u Misli (1844), visoko religioznog i

celo delo čitalac ima utisak neposredne stvarnosti i čini mu se kao da prisustvuje krvavoj tragediji Vartolomejske noći u Crnoj Gori. Ako ima dela koje je zasluživalo veliki uspeh, to je bio odista Gorski vijenac.

On je dosada dao dve zbirke stihova: Posmrtne počasti (Mostar, 1908), Dani i noći (Beograd, 1912), pored toga nekoliko prevoda u stihu iz francuske književnosti: Kralj se zabavlja (1904)127 od Viktora

živaca, i, po ugledu na francuske dekadente, peva ne bol života no bolest života, nevrasteničarske »snove bez noći i noći bez snova«.

živaca, i, po ugledu na francuske dekadente, peva ne bol života no bolest života, nevrasteničarske »snove bez noći i noći bez snova«.

U poslednjim stihovima, u zbirci Dani i noći, on se pokazuje i kao zreliji duh i bolji pisac. Onaj mutan i težak bolnički pesimizam preliva se u višu filozofsku

Milićević, Vuk - Bespuće

GLAVA DRUGA Poslije nemirne i neprijatne noći, isprekidane snovima bez misli, kad se je, prvo jutro, neodmoran i neispavan, probudio u svojoj kući, on se prestrašio

Dugo mu je trebalo od Zagreba do kuće, dugo, ali on bi volio da put još traje, da se još vozi negdje daleko u noći, da zamišlja, i nehotice, svoju kuću osvijetljenu, punu nestrpljivosti i iščekivanja, iz koje vječito izviruje mati koju

U besane i prazne noći, sa zatvorenim očima, tjerajući od sebe misli, sa glavom dubokom upalom u mekani jastuk, on je tražio mira i sna,

bijedne nemoći, nečega bez snage i bez volje; kiša je curila s prezrivim, bezvoljnim jadom, vazda jednaka, i preko mrtve noći i zamrzlog jutra i dana koji je kunjao.

“ I u mrtvoj noći bez života i kretanja, on neprestano mišljaše na nju i na njezine riječi. On se prevrtaše s jedne strane na drugu i ne

Ona kaže da je nesrećna. — A zar sam ja srećan? - zapita se on i lutaše očima po tami. I čitave noći ne sklopi oka.

Irena je bila porumenila i gledala u stranu, zbunjena izazivanjem uspomena one neprijatne noći. Nju je spazio u bašti pored Une, jednog blagog jesenskog jutra sa izblijedjelim nebom i umornim i blagim suncem koje

rugaju s njime, kako ga mahnito napadaju, bole, žegu i bacaju na koljena pred životom koji stoji ozbiljan i miran, sav u noći, iznad šumne rijeke. U izvjesnim časovima on bijaše sasvim tuđ samome sebi.

bezbrižnu mladost, punu sunca i vatre, unio svoje mrazeve i zime, da je mirno i hladnokrvno, poslije jedne prespavane noći, na to sve zaboravio, bez ijedne misli koja bi ga korila, bez ijedne želje koja bi je tražila; ona je nestala i utopila

On se uspava sa osjećajima čovjeka koji je ubio: trzao se nemirno i gonio priviđenja; cijele noći padala jedna mogila kamenja na njegove grudi, ubijala ga, pritiskivala, mrvila mu mozak, i on jedva dočeka da prođe ta

da njegova kći provodi godine u samostanu, u toj ogromnoj, vlažnoj, starinskoj i neprijatnoj zgradi, I za nekoliko noći koje se činjahu neprolazne, dok je ona tiho plakala, ugušujući svoje jecanje u jastuku ona osjeti kako je život

„Zna li taj čovjek šta se zbiva u meni?“ pitala se ona. Trenuci bijahu dugi, a vremena sve manje. I te posljednje noći ona nije trenula okom; ona nikad nije osjetila toliko nesreće, koliko u tih nekoliko mračnih i nepomičnih časova.

Sremac, Stevan - PROZA

Na badnji dan uveče ispekao je na ražnju prase i obesio ga posle da stoji preko noći na mrazu. Kao iskusan i predostrožan domaćin, on se ujedno postarao za sve.

Začudićete se kad vam samo kažem. Baš kod onoga Krla, onoga darodavca. On ga dao učitelju na ishranu, pa ga te noći ukrao i zaklao. Našli ga u salašu svega raskomadanog, a poznali ga po rovašu na uvetu i po čekinji. Baš on.

Radičević, Branko - PESME

granu, Svetli s' gora i dolina, A putniku duša planu, Pa zaklikta od milina: „Oj sunašce što razgoniš Puste noći silne tame, Oj ti nebo štono roniš Rosne svoje suze na me, Oj ti goro štono gajiš Mile pesme, mile tice, Oj

Niko tebe ne ćede pomoći, Rode mili, u preteškoj noći, Al' s' u goru diže sinak pusti, Pa dovati rukom mrak taj gusti, Ajduk kliknu, šara puška planu, A Srbiji bijel

Oj večeri, o slatko čekanje, O vi, noći, moji beli dani, O vi, dani, a sa dva sunašca, De ste jako, de je zlato moje?

Sam ostado sa suznijem okom, Sam tu samcit na svetu širokom, Sam sa noći tavnom, al' bez sanka. O zoro moja, zoro bez osvanka, Sunce milo, al' bez bela danka, Na te mislim, dušo, bez

Stojim, čekam, gle i nojce vođe, Bože, Bože, zaš ona ne dođe? Zbogom, noći, zbogom, stazo sveta, Zbogom i ti srećo moja kleta!

Sijaj, nade, u noći sunašce, Sijaj, nade, nemoj presijati, Zbogom, jadi, a davor, srdašce, O ne boj se, Bog će dobro dati, Dosta dana

Sunce seda, pa se opet diže, Posle noći beli danak stiže, Šat i mene moje sunce dođe, Šat i mene danak ne mimođe, Doće danak, sunce će se dići, Na

nj gusle zdelja, Pa bugari što ste bili, Što l' desnicom počinili, Dela vaša suncu ravna Neće skriti nojca tavna. Noći, noći, tavna noći — Ko bi Srbu u pomoći? Oj Čupiću, ljuta gujo, Oj Ćurčijo, mrki vujo.

Noći, noći, tavna noći — Ko bi Srbu u pomoći? Oj Čupiću, ljuta gujo, Oj Ćurčijo, mrki vujo. Ao Luko, Turska muko, Ao Petre,

Noći, noći, tavna noći — Ko bi Srbu u pomoći? Oj Čupiću, ljuta gujo, Oj Ćurčijo, mrki vujo. Ao Luko, Turska muko, Ao Petre, Plai

Kleli, braćo, Bogom i istinom, Udariti teškoj magluštini, Magluštini, teškoj oblačini, Udariti onoj strašnoj noći, Ta ludilu i kletojzi zloći, Pa probudit onu srpsku zoru Zoru onu, onaj danak beli, U divnome tako razgovoru Do

Ta ludilu i kletojzi zloći, Pa probudit onu srpsku zoru Zoru onu, onaj danak beli, U divnome tako razgovoru Do po noći često smo proveli, Onda domu svaki, i ja svome, Još se moli Bogu istinome Da što pređe ode noćna tama, Da što pre

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

U jedno od najprijatnijih doba godine, skoro preko noći, rascvjetao bi se u baštici kraj naše kuće crni sljez i ljupko prosinuo iza kopljaste pocrnjele ograde.

O, vidi ti njega. — Da, da. U po dana, u po noći, kad ti god drago, samo ga otvoriš, a on ti cak, cak! — toliko i toliko sati.

— Pametna đedova glava! Stojim tako u obasjanoj noći, pred hladnjikavim nezemaljskim vidikom kakvi se javljaju samo u snu, pomalo je i strašno i tužno ...

Eto ti njemu najboljeg lijeka. Sljedeće noći zbio se u kući važan događaj, oždrijebila se naša kobila. Dobila malu kobilicu.

I tako, te nezamjenljive čudesne noći, djed je, živ živcat, zajedno s najboljim dostovima, u zdravlju i veselju popio svoju ukopnu rakiju.

se Sava, trepne i onda doda, kao pravdajući se: — Dobar je ipak bog, pa on lijepo učini da i vi, njegovi sveci, preko noći malčice spavucnete, dremnete kao i svaki drugi božji stvor. Zlo bi bilo da ste uvijek budni.

onako, s onim dubokim srećnim uzdahom kojim kazuješ da si narastao do neba, da si stigao do posljednje mlake loge u ovoj noći, da si takao tvrde prste cure žetelice. A otkud bi sve to išlo i slatko bilo bez kamarata?

i Vida obično joj nikog nisu pokazivali osim zamršene gužve od hajduka, žandarma, volova i pečalnih seljaka, a baš te noći, uoči dolaska djeda i njegova kamarata, ona će ti usniti kršno momče u svečarskom ruhu, pravog mladoženju.

a sunce ipak ostade na nebu, ostadoše posne njive i seljačke brige, samo se stari Švabin seoski knez Gavre preko noći premonduri u „srpskog“ kneza, pa se održa i on.

— Šta je sad ovo, evo, kanda, već i mrtvi ustaju, a? ...Pa šta, kad je preko noći nestalo silne carevine i njezine moći, onda mogu, vala, serbez i pokojnici hodati okolo, dokoni su.

Sljedeće noći, pune strašnih snova, počeh da buncam i svojom vriskom uzbunih čitavu kuću. Odležao sam dva-tri dana, blijed i zamukao,

I naša kuća uvijek je imala poneku znamenitost. Tek bi jedne nestalo, a već preko noći bi je zamijenila neka druga. Najstarija koju pamtim iz djetinjstva bio je jedan slijepi stari konj.

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

Uvede ti ona mene u sobu... MUSA (u razgovoru sa Husom): Znam samo to, kad aga kine, ti misliš otkrio se preko noći, nazebo, Uno u ladnu vodu, spavo bez čarapa, uhvatila ga promaja; a nije, Nego kinuo iz neke namere!

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

JEVANĐELjA I STARI DANI Sadržaj IZ STAROG JEVANĐELjA 2 PRVA SUZA 3 UVELA RUŽA 11 STARI DANI 34 ĐURĐEV-DAN 35 U NOĆI 40 STANOJA 48 U VINOGRADIMA 54 NUŠKA 61 NAŠ BOŽIĆ 65 STARI DANI 73 ONI 82 POKOJNIKOVA ŽENA 98 IZ STAROG JEVANĐELjA

Pa san toplih noći kad vetar duše i lišće kreće, kad mesec sija a iz obasjane daljine dopire zvon od klepetuša i tiha, monotona pesma

OD toga ništa nisam video. Samo često, u noći, trgnem se iz sna, probudi me svetlost sveće. I ja se tada dižem i gledam, gde se ona skupila, na leđa bacila staru,

I ti — ne dani, već noći! Ja ne mogu više. Plačem. Uzalud su suze, uzalud je sve! Prošlo je, i ode! Ne povrati se! Šta mogu sad ja, do samo

Prošlo je, i ode! Ne povrati se! Šta mogu sad ja, do samo suze?! ... Ne povratih više te noći kad mesečina sja, kad senke drveća padaju i šire se; kad se bregovi i vinogradi gube u beličastoj magli.

krijući se u senci drveća, bežim dok ne iziđem iz vaše bašte, pa onda zapevam: Oj večeri, oj slatka čekanja Oj vi noći moji beli dani!...

Posle jedne takve noći, kad ustadoh opet bunovan i zlovoljan, mati mi donese doručak, i onda sede sproću mene s pletivom. Ja malo okusih.

Baba se trže, zbuni, pogleda me plašljivo i ponizno. Ostale, kao da bi je opravdale, rekoše mi: — Dve noći nije spavala. Čuvala je, pa sad zadremala. — Idi spavaj, tetka! — rekoh joj blago i tronuto.

Sramota je! — — — — — — — — — — — — — — — — — U NOĆI Na njivi je sedela Cveta i očekivala muža, Jovana, da dovede vodu, te da natope duvan, što su još prošle nedelje

na kome trebaše da iziđe mesec; a ispred nje, po reci i putu, dizahu se visoke topole i guste vrbe, te u ovoj tamnoj noći sa svojim šuštanjem i nijanjem izgledahu kao živa, ljudska bića...

I odjednom, usred ove blještave sjajnosti i noći, jedan jasan i tužan glas uzdiže se, zatrepta i razastre se na sve strane. Cveta je već znala, i obamre. — U-u-uh!

Njegov jasan glas treperaše i grotaše, uz noseći se u obasjane, bleštave visine ove tihe i sjajne noći... Da znaješ, mome, mori, da znaješ Kakva je žalba, mori, za mladost?! Ču se gde zapeva on. — Žalba! ...

Kostić, Laza - PESME

JAVOM I MED SNOM 66 MEĐU JAVOM I MED SNOM 67 DIM 68 POSTANAK PESME 71 U NOĆI 73 MOJA DANGUBA 74 SPOMENI 76 NAD KOSTOM RUVARCEM 77 NA PARASTOSU VUKA ST.

BOGORODICI 178 ЅANTA MARІA DELLA ЅALUTE 179 PESME MESTO PROGOVORA MEĐU ZVEZDAMA (Vilovanka) U po noći preveseljke, sa netrenke terevenke, zagrejan se digoh doma. Na ulici nema sveta, samo što po snegu šeta jedna moma.

Kad sneg škripi zubma belim, a da šta ću ja da velim, u po noći preveseljke, sa netrenke terevenke? »Gospođice, dobro veče!

Komarnik je razastr'o čini, već odavna čeka noći nema, već nad šavom umorna zadrema ali tebe nema! LjUBAVNA GUJA Neiskazan još osta neiskazani jad, neiskazano

Oj, gujo sunčanarko, moj slatki otrove! Al' nesta sreće lepe, sunačac ode moj, sad guja moja zebe u noći studenoj. Pa mora guja pusta da traži vrućinu, zavukla se u usta, u svoju pećinu.

I nestaće mu sunca, al' trajaće taj cvet, jer to je onaj nepovred što pesmom zove svet. U NOĆI Oj ljubavniče, meseče! oj, ljubo, noćice! oj, zvezde, poljupcem njegovim užežene joj očice! Oj noći! oj zvezde!

U NOĆI Oj ljubavniče, meseče! oj, ljubo, noćice! oj, zvezde, poljupcem njegovim užežene joj očice! Oj noći! oj zvezde! oj meseče! ta jeste l' vi tek san što vas iz plama žešćeg svog uspavan sniva dan?

Kad se posle duge noći jave zraci nove zore, te pomislim, sad će doći sloboda na naše gore, da će hteti, ko će moći, dići narod bogu gore, te

Tišino moja, čedašce neba, ala si mila, ala si lepa, ispod sastanka noći i dana kada te budi zveket đerdana, na mekih grudi, sa grla meka kada te budi umilna mu zveka, il' o muškom vratu

delila ciknu, prebledi kô sen, obnesvešćena pade na kamen. III U po šeste bujne noći što mu svesti ne dad' oči, iz ljubavnog neodvaja Delilina zagrljaja Samson skoči: „Ženo, ženo, kaži pravo je l' u tebi

Zagrljajem da je kosim, u nedrima da je nosim, da mi bude nedromir! Pa da mi je popit oči poljupcima jedne noći, kamo sreća, kamo slas'!

Šta je s Delilom? Kamo Delila? Zar i njoj slomi tamnica krila? zar i njoj oči u večnoj noći, ta neće biti, oh, neće moći: gvozdeni šiljci, slepila kleta, stopili bi se od njena gleda; al' u snu, možda, s njegovih

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Druge noći u isto vrijeme stane opet onaka sila, huka i piska oko dvora carskog, i neko počne na vratima govoriti: — Otvor',

Treće noći u ono isto doba opet se zatrese iz temelja dvor od velike sile i tutnjave, i neki glas poviče: — Otvori vrata!

Tako oni dva mlađa brata zaspe a najstariji ostane stražu čuvati. Kad bude neko doba noći, zaljulja se jezero, on se jako prepane kad vidi da nešto od sredine ide upravo njemu: to je bila aždaha strahovita sa

Prođe neko doba noći, dok se sve jezero stade ljuljati, pljusak od jezera udari po vatri i zagasi je polovinu, on potegne sablju pa stane do

Kad smo zanoćili onu noć kod jezera u pustinji, vi ste, braćo, spavali, a ja sam čuvao stražu; kad bi neko doba noći, zaljulja se sve jezero i izađe troglava aždaha i šćaše nas da proždere, onda ja povadim sablje i glave joj sve tri

Pošto prođe dva tri sahata noći, a junoša opet provali zid i uđe u sobu, te sve sa astala pojede i popije, pa onda uzme šarenu svijeću iznad glave, te

Pošto je tako nekoliko noći jednako radio, onda mu braća počnu zlobiti što oni nisu mogli jabuke sačuvati, a on je svaku noć sačuva.

od babe konja, valja da služi u nje tri dana: u babe ima jedna kobila i ždrebe, pa tu kobilu i ždrebe valja čuvati tri noći, ko za tri noći sačuva kobilu i ždrebe, baba mu da konja da bira kojega hoće.

valja da služi u nje tri dana: u babe ima jedna kobila i ždrebe, pa tu kobilu i ždrebe valja čuvati tri noći, ko za tri noći sačuva kobilu i ždrebe, baba mu da konja da bira kojega hoće.

Pošto dođe u đavolsku državu, blizu do kraljeva dvora, prikrije se do noći. Kad je izišlo neko doba noći, pope se Grbo na kuću u čizmama, pa onijem svrdlom provali pokrov i uvuče se na tavan.

Pošto dođe u đavolsku državu, blizu do kraljeva dvora, prikrije se do noći. Kad je izišlo neko doba noći, pope se Grbo na kuću u čizmama, pa onijem svrdlom provali pokrov i uvuče se na tavan.

TRI ČUDA Bio tako jedan mladić, pa jedne noći usnio nekakvu djevojku, lijepu kao vilu, čak iz druge nekakve carevine.

Lalić, Ivan V. - PISMO

sna je koren: Sna koji puni, ko pustinju voda, Javu u kojoj iznova si stvoren: u nesanici svetluca sloboda — Druge su noći onih koji bdiju — Na nekoj zvezdi more se rascveta, Pradavne šume zagrcnuto piju Vazduh i vodu budućega leta; Poslednja

Dokaži svoju odsutnost na način Da um se smrzne, a da srce shvati — Zašto od tebe ištem nemoguće? Promaja noći, jedan krov bez kuće, Pehar kukute, napev kao začin — Pošalji tvoju senku, da me prati. (23.

oprosti Što skrušeno se obraćam u bdenju, Što utuk sveukupnoj mojoj zlosti U produženom tražim magnovenju Te jedne noći koja svetlost zrači Iz svoje senke, iz najgušćeg mraka — Jer sve što hoće mrak da obeznači Postane svetlost u znaku

Ovde. Sada. (18. II 1992) AVE MARІЅ ЅTELLA Zdravo zvezdo mora, Zdravo mala vatro, Uljanice božja U sve nižoj noći, Što svetliš na nebu A zariš u duši Ko žižak blizanac Na dnu ogledala; Onaj ko u ruci Odsutno te nosi Sa nesrećom

Uljanice božja U sve nižoj noći, Bezrazložna milost Gorivo je tvoje; Zato kažem zdravo Zvezdo mora, nado, I pri tvome svetlu Sabiram račune — Godine

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

familiju, i ne znaš: da su te gledali kroz prozor sve dok nisi zamakla za ćošak, a da su te pre toga: pokrivali po noći, prali ti guzu i posipali je bebi-praškom da te ne peče kad se upiškiš, da su prislanjali uvo na tvoje malecke grudi,

Umesto toga, što sam radio? Jedanput sam četiri dana i četiri noći tajno snimao na veoma starom magnetofonu marke „Grundig TK-46“ Ančin monolog, od čega je najmanje tri četvrtine priče

gazdarice „koja nema namere da u svojoj rođenoj kući otvara dom za dojenčad, što piške po kauču i dernjaju se usred noći“. Počinje selidba. Dofurava i nosač Alija na triciklu, pa naša familija tovari svoje prnje.

Kako će vam samo izaći na nos! Koliko ćete samo puta ustajati po noći kao kakav mesečar i menjati pelene, a kad usput odvojite oko na čukarac, a njega nema pa nema; koliko puta ćete samo da

me nekako na one nesrećne pisce od bronze po Kalemegdanu na čijim glavama preko leta džonjaju ptice, a zimi kao da preko noći dobiju bele kuvarske kape! Beskrajna dosada i sve što uz to fura ... —Francuski? —Znaš šta?

Baš tako. I što je najzanimljivije, niko nije znao u koje vreme dolazi na posao; mora da je stizao još po noći. Jednostavno, postojala je jedna stvar u koju ste mogli biti savršeno sigurni na ovom prevrtljivom svetu: kada se

E, pa jedne noći izađosmo tako iz Golfijane. Koračali smo preko neke kao livade, pravo kroz onu već klasičnu rečenicu „nebo je bilo bez

onako iskosa, tako da čovek ne zna jesu li mu se javili ili nisu, pa posle, ako je čovek slabih živaca, cele noći razmišlja o tome da drug Top možda nije nešto načuo o tome šta on misli ne znam ni ja o čemu?

Vreme prolazi, smenjuju se dani i noći, tako reći godišnja doba i šta ti ja znam, opada lišće, topi se led na rekama, okreću se kazaljke na satovima, baš kao u

Miša iščezao. Ostavio samo jedno ceduljče: „ANČI, NISAM SE OD ROĐENjA OVAKO SLATKO NASPAVAO KAO NOĆAS, BIO SAM PROŠLE NOĆI NA STRAŽI, SHVATAŠ? LjUBI TE TVOJ MIŠELINO.

On isto tako vozi levom stranom kad se ukoka sa društvom. Jedanput je po noći vozio od Slavije do Terazija u rikverc! Nekako mu se učinilo da mu kola imaju samo rikverc, pa je furao samo unatraške.

Na primer, taj budilnik ispod tvog jastuka? Misliš li da ne znamo da ga svake noći navijaš i stavljaš pod jastuk? To nije normalno ... To nije normalno! Gospode! — Razgovarala sam sa starom Popovićkom.

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

zaranka letnjeg, kada se sena, slame i bašte Gospodom zastru; časno je biti, Zvezdo u čelu stolova Gornjih, putnik po noći voćke kad prašte. KUPINOVO І MEĐUMURJE, IZRAVNO Sanjam li se ili jesam, ili sa sna stresam plesan?

Tajni žižak, istog časa, pšeničicom protalasa. KRUŠEDOL, II Dolom, gorom, Krušedolom, Mrklom noći i olovom, belo veče dok se svlači, jedno bude - Drugo znači. Ludo kolo pod orahom. Vitlaju se vrane zrakom.

U čednom času čulnoga čina cvati mi, cvati Roѕa canіna. U igri varki žarulje kresnu i nema noći ni ima dana. Od ludnje sudnje ljubice kresnu, pakao s rajem pod suncem sanja.

Unićen tu sam, stkan u nedojav, kroz nenoć noći, brojem nebroja, pevom kroz nepev poljem nepolja, u nezbir zbira i u nepojam.

biljni jasne se sa duda: Četinar ja sam, listopadan, srmen, iz lipe brojim jasikova čuda po danu tek sam usred noći crven; u glogu gajim drhtavicu tise: plamičak smisla da ne zagubi se.

