Dučić, Jovan - PESME
O Bože, Zar si sav u dobru, u miru svih gnezda, Dok negde zločinac oštri svoje nože? Znam iz tvoje vene da teku sva mora, Znam od tvoga daha da prolista šuma — A osta nedozvan na vapaj svog stvora:
Radičević, Branko - PESME
A vi, braćo, sad se odmorite, Pregledajte i sve naredite: Prah, olovo i puške i nože, Pa kad smrkne, pomozi nam, Bože!
Bojak traje — Srbi čuda čine, Ali ko će sili odoljeti! Veće dođe na te puške male, A pogdješto i na britke nože, Već do gore dopriješe Turci, Ma se brane zlosretni hajduci, I padaju — a neka ih, brate, Svak zamjene dosta već
“ Svaki tede meni da pomože, Al' mi udri u srdašce nože. Ja dovati mača plamenita, Pa družini na susret poita; Ja mlidija, došli su za mnome, Da se jadu podsmevaju mome;
stado i volove, Srp i kosu, njivu i livadu, Pa se eto od miline skače, Oštri one plamenite mače, Jatagane, ubojite nože, Ogleda i o ovnujske kože: Gvožđem manu mišica njegova Pa udara runa ta sirova; Gvožđe ljuto kroz runo proleće, Ni
kad Turad besna se raspali, Bakračlijom konjica udara; Na osvetu svoga gospodara Lete Turci kâno mrki vuci, Gole nože u desnici ruci.
Divno l' dedu i sebe zameni!“ Seče glave i prebija nože, Tu Srbinju srećica pomože. Cika, cika odnekud sa strane, Puška pušci ne da da izdane.
uiti, Kulu svoju glavam' i(m) okiti; Čula jade sestra Anđelija, Pociknula kâno ljuta zmija, Te povadi od pojasa nože I ubi se, pomozi joj, Bože! O, tako su divna braća bila, Šta će bez nji ovdje seja mila?
u vetar samo, U to stiže četa srpska amo, Živi oganj na Turke obara, Da izbavi svoga gospodara; Još trgoše okovane nože: „Juriš, juriš!“... Pomozi im, Bože!
„Mrtav, mrtav... Oh, pomozi, Ala!“... Ovo rekla, pa nože spopala, U srdašce živo se udrila, Te panula ukraj svoga mila.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Nato skoči najmlađi sin sa konja, povodi nože, zakolje konja, a lija, onako gladna, priskoči i popi mu svu krv, pa kako je gladna bila, jedva joj je i stiglo krvi.
dugo, umorio se što može biti, a nigdje ništa ni pojesti ni popiti, dok stiže na ono mjesto gdje su ostavili zabodene nože. Kad izvadio bratske pože, ali oba zarđala.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
To viđe mladi Milenko, Povadi nože od sa Da ud̓ri jelu po grani; Ne ud̓ri jelu po grani, Neg̓ mladu Janu po glavi«.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
svoga oca Grujice Novakovića, koga su Turci svezali: Al' detetu nevolja golema: noži teški, a dete nejako, jedva nože dovuče do babe, oberučke jedva podignuo, pa povuče nože po konopcu, te preseče na ruku konopce, poseč' Gruju po
Al' detetu nevolja golema: noži teški, a dete nejako, jedva nože dovuče do babe, oberučke jedva podignuo, pa povuče nože po konopcu, te preseče na ruku konopce, poseč' Gruju po desnici ruci; iz ruke mu crna krvca pođe.
Jugovom a sestrom Jugovića, i kad im je saopštio da je ranu zadobio ne od Turčina — nego od žene, Jugovići su potrgli nože da na komade kuju iskidaju tek kad je to Jug izrikom zapovedio. Takav je red u patrijarhalnoj porodičnoj zadruzi.
Planu Juže kako oganj živi, viknu Juže đece devetoro: „Povadite nože devetore, na komate kuju iskidajte!“ Silna đeca baba poslušaše, te na svoju sestru kidisaše, al' je ne da Strahiniću
Na koga ste nože potrgnuli? Kad ste, braćo, vi taki junaci, kamo noži, kamo vaše sablje, te ne biste sa mnom na Kosovu, da činite s
“ Al' se Turčin ostanuti neće, 'vati Marku desni skut dolame; trže Marko nože od pojasa, te odseče desni skut dolame: „Idi, bedo, aratos te bilo!
“ Al' se Turčin ostanuti neće, već uvati levi skut dolame; Marko trže nože od pojasa, te i leva odsiječe skuta: „Idi, bedo, da te bog ubije!
“ Glednu Musa brdu i oblaku, otkud ono vila progovara; mače Marko nože iz potaje, te raspori Musu Kesedžiju od učkura do bijela grla; mrtav Musa pritisnuo Marka, i jedva se iskopao Marko.
Braća seju vrlo milovala, svaku su joj milost donosila, najposlije nože okovane, okovane srebrom, pozlaćene. Kad to vid’la mlada Pavlovica, zavidila svojoj zaovici, pa doziva ljubu
“ I to bratac seji vjerovao. Kad to viđe mlada Pavlovica, ona ode veče po večeri te ukrade nože zaovine, njima zakla čedo u kolevci.
Ako li se mene ne vjeruješ, izvadi joj nože od pojasa“. Skoči Pavle kanda se pomami, pa on trči na gornje čardake, — al’ još sestra u dušeku spava, pod glavom joj
Šta će sebe? Šta li će Srijemu? A šta li će u Sr’jemu Turcima?“ Pa izvadi nože od pojasa, udari se posred srca živa, mrtav pade na zemljicu crnu.