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

Tu zlatan Mjesec postelju vije, diže se Sunce u jutro rano, u noći Bauk u bubanj bije, šapuće lišće ko začarano. Sunčeva majka u dvoru prede, vreteno sjajno u ruci pjeva, unuka traži

sjajno u ruci pjeva, unuka traži u zore blijede srdita baka Mjesečeva; niti je sluša, niti je pita, čitave noći po nebu skita. U šumi ovoj, u čarobnoj, imade čuda neviđen broj.

Tu ti se heroj zmaja ne boji, sa mačem spreman u noći stoji, nejake štiti, krvnike gazi, tražeći pravdu pod zemlju slazi, razbija brave, otvara stijene il se za tajnom

prolaze sati... Moraće, bogme, i da ga bije kada se zorom u dvore vrati. Niti je sluša, niti je pita, čitave noći po nebu skita. „Ala će sjutra šiba da radi! Svrbi me ruka!“ baka se sladi.

Ua! S neba je pao! Čitave noći zvijezde je krao! Pogledaj za njim — blista se trag!“ Potrča Mjesec brže neg oči, kroz vrata šmugnu, u krevet

„Kuda li noge njegove jezde! Visine voli, nebo i zvijezde, kako ga nije u noći strah? Moram ga tući, tu druge nije!“ - i baka uze sandale sive, brezovim prutom po njima bije.

Brzo se kradi iz tvojih dvora, obasjaj zemlju u noći blagoj, u srebro okuj vrhove gora, a ja ću poći mamici dragoj.

Sa grane cvjetne pjesma se digla, do Vrapca dobrog ubrzo stigla. I jedne noći, dok Žarko luta sa svojim Žućom tražeći spas, u tuđem kraju, bez topla kuta, odjednom čuše tajanstven glas: „Vi,

„Otvaraj brzo!“ — vika se ori i gromko ječi po pustoj gori. U gluvoj noći, pod crnim krovom, mnogo se strašnih desilo stvari, bez traga, glasa, u mlinu ovom iščeze mnogi pomeljar stari.

A kad u klanac, u šumu zađe, u mraku gustom Ćosa se nađe, pred nosom nesta prst. Iz noći gluve sova se javi: „U šumi žive divovi pravi, junače, budi čvrst!

Zelenim ruhom kite se puti, a Ćosa ide, ništa ne sluti. Išao Ćosa po mrkloj tami čitave noći i nije stao, i s praznom torbom, u osvit sami, pred svojim pragom umoran pao.

“ KUĆA POD PEČURKOM U šumu tajna stazica vodi pod svodom lišća u sjeni vije. Ko li to stazom po noći hodi? U šumi gustoj ko li se krije?

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

— O, govorilo se da Kamposov duh sedi svake noći u barci. Niko nije smeo da ode sa njom noću. Armandu je bilo strašno žao što se tako govori o Kamposu, čije je telo na

Osećam kako raste i nadima se važnost sudbine mrava a kako splašnjava važnost sudbine Mene. Akvatični susret u noći na čamcu. Susret dveju sudbina. Svud oko mene, do u beskraj, jedino voda, vazduh, zemlja i nebeski ognjevi.

I ceo bi svet to nazvao tišinom. Jedino zato što se ništa ljudsko ne meša svojim glasovima u žuborenje predela u noći. Dovoljno je da čovek zamukne pa da se glasovi prirode dignu oslobođeni a da on sve to nazove: Tišina.

Demonska! Zašto ne demonska? To je jedan od položaja našeg saznanja u svemu ostalom. Do kraja ove noći (večito!) čovečanstvo ne postoji. Njegova misao ne postoji.

) čovečanstvo ne postoji. Njegova misao ne postoji. Samo ovaj deo površine zemlje, jedne od kosmičkih tela u noći, u opštenju sa drugim telima, drugim kosmičkim silama u prostoru. Ptice ovde i tamo, ćute u lišću.

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

19 MOLITVA 21 MOLITVA 22 U NOĆI 23 U OSAMI 25 ZVEZDA 26 ANĐEO MIRA 27 IV 28 LASTAVICE 29 ZADOCNjENI PUTNIK 30 POSLEDNjA RUŽA 31 U BERBI 33 JESEN 35 U

U NOĆI Za daljna brda beli dan se skriva, I tavne noći povija se sen; Dubrava nema, k'o da večnost sniva, Potmulo huji...

U NOĆI Za daljna brda beli dan se skriva, I tavne noći povija se sen; Dubrava nema, k'o da večnost sniva, Potmulo huji...

A čuju li dah Božiji milioni, Dah što struji po dalekoj vasioni? Duh ga čuje u šumoru tavne noći, I misao, što se rađa u samoći. ZVEZDA Noć je vedra, blaga, Bledi mesec sja, U milini tone Vasiona sva.

vuci; U selskoj čađavoj krčmi svirka se i pesma čuje, I jednoliko, sitno hore se njihovi zvuci — I tonu u jasnoj noći...

Međ žbunastim grančicama, pod koprenom njina hlada, Mala jedna tica živi od starina, od vajkada. Ona peva cele noći, ona peva celog dana, Ne plaši se od kobaca, niti beži od seljana.

Sve sam sada kaz'o sad umreti mogu, A ti moju dušu preporuči Bogu”. 6 Tako despot svrši. A kad treće noći Počivaše Rudnik u krilu tišini, Gluv nekakav šum se razli po samoći, Kao val ogromni na sinjoj pučini — I potonu u noć..

Svršene su muke, Despod dade dušu u Božije ruke”. 7 Sa rudničkog visa, po sumornoj noći, Mrtvački se sprovod polagano slazi, Tupo zvoni doboš u nemoj samoći, Dva i dva se kreću po uzanoj stazi.

Vekovi su prohujali od čudesne one noći, — Vekovi su prohujali i mnogi će jošte proći — Al' to dete jošte živi, jer njegova živi slava, Jer to dete beše

SVETI SAVA Nad atonskim hramom, još u davno vreme, Podiže se bura usred noći neme. I dok mračnim krilom za nebo se hvata, Neko živo lupnu u hrastova vrata. — Iguman se diže.

— Al' spokojstvo sve dok ljubi Dok caruje noći kras, Jasnim glasom truba trubi I strašni se hori glas: Tra-ta-tra-ta!

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

NA JERETIKE 73 KOSOVO 76 OPET TO 78 NOĆNA ŠETNjA DEČANSKOG 80 KAVGE 83 PEVAČEV POVRATAK NA ZEMLjU 85 SVETOGORSKI DANI I NOĆI 87 KNjIGA STAROSLOVNA 122 MOLITVA ZA SVETOGORSKE MONAHE 161 BEKSTVA PO SRBIJI 166 APOKALIPSA ILI UŽA SRBIJA 187 TO

NOĆ Noću kad biju promaje sa zvezda, kad korenje odozgo visi kao igle što drže slike s druge strane zida, ove noći kad bilje obrasta srebrom i plavi se fitilj mora u zebnji gasi, tebe o samu prizivamo noći!

slike s druge strane zida, ove noći kad bilje obrasta srebrom i plavi se fitilj mora u zebnji gasi, tebe o samu prizivamo noći!

o vratu vise neokajana, jer sikću još guje u kostima i neisplakani znojevi pod kožom peku jače no biser u školjci, o noći otvori nam tajnu kapiju grada.

U noći ja vidim velika krila skakavaca već su zelena prešla preko mora i knezove čestite pogubila na reci, ja znam ko dolaz

Evo se utroba moja sa podzemljem složila, a do proleća ploda dugi su vekovi čekanja. Sa svećom po noći krstarim kroz svoje korenje, kome li će tamo u daljini, na izlazu pećine jutro moje krvi da svane i kada, i na kome

Vojske i putnici preko nas prolaze, niko da k nama dođe. Heće više lepih gradova biti na zemlji našoj. Noći dugačke želimo i šume duboke gde ima vida i bez očiju. Da pevamo i da se sami sebe sećamo, drugi su nas zaboravili.

KAVGE Ne pitajte me zašto sam na konju lutam među stenjem, svakoga dana zaboravim po jednu reč i svake noći izgubim po jednu zvezdu i svakog jutra kroz druga vrata bežim iz svog doma, bežim iz korenja.

Na čelu vam mesečev topaz o sestre, zar ne vidite ono što čovek na povratku iz smrti vidi? SVETOGORSKI DANI I NOĆI Svetogorski dani i noći Hladan vetar duva odozgo sa Atona Predznak ili prozrak U luci je sinoć bilo življe

SVETOGORSKI DANI I NOĆI Svetogorski dani i noći Hladan vetar duva odozgo sa Atona Predznak ili prozrak U luci je sinoć bilo življe Na brdu udaraju četiri

mora u guduri pred njim slovenski govor zvoni ko u rudniku grupmen Gospa prilazi stolu prvo o večnom danu onda o noći sneva i priklanja se zemlji Ona u naručje starca diže i slovi: vasiljena nije strašna ni ogromna kad je cela Inok

4 Molim se za one što se tebi mole rasuti međ stenjem i burama molim se za sestre u crnom i sestre-slike što svake noći prvo sve vide onda ožive molim za one u molitvama bolje nek izdrže bosi i posni po gudurama.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Sutra ti valja rano ustati. Upakovao sam što mi je najpotrebnije i legao. Majka je ostala da mi u toku noći spremi za jelo. Jer ko zna koliko ću putovati, a sad je teško ma šta kupovati na stanicama. Otac me probudio.

žabe, a zričak je i dale bezbrižno zrikao i podsećao na ona vremena kada se leškarilo na travi, sanjarilo u tople letnje noći...

Ali sada se nijedan ne prevari da uzme tuđu stvar, iako se radilo po tamnoj noći, bez svetla. Baterija je bila spremna za deset minuta. Putovali smo cele noći.

Baterija je bila spremna za deset minuta. Putovali smo cele noći. Poslužioci, premoreni od duga marša i nespavanja, drže se za štitove i žmureći koračaju.

Prostor se gubio u mračnoj noći, i činilo nam se kao da se bitka vodi pred nama. U tom opštem haosu jedinka se gubila, ljudi se nesvesno pribijali u

I, udruženim snagama ljudi i životinja, čelik se kotrljao preko njiva, jaruga, urvina, kroz šumu, cele bogovetne noći, po mrtvome mraku... Svitalo je kad smo zastali usred jedne njive, zasejane kukuruzom.

— Kako!... Istopili bi se do Čestobrodice, ka sneg. Tako misle vojnici, dok im creva krče od gladi. A ipak, cele noći gurali su topove. Išli smo kroz neku šumu, silazili, peli se, i tako do zore, kada zastadosmo na nekom kamenjaru.

Čudimo se ko li nas je to vodio noćas i kako se taj snašao po ovoj mračnoj noći. Naiđe komandant diviziona i priđe komandiru. — Naredite da se vojnici prikupe.

Začu se najzad kloparanje i, po noći, čitava reka ljudi krete u jednome pravcu. Od raskrsnice skretosmo desno... Vidi se silueta neke građevine, sigurno

Put je bio slobodan. Kao neke ogromne, crne i zgrčene ptičurine u noći, promicala su kola natovarena čamcima. Vojnici suvozemne vojske, nenaviknuti na ovakve prizore, načetili se pored puta

Ispred njih je neprijatelj, pozadi reka i, onako zbijeni na obali, u tuđini, u mračnoj noći, prepušteni su svojoj sudbini. Meka i blaga noć kao kadiva, noć avgustovska, spuštala se lagano nad Mačvom.

pred svanuće naiđoše Tanasije i Jankulj sa džakom jabuka i deset hlebova, i tek se tada setismo da ih nismo videli cele noći. U svakoj drugoj prilici dobili bi batine, ali sada su pohvaljeni.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

reče on smešeći se, onoga u dugačkim košuljama... Trpkovića, što udari direktoru šamar... Nije ga poznao po noći. — Aha, jest... htedoše, čini mi se da ga isteraju. — Ja, pa mu direktor oprosti.

Da se samo pobegne od tih strašnih dana i još strašnijih noći, kad se samo gomilaju misli za mislima, sve crnje i strašnije, a ona se pretura u živom plamenu, koji joj obuzeo telo,

On njega i drži. Gojko se pozdravi, pa ode žurno. Mislio je da ide večeras crkvi, subota je, pa da noći tamo, ali ga sad očekuje važniji posao.

A on je mislio mnogo i dugo, preturao se po krevetu cele noći, ustajao i hodao po sobi čitave časove, pa opet legao i mislio...

— E, ja nisam ništa sanjao, reče Velja. Bile su kratke letnje noći. Učiteljice posmatrahu Gojka ironično, ne skrivajući podsmeha.

koja je spremila ručak, ali mu Vlajko napomenu, da taj spremljeni ručak oni mogu i doveče pojesti, pošto se on rešio da noći kod Velje... »Hm... udovačka posla! ... reče Velja u sebi.

uzviknu on, uzdahnuvši... A ludo si ga, vala, i svijao!... Ljubica se diže, pa lagano iziđe iz sobe; ne bi je cele noći... A Stojan sede sa Veljom i nastavi pričati o poslednjim događajima.

Dalje, dalje crna prošlosti !... Zdravo lepi, srećni živote!... Ustala je rano posle svadbene noći, opremila se lepo, čisto; spremila sve što treba da je gotovo, kad joj novi gospodar ustane, pa sad, vesela i srećna,

Vlajko retko kad i dođe kući, a kad dođe, i to samo u veče, zaključa se u svoju sobu, noći, i čim svane opet ode. On drži da tako mora postupiti svaki, ko hoće da navikne ženu, da se ne meša u negove »poslove«.

čeka mene otpadnicu, čeka kao pseto što čeka milost od gazde... A ja sam tada skočila i pošla sa njim po noći... zakipela je u meni nekakva strašna mržnja, i ja sam se spremala da ga ubijem... Šta nisam tada mislila, o Bože!...

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

A Boga mi, moje drugarice! Nije blago ni srebro ni zlato, Već je blago, što je kome drago. 109 Oj na ove duge noći Ko ne ljubi crne oči, Ne pada mu san na oči, Već mu pada jad na srce. 110.

“ “Ako kara, ubiti te neće, Ako bije, a ti beži k meni, Kod mene su vrata otvorena U pol’ noći kao u pol’ dana!“ 133. Končić kuje kraj mora alata. Kopčić kuje, daleko se čuje.

“ Al’ govori Jovo kapetane: “I moja je draga na daleku, Al’ kad meni na um padne draga. Ja ne gledam tavnoj noći doba, Nit’ moj konjic mutnoj vodi broda: Putem idem, za njim praha nema, Vodu gazim, za njim brčka nema.“ 137.

“ 176. Tri su jele spored rasle Na vedroj - vedroj noći Na jasnoj mesečini. Pitale su jedna drugu, Šta bi koja najvolela. Najstarija govorila: “Ja bi’ čoju najvolela“.

182. Aljur, biljur duge noći, Ko ne ljubi crne oči Ne pada mu san na oči, Već mu pada jad na srce! A od jada gora vene, Gora vene i usiše,

Ostaše mi obe oči moje, Gledajući niz ravnine tvoje! 202. Koje li je doba noći? Rekla mi je draga doći, Rekla doći, pak ne dođe; Ja je čeka do po noći, Od po noći pođo kući, Sreto dragu nasred

202. Koje li je doba noći? Rekla mi je draga doći, Rekla doći, pak ne dođe; Ja je čeka do po noći, Od po noći pođo kući, Sreto dragu nasred mosta, Poljubi je jednom dosta, Ostaše mi medna usta, Baš k’ o da sam

202. Koje li je doba noći? Rekla mi je draga doći, Rekla doći, pak ne dođe; Ja je čeka do po noći, Od po noći pođo kući, Sreto dragu nasred mosta, Poljubi je jednom dosta, Ostaše mi medna usta, Baš k’ o da sam šećer jeo,

“ 234. “Tamna noći, tamna li si!“ “Oj devojko, bleda li si!“ “Nevolja je meni bledoj: Drago mi je kesedžija, Noću ’odi, noću dodi —

kuje, drugi pozlaćuje, Teći meće halke na jabuke, A četvrti alem kamen dragi, Pokraj kog se vidi večerati U po noći kao u po dana.

“ Iskaše ga i danci i noći, Iskaše ga al’ ga mati ne da. “Daj ga, daj ga, car da se nazivlje.“ “Nejako je vojsku da vojuje, Nejako je konja da

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

Drobac joj polako priđe.) SOFIJA: Što ste me prepali! DROBAC: Plivaš i po noći? SOFIJA: Ko ste vi? DROBAC: Nije te stra? SOFIJA: Čega da me bude strah?

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Sve što sam voleo umrlo je vičući ime moje, a ja mu ne mogah pomoći. Zbaci odelo svoje. U celoj zvezdanoj noći jedina radost nad bolom u telu tvom je golom. Sve nam dopušta tuga. SLAVA . . . . . . . . . . . . . . .

Daleko je ono, daleko, što moje zdravlje pije. Često zazvoni u noći, mirisno i meko. Često je kao sunčana morska stena, na kojoj sja jedini kamen koji cveta: mir.

Drveće puno pupova i zvezda mesto mene živi. Sve što sam ja reko šaputaće vam meko dalje noći. One vas vode u moje osmehe i grehe, za mnom daleko. NOVA SERENATA Draga, tenorista više nema.

Prijatelj moj mesec neveseo, u strasne noći majske, golicave bestidne rajske pesmice, jer si ma časak samo draga jednog popca bila u travi.

Oče naš ali sin tvoj nema više moći, da se u štalama na putu u noći ičem od smrti nada. ODA VEŠALIMA Što ste crna kao krst? I masna ko mesarska vrata?

Miluje golu ženu što spava, tvrdo, ko pleća gojnih krava, u žitu, kud noći pune crnih vrana, padaju. Svet je prošla samohrana, u krvavom plaštu šerežana, ko ubica.

Kraj crkve tuđe i nepoznate, zapaljene, u duge, jasne, tople noći, kad krekeću žabe barske, grlila je razne žene. A danju je čuvala dvore carske i korakom brojala sate.

“ ZAMORENOJ OMLADINI Da li znaš još naše noći budne kad su u jorgovana rumene senke kad je tavan kao žudne nebu uperene oči?

Sa melonom na glavi, i batinom od višnjevog drveta, on me je po zimskoj noći vodio kući, ispitujući me o dramama. Cenio je moja literarna pregnuća.

Sadržaj je bio takozvano pravo prve noći (ius primae noctis). Nimalo mi toga nije žao. To leto poslao sam svome bratu i jedan roman za Brankovo kolo, časopis

Ukrasti od njih, ah kako bi to bilo divno! Za dva sata tamo ulovi se više ribe, nego ovde napolju za dve noći. Međutim, postoji i lučko poglavarstvo na svetu.

Reći ću samo toliko da smo u krvi bili od te prve letnje noći, na Zlota Lipi, svaki dan, do jeseni. Ja ću o tome reći samo nekoliko kurioziteta.

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

Narod zaboravi cara, kao da ga i nema. Car se zbuni i zabrinu. Od brige nije po katkad cele noći mogao oka da sklopi. „Prokleti starac...

“ Mat. II., 16. U gluvoj noći bezljudnih pustara Bežeć pred mačem krvnika Iroda Devica — mati s čedom se odmara Posle tolika puta, mučna hoda.

A kada žega dnevna minu I pade veo noći crne — Bubica s cveta prne — I kao bleda varnica sinu. HRISTOS NA PUTU Obilazeći gradove i sela Na rabotu je pošo

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

Razbijen ovim čudnim utiscima, ne mogoh cele noći zaspati, i tek pred zoru što me, obučena, s naslonjenom glavom na sto, zanese san; a kao da čuh neki strašan, demonski

Njegova sirota mati je mnoge noći bdila nad njim i plakala. Posle dugog bolovanja dete umre i ucveli svoje dobre roditelje. Tako ne rade dobra deca.

Pilo se, pevalo, napijane su zdravice i vladi i narodu, i u neko doba noći svi su se mirno i lepo razišli kućama. Sutradan načelnik je poslao šifrom izveštaj vladi o jučerašnjem političkom

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

A on još puši i traži izlaza svome čemernom stanju: zaključio je sâm, da, otkad ga je majka rodila, strašnije ni teže noći nije proveo. I to sve zbog jedne devojke, zbog jednog pukog slučaja, koji hoće da mu preokrene ceo život.

On se trže i probudi se. — Što ne legneš, moje dete, nego se tako mučiš. Već je pola noći, bolan brajko, a sutra treba da poraniš. I on leže. Spavao je malo, te ustade zlovoljan i neraspoložen.

Više nisam slušao... Otrčao sam na svoj krevet, pokrio se čak preko glave i tako sam ćutao, ćutao do mrkle noći... Posle sam počeo da mislim, nije vajde, mora se!... Ali kako da mislim !

LjUDSKA NESTALNOST Mala Kosa neobično voli svoju teticu. S njom jede, pije, spava, zabavlja se... provodi cele dane i noći.

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

i dućandžijama zadaje toliko glavobolje, a mimoprolazećima toliko smeha, iako se gazda od poneke firme često po tri noći preturao po krevetu i smišljao, samo što bolje ime da joj da.

Koliko puta sede braća Srbi u kafani, zasede se do neko doba noći, piju i kucaju se i razgovaraju; i svi za jednim stolom i jedan drugog ne poznaju!

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

RAZBOLEO SE PEPO KRSTA Razboleo se Pepo Krsta, jedne mračne noći kad su oblaci nanosili buru, Zabolela ga glava, grudi, krsta, Dobio visoku temperaturu.

Mesec kroz prozor zrake razliva, Poslednji u noći Žunja usniva. Na Dorćolu, Na Dunavskom molu, Ima jedan sat, I jedan internat.

Njega vrlo bole kosti: promeniće se vreme. Uopšte, dok mesec nebom rovari, Neobične se zbivaju stvari. Prošle noći, strašan se topot Čuo čak do u Sopot. Neki svu noć nisu spavali. „Ko to odjaha ka Avali?

krađa: Deda Vuin, onaj što je imao kosu kao plast slame, I stanovao u gustom šipragu pored Dnjepra, Jedne mračne noći, potpomognut od tame, Ukrao je Radgunu najdebljega vepra. Šta to čuh? Ozbiljni starci, imaju i bradu, — Uh, uh...

Na svršetku noći mračne, nazadne, Pomrčina se zgusne i raspadne, Pa zato, svaki put kada svane, U nebu zagrakću tolike vrane.

Proleće je tajnu poruku Poslalo u grad po Mladom Luku: Za dva-tri dana, dve-tri noći I ono će nam, sigurno, doći. KROMPIR U martu, čim prvo sunce zasija, u ostavi krompir počne da klija; jer

Šta očekuješ od mene? Ništa od tvoga sna, večita spavalice! Prestrašena, stara mašina pojuri niz šine noći, Brzo, kao da lista dosadne neke stranice! Budno sanja trenutak kad će doći Do prve železničke stanice.

U noći toplog gradskog meseca video sam ih kako su spavali; Na neki veliki internat podsećao je depo; Nisu se mnogo razlikova

— Tramvaj spava prav, Na točkovima, dakle, ni levo ni desno. Treperi svetlost — crvena magla u noći, Tek ako ponegde odjeknu na cipelama đonovi.

Trepere sijalice kô tihi pozdravi u noći. Stabla su iznutra topla, i sve su hladne brave. Tramvaji spavaju u neutešnoj samoći Veliki, kao slonovi, i dobri,

Onda, vrela, ode na sneg, da se hladi. Pepeo istrese, Potom, Iza kuće. Skoro će proleće, I kraj mraznih noći; Blesnuće, ko tanjir, sunce iznad luga; U maju ćemo Ona i ja poći Tamo kud idu laste, U pravcu toplog juga.

ZEMLjA U PONOĆ Ponoć katkad zašumi, ko da zemlja otvara Neka šaptava usta; zašušte krila noći... To se vetar s drvećem i lišćem dogovara Na koju će stranu sveta sutra da kroči.

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

I prvom prilikom, po tamnoj, burnoj i kišovitoj noći one nagrnu na taj izlaz u gustim masama, katkad i u spletovima, klupčadima, pa ulaze u reku kojom se odmah i žurno

Na putovanje ka moru jako utiču vreme i mesečeve mene. Jegulja naročito rado putuje u vreme mračnih i burnih noći, kada u gustim masama hita niz reku njenome ušću.

na Daljanima u Strugi, na izlazu Ohridskog jezera u Drim, hvatalo se za vreme mračnih, kišnih i vetrovitih jesenskih noći po nekoliko hiljada kilograma za jednu noć, kad je dobar lov. Krajem novembra ove 1938.

Krajem novembra ove 1938. godine, kod sela Taš-Moruništa, uhvaćeno je jedne noći 2500 kilograma jegulje u vreme kad je na jezeru besnela jaka bura.

Vreme i morske struje imaju tada pretežan uticaj na to zajedničko putovanje. Za vreme mračnih noći, a kad se već dohvatila mora, jegulja u prvo vreme radije putuje pored morske obale; po lepome sunčanom vremenu ona se

stotina metara, do koje ne dopiru sunčani zraci, ugasi električna svetlost, pred očima se ukaže, kao u mračnoj noći bez mesečine, bezbroj treperavih, zelenkastih i plavičastih zvezda razne veličine, ali koje nisu nepokretne kao one na

Rakić, Milan - PESME

Tako sam i ja evo već tri noći Blažen i bujan, dok se pesme hore, U muzici, u cveću, i samoći, Sisao sreću sve do same zore.

Ali će, draga, drugo vreme doći, I ostaće mi, kad dan jedan grane, Od te blažene i čedne tri noći Tri razjapljene, ko noć crne, rane...

Starinski vitez, pun vere i nade! Šumi, o noći prohujalog doba! U srcu nosim nekadanje ljude. Povorke bele dižu se iz groba, I sa mnom, ljube, čeznu, strepe, žude!

U srcu nosim nekadanje ljude. Povorke bele dižu se iz groba, I sa mnom, ljube, čeznu, strepe, žude! Šumi, o noći prohujalog doba, Strasno i žudno! Ona mene čeka Ko nekad plava Izolda Tristana.

na jezicima svima, Kad ne bi tako u gluhoj samoći Tešio srca što se čežnjom guše I ljupkim sjajem kroz beskrajne noći Vezivao sve rastavljene duše!

Očaran, bez svega što me davno guši, Osećam pod sjajem ove prve noći Kako se u mojoj obnovljenoj duši, Uz veselu pesmu razdraganih gnezda Dok šušti topola i miriše lipa I radosno nebo

Mesec se gasi... Svuda nebo sinje, I s golih grana katkad padne inje... Noći, ledena noći, ja te volim, Kao što volim sve kržljave stvore Što samrt nose u grudima golim, I koje tajne boljke dugo

Mesec se gasi... Svuda nebo sinje, I s golih grana katkad padne inje... Noći, ledena noći, ja te volim, Kao što volim sve kržljave stvore Što samrt nose u grudima golim, I koje tajne boljke dugo more.

vreme preko tvoje glave, Iznemoglo telo, malaksale moći; Poznao si život i nevolje prave, I julijske žege i studene noći. O, kako te žalim!

I tada, u mračnoj, vlažnoj noći toj, Za trenutak jedan, iznenada, kao Svitac kada sine, na mene je pao Kroz spušteni veo blagi pogled tvoj.

ŽELjA Kad i meni dođe čas da mreti treba, Bože, daj da umrem u jesenje noći, Nasmejan i vedar, u mladačkoj moći, Pod raskošnim sjajem septembarskog neba. Smrt je tako laka.

uvenulog cveta, I život i dugo očajanje strti, Kao jednim mahom, u mladačkoj moći, Pod raskošnim sjajem septembarske noći!

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

SKUPŠTINA UOČI TROJIČINA DNE NA LOVĆENU GLUHO DOBA NOĆI, SVAK SPAVA. VLADIKA DANILO (sam sobom) Viđi vraga su sedam binjišah, su dva mača a su dvije krune, praunuka Turkova

Jeste li pri sebi? Trn u zdravu nogu zabadate! Kakva jaja, poste i badnjake vi na pravu vjeru tovarite? Rad noći se zublje uvijaju, ali što će u sunčane zrake? Allah, more, mudra razgovora!

Evo vidiš kako smo daleko, i opeta ona teška vonja od nekrsti ovde zaudara. MRTVO DOBA NOĆI, SVE SPAVA. NEKO ZBORI KROZA SAN.

sunce i davljahu kiše i vremena, ne mogahu iz veze šenuti, No, kâ pašče kad ga za tor svežeš, tu čamaju i dnevi i noći. Najgore im pak bjehu tavnice pod dvorove đe dužde stojaše; u najdublju jamu koju znadeš nije gore no u njih stojati.

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

Od tada Turčin, zaptija, nije smeo pored kuće proći, još manje da zastane. Cele noći ispred kapije morao je da gori fenjer i po tri i četiri noćna stražara da dremaju, jer je on, taj Sofkin pramded, hadži

Posle, u potaji, u poverenju, pričalo bi se kako je k njima jedne noći bila došla čuvena Saveta, koja nije bila obična, svakidašnja, za novac ženska.

tako je znala, kada bi oni mislili da ona uveliko spava, za ono njihovo, materino i očevo, dugo, noćno, sedenje, cele noći nemo, bez reči, a iz očiju im se vidi: kako sve ovo treba jednom svršiti, ne može se više, treba bežati, prodati i

Išla je tobož da leži, spava, a u stvari da što pre ostane sama sa sobom, i da onda, sasvim sama u noći, pokrivena jorganom, nastavi što jače grlenje, milovanje, tonući i gubeći se od sreće zbog tih snova.

I ne druge noći, nego iste još noći dođe i on. Kao što je naredio, tako je i bilo. Nije ništa bilo osvetljeno. Sva vrata po kući bila

I ne druge noći, nego iste još noći dođe i on. Kao što je naredio, tako je i bilo. Nije ništa bilo osvetljeno. Sva vrata po kući bila su zatvorena i samo

I na veliku Magdinu žalost samo to. Čak je ne pozva ni da je vidi. U jutru njega već nije bilo. Ko zna u koje doba noći, u zoru, otišao opet natrag. Ali što Sofku najviše zbuni, začudi, to je bila ona, mati.

gleda i guta kuću, koja sada, ovako nameštena, nekako drukčije, veselije izgleda, krupno i četvrtasto ocrtava se u | noći, sa svojom svetlošću iz kujne i od gornjega sprata. Pored toga opazi ona kako kupac oči ne odvaja od matere.

Bila je gotovo srećna zbog toga, i odmah slatko, tvrdo zaspa. Duboko u noć, valjda čak oko pola noći, kada je bila već lakosana, seća se docnije, čula je odozgo, kroz tavanicu, kako sigurno iz očeve sobe, jednako dolazi

Od prošle noći i celoga ovoga dana bila je toliko umorna, toliko zasićena i otupela, da je bila na sve ravnodušna. Ništa je nije

Zato je on cele noći, pored svega pića i vesela, jednako morao da se drži, čuva, da bi, eto kao sad, pre no što svane, otišao kući, spremio

ulete na otvorenu kapiju, koja je, kao uvek kad bi on bio u varoši, a ne bio kod kuće, nekud noću otišao, morala cele noći otvorena da stoji.

Pandurović, Sima - PESME

Na plimi uzdaha nemih i beskrajnih, Sugestija tiha sa visina lednih, Dubinom strasti svih srdaca vernih I tamne noći — sugestija jednih Očiju bisernih.

Mir željeni s neba čuva plava; Dok tog srca u zlatnoj samoći, Koje dosad nevolje su tukle, Ne pokrije veličanstvo Noći Razvejane akorde umukle.

Naše duše naši su pejzaži. U KOLEVCI SNA Kad sunce zađe, i pokrivač plavi Zvezdane noći, veče toplog juna Padne po polju i vrh cvetnih kruna, A žuti mesec na nebu se javi, U mojoj duši šum umornih trava

po polju i vrh cvetnih kruna, A žuti mesec na nebu se javi, U mojoj duši šum umornih trava I trepet lišća u disanju noći Šire san jedan sugestivne moći, Jedan san što se čini da je java.

Jedan san, koji sjaj mesečev zlati, Javlja se, čili, povija onako Kako miris dune poljanama lako, Kako uzdah noći kandilke zaklâti.

I s bojama koje upija lepota Noći, ovaj svet se s drugim svetom sliva U meku sliku zadovoljstva živa, U život jednog sna i san života.

je mirna bila soba S posteljom tvojom, moja svest bez moći; Sećam se da je u ponoćno doba Još mirisala svud kraljica noći Na strast, i mladost, i zadah od groba. SA SVOJIMA „O, kuku! kuku!“ pevali su petli. Skočih u strahu. Ponoć.

SA SVOJIMA „O, kuku! kuku!“ pevali su petli. Skočih u strahu. Ponoć. I iz tame Noći i bola vidim gde svetluca Očiju bezbroj upravljenih na me; Očiju bezbroj zlokobno se svetli — Mistike bića ljudskog

Neko je sa mnom! Srce burno kuca... Iz mraka noći tiho se ispreda Senaka oblik, tkanina odela I rita njinih. Noć postaje bela K’o velik pokrov.

O, da se duša s takvom noći stopi, Kad drhti, strepi, verna, puna sreće, S ljubavlju, čvrsto zagrljena smrću! Tada se časi sreće, bola zgrću, Za

Tada se časi sreće, bola zgrću, Za tužan život i žaljenje veće. I biser drobni na krilima noći Sa jasnih zvezda padaše polako, Dok ćutke, mračne kao smrtni gresi, Crne su seni pratile me tako, Brzo i strasno

Padaju zvezde usred noći bele, Padaju tol’ko; i, najednom, presta... I vetar peva poeziju smrti. A kobne želje umirahu redom, Očajne,

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

“ reče serdar, skinuvši kapu i prekrstivši se pobožno, „nešto mi sad u duši sviće, taman kao iza noći kad zora zarudi!

Njeguši ga zavoleše još bolje, videći kako je čvrst i okretan. Do noći upoznao se sa svijema, kao da je odavno tu; niko ga drukčije nije zvao no kako ga je serdar krstio: uskok Janko.

Cijelu su božiju noć vijali, a sad je u prozorje dva puta studenije no oko po noći, (ako ne znaš iz iskustva) pa i oni urlikali dva puta jače, da se po svem polju razlijegalo.

Jan ga je obožavao. Po čitave noći ne bi usnio s njega. Čas bi odjek neke njegove slavne pobjede zanio Jana. Čas opet nedaća Napoleonova, istinita jali

Koliko hitrosti, a još više zvečećijeh dokaza, morao je grof potrošiti a da do tavnice dođe! U kasno doba noći rastadoše se, a sutradan Jan, s tužnim srcem, pristade na sve. Godinu nakon toga, turiše ga kao poručnika u Tirol.

Tako je trajalo komad noći. Cura, uzdahnuvši, diže se, podjari oganj, pa uzevši kudjelju sa preboja, sjede opet na kovčeg i stade presti.

„Lako ćemo za to!“ reče Markiša i ode. I ona trojica, oprostivši se s vidarem otidoše. Do noći ostaše njih dvoje sami kraj ranjenika. Vidar je ispijao lulu za lulom, sjedeći pred kućom. Stana je gotovila večeru.

“ Domaći se zgledaše i „porazgovoriše očima“, pa serdar graknu: „Aj’ da se liježe, po noći je prevalilo, ja mnim ... Sjutra ćemo znati je li baš uskok Janko ili je: Jo-jo-jo!

Tje! vidjećemo, vidjećemo... A sad da se liježe. Ajdemo!“ Možete zamisliti jesu li zaspali Janko i Stane te noći. Sjutradan, Janko odvede serdara na stranu, pa mu reče: „Striko, ja bih rad poći u manastir!“ „A zašto, Janko?

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

— Bog je spor, ali dostižan. — U Boga su vunene nige, a gvozdene ruke. — Lako melju božji žrvnji. — Bog i u crnoj noći na crnom panju crnog mrava vidi, bahat mu čuje i pomisli zna. — Dobar je Bog, ali su i đavoli jaki.

KARAKONDžULA Karakondžula je stara baba, s gvozdenim zubima i s rogovima, koja se javlja kao avet u gluvo doba noći i, kako ne može ići, uzjaše čoveka koga goni da je nosi, kuda ona hoće i dokle ona htedne. 4.

Bez oca začeti, bez majke rođeni, bez popa kršteni, nemate stanka do beloga danka, niti imate pomoći — do tavne noći.

sam bogodan! OD UJEDA ZMIJE Poljubi zmija zmiju, rokom dnevi i rokom noći; rokom boga gospoda. Tebe, zmijo, ne hvala koja ležiš na ržanom kolaču, na glogovu prostiraču, no metni jezičak pod

Spavaj, sine, bog ti na pomoći, Na pomoći i dnevi i noći! S krstom lego, s anđelom ustao, Anđeli ti bili na pomoći, Na pomoći i dnevi i noći!

S krstom lego, s anđelom ustao, Anđeli ti bili na pomoći, Na pomoći i dnevi i noći! Krst te čuvo do ponoći, A anđeli, sine, od ponoći, A sam Gospod, sine, do vijeka, Spavaj, sine, bog ti dobar dao!

ni kopita ne ukvasi? (Mesec) 269 — Uveče zlatno proso prosu, a ujutru sve pokupi? (Zvezde) 270 — U noći svijetao, a u dne taman? (Mesec) 271 — Cijelu noć broj, a ne možeš izbrojati?

(Dvojnice, — svirala sa dva piska) 349 — Šta nije ni u kući ni na polju? (Kućni prag) 350 — Šta po noći cvati, a po danu vene? (Sveća) 351 — Šta se vodom pali? (Kreč) 352 — Šta se peče, a ne može se ispeći?

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

Pošto je tako nekoliko noći jednako radio, onda mu braća počnu zlobiti, što oni nisu mogli jabuke sačuvati, a on je svaku noć sačuva.

od babe konja, valja da služi u nje tri dana: u babe ima jedna kobila i ždrebe, pa tu kobilu i ždrebe valja čuvati tri noći, ko za tri noći sačuva kobilu i ždrebe, baba mu da konja da bira kojega hoće.

valja da služi u nje tri dana: u babe ima jedna kobila i ždrebe, pa tu kobilu i ždrebe valja čuvati tri noći, ko za tri noći sačuva kobilu i ždrebe, baba mu da konja da bira kojega hoće.

” Kad bude ujutru, straža pripovedi caru kako već dve noći ona žena s njime spava, i jednako viče da prebaci desnu ruku preko nje, ne bi li se rastala s njegovim detetom.

Onde je onu noć još veću stravu pretrpeo nego pređašnje obe noći: tu je bila strašna lupa, vika, zveka lanaca i strašni glasovi: „Taj hoće moje carstvo da primi!

Kako je meni bilo onu noć kad se ko rodio, onome će onako biti do veka. Ti si se rodio sirotinjske noći, ti ćeš biti siromah do veka. A tvoj se brat rodio sretne noći, on će biti sretan do veka.

Ti si se rodio sirotinjske noći, ti ćeš biti siromah do veka. A tvoj se brat rodio sretne noći, on će biti sretan do veka. Nego kad si se zakanio i toliko si se trudio, kazaću ti kako ćeš se pomoći.

Onđe on jadan stojeći ču u neko doba noći đe dođoše | vile na izvor, i kupajući se poče jedna drugima govoriti: „Znate li, druge, da se ogubala u kralja đevojka;

Kad bi u neko doba noći, dođoše vile da | se kuplju, i stadoše govoriti kako se izliječi kraljeva šći, „valja da nas je” rekoše, „neko slušao kad

ono je čudovita gora, što preko dan sijeva a po noći gori, i kogođ k njoj pođe da vidi što je, ostane u oni trem mutav i na ono mjesto udurečen.

Druge noći u isto vrijeme stane opet onaka sila, huka i piska oko dvora carskog, i neko počne na vratima govoriti: „Otvor', carevi

Treće noći u ono isto doba opet se zatrese iz temelja dvor od velike sile i tutnjave, i neki glas poviče: „Otvori vrata!

Sveti Sava - SABRANA DELA

Bodro izvole božastveno poslati svetlost spasenja nama koji u noći zla neznanjem držani bejasmo. Pokaza svima da budemo sinovi svetlosti i dana, bogomudri Simeone.

Stanković, Borisav - JOVČA

a one, već opijene, već raspaljene, već u postelji, pa onako, u noći, u mraku... I onda ja... Istina ne kao čovek. Sutra ni da me pogle da. Kao da ne zna da me je zvala, da sam kod nje bio.

Tako se preda mnom brčkaju, kupaju, svlače i oblače... I htede da se izludi, da se presvisne, dok jedne noći... MLADEN (izlazi, unezveren).

Polivaj me! Oblači me, Mladene!« ... I skida se, oblači, doteruje, a pusta joj snaga vrela, bela. I cele noći tu, kod nje, ako jorgan od vrućine zbaci, otkrije se, da je pokrijem; da, kada počne buncati, u snu ljubiti i grliti

Kao da ja nisam živ, kao da nisam muško. Ako sam joj čuvar, sluga, odrastao pored nje, ipak... Oh, cele noći je otkrivena, cele noći miriše.

Ako sam joj čuvar, sluga, odrastao pored nje, ipak... Oh, cele noći je otkrivena, cele noći miriše. Pokrijem je, a oči mi se silom upijaju u nju, ruke mi same, silom, njeno telo dodiruju, kosu njenu, lice...

(Stresa se): Oh, oh, ubiću je, ubiću je još uveče i onda cele noći ću je ljubiti mrtvu, cele noći ću joj ljubiti usta, oh, ala će to biti slatko! Cele noći će biti moja.

(Stresa se): Oh, oh, ubiću je, ubiću je još uveče i onda cele noći ću je ljubiti mrtvu, cele noći ću joj ljubiti usta, oh, ala će to biti slatko! Cele noći će biti moja. Sve ću moći da joj kažem.

Cele noći će biti moja. Sve ću moći da joj kažem. Celu da je grlim, ljubim, oh, oh!... Da, ubiću je! (Hvata se za čelo): Oh, Bože,

Ništa lošo sa tom Cigankom ne čini. Što kažu da tobož s njom živi, nije, nije istina. Ja sam tu i cele ih noći dvorim. Samo, ona ne liči na Vasku ali, da ima njene oči — ima!

Samo, ona ne liči na Vasku ali, da ima njene oči — ima! I tako, zabradi je i samo te oči da joj se vide, tako cele noći sedi sproću njega. Ona, ta Ciganka sa Vaskinim očima i vračara što mu svaku noć baje i gata na kost. Tako cele noći.

Ona, ta Ciganka sa Vaskinim očima i vračara što mu svaku noć baje i gata na kost. Tako cele noći. I još jednako samo ljutu rakiju, Ljutu, ljutu. I već više ne znam gde da je nađem tako ljutu.

Pauza. Vetrovi jače i bešnje duvaju. Tresu zgradu. Vatra npacka. Njeni plameni osvetljavaju čas Ciganku, čas Jovču. U noći izdvoji se u huci vetrova dug otegnut urlik psa.

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

Ko bi me god hoteo slušati, kazivao bi[h] mu od jutra do noći povesti iz prologa; gdi bi god majstori i momci šili, tu bi[h] ja išao kazivati kazanija i žitija različni[h] svetaca;

” Episkop: „Dve stvari u isto vreme pitaš, od koji[h] samo za jednu ne bi nam dosta bilo da do noći besedimo. A da ti pravo rečem, govoreći čisto[s]rdečno i bez svakoga pristrastija i licemerja svrh ovih stvari, može

Človeku, kad se što u noći prividi, šta je potreba da čini? Da se nimalo ne plaši, no da slo|bodno pristupi k onom šta mu se prividi, pak će

Koliko sam ga više gledao i slušao, toliko više sam se uslaždavao. No, po savršenju ovoga razgovora, budući se i dan k noći sklonio, ustao je, učinio obično blagodarenije, zafalio gospodaru i gospođi na časti, i, davši svima otečesko

Moj drug, koje od puta, koje od prošaste noći nespavanja, krepko zaspi; a ja se popnem na jednu unku, i počnem gledati k Semartonu.

Preko dan lepo vreme; takove muzike i pojanja — van da opet tu. Oko neko doba noći pođemo kroz široki kanal; kad ti tu napadne na nas takova stra[h]ovita bura da niko nije već mislio glave na suvo

Pet dukata sam dao samo momku koji me je svuda vodio. Svaki božji dan | od jutra do noći tu se sve [h]odilo; ručali bi onde gdi nas podne zateče, a pilo bi se gdi se god ožedni.

Imali smo pre noći dva časa vremena za obići velika zdanija arhiepiskopije i velikolepnu starinsku cerkov; podobne, i po bedeni grada

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

O tome su svakog večera govorili, a uvijek jedno te jedno. Ne samo što svake bogovetne noći ponavljahu iste misli, nego ponavljahu isti istovjetni niz riječi, tako da im djeca naučiše napamet te razgovore, baš

Bakonja se hitno prekrsti, duhnu u svijeću i odmah zaspa kao zaklan. Šta li se sve nije vrzlo po njegovu mozgu te noći?

Bija sam u vraga doma! Bija sam u papinoj zemlji, i tukâ se s Francezima. Dreždâ sam napolju po noći, kisnuja, odija pišice po deset ura na dan, pa nikada ni da sam se naladija. A on... što ti kažeš...

— Strašljiv je ka kozâ! — veli Boban smijući se. — Ma ćemo mu opraviti šalu jedne noći! — reče Bujas. Đaci su dugo sjedjeli, pa se istim načinom vratiše u manastir.

Kako je rijeka jednako nabreknuta bila, sijelo je bivalo njekoliko noći zasopke. Bakonja se naviknu, te je mogao i ustajati ranije.

A ti znaš ko me naveja da se skitam po noći, da gledam kako se tvoja muka krade! A ja ne bi nikad sam na tu misâ došâ, nikad!...

Ja sam samo tija reći da lupeži nisu mogli odjaviti životinju na vidnoj noći priko naši župa, između naši kmetova, to nisu nikako mogli učiniti bez ruke pomoći iz kuće!

Bojali su se da bi Bukar mogâ ustajati po noći! Jer, vidite, kakav je da je, jopet imam najviše vire u njegaka. — I ja! — veli Blitvar. — I ja! — potvrdi Vrtirep.

Jednom mu naredi da izgovori onaj cirkular što bješe naučio naizust. Poslije to tražaše svake noći redovno. Ele, vidi Bakonja da se vra podjetio; i zabrinu se veoma Bakonja, ali o tome što se noću radilo ne reče nikome

i njeka zrnca što ublažuju bolove u želucu, jer — sipljivi duvalo jeđaše večerom više no Naćvar, te ga, gotovo svake noći, hvataše račac.

što se do mraka ne razdvajahu, što se „klančahu po kmetovi kâ obaćetni pasi“ (kako jednom reče Vrtirep), nego su i po noći pijančili u ćeliji. Pošto je Srdar bio dobra srca, opomenuo ga jedared Naćvar da je njegovo ponašanje protiv „regula“.

— Kakve latinske verše? — reče Srdar u čudu. — Šta ti sada pada na um?... — Ma jeto nike... Ja neću imati mira cile noći, ako i’ ne razumim!... Ja vas molim, puno vas za to molim, fra-Jakove. A nema i’ mlogo...

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

Jer ove smo noći doživeli sve Dok rušilo se lišće oko nas na tle. Sad svanjiva jutro: ispražnjeni svet. Život će odsad biti više predah.

Ćosić, Dobrica - KORENI

Čim bi se pozdravili, počeo bi da se žali na umor, stalno je ponavljao da nekoliko noći nije spavao. Posle, u krevetu, dok bi njene ruke nervozno i otuđeno tumarale po njemu, ležao je na boku nepomičan, s

on je prvi put bio snažan i drzak, bez stida i nemoći, a ona mu se prepustila, ne prestajući da suzi na sve prošle noći kad je ona bivala muško i posle umorna od nečega.

Crkni! To joj on kaže? On, koga toliko godina... Nikad se nije vratio s puta, svejedno u koje doba noći i po kakvom nevremenu, a da ga ona nije budna dočekala, vratnice mu otvorila, ispregla stoku i nahranila, njega toplom

Mora da iziđe napolje. Sneg, sitan i gust, zasipa tišinu na sredini noći. Đorđe zagazi nekoliko koraka u celac, pa se naglo vrati pod strehu kuće i nasloni na zid.

Želja da je tresne, da je udara po licu, tako je jaka, jeste, poverova, jedina žela zbog koje se on muči ove noći. Odjednom mu bi lakše: ljuta radost razli mu se po žilama.

Ako. Samo kad je došao. Đorđe neće smeti daje muči kao prošle noći. Uzdahnu duboko, šiljak svetlosti se presavi i samo što se ne prekinu. Vukašin među prstima okreće cigaru i zagleda je.

naslonjena na krevet i gleda u njega, slabo osvetljenog vatrom iz peći; nikad joj nije bio tako gadan i ružan kao ove noći. Kako to ranije nije videla i osetila? I kako je mogla da se uda za njega i da živi s njim?

Celog veka, ti, psino, skitaš po vašarima, čaršijama, po belom svetu dane i noći ostavljaš. Sigurno si trpeo za mojom snagom i mislio na mene.

Đorđe zastenja i glavom, težom od vrećice peska, klonu na sto, glavom punom dronjaka mutnih sećanja na protekle dane i noći iz kojih se ispilio jučerašnji dan i ova noć. ...

u toploj postelji i mirišljavoj vlazi Simkinih nedara i butina, cele noći grčila se jedna nada i jedna nedoumica: možda će se Bog smilovati njemu.

U ovo doba ne idu oni zabadava. Đorđu glava ponovo klonu na sto, i sto zakrcka pod teškom gomilom uvek istih noći i istog kreveta, mučilišta onog orahovog; pred svadbu ga je Aćim dovukao iz Palanke, za nju i njega.

prvi put video, zastideo se pred Tolom zbog urezanih listova i pupoljaka, drvenih, mrkih pupoljaka, koje je i poslednjih noći pipao i grebao noktima dok se na njega sjurivala Simkina neumorna požuda. Tu se istrošila njegova vera.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

Dan i noć, kao bleda biserna školjka, sjalo je iza rešetaka devojčino lice. Mladić se svake noći, ranjavih prstiju i kolena, peo do vrha kule, sve dok mesec nije postao velik i blistav.

Od te noći lice joj je postalo još prozračnije, još nežnije, kao što je prozračan i nežan bio njen vez. Tim vezom ona je iščezlom

U rano leto i pred jesen, kada su noći prozračne i pune zvezda, taj zlatni trag postaje naročito vidan. Stišavajući glas, stanovnici 3emlje Srebrnih Breza

Majka svih reka već poverova da joj je najmlađa kći zaboravila svoju suludu želju, kad se jedne noći prolomi oluja. Kao vatrene zmije skakale su munje po nebu, a gromovi survavali stenje s planine.

Ležao je tako sve do noći. A kada iza peščanog brega izađe mesec, pustinja postade srebrnasta, titrava. Teško je bilo odrediti gde ima više

— Ali jeste! — tvrdoglavo ponovi dečak. Majka odrečno odmahnu glavom, a dečak se zamisli. Jedva je zaspao te noći, a samo što je upao u san, dođe mu Zlatna kraba velika kao kuća, zastrašujuća. Sav u ledenom znoju se probudi.

kraj prozora, gledao ih je kako se svetle, prekriveni tankom pokoricom slane, i padaju kao što u vrele avgustovske noći padaju zvezde. Svakoga trena na zemlji ih je bilo sve više, bleštali su kao srebrne kuglice.

Ali, kad je protrljao oči, komešanja je nestalo, glasovi su se utišali. U prozračnoj noći, punoj mesečevog praha, orasi su nepomično ležali na utabanoj zemlji, prošaranoj čipkastim senkama orahovih grana.

— Ko je još zrake lovio? Osmehnu se starac i zagleda kroz prozor. Kao blistavi, srebrni oblak plovila je u noći krošnja oraha, a ispod nje titrale senke.

— Zar me nisi video prošle i pretprolše noći? Ja sam vodio kolo! — Svašta pričaš! — uzviknu starac i zamisli se. I prošle, i pretprošle noći pod orahom je,

Ja sam vodio kolo! — Svašta pričaš! — uzviknu starac i zamisli se. I prošle, i pretprošle noći pod orahom je, zaista, igralo kolo. Ali to kolo mu se samo pričinilo, kao i mališani koji iskaču iz orahovih ljuski.

— Hvala ti što nisi dao da se poseče naš grad! — reče Taško Oraško svečano. — OD sada ćemo ti svake noći dolaziti... »A šta ako me prevare?« — pomisli starac, i osmehnu se: — Kako biste i dolazili kad je ovo samo san!

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

izbija iz sivog tesnaca pod prostore neba, tu se sudaraju i besne svi dorćolski vetrovi a leti, u avgustu, kada su noći crne i providne do bezdna, padaju zvezde.

U cećanju mu je samo sled crnih rasvetljenja u kojem se dani ne razlikuju od noći i u kojem vreme staje pa nestaje. Nije ni važno što on ne pamti, jer je u Pomeniku Milana Đ.

rascvetalih jorgovana, potmulo strasnih, u razglavljenim seoskim dvorištima, otežalih, silnih zvezda u avgustovskoj noći nad Avalom i Vračarom, posle boja na Mišaru, ne pojamnih kiša, slepljenih sa crnim jesenjim vetrovima, o koje se sapliću

su slavili Bajram (nisu ni slutili da bi se, za njih, ova praznična novembarska noć mogla razlikovati od stotina onih noći između 29. i 30.

(Ali ta prolaženja nije računao.) Tako slavan postao je u noći između 29. i 30. novembra 1806, kada se oslobađao Beograd.

U noći ppokleto zloj (mada, videće se, naklonjenoj ustanicima), strah koji se taložio vekovima postao je mnogima nepodnošljiv i

Tako se jedne noći našao, samcat, u vrbacima pored Drine: senke su pretile, pretnje su se mrsile a on je, opet, osetio ukus pustoši i

Ne mari. Na ugao Vasine Dobrača se, niotkuda, spušta u samu zoru kad su ulice puste i još zamrle od noći i čeka onaj trenutak kad jutarnja izmaglica pređe i preko oblaka i preko asfalta pa sklizne ko zna gde.

Seljani su hvalili dečaka koji je, preko noći, postao čovek a pokazivao se vešt u trgovini. Dobrača je, ne bez čuđenja, nalazio u sebi neku opreznu surovost u kojoj

Koliko posle ne bi umeo da kaže jer više nije bilo one razlike između dana i noći po kojoj se vreme obično računa: puzao je, sam, kroz crni lagum bez dna.

Možda i zbog toga, te noći, niko nije hteo da vidi kraj pevanju: Višnjić je prelazio iz pesme u pesmu. Najzad je zapevao i onu, staru, o svetom

Bitka za Loznicu bila je žestoka jer su Turci hteli to utvrđenje na Drini. Trajala je tri dana i tri noći: čas su bili jači Turci u napadu, čas Srbi u odbrani. Tri dana i tri noći je Višnjić pevao.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

CIGANČE 131 LVIII SOK 132 LIX TIBULO 133 LX KORINTSKA HETERA 134 LXI 140 LXII IZ „PJESAMA LEILI“ 141 LXIII MOJA NOĆI...

I snivaj samo! Biće manje suza I više sv'jetlih i spokojnih noći... Svikni na odmor pod teretom uza! Istina jedna i sama će doći! Zovi se Ljubav!

J. Jovanović 3maj XXII Tiho, noći, Moje sunce spava; Za glavom joj Od bisera grana; A na grani K'o da nešto bruji To su pali Sićani slavuji: Žice

Sunce bega A'l nema njega Kao pre! Nema sunca milenog, Nema mog! Oj večeri, o slatko čekanje, O vi noći, moji beli dani, O vi dani, a sa dva sunašca, Gde ste jako, gde je zlato moje!... Plači, travo! zapevaj, slavuju!

„Oh, Fatimo, luče tanko, Oh, Mejrimo - crne oči Oj, Begzado, Đurđijanko, Sećaš li se one noći? „Oj, đaurko Anđelijo Crna koso, bele grudi Jednom sam te opazio, Al' te nikad ne poljubi!

Gde na druga brojim, Tu krvnika imam, Gde ja lovor svojim, Trnov venac primam. - Skori sveća kraju, Danak crnoj noći, Al' kraj mome vaju Nikad neće doći. Đ. Jakšić XXXIX NA LIPARU I VEČE Jeste li mi rod, siročići mali?

Teška je, beskrajna večna tuga njena Na domaku noći, tišine, i tame. Pred vrtovima okean se pruža; Razleće se modro jato golubova; U bokoru mrtvih, docvetalih

J. Dučić LI BDENjE U dnu uspavane i neme aleje Stoji u noći pod jesenjim mrazom Mramorna vila. Vetar tiho veje Samotnim vrtom i zamrzlom stazom. Svuda je mirno.

A ona čita... dok sred noći duge, K'o grdan polip sa stotinu ruka, Stisla joj srce ljubav puna tuge, Tuge bez suza, bez reči, jauka.

za mutnim dalekim, Čeznući tako u tišini jâdâ I opet čita... Bol k'o more raste U mrtvoj noći... dok san žudni, mili, Krilom je, mekim k'o paperje laste, Oseni tužnu, umornu, na svili.

Šumi, o noći prohujalog doba! U srcu nosim nekadanje ljude; Povorke bele dižu se iz groba I sa mnom ljube, čeznu, strepe, žude!

U srcu nosim nekadanje ljude; Povorke bele dižu se iz groba I sa mnom ljube, čeznu, strepe, žude! Šumi, o noći prohujalog doba, Strasno i žudno! Ona mene čeka K'o nekad plava Izolda Tristana. Strepi, i sluša topot iz daleka...

Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA

velikoga tvorca, odavde je hitro polećela na opširno carstvo i gospodstvo, odavde je prva iskra sjekla, u predjele noći uskočila i svjetlosti oblik pokazala!

ukrašen porfirom, tvoritelnom zanjat poezijom; k prestolu mu sv'jetlome mirovi iz mračnoga carstva iznicahu, ka u noći od strašnog požara kroz oblake od gustoga dima što rojima izbježaju iskre k svodu divnu neba plavetnoga, prezirući

Zažega sam ja plamene bure u predjele noći i haosa, te mi bude sunca i mirove od sna hladna i prevječitoga. Tamo svjetlost užasne pobjede nad nijemim

E kud sreća da je i on tada u grobnicu panuo mirovah i premirne da je noći carstvo svud svjetlosti pogasilo zraku!

Dva dni sv'jetla, dvije noći sjajne u jarosti boj jednaki traja; s obje strane besmrtne vojnike na gomile vidiš povaljene, svi u ljute rane

Šar je ovaj dosta pogolemi jedna masa crna i plačevna, sostav noći i vječnog ridanja; dv'je stihije u njem su užasne, razljućene najvišom krajnošću - stud i oganj, razduti burama,

Popa, Vasko - KORA

gnezda svijaju Proleće mu prste kreše Živi od pustolovina Svojih nedostižnih korena I od divnih uspomena Na iznenadne noći Kad nestane iz ulice Ko zna kuda ide U šumi bi se izgubio Ali se uvek pred zoru U drvored na svoje mesto

i sunca I nebo noževima ljubi Senku svoju ne udaje I vetar lepotom daljina vara Bode podatna bedra Iskusnih noći i nevinih talasa Smeh svoj zeleni ne ženi I vazduh ujeda Stena koja ga je rodila Ima pravo Bode bode

kojim prolaziš Da tvoju senku čujem I stena sam naga kraj druma Kojim se udaljuješ Da me tvoja senka odene 26 U ovoj noći bez jutra Ko je ta svetiljka sa ugla Pogledom me tvojim obavija I prati do našeg oslepelog stana I svetli na pustim

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Sve što bismo o tome imali da kažemo je da su naša dva svetska građanina provela celo veče i dobar deo noći u razgovoru, da im je to vreme izgledalo suviše kratko i da pri tome zaboraviše abderićane i razlog zbog čega pozvaše

u kojem je Hefestos urezao na štit ove zvezde, vidimo ih sada i mi na nebu, videćemo ih sutra na noć i svake iduće noći; one su večne, nepromenljive, neprolazne.

„Ceo roj tih zvezda putuje od istoka prema zapadu. O tome ćemo se idućih noći još sigurnije uveriti i uvideti da se zvezdano nebo pri tome obrće oko one ose koja spaja naše stajalište sa onom

Svi pogledaše onamo, a Pitagora nastavi: „Tu zvezdu možete lako pronaći na nebu pomoću jata Kola, koje je svake vedre noći jasno vidljivo na nebu.

Šesto je zvezda Zevsova; eno je onde na jugu. Sedmo je zvezda Kronova koja leži malo dalje, na desno. Idućih noći pratićemo kretanje tih pokretnih zvezda u odnosu na zvezde nekretnice, koje su pričvršćene na spoljnoj, osmoj sferi.

No prepredeni Milon sve je već znao, jer su njegovi ribari polazili svake noći u ribolov, pa su, kao neka vrsta tajne policije, znali sve šta se noću dešava.

„Time ćeš pokvariti svoj san“. „Za ovakvo pitanje vredi se pomučiti i sto noći!“ Oni večeraše i pođoše na počinak. Ali Demokritos ne zaspa cele noći; Hipokrates ga zateče izjutra budnog, no svežeg

„Za ovakvo pitanje vredi se pomučiti i sto noći!“ Oni večeraše i pođoše na počinak. Ali Demokritos ne zaspa cele noći; Hipokrates ga zateče izjutra budnog, no svežeg i veselog. „Znaš li do kakvog sam zaključka došao?

Tako postade Aristarhos preko noći slavan čovek. Rezultati njegovog rada postaše priznati sastavni deo aleksandrijske nauke, pa su to ostali do dan danas.

napušta zajedničku trpezu da se gubi u najtamnijem delu muzejskog parka, gde bi, sedeći na klupi, provodio po cele noći. Kad ga Kalimahos, vraćajući se kasno u noć iz varoši, jednom onde opazi, doviknu mu: „Šta radiš ovde, srećni čoveče?

Taj raj rasprostirao se i iznad neba gde su anđeli upravljali kretanjem nebeskih tela; pri tome je Sunce za vreme noći vođeno oko osnovice neba do svog ponovnog izlaska.

Kad ih pogledam, čini mi se da sam zalutao u svet iz „Hiljade i jedne noći“. Put me vodi kroz uske ćoškaste i strme ulice na uzvišicu varoši.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

Gotovo u isto doba noći kad prolazim ovuda, prilično nervozni, šetali smo ono veče duž pruge koja je blještala na svetlosti mesečine, očekujući

Ja sam rekao da ću stvar izviditi kad se vratim. Noćio sam sâm u drugoj sobi, obe noći. Oka nisam sklopio. I sad se čudim da još živim, da idem, da radim, da jedem i da govorim, i posle svega i pošto je u

Od večeri do jutra provela je mrtva umorna divizija u najstrožijoj pripravnosti. A iste ove noći Sekula, vrljajući po okolini pljačke radi, otkri: da se putem, s koje se strane svu noć i grozničavo očekivao

Pa se oslobodile seljanke, za ono nekoliko dana dok su Švabe bile, i tako se svi lepo provode. Pred veče igranke a po noći sastanci. I vojnici umiruju savest: „Ne praštaju, vele, ni oni kod naših kuća.

— Znam, vele da je dobošar. Nego ime mu zaboravi. — Znam ja — veli komandant, a sav pozelenio. I te noći svaki bataljon dade po jednu patrolu, i patrole, bez milosti, pretresoše celo selo, svaku kuću, svaki kutić, ambare,

Te noći komandant ne ode u varoš, te noći Sekula Resimić, dobošar prve čete drugog bataljona, beše u bekstvu. Iste one godine

Te noći komandant ne ode u varoš, te noći Sekula Resimić, dobošar prve čete drugog bataljona, beše u bekstvu. Iste one godine u martu, za vreme velikog zatišja,

A mrak i noć uveličavaju nesreću i čine je crnjom, strašnijom. Kao da u crnini noći stoji ona sasvim sama pred čovekom, ta nesreća, kao bela avet, koja tamni jutrom kad je on gleda s prikupljenom snagom,

Cele ove noći ćutali smo budni, češali krastavo telo i mislili. — Boga vam, spavate li, Andreja? — Oh! — Nešto razmišljate, šta li?

igračima, za stočićem koji je predstavljao kelneraj, dremao je jektičavi gazda, omaleni i prgavi Grk, koji je cele noći kuvao čajeve, kašljao u njih i ljutio se jer nije cenio od igrača primani srpski novac.

I onako isto kao one noći, uoči dana kad je užasno ranjen u kičmu, begao je od nevidljive neke opasnosti, od koje se nigde nije mogao skloniti,

nije mogao da podigne iako je baš naročito želeo da gleda ovog čoveka i da ga zagrli i da mu kaže: eto, ravno četiri noći šibaju ga da ne spava, drmusaju, polivaju ga vodom i udaraju nečim u slabinu i peku mu tabane kad god im se čini da će

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Često sam, u noći, s osjećanjem da se prokradam u zabranjenu bajoslovnu baštu, dugo i dugo mislio na tu moju neizvjesnu maćehu i na tu

Mogu da zamislim njegovu tjeskobu za te jedne noći probdjevene u zabitnom gnijezdu šćućurenom pod stijenom surog, golog masiva koji je zajahao za vrat našem mjestu,

prolijetalo mimo moj pritvoren prozor, nalijetalo na krošnje drveća i nosilo se s njima mrseći im granje u mukloj, mutnoj noći. Ali neće dugo potrajati: sutra će vjerovatno opet biti vedro. Lijep i vedar dan predosjećam dugo unaprijed.

da tačno osjećam što osjeća drvo, samo što ono nije toga svjesno i ne zna da to izrazi: stojim tako u šumnoj, mrkloj noći, slijep (jer drvo sam zamišljao uvijek slijepo; ono ima silno istančan opip, osjeća i najmanji dah vjetra, i najlaganiji

srh zraka koji prostruji po njegovoj naoko gruboj i bešćutnoj kori ili prošara među njegovim granjem; ono sluti u dalekoj noći i najmanji šum vjetra koji još nije naišao na nj — ali je slijepo); stojim, dakle, tako u noći, raširio grane-ruke kao

ono sluti u dalekoj noći i najmanji šum vjetra koji još nije naišao na nj — ali je slijepo); stojim, dakle, tako u noći, raširio grane-ruke kao neka ticala, kao neke antene, i slutim promjenu vremena koja se zavrgla tamo negdje daleko,

Znao sam da mu žena boluje od raka u utrobi i da će uskoro umrijeti. Zamišljao sam kako u noći leži pored nje — ona spava a on bdije — i u njoj nezaustavivo nešto raste, raste.

Ali ko ne izlazi takav iz kandža života? XIX τυφλάς έѵ αύτοτς έλπίδας χατώχισα Probdio sam duge noći, sred bijele mistike bolnice, u kontemplaciji smrti. Licem u lice s njom.

Smrt. Vječita misao. Drug iz djetinjstva. Nasušna hrana mojih dana i mojih noći. Pritajena klica svijesti u našim zaboravima. Jedino stalno i vječito prisustvo u nama.

Kao da se nešto nadimalo i nadimalo, nešto što ujutro treba da prsne. A nepomičnost noći i pasivnost bdjenja kao da to nadimanje činili još nezadržljivijim i bespomoćnost još izvjesnijom.

) Kako su se pripreme primicale kraju, moje je uzbuđenje raslo. A u noći prije dana predstave nikako da zaspim; tek sam pred zoru malo sklopio oči.

tolikog iščekivanja, nakon tolikog strahovanja, dogodilo se da me, onako iscrpena od dugih uzbuđenja i od probdevene noći, tokom predstave malo-pomalo sasvim preuzeo umor: iskoristivši napetu pažnju s kojom sam pratio zbivanja na pozornici,

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Stanka ućuta i više ni s kim ne prozbori ni reči. Posle nekoliko dana ona je dve noći sačekala ponoćne petlove pod osojem, pa ne videći ništa, vrati se kući zlovoljna.

Stanka je i Jovicu čekala dve noći, pa, ne videvši ništa, ostade razočarana i još zlovoljnija. Neprestano je potom mislila i pitala se: zašto ona ne može

Kad škripnu za njim brava, on u onoj polutami nađe slamu, na kojoj mu je valjalo boraviti i provoditi duge dane i noći, pa se onako umoran, namučen, razbijen duševno spusti na nju i duboko huknu.

U takvoj neizvesnosti prođe mu dugo vreme. U neko doba noći dođe Vujo sa dva čoveka. Jedan od njih naročito padaše u oči celom svojom spoljašnošću i naročitim držanjem.

Vujo mu pruži vode u vrgu, te se napi, pa onda sede da sluša dugu i strašnu priču... Posle pola noći, neko lupnu na prozor, pod kojim Vujo spavaše. On se brzo diže, izvadi ram iz okna i promoli glavu na polje.

Gasi sveću! — reče on i stade da se namešta na postelji. Stanka ugasi sveću, ali ne leže. Ostade da premišlja u tamnoj noći nedovršene misli, koje joj behu jedino zanimanje u ovoj teškoj i neobičnoj samoći.

Ceo dan im prođe u takvu razgovoru, smrče se, a oni još imađahu mnogo da kažu jedan drugome. U neko doba noći stiže Novica. Pošto se zasad nisu morali bojati ničega, Jovo ode da spava, a njih dvojica ostadoše sami u sobi.

ima ih on mnogo. Naišao valjada poslom, da mu što javi. Tako prosedeše u razgovoru dugo. Prođoše dva časa noći, navuče se gusta pomrčina, jer ne beše meseca, a po nebu plivahu jednostavni tamni oblaci, pa se onda obojica krenuše

Ozgo sa brda viđahu se samo svetnjaci pred čestim palanačkim mehanama, koji svetlucahu slabo i sumorno u tamnoj noći, dajući time jedini znak da se život u varoši nije ugasio.

— Sam, gospodine, on sam... — A ja sam slušao da je Matiju drugi ubio?.. Onaj što je te noći išao s Đuricom.... — Zar Novica?... — reče ona i trže se kao opečena.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Da mu ne bi bilo neobično samu po noći, nabavi jednu mačku i jedno pseto, koje je dobro gledao i milovao. U carskom saraju bila je jedna robinja, koja je iz

Pošto je tako nekoliko noći jednako radio, onda mu braća počnu zlobiti — što oni nisu mogli jabuke sačuvati, a on je svaku noć sačuva.

od babe konja, valja da služi u nje tri dana: u babe ima jedna kobila i ždrebe, pa tu kobilu i ždrebe valja čuvati tri noći, i ko za tri noći sačuva kobilu i ždrebe, baba mu da konja da bira kojega xoće.

valja da služi u nje tri dana: u babe ima jedna kobila i ždrebe, pa tu kobilu i ždrebe valja čuvati tri noći, i ko za tri noći sačuva kobilu i ždrebe, baba mu da konja da bira kojega xoće.

Kad bude ujutru, straža pripovedi caru kako već dve noći ona žena s njime spava, i jednako viče da prebaci desnu ruku preko nje, ne bi li se rastala s njegovim detetom.

Druge noći u isto vrijeme stane opet onaka sila, huka i piska oko dvora carskog, i neko počne na vratima govoriti: — Otvor̓,

Treće noći u ono isto doba opet se zatrese iz temelja dvor od velike sile i tutnjave, i neki glas poviče: — Otvori vrata!

Tako oni dva mlađi brata zaspe, a najstariji ostane stražu čuvati. Kad bude neko doba noći, zaljulja se jezero, on se jako prepane kad vidi da nešto od sredine ide upravo njemu: to je bila aždaha strahovita sa

Prođe neko doba noći, dok se sve jezero stade ljuljati, pljusak od jezera udari po vatri i zagasi je polovinu, on potegne sablju pa stane do

Kad smo zanoćili onu noć kod jezera u pustinji, vi ste, braćo, spavali, a ja sam čuvao stražu. Kad bi neko doba noći, zaljulja se sve jezero i izađe troglava aždaha i šćaše nas da proždere; onda ja povadim sablju i glave joj sve tri

Ono je čudovita gora što prekodan sijeva a po noći gori, i ko gođ k njoj pođe da vidi što je, ostane u oni trem mutav i na ono mjesto udurečen.

Pošto prođe dve-tri sahata noći, a junoša opet provali zid i uđe u sobu, te sve sa astala pojede i popije, pa onda uzme šarenu svijeću iznad glave te

Petković, Vladislav Dis - PESME

Dok mi venac snova moju glavu kruži. Kao stara tajna ja počeh da živim, Da osećam sebe u pogledu trava I noći, i voda; i da slušam biće I duh moj u svemu kako moćno spava K'o jedina pesma, jedino otkriće; Da osećam sebe u

zbogom! STARA PESMA Za mnom stoje mnogi dani i godine, Mnoge noći i časovi očajanja, I trenuci bola, tuge, greha, srama I ljubavi, mržnje, nade i kajanja.

Kao miris, kao zraci, kao tama, Kao vetar, kao oblak, kao pena, Odvojeni dani, noći, lebde, kruže I prilaze u obliku uspomena. Al' kad mis'o i sećanje budu stali, Onda kud će i kome će oni poći?

Onda kud će da iščeznu i da odu Uspomene, moji dani, bivše noći? Pa kud idem, da li idem, je l' opsena? Ko me roni, koga nosim, pre i sada?

GROBNICA LEPOTE Da li znate zemlju s grobnicom bez kraja Gde stanuje duga i život proleća? Noći gde ne beše već tol'ko stoleća? To je zemlja njene lepote i maja.

I u toj grobinici mladosti i cveća Disala je ona još lepotom svojom U jesenjoj noći, u noći sa kojom Grlila je život svih mrtvih proleća.

I u toj grobinici mladosti i cveća Disala je ona još lepotom svojom U jesenjoj noći, u noći sa kojom Grlila je život svih mrtvih proleća.

I tu vidim život sav bez tuge, I bez smrti, život od ljubavi: Mesto noći širile se dýge, Mesto mraka jedan obzor plavi.

I odelo, što u noći plave. Skidale su veselo i spretno, Ostavljale ispod svoje glave, I spavale nemirno i sretno. I spavale.

I pođoše. I te žene tudi Mirisahu na san plave noći I jorgovan, dok im pogled bludi Večnom pesmom i večitom moći. Njina ljubav za smrt znala nije, Njina usta znala su za

Jedne noći, pri plavom sutonu, Smrt naiđe i raširi krila Nad tom zemljom, i opet utonu U predele nepoznatih vila. I utonu.

Svuda tako mirno, izrazito, mračno: K'o odblesci smrti senke pale redom, Lišće tek zašušti jednoliko, plačno U noći, što diše mesečinom bledom.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Jedne zimske noći, oca su pozvali da obavi hitan posao i dok je išao kroz planine koje su vrvele od vukova, konj se uplašio i zbacio

Potom, odjednom neočekivano u tišini noći, živa slika tog događaja bi mi se nametnula i ostala uporno pred mojim očima, uprkos svim mojim naporima da je odagnam.

Svake noći (a ponekad i danju), kada sam bio sam, ja bih se otisnuo na put - video bih nova mesta, gradove i zemlje, živeo bih tamo,

Nije želeo da kvarim oči. Ali ja sam dobavljao loj, pravio fitilje, izlivao tanke štapove lojanica, i svake noći dok su ostali spavali, pošto bih zapušio sve ključaonice i pukotine, čitao bih sve do zore kada je majka već započinjala

Bila je to moja druga pustolovina u crkvi. Malo pre toga bio sam cele noći živ sahranjen u staroj kapeli u neprohodnoj planini, koju je narod posećivao samo jednom godišnje.

Predveče sam poneo neophodne instrumente i otišao na brod, na kome sam ostao cele noći. Dinamo-mašine, koje su bile u lošem stanju, pretrpele su više kratkih spojeva i imale više prekida, ali sam ja uz

Začudo, oni su se pojavljivali pred mojim očima i bili zaprepašćujuće jasni, pružajući mi dobrodošlo olakšanje. Iz noći u noć dok sam se odmarao, razmišljao bih o njima i sve više mi se otkrivao moj raniji život.

Bilo je to u vreme majčine smrti. Bio sam potpuno iscrpljen od bola i dugog bdenja i jedne noći su me odveli u neku zgradu, dva bloka od naše kuće.

Cele noći svaki nerv u mozgu mi je bio napet u iščekivanju, ali ništa se nije dogodilo do ranog jutra, kada sam zaspao ili se možd

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Kada su noći u ravnicama moga rodnoga Banata potpuno vedre i mirne, zvezde su neobično sjajne a nebo izgleda crno. Zato srpski

Zato srpski zaljubljenik peva svojoj dragani: “Kose tvoje su crne kao ponoćno letnje nebo”. U vreme takvih noći teško je bilo uočiti naše volove na ispaši ni na nekoliko koraka od nas, ali smo ih mogli pratiti no hodu, ako bi

Znali smo da su se volovi na ispaši kretali prema dobu noći, a ovo vreme smo procenjivali po položaju zvezdanih jata kao što su Orion i Sedam Vlašića.

Veliki Medved, Severnjača i Mlečni Put su nam služili kao kompas. Znali smo takođe da negde duboko u noći, kada čujemo slabačak zvuk crkvenih zvona u rumunskom naselju, oko četiri milje istočno od nas, preko kukuruza na naš

slabački jecaji dalekog crkvenog zvona, bili su poruke novih upozorenja prema kojima bi se upravljali tih mračnih letnjih noći pri čuvanju našeg dragocenog krda.

Oni su bili jedini znaci o postojanju sveta oko nas i gospodarili su našom svešću dok smo obavijeni crnim pokrovom noći i okriljeni bezbrojnim plamtećim zvezdama čuvali naše volove.

neka božanska sila, a zatim realnog, zemaljskog sveta, kada bi izlazeće sunce razdvojilo neprijateljske tajanstvene sile noći od prijateljske realnosti dana.

Osećao je isto ushićenje koje je David osetio i koje je kroz svoje psalme preneo na mene onih mojih budnih noći pre pedeset godina.

izmenio pogrešan utisak koji sam mogao ostaviti, i da bih imao topli ogrtač na putu ovih hladnih jesenjih večeri i noći, bio sam ogrnut dugim žutim kožuhom, postavljenim crnom vunom i iskićenim po ivicama crnim i crvenim arabeskama.

Mnoge noći sam proveo na iseljeničkom brodu pribijen uz topli dimnjak i pomicao se čas tamo čas ovamo da bih izbegao nalete hladnih

Zato i nisam mogao da tamo spavam za vreme hladnih martovskih noći iz krajnje neudobnosti. Da nije bilo toplog brodskog dimnjaka, verovatno bih umro od hladnoće.

Uobrazio sam da ona može da čuje najslabije zvuke, da može da vidi u najtamnijoj noći i da kao prava vila, može da oseti najmanje povetarce, pa čak i da oseti misli ljudi u njenoj blizini.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Taj oblak, razom brdina, pomalo se dizao i pretio što skorijom kišom. U noći duhnu mrtvo jugo. Omećavilo je, i u osvitku nije smrzlo. Nazuše lako opanke, — popustila koža i oputa.

Sklopilo se sa svih strana — nije nego sad će se očepiti nebo i sve će potopiti. I zbilja, te noći pljuštalo je kao nikada. Cela varoš umočvarila se i ublatila.

Zvona su prestala brecati na „neveru”. Sve se živo uplašilo i u se stislo, očekujući da prestane oluja. Te noći izlilo se dažda da ga je bilo doista za celu godinu. I u njihovu kućicu prodrla je i navrvila voda.

Masline su, kupeći ih, gazili. Župan ustavi radnju. Oni se s društvom, zlovoljni,povratiše kući. . Te noći se mali Marko razbolio. Zavrtilo mu u glavi i gorio je.

Nekuda bijaše otišao.... —Cveta, u plaču, u neke kaza: —Hajd'mo, deco, u kuću! —Kud ćeš po noći? Bog ti se smilovao! Maši se, sreće ti, da štogod pojedeš — bićeš gladna? —Ostani, Cvijeto, do sutra, bolje ti je!

—Hvala! Ne mogu. Čini mi se sad će duša iz mene. — Obrne se djeci: — Idimo ! Nađoše se u punoj vedroj noći. Mesec se nadigao nad kuću i povrh drveta. Njegova svetlost rasiplje se poljem i šumom. Uvukla se u doce i provale.

A braća, kad im nije na oku, grđe predaju: u nepoznatom su svijetu; idu po noći po onim mračnim i tijesnim ulicama: može da ih negdje iz busije napadne i u trenu oka smlati ili ubije.

Jednako slušaju koračaje čeljadi što ulicom prolazi, viku dječurlije i nerazumljive glasove mračnoga grada i šapatljive noći.

Čuđaše se kada ju je vidjela fino i gospodski odjevenu uz onoga nemoćnoga starca što se do kasno u noći muči da se prehrani.

Dijete ga čeka i čeka i sada, kao djevojka, kad se one noći sjeti, protrne. Dugo je čekala. U krčmu dolaze ljudi i odlaze.

Košaricu nosi u ruci, a studen vjetar zabuši je u lice; preko noći duhnuo je sjeverac, otjerao oblake, osušio kaldrmu i putove i donio zimnje sunce.

Na moru nastupiše dani i noći u strepnji i svakojakim slutnjama. Dok prvih dana plove pored nalučenih mjesta, još je Cvijetina misao vezana sa svojim

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

“11 Dis je, prema tome, posredstvom sintakse raščinjavao „geometriju misli“: otuda u njegovoj poeziji toliko mraka, noći, snova, slutnji, podsvesnog i iracionalnog.

ceni: Navešćemo, kao ilustraciju, samo jednu, inače izvanrednu strofu, s kadenciranjem na njenom kraju: Ja volim noći, njine mutne zbore, I njine tišine, i njine oluje; Njine crne reke kada setno huje Svoju pesmu tamnu i dugu, do zore.

Već su oveštali primeri za sinesteziju, kao i za metaforizovane senzacije: da se u ljubičastoj noći sluša šuštanje zvezda ili da staza nije samo u sumraku bela nego i večno budna, odnosno da prolećno more ima slan i

Razumljivo je onda što je i u pretposlednjoj strofi zamislivi iskaz „osećam sebe kad gledam u trave i noći, i vode“ dobio preokrenut izgled „osećam sebe u pogledu trava i noći, i voda“.

zamislivi iskaz „osećam sebe kad gledam u trave i noći, i vode“ dobio preokrenut izgled „osećam sebe u pogledu trava i noći, i voda“.

Govor koji nas ne poznaje, pa trave, noći i vode koje gledaju umesto nas, i na kraju one čudnovate oči u poslednjoj kvinti, to očigledno nije više samo jezička

] šta je sa mojim ljubopitstvom, žudnjom! Toliko noći: imam još uvek prava, objavu prava, ali ukus, ukus života. Pljujem!

(„Jedini san“) Kod Rastka Petrovića nalazimo – svakako i zbog toga – jedno donekle neočekivano oponiranje noći i dana, tame i svetlosti, zatvorenog (ograničenog) i otvorenog (bezgraničnog) prostora.

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

12 Ovakvi sablasni pejzaži, sa „mrtvom noći”, „mrtvim padanjem vode sa česme”, sa hladnom i „mrko-gvozdenom svetlošću” mesečevom - koji su čudesno slični pejzažima

A i otac Sofkin, koji je ćerki u pohode došao, odlazi mimo reda: usred noći, u nedoba. Otprativši oca, Sofka je učinila simbolički gest: nije zatvorila, nego je ostavila otvorenu kapiju, i to

glasnika kao najavu junakinjine udaje, pisac u pripovednoj sadašnjosti bira upravo trenutak kada taj isti otac usred noći odlazi ostavivši junakinju samu; nešto kasnije, kada je želeo da nas vrati u još dalju prošlost, sve do junakinjinih

tako je znala, kada bi oni mislili da ona uveliko spava, za ono njihovo, materino i očevo, dugo, noćno, sedenje, cele noći nemo, bez reči, a iz očiju im se vidi: kako sve ovo treba jednom svršiti, ne može se više, treba bežati, prodati i

Zato se kao ispravi u sedlu, odupre o uzengije”. 118 Posle prve bračne noći Anica, junakinja pripovetke Pokojnikova žena, u razdanje se iskrala iz postelje i usamila u bašti.

Tako, na primer, u pripoveci U noći Cveta voli Stojana, ali roditelji žene Stojana drugom i Cvetu udaju za Jovana; u Pokojnikovoj ženi Anica voli Itu, ali

Disovoj Tamnici kritičari odlučno odbijali pre kao besmislene nego kao nerazumljive: Da osećam sebe u pogledu trava I noći, i voda; i da slušam biće I duh moj u svemu kako moćno spava Ko jedina pesma, jedino otkriće; Da osećam sebe u pogledu

koji je inače s primetnom naklonošću pisao o Disu, svejedno za iskaz kao što je „osećam sebe u pogledu trava i noći, i voda” kaže da nije ništa drugo nego „hotimična dvosmislenost , nesmislenost i tražena mističnost”.

prozrenje u vidu čudnovate inverzije, kada pesnički subjekt sebe sama može videti pomoću pogleda koji imaju trave, noći i vode (što je metaforička slika o uzajamnom i prisnom ogledanju), to je kod drugoga već celovit program s početka

256 Te se noći Aranđel zakratko „nauživao” vanrednog tela svoje snahe, i očiju njenih s nebeskom modrinom. Očigledno, golubovi ovde

„Plava brda i trepćuće zvezde” takođe su se tada „približili” sagovornicima koji se u žutoj sobi, usred noći, nisu samo sporili, nego su se borili, nosili; biskup samouveren i nadmoćan, Vuk uplašen ali uporan.

- Šumi i huji baruština iza mraka. Sjaj mesečine pođe sa nje, pojavi se nad pomrčinom, pođe i nestane u noći, što mokra ulazi i odlazi, ulazi i odlazi jednako, zaobilazeći ga i vlažeći mu ogromne grudi i trbuh, vruć i podbuo,

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

DVE ŽENE Obična stvar. Iz mlina, ispod sela, bejahu izneli te noći mučki ubijenoga Jablana Kasala. Opružili ga na ledini ispred opaspaljene vodenice kako mu vera propisuje, pokrili mu

Sutradan mu rekli da ide svojoj kući: niko mu ništa ne sme učiniti dokle su oni živi i na broju!.. Ali Arslanu preko noći žena prokazala strašnu besu, te ovaj izišao pred strica odlučno i čestito: samo će se mrtav odvojiti od Jablana!..

I na kraju: prikrao se neko prošle noći i na spavanju ubio Jablana... — Suđeno, ljudi — kleše kroz duvanski dim Kariman Košutan — da mi preko kuće i ova golema

Kako to da jedan kaurin ima svoju zemlju i da u svo– joj kući ne dvori age i subaše i ne otkupljuje prve noći svo– jih snaha velikim novcima?!... Pa i globe on harambašama neće da daje.

Eto, ni na ovakvoj noći ne otvaraju. Vidite li čudo?!.. A noć, upravo još veče, odista bejaše strašno kao da je nastupio sudni čas.

Kao da su se ljudi tvrdo odlučili da još ove noći istrebe ovo nedavno oslobođene raje... — Dobro je i ovo da vidimo!.. Hej, pobratime, otvaraj noćas!

“ Krio je svoje žene više no tržnim danom kad kroz Čabar prolazi bezbrojan svet za pazar. Nevolja grdna!.. Kad jedne noći upao u njegovu kuću gotovo bez daha Muharem– efendija iz Banjske. Onaj što je imao kuću baš ispod crkve.

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

ili željo... Il’ spomene... šta l’ bijade? A ona mi kanda šapće Kroz tišinu blage noći: „Neću ti se nikad vratit’, — Ti ćeš k meni doći.“ VOLEO BIH LEŽAT’ MIRNO...

Val zahitih, al’ zaludu — Tihu vodu doneo sam doma U malenom sudu. Leander I Letnje noći, noći jasne, Noći žile, noći krasne! Danak mori, sunce žeže, A vi, noći, tako sveže.

Val zahitih, al’ zaludu — Tihu vodu doneo sam doma U malenom sudu. Leander I Letnje noći, noći jasne, Noći žile, noći krasne! Danak mori, sunce žeže, A vi, noći, tako sveže.

Val zahitih, al’ zaludu — Tihu vodu doneo sam doma U malenom sudu. Leander I Letnje noći, noći jasne, Noći žile, noći krasne! Danak mori, sunce žeže, A vi, noći, tako sveže.

Leander I Letnje noći, noći jasne, Noći žile, noći krasne! Danak mori, sunce žeže, A vi, noći, tako sveže. Otac stari, mesec bledi Kroz oblake dole gledi,

Leander I Letnje noći, noći jasne, Noći žile, noći krasne! Danak mori, sunce žeže, A vi, noći, tako sveže. Otac stari, mesec bledi Kroz oblake dole gledi, Gledajući kroz oblake Srebrne nam šalje zrake.

Al’ ako se kadgod iz sna Ti probudiš, s odra skoči Pa pogledaj kroz prozora Divnu sliku mirne noći. Ti pogledaj ćilim ovi, Kim nas noću Bog pokriva, Trudna tela duša čista Da što slađi sanak sniva.

Nagledaj se te miline Pa se divi višnjoj moći: Bogu zore i večeri, Bogu dana, Bogu noći. »Neven« 1881. DIVNA ZVEZDA Crna noći, ko te vodi Kad je vreme da se širiš, Da bolnima melem pružiš, Da umorne

»Neven« 1881. DIVNA ZVEZDA Crna noći, ko te vodi Kad je vreme da se širiš, Da bolnima melem pružiš, Da umorne snom zakriliš?

Vođ mi zvezda, zvezda svača — Tad’ se zove večernjača. Crna noći, kad već snagom Oporaviš naše grudi, Ko ti veli: „Mini, mini — Kogod spava nek’ se budi!

Tiho plovi brodić mali po pučini I nada se vedroj noći, mesečini. I brodari sećaju se doma svoga I u njemu roda svoga milenoga.

Brankovu grobu paliće kandilce, A to će kandilce kao zvezda sjati I srpskoj će slozi novu svetlost dati U najcrnjoj noći neće biti mraka — I tada će Branku zemlja biti laka. »Starmali« 1883.

Miljković, Branko - PESME

Dan i noć si pomirio u svojoj smrti što nas obasjava. Taj san je u noći produžetak dana i puta. Šta si ptica ili glas koji luta pod divljim nebom gde te pesma ostavila samog na vrhu Lovćena s

LAZA KOSTIĆ Oprosti, majko sveta, oprosti, što naših gora požalih bor. Da li ćemo je naći u povratku noći u povratku cveta u povratku sna i gora na zbunjenom horizontu u gorkom kristalu nemoći od naše žeđi i mrtvog anđela gde

bi do mene mogli doći Ko proleće koje zaboravi da cveta sad ležim mrtav na severu sveta Smrti ljubomorna najveća moja noći!

O mrtav da sam. Al ne pomažu kletve. Smrt svoju u glavi nosim ja putnik bez prtljaga i lica. Izgubio sam te u noći podzemnoj daleku ja divlji lovac zvezda krivotvorno suočen sa neistinom, nepomirljivi spavač uočen od sudbine, ja čije

U tihom se cvetu neke vatre pale. Izgubljene u svetu varke mi oko snuju. O tužne noći preko sna mog pale! Nek nebo usni oganj i oluju! U tihom se cvetu neke vatre pale.

D. Slepi hod da te od prostora skloni, posustalog, od noći osvetljene pozajmljenim zvezdama, i tu da zaboraviš, zaboraviš svakog dana po malo, ako je ime uzrok tome snu.

Nestajem bdijem postajem glas i vreme Cvet veći od noći prazni talas bez uspomene Zvezde koje se nad glavom mojom pale Kojima zamenih vid i ime svoga pravca Lađo puna

kako umiru stojeći oni koje volimo sada vidimo mrak koji ne vide slepi sklopite oči da vidite one koji su dali večnoj noći dan svojih očiju oni drže zemlju na leđima i nepokretne nikada ih stići nećemo o nikada nikada se neće izjednačiti

ćutali zbogom grade gde se prekida moje sećanje zdravo čudna reko spasa VI Zvezdo crvena rano oblaka maramico krvi u noći zaključanoj crnim ključevima gde su mrtvaci sahranjeni jedni drugima pod čelom smrti pomnožena sa hiljadu grobova joj na

PETRU DžADžIĆU SVEST O PESMI ALENU BOSKEU Mene ničega više nije stid. Klonu sunce preko svega. Željen plod pun je noći. Glas, što sebe sanja, zid otkri u daljini gde zazidan mi brod.

I ostaviti pesmu da se sama menja? Pokloniti sebe životinjama i cveću i snagu svoju dati gladi crnog korenja? U ovoj noći mene nije stid što pevam iz zida lepše no na slobodi. Sunce mi u peti bridi.

O anđele blagi uprkos svojoj moći, Il upravo zbog nje, vatro sa svojom noći, Kako se zbi divno da biće ti izbegne Mesto koje bi izvan tebe bilo, Jer zabunom sve se zbilo što se zbilo A sjaj koji

Krakov, Stanislav - KRILA

Zažareni vazduh je treperio kao u groznici. U klancu je pucnjava prestala da za koji čas nanovo otpočne. Do noći je selo bilo povraćeno. Na svima kućama su bile bele krpe koje od jutra nisu skidane.

Bde nad snom i spokojstvom. V PRED SMRĆU Nešto sevnu tamo na grebenu što se crni u noći. — Grrru... Kao da zadrhta zemlja. Potom tupi pucanj puške, i opet tišina. Noć je kao pred buru.

Zveče bacana oruđa. Panika kao uragan besni. Okolo grmi, prašti, zviždi. — ... ra—a—a, — urlaju divlji glasovi u noći. Sve to nadvišava hučanje, rušenje. Kao da se crna bujica valja niz padine brega. Huči i valja se sve brže ka jarugama.

Ono što je ostalo od bataljona iskupilo se do noći. I major je ostao živ i došao je. Sedeo je zabrinut i tužan. Brkovi su mu padali raščupano n iz debele usnice, a on je

Govorilo se da je imao ćemer pun zlata oko sebe. Zlato nije nađeno, ali su u noći mnogi vojnici imali ruke umrljane od krvavoga blata. Možda je i onaj sretni poginuo.

Odjednom fijuk ubrza i čitava kiša čelika se prosu po njima. Čulo se kako gore u noći klokću mitraljezi. Neke druge prilike se sad kreću i trče pred njima. Po zemlji nešto leži tamno i nepomično.

Mrak koji uvek skida hrabrost ljudi sada im je dao. Ne vide se mrtvi, i juri se napred. Prvo se: U r a! tek razleže u noći, kada se mali ađutant zaduvan i uplašen zakači na bodlje upletenih žica.

— Ranjen sam, — seti se. — Ura—a—a, već se izmiče i slabi, ali bombe prašte kao pakleni vatromet u noći. — Lakše, lakše, prevalićete me...

Potom bi bol zbog potresa bio jači i on bi ječao. Najzad su ugledali neku malu svetlost u noći. Stigli su. Kraj okruglih šatora nosila se sticala jedna za drugim. Laki ranjenici dolažahu sami.

Samo vođa mazge mirno korača i puši. Potom se sreću konji i mazge koji nose nejasne tovare na sebi. Drva u noći kraj puta su kao mračna čudovišta. Ranjeni ađutant misli o jurišu. Da li je to baš pravi juriš bio?

I sve borbe, i svi bolovi i sve bliske smrti odleteše kao davni mučni snovi u zaborav noći, a ako su još ostale rane, one su bile tu da se jednoga dana dole u huci Soluna kaže: — Ranjen sam na jurišu, u samim

Ipak je neko zadovoljno zviždukao pod lipama. XII KRAJ MRTVACA Sva groblja bila su te noći tiha i mirna. Na turskom groblju u Zejtinliku dremali su kiparisi, kraj Vardara platani, a u Sv.

Petrović, Rastko - AFRIKA

23,52 S „ 26,28 Z dužine, 311 milja, oblaci, mirno, vetar ISI 16 „ 19,00 S „ 17,51 Z dužine, 308 milja, vedro, talasi u noći, more mirno. 17 „ Dakar. Jedno veče puno uzbuđenja. Pred njim dan vreo koji upija svu plavu boju neba i mora.

I bila je već sasvim noć kad se približismo Konakriju, glavnom mestu francuske Gvineje. U noći brod se nije smeo približiti obali, i zaustavio se na dva-tri kilometra od nje.

Čak i u noći se oseća čađ pod rukom, gde god se ova spusti. Prilazimo nekoj vrsti ogromnog mola podignutog na koljima, osvetljenoga

Pus-pus su kolica na dva točka koja vuče po jedan urođenik. Sve ovo daje ovako u noći apsolutno utisak pola naših makedonskih varoši na jezerima, a pola kineskih varoši na filmovima.

večera od onog kada sam se ukrcao u Marselju posetio me je Vuije, da mi kaže da je grom koji je udario pre neku noći pogodio u prednji most lađe ostavivši jasan trag, da je dan ranije brod zato svirao tri puta sirenom, prolazeći pored

Miris šume u noći na lim, na voće, na kože zverinja. Vuije kaže: „Miris afričke noći!“ Vlažna, teška zapara kao da se puši oko nas;

Miris šume u noći na lim, na voće, na kože zverinja. Vuije kaže: „Miris afričke noći!“ Vlažna, teška zapara kao da se puši oko nas; svetleće mušice na nekoliko metara trepere neodređeno rastopljene u ovim

trula iznutra i sagorevajući lagano, proždirana vrelinom i elektricitetom, kao kakvom strašću, izgledaju samo u noći fantastično providna i zažarena. Neka od njih, zahvaćena sasvim plamenom, gore kao buktinje.

Toliko je njegovo nedovršeno voznesenje glasom bilo jedna stvarnost u ovoj noći. Iskrcasmo se pod samu ivicu šume. Vazduh je, iako bez sunca što bije u teme, još uvek topao, a voda samo neznatno

Kako se ne uzbuditi onda tim! Stegnutog srca, kao deca u noći, ja osećam skoro nelagodnost od ovog džinovstva u prirodi.

jer je bilo drago nemati tajni pred njegovim sedim kosama, ostao je na drumu Afrike, usred ogromne prašume pune ptica, noći i zverstva, a mene nagovorio da produžim dalje u groznice, u zmije i u savane!

Ja i sam osećam svežinu, jer čim se iziđe iz pojasa prašume u savanu, razlika je između temperature dana i noći vrlo velika. Iz jedne od koliba dopire pevanje praćeno od više zvučnih instrumenata. Lupamo.

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

Hajd’, brale, Uklon’ se malo od te provale, Dok nisi glave tvrdim temenom U večnoj noći našô svetlosti... (Radak ga smešta pod jedan grm) VUK (skida pljosku i nudi ga da pije): Pij! Jošte pij!...

srce i od starosti, A za osvetom žŷdi strahotne Poznaje onaj što je slušao Rođenog brata ropot samrtni U nemo doba noći jesenje, Kada i vazduh tugom uzdiše, Na kolju žive ljude gledajuć Po bedemima grada nesrećnog... S tobom ću ići!

SPASENIJA: To nikad neću!... Majko, vodi me! GLAVAŠ: Ni korak jedan!... Zar ne znaš, Spaso, I ne sećaš se noći strahotne? Još je iz rana krvca lopila, A modra svetlost žiška nemoćnog Osvetlila je tamu žalosnu...

A da iz sanka zanošljivoga Ko me je svojom piskom budno? Ko je u tamnoj noći ustajô S nesanka da joj glavu obaje, Da je umiri, stiša, umije, U pelenice čiste uvije?

SPASENIJA: Oh, šta ću, majko, ili maćeho, Kad snage nemam, moć me izdade! Bar da ga nikad nisam videla! Bar one noći ne!... Al’ ona noć U pustim grud’ma spomen ostavi: Poslednju volju oca ranjenog I prvu ljubav!... STANA: Grom vas ubio!

Ako je možno, još druge noći; Svaki čas može Hadžija doći... SPASENIJA: Brata mi pazi, Ne daj krvniku da ga obrani, Ako do loma dođe s tirani...

pozdravlja, A taj će lepi pozdrav značiti: „Sa nožem ću te svega iseći Ako ti čamac spreman ne bude Da ove mrazne noći prevoziš — Danju se kriju kao krtice — Ubice, možda, i buntovnike Što i na samog cara ustaju!“ Pa kud ću ja?...

“ E, he, ta znam te ja! JANjA (u sebi): Ko mu je, opet, to potkazao? A odista sam, ’nako uplašen, Do mrke noći juče radio, Da ga bez štete kako utopim. A sad?... (Glasno.) Smiluj se, Rade!

reke studene U jarosti se svojoj nadimlju, Osećajući borbu strahotnu Što će sa hukom vetra studenog Još ove kobne noći voditi... JANjA (iza bine na obali): Konopac hvataj!... Vuci, drtino! Šta čekaš? Radi!... Sad, Rade, sad!

Već nam stražari i kapiju otvoriše, a baba iskrsnu, bog je ubio!... „Hajduci!“ viknu, a glas joj po noći krešti kao u buljine... ISAK: To, kanda, beše majka Boškova?... BOŠKO: Ona, nesrećna!...

STANA: Pa tu je bačen na dno tamnice... TREĆI TURČIN (za sebe): I ne zna matora vještica da je i on ove noći s hajducima umakao!... Tim više smjeha i šale! Pazi, Uso!... (Glasno.) Pa, bako, bješe li mlad?...

U kose moje svaka dlačica Na hajdučkom je rasla temenu; Pa malja ona što je u sanu Još ove noći kožu probila, I ta mi ište strašne zamene! Kad ne mož’ celu vojsku carevu, Ono bar jednu glavu za dlaku!...

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

ranjenika, ostavljenih na bojištu sa razdrobljenim kostima u lokvama krvi, orositi tvoja večernja rosa i uviti tama ove noći; koliko će usana koje na domu čekaju vreli, slatki poljupci, puni nege, ljubavi i milošte, osvanuti sutra neme, hladne i

Dakle za dva-tri časa svi su današnji planovi našega đeneralnog štaba pokvareni, cve naše namere ocyjećene; cele se noći spremalo i računalo, a sad su za jedan časak prekršeni svi ti računi.

Zbor je sviran cele noći, konjica je obigrala celu okolinu, ja cele noći nisam trenuo, ali rezultat je bio skoro nikakav.

Zbor je sviran cele noći, konjica je obigrala celu okolinu, ja cele noći nisam trenuo, ali rezultat je bio skoro nikakav. Nigde ne mogoše naići na poveća odeljenja vojske.

kuće za isplatu kaišarskih dugova, da prodaju poslednju kravicu za isplatu državnih dacija, da se muče od zore do mrkle noći za koru suva hleba, da smireno previjaju glavu pred svakim policijskim pisarčićem, koji, kao »gospodin čovek,« kao

Prošlu noć ppoveo je ceo đeneralni štab u šumatovačkom šancu. Turci su oko po noći i u dva časa posle pô noći činili prepad na naše predstraže. Ovi su noćni prepadi obično vojničko lukavstvo.

Prošlu noć ppoveo je ceo đeneralni štab u šumatovačkom šancu. Turci su oko po noći i u dva časa posle pô noći činili prepad na naše predstraže. Ovi su noćni prepadi obično vojničko lukavstvo.

Ja sam prošle noći imao primera kako se uz najžešću pucnjavu može sasvim mirno spavati. Kad me oko dva časa posle pô noći probudila živa i

Ja sam prošle noći imao primera kako se uz najžešću pucnjavu može sasvim mirno spavati. Kad me oko dva časa posle pô noći probudila živa i bliska puščana praska sav je ostali šanac spokojno boravio dubok san.

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

U pogledu piše, Da ni samo ne zna Za čime uzdiše; Što bi znalo čarne Ne sklapati oči Grleći, ljubeći Tri božije noći.

Misleć’ nate, misleć’ na te, Trepavica kad mi klone, Pa u noći, u samoći, U tom sanku ružičnome, Kad se majka moja spusti — U tom sanku punom milja, Te nad nama ruke digne,

Sad sam pesma... ko bi rekô Da sam uzdisaj!“ XІІ O, pogledaj zvezde jasne, O, pogledaj noći tije, O, nasloni milu glavu Tu gde srce moje bije. Pa što si mi tako setna, Pa što si mi tako bleda?

HHI „Može l’ sunce sjati I u crnoj noći?“ Odgovor će dati Tvoje crne oči. HHII Vidiš, sad sam došô k tebi, Da mi sine rujna zora, Al’ zaludu, duša j’

rumenije, Providnije i svetlije, Imam slađe i nežnije, Što im ne znam ime dati, Nit ih mogu pesmom zvati, Što će noći, U samoći Da ih duša duši prati, — Te s’ ne dadu ispevati.

A grobove naše rastavila j’ zloba, Oh, ta ja se sećam i mog crnog groba, Gde sam duge noći, kroz vekove duge, U pepelu čuvô žeravicu tuge, Žeravicu bola, ovo srce malo, Dok se nije samom Bogu dodijalo, Pa

“ HHHIII Tijo, noći, Moje sunce spava; Za glavom joj Od bisera grana, a A na grani Kâ da nešto bruji, To su pali Sićani slavuji:

Bogu je milo Što j’ tako tajno Divnu i bajnu Stvorio noć. XLV Crna noći, lasno ti je proći, Bela zoro, lasno ti je doći, Lasno j’ suncu prosijati granje, Kad ne znaju šta je milovanje.

LI Oj, vi dani, niste dani, Već anđeli beli, — Ne bi drukče s neba došli I neba doneli! Aj, vi noći, niste noći, Već anđelska krila, Gde bi noćca tako divna, Tako brza bila. LІІ Putujemo. Voz nam leti.

LI Oj, vi dani, niste dani, Već anđeli beli, — Ne bi drukče s neba došli I neba doneli! Aj, vi noći, niste noći, Već anđelska krila, Gde bi noćca tako divna, Tako brza bila. LІІ Putujemo. Voz nam leti.

VIII Mrtvo nebo, mrtva zemlja, Ne miču se magle sive; Mrtvi dani, mrtve noći, — Samo boli jošte žive. Tone, pada mrtva nada U naruče mrtvom Bogu, Izumrlo što je moglo, Samo boli još ne mogu.

XXXI Od muke se pesme viju; Rad leka se suze liju, Al’ ko pita za te noći, Za aveti njene crne, Kad pod kletvom njine moći Oči, srce, sve pretrne.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Čuli smo još jasnije pucnje topova. Bog bi znao šta ovi artiljerci gađaju po noći. Sa jednoga uzvišenja ugledasmo i jednu našu bateriju. Blizu smo položaja.

— To „Diži šatore!“ — podseća me kao kad bi neko usred noći lupio na prozor i viknuo: „Gori kuća!“ — Razume se, mi smo se navikli. Ali su ljudi zaista bili umorni...

Ali su ljudi zaista bili umorni... Mi smo izvučeni iz jedne borbe. Maršujemo naporno ceo dan. Sad treba ići cele noći u nepoznatom pravcu. Za vreme rata između čoveka i mašine od čelika ne pravi se razlika.

Tu smo, dakle. Nalazimo se u visini baterije te nas pucnji topova prosto rastržu. U ovakvoj noći ljudi se nesvesno zbijaju u gomile, kao krdo ovaca. Čujem gde neko iza mojih leđa govori: „Sigurno naši vrše napad.

Čujem gde neko iza mojih leđa govori: „Sigurno naši vrše napad.“ „Kakav napad!... Zar bi nas onda vukli po ovoj noći. Po paljbi rekao bih da naši beže.“ Kuršumi učestaše. Strahovao sam da me ne lupi u glavu. Na drugo mesto gde hoće.

A sada, u strelce! Masa se rasturi uz kloparanje fišeklija i zveckanje ašovčića. Krajevi se izgubiše u noći. — Kreći! Polazi! Napred! — čuli se prigušeni gla-sovi. Nalazio sam se na desnom krilu svoje čete.

Pošto se iz ovih rovova preko dana nije moglo izlaziti, to smo još u toku noći pratili ljude da dovuku što više municije.

Pričao mi je posle komandir da je gore, na položajima, haos. Ni bog gospod ne može da ih razmrsi. One noći kada su udarili Bugari, naši su se pod borbom povlačili. Tu nije bilo jedinstva komande.

Saopštio sam im. Oni ostalo znaju. Nikada, ljudi, nisam tako slatko spavao kao te noći... Kada sam otvorio oči i pogledao rov, prva mi je bila misao: „O, danas je juriš“, i tada se setih one zmije.

Pozvao sam dvojicu i objasnio im gde se otprilike nalazi taj potok. Oni pokupiše čuturice i izgubiše se u noći. Posle dva časa lutanja i spoticanja preko mrtvih i kroz čitav roj od kuršuma, vratili su se sa vodom...

Ali između nas je magla, te ljudi pucaju u vetar da bi rasterali san, i ohrabrili sami sebe. U neko doba noći Bugari se pritajiše. Štitile su ih žice, te su valjda malo spokojniji.

Ovo svoje raspoloženje krio sam od vojnika. Ali i njih je obuzelo isto duševno stanje, te se u toku noći često orila paljba celom dužinom rova. Od skučenog ležanja i hladnoće noge mi se ukočile.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

„BEČKIH ELEGIJA” 359 VASA ŽIVKOVIĆ 374 LjUBOPEVAC 375 CVET 377 MLADOJ NEVESTI 379 U NOĆI 382 MILICA STOJADINOVIĆ SRPKINjA 385 PEVAM PESMU 386 NA SMRT 388 PAVLE POPOVIĆ

Durma pišu, durma neke mape gledu, Celi dan na jednoj stolici provedu, Pre zore ustaju, u po noći ležu, Svlačili se nisu, u postelju bežu. Padne im na pamet štogod: „Pali sveću!

Zapjevaj nam slatku pjesan, radost onog braka Koga prostor još rastavlja jedne noći mraka, Sve te misli, sve nadežde, predvkušene slasti, Što će dvoje uživati sutra s punom vlasti.

Jovan Pačić SNU Sne! o, mirne, vlažne, tavnomračne noći, Bolnim snagodavni, blažajši sine! Tvoja slast nam čini sve da zlo nas mine, Hoćeš li mi kadgod jadnom ti pomoći?

Begao veselu zoru i crvên večera vedrog, Zatvoren u noći ćelije crne, jadan Predade se satani — sam pade žertva —, al’ osta Grabljivom čoveku, satanin osta porod!

POPOVIĆ SAKRIJ BLEDE TVOJE ZRAKE... Sakrij blede tvoje zrake, O svetilo meseca! Tiha noći, primi tajnu Ucveljenog mog serca. I ti, vetre, nosi dragi Gorki ovaj uzdisaj, Nosi reči i potajno U serce joj ulivaj.

Danjom tužim u tajnosti Krijuć serca moga strast, Težim k noći, gdi ću suze Slobodnije roniti. Da sujetne moje želje!

) Vidno sam — kaže starac Peko — Sve gospodu, i staru i mladu, Gdi zajedno za astalom sede, I po danu i u zimnoj noći, Rekao bih da nemaju moći (Nit, tko zbori, nit’ pije, nit’ jede), Već ti tako neprestano čame Zamišljeni, namrđeni,

Nego čuj me, Cvet-devojče: Evo tvrdu reč ti dajem Da ću ti se junak javit Onog dana kad se venčaš U po prve tvoje noći.

održati; Al’ ako se ipak zgodi Te se kako izbezumim, Il’ se udam preko volje, I ti mi se onda javiš U po prve moje noći, Evo tvrdu reč ti dajem Da ć’ ostavit mladoženju I kud hoćeš s tobom poći, A neka bih i ne htela, Sad za onda

su snaši dali, Žitom mladence posuli, Pa se selo za trpezu, Da se počne gostovanje Od tri cela bela dana I tri noći izmeđice. A na dvoru počišćenom Svatilo se hitro kolo, Hitro kolo preveliko.

Svetlo sunce pohitalo, Brže došlo na zahodak, Jošt se brže mrak rasuo, I mesec se ukazao. A kad bilo pola noći, Kum namigne na vojvodu A vojvoda na mladence, Odvede ji do vajata, Pa zabravi ovom vrata.

Jakšić, Đura - JELISAVETA

KNEZ ĐURĐE: Šta zboriš, čedo, Poslednji dan? JELISAVETA: Ja rekoh — Jer ove noći Tako mi bednoj kazuje san... KNEZ ĐURĐE: San?...

Da samo ove noći grmljavu Strepeći srcem dalje ne slušam... Il’ kaži bratu — neka prestane, Ta još je noć, idi, kaži mu Nek čeka malo

Idi!... Da, al’ pričekaj! Upitati te htedoh još nešto — Serdare, starče, jesi l’ pozvao Još ove noći da se saberu? Vladika, hoće l’ nam i on doć? Il’ je zar i on, grešnik matori, Kurana priznô glupu nauku?

— VLADIKA: Davno je, sine, Otkad mi vida mutne zenice Kroz duge noći zalud čekaju Blaženog sanka sjajne obraze — Al’ zalud, zalud — odbegoše mi Krepeći sanci dušu brižljivu.

nek bude pakô sve — I noć i dan i neba plavog Divote večne treper nebrojani Nek noći vaše postane dan... (Biju se) BOŠKO: Ti ćeš nas služit.

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

Pred njim na nekoliko koraka pase Jablan. Svake večeri, otkad su nastale vrućine, do neko doba noći napasa Lujo svog Jablana. Pazi ga kao oči u glavi. Dva puta ga na nedelju soli. I užinu s njime polovi.

Idem, idem — jedva je odgovaralo dijete, drhćući više od straha nego od studeni. — 'Ajde, rode, 'ajde... O strašne noći i mećave — đe će mi ovo ubogo siroče moje glavu izgubiti! — šaptao je starac i probijao se svom snagom kroz mećavu.

iznemogli glas dočekaše i zgrabiše vihori i, kao osvetnički, pomamno ga rastrgoše i razniješe po uzbješnjeloj, ludoj noći zmijanjskoj. Kad se malo, za časak jedan samo, stiša bura, on opet viknu: — Pomagajte, zabasali smo... zabasali smo!

Negdje u daljini, sa planinskih ovršaka, razlijegalo se po uznemirenoj zimskoj noći studeno vijanje gladnih vukova, miješajući se sa urlikom i lomnjavom pobješnjelih vjetrova koji potresaju zemljom, noseći

kao iz rapavih, planinskih pećina, izbija otvorena, svijetla crven poput raspaljene vatre usred crne, burne, jesenske noći.

“ Ja ukabuli', pa što Bog i sreća junačka dadne... Te cijele bogovetne noći nijesam mogô oka na oko sklopiti. Mrijeti, ljudi, valja, a duša izlazi na tijesna vrata: malo sam se i bojô.

Turci su ljuti na te i na oca Parteniju, jer se pronio glas po Krajini da ste vas dvojica krijući oko ponoći svake noći dobivali nekakve nesretne depešine iz Crne Gore, i od srpskog knjaza iz Biograda.

A sad se jope' govori da ste vas dvojica neke noći u gluvo doba nekakve čet'ri proklete i nesretne depešine — iz Beča dobili.

I tako do neko doba noći študijeramo. Sudac: Baš tako študijerate? David: Da, dugo i mnogo študijeramo. Sudac: Pa zna li ti baba što?

Bojić, Milutin - PESME

Sve kraj mene pada u njihove niti. Ala je užasno s drugim jednak biti! Krik jedan, pun strasti, začu se u noći. To vran jedan kriknu. Jato za njim grnu. A on je kliktao, svestan svoje moći, I vodio cilju braću svoju crnu.

Jato za njim grnu. A on je kliktao, svestan svoje moći, I vodio cilju braću svoju crnu. Ćuteći su vrane letele u noći. Ja sam zadrhtao.

U duge, kišne i jesenje noći Kraj razrušenih gledam žrtvenika. Besciljan život bez vere i moći Bludi po magli i grca bez krika.

Mrzi blage noći kad mirišu strasti, Kad nebo treperi, kad blista vedrina, Kad se reka vala mračna kô sablasti I crni se borje,

Uzbuditi dušu čamom satrvenu? Survajte se stene!... Ne!... I to razumem. Za mene nema tajne. O, svetila noći, Jurite, da tok vam rešiti ne umem, Sve bešnje, sve bešnje, iznad moje moći. Prokleti predaci!

Zrelost, draž, mekota! — O, milosti meni: Nemoć mi i pustoš prazno srce žuče. O, sunce, o, noći, vama ispiveni Udovi se grče, bez krvi i soka.

(1911) POLjUBAC Mi smo deca sreće i života zrela, Naša čudna ljubav do niskosti naga, Mrzi legendarnih noći čeda svela: Za nju mladost Bog je, a strast joj je snaga. ...

Mi smo deca sreće i života zrela, Naša čudna ljubav do niskosti naga, Mrzi legendarnih noći čeda svela; Za nju mladost Bog je, a strast joj je snaga. (1911) MOLITVA Noć je pusta.

Ko raspuklo zvono plaču zore vaše, Kô na piru smrti razlupane čaše, Kako pun je strave prošlih noći muk! Dani, ustavite svoj demonski trk!

A na dnu mora plačna očajanja Zamrzla Vera, snegom pokrivena, Proklinjala je jesenja vremena. I jedne noći ču se duh Poznanja.

buđena iz sna I cikće ponoć pogleda risna, A razjarena Deca Dana Stižu kroz pustoš, gde se survava, Gde se od noći dan užasava, Na plavi, cvetni kut Jadrana.

A kad se ponoć niz padine prosu, U senci venja jedan car Balkana, Rasturiv svoju pozlaćenu kosu, Odmarao se od noći i dana.

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

Pesnik noći, potmulih tišina, strepnji pred nepoznatim, Jakšić je u svojim rodoljubivim pesmama grmeo gnevom protiv tuđinskih osvajač

Jakšić, Đura - PESME

Skori sveća kraju, Danak crnoj noći — Al’ kraj mome vaju Nikad neće doći! 1856. JOŠ... Jedan dim još, jednu čašu, Jedna pesma, jedna seka!

“ Pet drugara, pet stražara, Takim glasom odgovara. U to doba neme noći Zatrese se u samoći Mračna gora, jela vita; A lomljava strahovita Razdiraše ponoć mraka, Kô da j’ rada tamu njenu

Nastasijević, Momčilo - PESME

Al’ muk tobom sam sve veći. Gluho te u noći ove, u dnevi bdim. I na stopu mi tobom zamukne hod, i muklu putanju grem. VII Lek si, a gnjijem u srcu.

Pa Isaije likuj, čemerom kad neželjeni rod roditelja prostreli. VIII Dvojih pre sunca ukrštaj. Sablasno noći u noć je taj bat. Da prespava se, da pretegli u Boga dan. Žeđa jer noćniku ispiti sebi lik.

2 Mrklo kad jezgro života, zamrači njim i prazni umlja vid. Iz tame sebe tamom poteci van; rugobom noći šturinu oplodi dan u videla neprebol, u stid.

IV Smiluj se, smiluj, Bože moj, Kod nogu ti se sklonim ja I spim u senci tvojih krila. Gde kraj svirepoj noći, gde kraj? Srce mi plam, srce mi plam. Zapevaću za Gospoda.

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

Naročito kada bi duboko u noći gore, na čardaku, bilo osvetljeno, video bi se, raspoznavao, i putnici, kiridžije, tešeći sebe što su u noć ipak na

oko matere drhteći od straha, jer je znao, bio siguran, da baba pored bola, tuge za ocem, još i zato tako cele noći sedi: što se brine, strepi i za nj, Mladena. Boji se i brine da li će on biti kao što treba.

Onda ono osećanje. Napolju mrak, dubok, gust, a Mladen u postelji i, onako osamljen u mraku, u noći, oseća kako su svi tu oko njega, u kući, ograđeni, zatvoreni, sigurni. Sve je u redu, sve je kao što treba.

U te dve kuće mogla je ona svakad, u svako doba, ne pitajući ih da odlazi, sedi tamo, pa čak i da noći. Toliko su bili sigurni za nju kod te dve kuće. Naročito kod Mladena.

Naročito su bile noći teške. Te večeri, mada je bio rešen već da sutra treba da im dâ savet, a u stvari svoj odgovor Jovanki, poruči kući

Gornji boj cele noći bio je osvetljen, otvoren. Cele noći baba bila kao u bunilu. Od sreće, zaneta, jednako govorila: — Sada mogu da idem.

Gornji boj cele noći bio je osvetljen, otvoren. Cele noći baba bila kao u bunilu. Od sreće, zaneta, jednako govorila: — Sada mogu da idem. Mogu, treba da idem.

Mladen je ostavlja. I tako, jednog dana i umre. Sama, kao uvređena i krijući se. To je bilo jedne noći, pred zimu. Mladen je osećao celu noć kao neku žurbu, lupanje po njenoj sobi, često odlaženje slugu po komšiluku i

To je bilo svake noći, sve gore, sve teže, dok jedne noći Mladen, osećajući kako će pući od jada, slušajući kako ona, misleći da oni već

To je bilo svake noći, sve gore, sve teže, dok jedne noći Mladen, osećajući kako će pući od jada, slušajući kako ona, misleći da oni već spavaju, predala se i na sav glas kuka,

Iz koje kafane čuje se svirka. A opet, sve to od njega nekako udaljeno, visoko i zajedno sa mrakom, noći odlazi, diže se od njega, usamljuje ga...

Sa jednim mangalom žara u maloj sobici, saračani, sedi. Sluša grmljavinu topova oko Dva Brata. Tri noći bila gužva i vreva po varoši. On na život i smrt nagađa da li su Srbi ili Turci...

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

). Zanimljivo je takođe narodno verovanje da b. l. može pomoći protiv metilja (»za dva dana i dvije noći ne jede se ništa, pa onda jedi saramsaka — bijeloga luka — što možeš više«, BV, 16, 1901, 280); zna se, međutim, da

Kad je jedan Arnautin sekao sa bora luč, da bi osvetlio svoj tor, čuo se iz b. korena pisak, i te noći Arnautinu su vuci poklali sve što je u toru imao, »kraj čopora pasa koji nisu ni lanuli«.

koji je devet dana i devet noći bio u zejtinu, valja namazati dete koje ima gliste (ZNŽOJS, 15, 1910, 160); takav je zejtin balsam za svaku ranu (іb.).

Koja devojka želi da joj momak dođe na san, treba u gluvo doba noći da se skine gola, pa da u tri puta rekne, najpre u odžaku, pa onda pod v.

U ovom poslednjem slučaju k. seme posipa se po postelji bolesnikovoj, te na njemu spava tri noći, i svako jutro ono na kome je spavao prospe se na bunjište, »da ga tice raznesu«. Kad što raste, npr.

Uoči onoga dana kada se namerava sejati ne sme da se vatra utrne cele noći »jer bi se utrnulo seme pa ne bi niklo« (ib., 160).

, probuši ga novim vretenom, namaže maslom i medom i nosi na pupku tri dana i tri noći; koju devojku posle pogleda kroz tu rupicu, ona će ga odmah zavoleti (Karadžić, 1, 1899, 122).

U Budžaku (u jugoistočnoj Srbiji), »da bi se deca zaštitila od ̓čume̓, u subotu posle Velike Gospojine, u gluvo doba noći, jedna baba ispeče lubenicu i dunju pa u njih stavi katran i beli luk. Zatim naloži vatru između dvoje vrata.

i — pošto se zapale sveće i preseče kolač koji su u gluvo doba noći tri babe, potpuno nage, umesile od brašna uzetog iz devet kuća — provlače se ispod d.

u Konavlima) da je »kita palme« (zajedno sa blagoslovljenom pšenicom) utuk protiv podzemnih demona (koji »u gluho doba noći« — u obliku »crnih ljudi«, pa »crnih pasa« i opet »crnih ljudi« — izlaze iz grobova da novog mrtvaca »napuhaju, da

Do nje se dolazi na ovaj način: Donese se u kuću t. drvo i ,predvori̓. Cele noći sede tri čoveka, među kojima mora da bude u kućni domaćin. Vode obične razgovore.

kako U sebi snagu i moć imade, probiće osam tije svilenije šudara, a tek jedva će se što na devetom ustaviti« A čitave noći onoga koji čeka da se seme prospe plašiće sve utvare kojih ima na svetu, dok ga najposle san ne savlada i »nešto dođe

Ćipiko, Ivo - Pauci

oči meke i jezive uspomene iz djetinje dobi; i život i navade ispoljuju se jače i skladnije sa tajanstvenošću ove velike noći, dok ih san posvema ne savlada.

I kad to pomisli osjeti u sebi utisak kao da gleda da mu neko sinu Radi trga desnu ruku sa živa tijela. A jedne noći premišlja: što bi od jedinca Rade bilo po njegovoj smrti? U brata četvoro je djece, ljuti kao vukovi, a razulareni.

Ali se cura prevari. Prve noći Rade je se nije dodirnuo; stidljiv, odmicaše se od nje. Poslije, oslobodivši se očevom šalom, u kojoj je bilo i zbilje,

Poslije, oslobodivši se očevom šalom, u kojoj je bilo i zbilje, za dugih zimnjih noći, kupio se oko nje, milovao je, ali nije imao snage da je savlada, i curi se činjaše da tetoši Rade oko nje kao dijete oko

Zaludu se cura svake noći trudila da svojim gurskim bijesom usplamti u njemu momačku vatru, topao dah... da, sa zabreklim zajedničkim snagama,

Sada ga mori želja za njom, taman kao neko vrijeme što ga morijaše kad bi se, ojačao, u noći sjetio nje — nemirne, najarene, kakova bijaše dok je s njim nejakim ležala.

Iliji se duša kidala kad doznade za prodaju. Nekoliko noći, iza prvog sna, već ne spava; misli šta ima da radi da se zemlja ne dijeli.

A on ih vinom poji da požure... I sa drugih livada u toploj noći čuje se cika i dolazi ljudski žagor kao iz jata ždralova, dok uzmakla rijeka mirno teče i ne treba izuvati se da se

Rade je isprati do puta. —Ne zamjeri, oprosti, Rade, nije do mene! — ljubeći ga, veli mu na odlasku. One noći kad je Cvijeta odbjegla Radivoja i, poplašena, dotrčala svojoj kući, pljuštila je kiša.

Majka je isprati do na ulicu i gleda za njom. Radivoj ide prvi, a njeno dijete uzastopce za njim. ...Te noći preldžije u Petrovoj kući nagađaju radi čega Cvijeta odbjegnu od Radivoja.

— prekide ga nekolicina njih. —Eto kad ste najašili da kažem, vala kazaću, iako... Da, vele da Radivoj Cvijetu u noći, taman u času kad je žena najmilija — bije, biva: u isti čas miluje i kinji na svaki način...

Ali, ko bi znao? Ipak, kažu da se jedne noći vratio iz varoši pijan kao sjekira, i, ne našavši u kući Radivoja, kradimice prilegao uz Cvijetu...

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Na površini kraste pojavili su se tanki končići gnoja i krvi. Izgledalo je da mu se bedro počelo raspadati. Prošle noći sam bdela kraj njegove postelje. Bila sam u panici. Nisam znala šta da radim.

Govorio je da sam kopiljan (što je bilo tačno) i da su me našli kraj raskršća u gluvo doba noći (što je bilo preterano: našli su me kraj vrata manastira Sopoćani, pred zoru, uvijenog u komad težinovog platna).

Drugi put se Prohor zarekao da će tri dana i tri noći klečati golim kolenima na kamenom podu crkve, pred oltarom. Zavrnuo je mantiju i klekao.

Na žalost, te noći, kao za inat, nikome se nije žurilo da spava. Bila je topla letnja noć, zvezdana i tiha, pa smo sedeli pod lipom.

Noć je bila zvezdana, jasna, pun mesec je lagano plovio nebom. Čovek je u takvoj noći morao ispoljiti radost. No ono što se tu događalo bilo je preterivanje bez mere i konca.

Jevđenije mu je rekao da ga je začarala šumska vila jedne ivanjske noći. Lauš je na to odmahnuo rukom i procedio da u takve budalaštine veruju sebri, a da je on plemić i vojnik koji veruje

u zagrljaj, dala mu se, pohotljivo, strasno, bezumno kao što priliči večnim bićima, iscedila ga za sva vremena te lude noći. Dok se ne skine sa njega čarolija, nikada neće moći imati smrtnu ženu.

Pipcu i njegovom odredu strelaca palo je u deo da pronađu jarca bez belege, da se brinu o njemu do ivanjske noći, da ga hrane dunjicom i jedino njome, a Dadara je morao sa svojim kopljanicima pronaći negde u župi moravičkoj tu devicu

Barem toliko. Prohor Dimitrije je proneo glas kako se ja spremam na podvig. Kaže da sam se zarekao da ću sedam noći prespavati u otvorenom grobu punom trnja.

Iskopaće, kaže, grob, baciti na dno naramak glogovog trnja i zatim leći u njega. Provešće tu sedam noći. Ništa mu nisam rekao. A i šta sam mogao.

hrastovim žilama pa će biti teškoća oko kopanja dobre i prostrane reke a pogotovo će biti teško tu stanovati tih sedam noći. Ne znam da li sam baš pomenuo reč „stanovati“ ili sam rekao „provesti“, Možda sam rekao — „živeti“.

Obuzela me je neka čudna slutnja. Odjednom sam se postidela svog tela, naglo, preko noći, postalo mi je nepodnošljivo to što me je bog stvorio ženom. Ne znam šta se to sve ovo vreme sa mnom dešavalo.

Ilić, Vojislav J. - PESME

46 ZIMSKO JUTRO 47 ANĐEO MIRA 48 NA STENI 49 ELEGIJA 50 U NOĆI 51 LjELjO 53 LADA 55 POSLEDNjI GOST 59 T* 60 [NA SLICI TIJANINOJ] 62 ELEGIJA 63 GOSPOĐICI N* 64 NA TIČARU 68 GOSPOĐICI

) 76 (VEČE JE ODAVNO PROŠLO... ) 78 SUMNjA 79 MOJIM PRIJATELjIMA 81 (ZBOGOM!... NIKADA MOŽDA NEĆU) 83 FANTAZIJA U NOĆI 84 ISTOK 87 (POD NOGAMA MOJIM OTIMLjU SE VALI) 88 U SPOMENICU PRIJATELjU SIMI J.

iza sna se budi, Pa svu noć prati sumorne ove glase, I zalud odziv čeka - već plava zorica rudi, I bleda kandila noći na plavom nebu se gase... 1882. SLUTNjA Što se muti zora sjajna? Zatšo tuži cura bajna?

Po nebeskom visu Kandila bleda sipala su zrak, I budni popac pevao je blizu, Kroz tiho veče i duboki mrak. o, bajne noći! mislio sam tada, I opet meni beše pusto sve Kô mladom orlu, kad ga želja svlada, Što napred hoće - ali ne zna gde?

1883. TIBULO Pred hladni Venusov kip, pod senkom pitome noći, Tibulo, kvirit mlad, začuđen, zastade nemo, I čudni gledaše lik.

Beše dan, U kom sam i ja snevô, Al' čas je kucnô, - minu san, I sad sam budan evo! A slavuj peva, kô i tad, Mesecu, noći, ruži, I grudi moje mori jad, I srce moje tuži. Al' šta je prošlost?

Kô smoren putnik u dubokoj noći, Što zaman baca mutni pogled svoj, I razum ljudski tako isto luta, I strašno kliče u nevolji toj Al' nigde glasa...

Na mome spomenu surom Istrven natpis biće tad. No ti, kojoj sam pevô mlad, U tavnoj, jesenskoj noći, slušajuć poznate zvuke, Hoćeš li s tugom tada pobožno sklopiti ruke Za pokoj umrlog znanca?

1885. U NOĆI Za daljna brda beli dan se skriva, I tavne noći povija se sen; Dubrava nema, kô da večnost sniva, Potmulo huji...

1885. U NOĆI Za daljna brda beli dan se skriva, I tavne noći povija se sen; Dubrava nema, kô da večnost sniva, Potmulo huji...

I jednoliko, sred tišine, Udvajajući noći kras, 3agrmi pesma iz daljine I tamburine zvučni glas; Duša mi čudne snove sneva, I ove pesme sva je plen... Odakle ide?

Međ žbunastim grančicama, pod koprenom njina hlada. Mala jedna tica živi od starina, od vajkada. Ona peva cele noći, ona peva celog dana, Ne plaši se od kobaca, kiti beži od seljana.

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Dnevna žega upućivala je imućnije stanovnike da tek pred veče ostave svoja skloništa i uživaju u hladovitoj noći. Oni su, prema tome, imali znatno više prilike da posmatraju zvezdano nebo nego mi, stanovnici severnijih krajeva, gde

Prateći to kretanje iz noći u noć, iz godine u godinu, oni su uvideli da se celo nebo obrće oko jedne ose, koja prolazi kroz stajalište posmatrača

Ko prati toga nebeskog vagabunda i prevrtljivca iz noći u noć, taj će lako uvideti da se on, učestvujući u svakodnevnom obrtanju nebeske kugle od istoka prema zapadu, seli bez

“ - „Mnogi govore o tome, Pitagorejci, da se Zemlja obrće, usled čega nastaje smena dana i noći, a neki da se ona i u prostoru pomera.

pitomih zečeva koja je stanovala blizu njega: drhćući celim telom i dižući svoje duge uši uvis, nisu ti sirotani te noći mogli okusiti ni najbednijeg zečjeg sna. Na jednoj klupi muzejskog parka sedeo je Eratosten.

Na jednoj klupi muzejskog parka sedeo je Eratosten. Nameravao je da te noći posmatra Mesec, pa je strpljivo očekivao da se taj pratilac Zemljin pojavi na obzorju.

Ja ga nisam metnuo na prvo mesto samo zbog potrebe da izložim prvo šta je to ravnodnevica. Promena dana i noći još je jače upadljiva nego promena godišnjih doba, i ona reguliše ceo naš život; jedino kod polarnih naroda stoji stvar

Promena dana i noći prouzrokovana je rotacijom Zemlje oko njene ose. Ta je rotacija najpravilnija od svih kretanja u prirodi, i ona nam daje

od zvezdanog time što se mesto kazaljke ravnodnevice upotrebljava kazaljka Sunce, jer ovo izaziva promenu dana i noći.

Te njene čari bile su neodoljivije nego svi pešaci Sirije i svi konjanici Arabije! Jedne noći stvorila se ona, kao kakvim čudom, u Aleksandriskom dvoru u Cezarovoj sobi, i zamolila ga za pomoć i zaštitu.

Jedne neprospavane noći, sedeći kraj otvorenog prozora svoje sobe, uvideo sam da se, baš tim zahtevima, zametnuo u krilu kongresa jedan veliki

„Za vreme noći prišunjaše se razne ljudske prilike do nas. Jedan jevrejski telalin pronađe nas u zbrkanoj gomili i strpa nas sa drugim

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

veka u Francuskoj su rado čitani prevodi odlomaka Hiljadu i jedne noći, dok se bajke i priče iz zbornika Đovanija Franciska Straparole (Prijatne noći, 16.

čitani prevodi odlomaka Hiljadu i jedne noći, dok se bajke i priče iz zbornika Đovanija Franciska Straparole (Prijatne noći, 16. vek) Đanbatiste Bazilea (Priča o pričama ili zabava za decu, nazvan Pentameron, 17.

dok spava („Vida i zlatan san“) ima svoj uzor u narodnim uspavankama, ali, takođe, može podsetiti čitaoca i na „Tiho noći“.

POZDRAV BRANKO RADIČEVIĆ Oj sunašce, što razgoniš, Puste noći silne tame, Oj ti nebo, što no roniš Rosne svoje suze na me, Oj ti goro, što no gajiš Mile pesme, mile tice, Oj

Niko tebe ne ćede pomoći Rode mili u preteškoj noći, Al' s' u goru diže sinak pusti, Pa dohvati rukom mrak taj gusti, Ajduk kliknu, šara puška planu, A Srbiji bijel dan

Stanković, Borisav - TAŠANA

Oh, dedo, onda taj strah! Strah, strah, da se izludi! I tako svakog dana i svake noći. I jednako, uvek, sve veće, sve strašnije... Ali dosta! (Umorna, sustala, tare čelo.

STANA (tajanstveno, zadovoljno): Nisam de, nisam... TAŠANA Jest, nisi?! Zato ja gotovo cele noći ne zaspah. Ko zna kad sam tek zaspala. A bolje i da nisam nikako ni spavala. STANA (u poverenju): A što?

Jer, onako sam, u noći, kada bih se dobro najeo, dobro napio i to još od tvoga jela, tvoga pića, (sebi zanosno): oh, ne možda, nego sigurno,

(Razdragano sam sebi): Jer bih onda, možda, na sve zaboravivši, onako u noći, krijući se, nemo, došao čak ovamo. I ovde, ispred tvoje kuće, skriven u kakav kut, cele noći gledao kroz prozore, da

I ovde, ispred tvoje kuće, skriven u kakav kut, cele noći gledao kroz prozore, da kroz njih, kad promineš, na zavesama bar tvoju senku sagledam...

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Spavati, na primer, to sad ponajčešće znači bditi, ili rđave snove snivati. Učini se majstor Kosti, jedne noći, da odnekud iz njega, kao da je on raskršće, vode tri staze, rastu, dužaju, a po tim stazama njegova deca, mala kao što

Ubica je priznao zločin, kazao je da je drugog vrebao, i plakao je dok je govorio koliko žali Stanoja. U mraku jesenje noći nije dobro raspoznao čoveka. Seku je najbolje tešio Srećko. I majku Stanojevu je on najbolje razgovarao.

Starac uze da sprema na gomilu stvari. Suze su mu tekle i kad je znao i kad nije. Još te noći je spavao u svojoj kući, a sutradan pređe u staračko blagodejanje. Metnuli su ga tobože u bolju klasu, jer će plaćati.

I jedne noći počesmo kopati. Kad Švaba vide šta radimo mi, udari i on u kopanje. Kopaj odovud, kopaj odonud, još se zemlja i sama od

Postepeno je i sav onaj tvrđavski režim u kući popustio. Stražar je samo u zimske mračne noći hodao celu noć oko kuće. Pas na lancu je bio jedan i mnogo mator, i ljubitelj doboš-torte.

Gospa Nola se trže, ali se ponovo zanese. Nekoliko dana, pa i noći, trajalo je to fantaziranje. Jedva, jednoga jutra, ona oseti da su iščezli poslednji otrovi bolesti i nestale sve magle

Gospa Nola sela na stolicu i briše oči. Te noći dugo se nije digla od stola za „računovođstvo”. Kao obično posle većih odluka, osetila je neku tešku odgovornost, i

Mučilo ju je i te noći zbunjeno neko osećanje da ona s tuđim imanjem i odviše po svojoj volji raspolaže. Izišao joj pred oči muž, pokojni Todor,

Idi sad, teško mi je... Nemirna je bila gospa Nola te noći. Posle ponoći je ustala, ispila čašu hladne vode, obukla se i počela da hoda po sobi.

Gospa Noli nije bilo suđeno da vidi svoj kraj. I pri trećem pokušaju Bog je drukčije odredio. Šta je gospa Nola te noći u snu videla, niko ne zna. Da li je bar još jedared gledala i slušala vode što imaju krila?...

A kakve su ogromne lukove i otskoke gledali pred sobom svršeni maturanti! Međutim, ko zna, možda su noćašnje noći, možda toga časa, Usud i Uris rešavali i rešili kakvi će i koliki biti i ti lukovi i otskoci.

Branko i Pavle se pogledaše: kako je čudan taj ljudski pozdrav: l a k u noć. Svi se ljudi boje noći. Život, to je kao čovek koji negde podaleko treba da stigne, i užasno žuri.

Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA

iz sećanja ne izbrišu Daleko sam još od toga Da ih odgonetnem Za sada mi na vučje sazvežđe liče Imaću čime da ispunim noći Ako se živ i zdrav kući vratim HILANDAR Crna majko Trojeručice Pruži mi jedan dlan Da se u čarobnom moru okupam Pruži

i zlatno Poslednji prsten vidika Poslednja jabuka sunca Zografe Dokle tvoj pogled dopire Čuješ li konjicu noći Alah il ilalah Kičica tvoja ne drhti Boje se tvoje ne plaše Bliži se konjica noći Alah il ilalah Zografe Šta li

tvoj pogled dopire Čuješ li konjicu noći Alah il ilalah Kičica tvoja ne drhti Boje se tvoje ne plaše Bliži se konjica noći Alah il ilalah Zografe Šta li vidiš na dnu noći Zlatno i plavo Poslednja zvezda u duši Poslednji beskraj u

ilalah Kičica tvoja ne drhti Boje se tvoje ne plaše Bliži se konjica noći Alah il ilalah Zografe Šta li vidiš na dnu noći Zlatno i plavo Poslednja zvezda u duši Poslednji beskraj u oku SENTANDREJA Bežala si do kraja večnosti Učinila još

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

Babica se za svoju pogrešku izvinjavala slabim osvetljenjem koje je prošle noći bilo u kući; ocu je neobično prijatno godila ova ispravka, a ja sam se u stvari ljutio na babicu što zabada svuda svoj

Razume se da sam te noći sanjao čudnovate snove. Sanjao sam kao da sam ministar, pa dohvatio našega okružnog načelnika, uglavio mu glavu među

Naučili smo ih tako da bi nas i usred noći mogao probuditi i mi bi ih naizust kazivali. Ja i dan-danas, posle tolikog niza godina, pamtim od reči do reči

Ta okolnost, verovatno, dovela je do toga da je Čiča-Ilija, vraćajući se jedne noći posle ponoći kući, zatekao pred vratima svoje sobe jedan par naredničkih čizama.

Ode i nastavi da pije tri dana i tri noći, osećajući stalno nezasićenu žeđ. On je menjao kafane, ali svoju nameru da i dalje pije nije menjao.

Kreću se blesavo, rasejana pogleda, bez volje su i bez apetita i po cele noći, od mrkla mraka pa do rane zore, oni u snu šapuću: falo fererі falѕum u tango tetіgі tangum.

* 9 Takva su deca prava napast u roditeljskoj kući, jer uče latinski naglas; iz dana u dan i iz noći u noć, i to mesecima, mesecima, mesecima, tako da, hteli ne hteli, svi po kući nauče latinski.

Neće to biti slučajno. Jedne čak noći, pod temperaturom 38 sa 6, pokušao sam da prodrem u tu tajnu, da vidim: ne intrigira li ko protiv mog života, ne

Razume se, pod temperaturom 38 sa 6, nije mi bilo teško prodreti u tajnu i naći odgovor svome pitanju. Te noći, krčeći sebi put kroz oblake kojim mi valja krenuti na nebo, zastao sam pred jednim poluodškrinutim nebeskim vratima,

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Ordonansa nisam poveo. Da se povratim, izgubio bih u vremenu. A ovako sâm u noći, ne poznajući ni put, počeo sam zazirati od svakog drveta...

Naprežem oči, a laka drhtavica me obuzima. Hteo bih da bežim. Ubiće me. A ona prilika narasta, sliva se sa mrakom noći, i ja u bezumnom strahu udarih konja. Nešto se slomata sa strane puta, kao čovek. Verovatno uplašen od mene.

Komandir pritajeno uzdiše. Poručnik Kosta škripi zubima od nemoćnog besa. Saterani u mrtvi ugao, pod zaštitom noći, održava se kao neki ratni savet. Šta da se radi?

Bilo je to jedne noći, bog bi sveti znao koga datuma, jer smo sasvim izgubili pojam o vremenu. Nečije oči su nas vodile.

Da se slučajno našao energičan vođ, poslušali bi ga bez pogovora, ma u kojem pravcu ih poveo. Te noći naiđosmo i na jednu vodenicu.

Podnarednik Gruja kaže da su pešaci tada hladno izišli, kao da su pile zaklali, i izgubili se u mračnoj noći. A i on to govori glasom kao da prepričava neki beznačajan događaj.

Drum je zakrčen, i svi stajemo. Stoka malaksala, i jedva kreće. Put je sve gori. Blato je negde do blizu osovina. Te noći nebo je bilo užareno od ogromnih vatri pozadi nas. Fabrika u Obilićevu gorela je.

To i sami vidite. Od naše energije i odlučnosti zavisi hoćemo li u toku sutrašnjeg dana spasti topove. Klisura u toku noći mora da se raščisti. Ali mora, gospodo, mora! — viče komandant. — Uzmite sve podoficire.

Što izmakne čitavo ispod njegova štapa, sačekuje revolver poručnika Branka. Oko tri časa posle pola noći, klisura je bila ispražnjena i put slobodan. — Jesi li video, bato? — veli poručnik Branko, vraćajući se.

Naređeno je da baterija u toku noći iziđe na jednu čukaru, ne znam ni sam kako se zove. Cele noći smo po tom bespuću izvlačili topove.

Naređeno je da baterija u toku noći iziđe na jednu čukaru, ne znam ni sam kako se zove. Cele noći smo po tom bespuću izvlačili topove. Išli smo nekim strmim krčanikom po kojem se jedva i selačka kola kreću.

Oni pešaci koji su nosili municiju, izgubiše se u noći sa granatama... U jednom momentu čupao sam kosu... Sakupio sam onda vojnike.

Petrović, Rastko - PESME

Kola čekahu Pred bolnicom: jedna za doktora, druga za mrca. Noću sam, sam. Ja znam, Ja znam, Ja znam. Da sam u noći, i u životu i svuda uvek sam, ja znam, ja znam.

Pričekaj dok noć padne velika, vedra, Da tihom noći najzad pokrijemo nedra I proleće, koje nam danas srca probudi, Kao kriška će obraz cure da zarudi, U neveste zategnuti

A kad vojnik uđe da se kupa, po reci u noći On i njegov konj Draga, u koje ću ti vreme doći, Od ljubavi sam bon? Kad vojnik krepki u reku ujaše, Zakucaće na prozor

Kad uđe vojnik da se kupa po reci u noći, On i njegov konj, U koje ću ti vreme doći: od ljubavi sam bon? Od ljubavi, U proleće ili u jesen Smrti dimnjačke zvon

U ovoj noći opet prazan Čanak iz kog, ko dečko, nedokusa, No zaspa baš kad zastruji Velikom svemoćju ukusa, Pićem: utopiše se

A zaspim uvek pred kraj večere, Služavka svlači nebo, dan i mene, Pa baci noći da nas proždere: Tek jutro nađe kosti raznesene.

U ovoj noći svi su čankovi prazni nikakvo potkreplenje! Stresoh sa sebe čednost, Stresoh sa sebe poštenje; Ni jedne fiks-ideje.

Stresoh sa sebe čednost, Stresoh sa sebe poštenje; Ni jedne fiks-ideje. U ovoj noći: radije zabludu; No kakvo spasenje!

No u ovoj noći svi su čankovi bez dna: gde iscediti to vrenje! U jutro su opet čankovi prazni; nikakvo osnaženje. To priticala je

U ovoj noći svi su čankovi prazni, U ovoj noći ni jedne fiks ideje, Odvratićemo glave. Budva, 23. VII 1922. NOĆ PARIZA (SA POSLEDNj

U ovoj noći svi su čankovi prazni, U ovoj noći ni jedne fiks ideje, Odvratićemo glave. Budva, 23. VII 1922. NOĆ PARIZA (SA POSLEDNjEG SNIMKA MATERINOG) Da li moj

Uzeti ga treba za ruku pa izvesti u polje, Da tamo zaboravi sve pesme I čak bol svoj koji ne beše dubok: Te noći bi jeo više i spavao bolje, I ne bi osećao da mu postelja zagriza bok, I da je život dug.

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Više od svega mali suncokret voleo je noć! Glasovi livade utišavali su se u noći i šaputanje trava bilo je jedva čujno.

Zna se to od pamtiveka! Duboko u sebi mali suncokret je znao da su braća u pravu. Ali, zvuci i boje noći terale su mu san s očiju i, dok su braća spavala, on je podizao svoje zlatasto lišce uvis diveći se sporom i svečanom

A onda na glavu maslačka, kao slatka kiša, pade noć. Kako je prodorno mirisala livada u noći! Sneno treptale zvezde! Kao džinovski svitac crnim ponorima neba lutao Mesec!

A trave? Spavale su i trave. Jedino je u noći potok bio budan, ali zauzet sopstvenim brbljanjem nije imao vremena da vidi kako maslačak, srebrn i prozračan sve brže

Drvoseča poče da se na smešno lice privikava. Čak pomisli da ima nekakve svrhe njegov život i iste noći prvi put, spokojno zaspa. Tako, prvi put, nakon odlaska iz planine u snu vide svoju ženu, decu i dom.

Za sve, pa i samog sebe bio je: Smešno Lice! O KAPLjICI I CVETU U času kada se dan od noći deli, zajedno sa Suncem, rodi se jedna Kapljica i jedan Cvet. Radoznala je bila Kapljica, rumen i začuđen Cvet.

Umesto da tegli hranu, Belko je pratio let leptira, lelujanje travki na vetru, šum potoka. Dugo u noći ostajao je budan sledeći hod meseca i sneno šaputanje zvezda. Ujutro, zato, nije mogao da se probudi.

Naročito su noći bile užasne. Donosile su snove koje nikakvom naredbom nisi mogao ukinuti. Bili su to uvek isti, mučni snovi u kojima

Klasovi puni mudrosti, ah, kako je srećan bio Car! Sada su mu i noći bile mirne: užasni snovi nisu stizali ni do kapije dvorca. Bližio se dan Velike Svetkovine.

Ali, potrča i Zlatokosa, i trči još i danas. Leti, kada su noći svetle i tople, pogledajte u nebo i — videćete: tanani srp meseca na prestaje da sledi jedna zvezda.

Trže se Marijan kao da ga je neko bičem ošinuo, uze čamac i zavesla ka zalivu gde je starac bacio mreže prošle noći. Dečak je žurio kao da ga je nešto iznutra gonilo. I, gle, nije uzaludna bila njegova slutnja!

Ko bi ti čuvao bostan? — A ona? — Starac jedva pomače usne. — I ona će se vratiti. Na istom mestu čekaće te iduće noći! — Sofronije se šeretski nasmeja, a vetar lutalica donese glas poslednjih zrikavaca.

Stanković, Borisav - KOŠTANA

Pesma, oro, puške! Pa i krv često legne. STANA (uplašeno): Jao, Vaska, jao! Zato majka cele noći sedi. Nit uzdiše, nit plače. Samo sedi, čeka. Boji se da ne čuje, kako ga krvava donose.

TOMA (uzbuđen, uzrujan): da jest... Jest... KOŠTANA (nastavlja): A kad ti vidim dve oči, Dve tamne oči, dve noći, Kail sam mnogo na tebe, Ja da te vodim za sebe, Pa kud mi majka živuje, Da mi te ona miluje, Da živiš kako

STOJAN Idi! STANA (plačno): Nemoj, bato! Nemoj na mene da se ljutiš. Šta ja? Živa nisam od straha. Eto cele noći nisam... A i nana. Ona se sada ne ljuti na tebe nego na oca. A on tamo, pričaju, čuda čini po Sobini.

Šantić, Aleksa - PESME

JORGOVANOM 23 PRED MODELOM 25 POD VRBAMA 26 PAHULjE 28 IZ BOLNIČKE ĆELIJE 29 LjUBAV 33 ELEGIJE 34 MOJA NOĆI 35 POŠLjE MNOGO LjETA...

PESME 108 PLIJEN 109 ELEGIJA 111 VEČE NA ŠKOLjU 114 NOĆ 116 PRED RASPEĆEM 117 SVIJETLI PUT 118 OŽIVI MENE, NOĆI...

Negda u take noći, kada otka Pomrlom granju zima pokrov ledan, Ova je soba bila kô vrt jedan, Gdje je potok tekla sreća krotka: Kao i

neko doba sve me čežnja mori, Sve mi nešto srce uzdiše i gori; Pa ti nemam, brate, ni mira ni stanka, Nego duge noći ja bdijem bez sanka I stišavam srce i njime se mučim, Pa do zore tako pameti ga učim; Ali ludo srce ne čuje šta

U vedre noći njen je pokrov mio Od plava neba, mjesečine meke; Njena su njedra vrt u kome ti'o Počiva miris bagrena i smreke.

Njoj me duša vodi! O, daj mi ruku, ja ću s tobom poći U goru, u tvoj zavičaj! O, hodi, S tobom ću biti i dane i noći! I tamo, gdje se vodopadi dime, Ljubiću tebe svojim srcem zdravim.

1923. ELEGIJE MOJA NOĆI Moja noći, kada ćeš mi proći? — Nikad! Moja zoro, kada ćeš mi doći? — Nikad! Moja srećo, kad ćeš mi se javiіt?

1923. ELEGIJE MOJA NOĆI Moja noći, kada ćeš mi proći? — Nikad! Moja zoro, kada ćeš mi doći? — Nikad! Moja srećo, kad ćeš mi se javiіt? — Nikad!

Pod udarom snažnim lete iskre krupne Kô da se meteor rasipa u noći, I on, s teškim maljem, u ovoj samoći, Izgleda kô simvol snage nedostupne.

I u mutne noći, kada bura reže, Kada nimfe ćute u morskome bilju, Ja ću s vama vući vaše teške mreže, Da, prekaljen tako naporom i

Ovde blizu seke, Oseća se miris kadulje i smreke. Prostrlo se more kô svileno platno, I u noći spava providno i zlatno. Jedna lađa sporo površinu reže.

I njezina suza, što se tužno sija, Plač, jecanje ono što ga svake noći Vlažni vjetar nosi po gluhoj samoći, To je moga roda tužna elegija... 1903.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

Poginuo je i njegov sin Pavlić. Vratio se iz boja — zahvaljujući dobrom konju i noći — samo knez Perazović, Dorotejin verenik.

Iz tame vekovnog robovanja ona se pomolila kao sunce iz mutne noći i plaho zaiskala svoje pravo na život čoveka. Ona je hrabrošću na smrt rešenih sjajno dokazala da boj ne bije svetlo

Ove slike su poređane po jačini: u noći belo izgleda sablasnije od crnoga, a pregorele noge do kolena (tj. u dokolenicama vatrene boje) deluju impresivnije

Kad je bilo noći u ponoći, al' zavrišta Damjanov zelenko, pita majka Damjanove ljube: „Snao moja, ljubo Damjanova, što nam vrišti

— na siniji opletena guja, povisoko glavu izdignula, u zubima drži dragi kamen, pored kog se vidi večerati u po noći kao u po dana; i daću ti sablju okovanu, na kojoj su tri balčaka zlatna i u njima tri draga kamena, — valja sablja tri

Kad je bilo ispred tavne noći, on povede Šarca na jezero, da ga ladne napoji vodice, al' mu Šarac vode piti neće, već pogleda često oko sebe; al'

— na siniji ispletena guja, povisoko glavu izdignula, u zubima drži dragi kamen, kod koga se vidi večerati u po noći kao u po dana; poslaše mu sablju okovanu, na kojoj su tri balčaka zlatna, i u njima tri draga kamena, i međ' njima carev

se Ivan nasmijao, knjigu piše, dade tatarinu, te je prati duždu od Mletaka: „Prijatelju, dužde od Mletaka, nu osluškuj i noći i dnevi: zapaliću na gradu topove, zapaliću trideset topova, pa zapalit Krnja i Zelenka, neka ode jeka pod

Ljuto kune Turkinja đevojka: „Vodi roba, Džaferbegovice! Ne bio ti dugo, ni za mlogo, već: il̓ noćcu, ili noći dvije!“ Bula vodi roba dragokupa, vodi njega dvoru bijelome, pak donese vode i sapuna, te okupa dijete Grujicu, pak

njima su četiri jabuke, sve od čista saljevene zlata, i na njima dragi kamenovi, — pri njima se vidi putovati u po noći kano u po dana; i eto ih pravo kroz otoku. Al’ da vidiš, moj brate Mujaga, da ti vidiš s jele gledajući!

ga surom međedinom, zauzda ga đemom od čelika, o vratu mu biser objesila, sitan biser i kamenje drago: kad on ide noći u ponoći, da se vidi njemu putovati u ponoći kao usred podne; pa se konju na ramena baci, a dovati tešku topuzinu, pa mi

suviše od zlata tepsiju, — na tepsiji ispletena guja, na glavi joj alem, kamen dragi, prema kog se može večerati u po noći kao u po dana; Zuko daje dvanaest dukata, jer u Zuka nigđe ništa nejma, osim sablje i debela đoga, s kojima se rani po

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

Tako si mi nešto lijepo pričao, a ja zaboravio. Za ljetnjih noći huču po Gaju avetinjske sove, javlja se ćuk, a truo panj tinja zelenkastim sjajem i plaši osamljena putnika: — Čekaj samo,

A i kako bi imala hrabrosti, kad se tu, kažu, krije strašno čudovište drekavac, koje za kišovitih noći svojom prodornom drekom ispunjava čitav kraj. Pa ipak, ipak...

Zar ona, sirota, da čeči na kiši?! — Tako je! — složi se Jovanče. — Ona će nam preko noći čuvati logor, kad mi odemo svojim kućama. Slažeš li se, Nikolica?

Neću ni večerati ... samo ću malo gricnuti ako bude pite. X Šta je kuja Žuja preživljavala one prve noći svog usamljeničkog stražarenja u logoru Tepsiji, to bi, kazano na psećem jeziku, bila priča puna tihog cviljenja i

Dječaka podiđe laka jeza. — Ovdje, kažu, živi drekavac! I on je često, za kišovitih proljetnjih noći, slušao iz Prokina gaja otegnuto i prodorno kričanje nepoznatog stanovnika mračne noćne šume. Ovdje on, dakle, živi.

Eh, zar od tebe da ja nešto krijem? Hajdemo sad kući, vrijeme je, a sutra ćemo nastaviti. XII Čitave noći Jovanče je nemirno spavao. Tek zatvori oči i već se nađe u nepoznatoj sumračnoj pećini.

— A odozgo pokriti suvim granama i šušnjem (opalim lišćem) da se ne primijeti — dodade Jovanče. — Tu bi svake noći mogli sakriti kuju, pa bude li neko po mraku pošao prema našem logoru, ima da upadne pravo kod Žuje.

„A zatim, u neoznačeni sat iste noći, ove tri pijane figure izvukoše se pomoću svojih nogu i vlastoručno iz jame i sasvim bijeli od kreča ličeći na

— Pravili su ga po noći pa je zato tako ispalo! — obješenjački dočeka Đoko Potrk. Potmulo ali sve bliže spolja se čuo prasak pušaka.

— Čuješ, pa i mi bi mogli vašim putem natrag kroz pećinu i usred noći iznenaditi neprijatelja na spavanju. Bilo bi onda municije za čitav odred.

XVII Neprijateljski stražar, koji je te noći stajao na zaravni ispred logora Tepsije, zaspao je i upravo je sanjao kako se nalazi na nekoj gozbi, kad ga stegnu za

Pred samu zoru Nikolin vod udari iz Prokina gaja u leđa neprijatelju, koji nije ni slutio šta se u toku noći odigralo u njegovoj pozadini. Iznenađeni u tvrdom predjutarnjem snu, domobrani i ne pokušaše da pruže neki ozbiljan otpor.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

tvoja, bogati čoveče, leta misleća Učiniše ti ciglu jednu noć I to ne celu ni do svanuća; Nego tako reče ti Bog: Ove noći istrgnuće ti tvoju dušu.

Znamo te hubavu kako lunu i dobru; u naših bednih noći svetli nam. Vidimo tvoju glavu okićenu krasno sa dvanaest zvezdama.

Godini punost časova, prohod i nastanuće, menu mesečnu i uštap, dna i noći ravno služenje, zemljano klijanje i rastenje, vetrova razilazenje, širine i dubine morske stojeće, i po njemu hodeći

Mani: izmerilo se je tvoje carstvo. Tekel: krivda je pretegla. Fares: prošlo te je već i drugom je izdato!« A one noći i ubiše ga sluge mu.

Izbra sebi mestance za noćište, sabra kamenja pod glavu i leže spavati. O, al' te noći vide u snu čudno visoke merdiveni. S onoga mesta gde spavaše, sa zemlje, prislonjene čak gore za nebo.

Te u jedno dobi pred bojnim harcem s neprijatelji, o glavu zapovedi da ima sva vojska mu čisto postiti vazdan; do noći niko ništa da ne okusi.

Osta ih u ledu trideset i devet. Mrznući u ledu s napolja na suhu stojeći jedan straža mlad čuvar mučeničaski, vide te noći viđeni se svet i tamom s neba sišlih čudnih venaca kano carskih koruna četrdeset. Svaka na glavu po jednomu pade.

Ne sverovaše, nego se zato svadiše među sobom: udri de, čiji ti, pa ti! biše se i sekoše taj dan do noći. Tušta ih pogibe.

Bijahu oni svi na žetvi, žnjahu i vezahu žito u snopje. Jedne noći sni on san i sutradan kaza im što je snio. »Video sam, reče, vaše snopove gde se pokloniše svi mome snopu.

ŠETAČI PO MORU Čak u treću stražu noći poseti ih. Četvrta je straža bivala po ponoći na stajanja četvrtome sahatu. Tako je u ono dobi po gralovi adet bio, na

bedeni, a i u vojsci, čuvanje straži od zločestih ljudi, pakostna koga snahoda, — s promenom na četvoro razdeljujući duge noći. Po tri sahata sve čera jedna straža držala je: do ponoći za šest sahata druga se je izmenjivala.

I kako apostola zatvoriše u tamnicu, te se noći razbole carev rođeni brat i već do smrti bi skoro na izdahu. Taj posla po cara, svoga mu brata, da hitro skoro njemu

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

Pred pašu je u tursko vreme izlazio kad god je hteo — u po dana, u po noći, i bio viđen i mio gost u pašinom konaku. Paša se vrlo često savetovao s njim.

redom prolaze glavnim sokakom; i iz gomile se malo-malo odvaja jedan po jedan u pobočne sokake da, potkrepljen, cele noći bdi nad imanjem i čašću umornih i zaspalih građana... Počeše se razilaziti i s „nišaljke“ i s igranja...

I godila mu ta svečana i pobožna noćna tišina subotske noći i polutama i svetlost od kandila, koje je na mahove čas tinjalo čas planulo, pa se svetlost i tama potiskivale svaki

pitaju je: je li joj žao kuće i majke, je li joj žao što će da ide u tuđu kuću tuđoj majci, što neće više kod majke da noći! A njoj oči pune suza i gotova je da zaplače.

— „Zdravo-živo, Zone! Što ti rade doma?” — „Zdravo su mi doma, serbez si živuju, serbez k noći ležu, spiju, uranjuju teke u sobu mi često nagviruju: Doma li si, Zone? vazdan me pituju!...

Užasno je provodila i dane i noći; danju crne misli, a noću strašni snovi nizahu sve crnje i crnje slike iz budućnosti Zonine.

Ima si ona čàre i za toj! Svet si zbori da je pobegulja, pa kada takoj vika, zbori, kada ništo neje bilo, a ono dođi k noći i ukradni gu... će te čeka, pa, vika, ako se zove „pobegulja“, — berem da znaje zašto se takoj zove.