Jakšić, Đura - PROZA
Ljudi su zabrinuto gledali u tu strahotu; odlaziše na reku, ali ni najhrabriji ne smede na most stupiti — obala se ronila, a besni talasi, divlje udarajući u drvene stubove mosta, iz temelja potresahu trošnu zgradu čovečjeg truda.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
7. Vidiš li kako, na izmaku zime, ona siva obala Dunava na jednom mestu počinje da se zeleni? Može li se to saterati u rovove? Može li to stati pod ove kape?
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
, novac AFERIM, tur., pohvala: pravo! dobro! BAZRĆAN-BAŠA, tur., starešina trgovački koji naplaćuje carinu BAIR, obala, breg BARJAM, BAJRAM, tur., turski praznik BATALIJA, franc., bitka BERAT, tur.
, paša sa dva tuga (konjska repa) JABANSKI, tur., tuđ JAZIDžI-ĆEL, tur., pisare, dođi JAŽE, slon., što JALIJA, tur., obala JAPIJA, tur., drvena građa JAPUNDžE, tur., kratka kabavica JASAGDžIJA, tur., ču var JACIJA, tur.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Tu pored Save i Zasavice najradije se baviše hajduci. Blizu im je obala da bi mogli, u slučaju potere, sačuvati svoje glave i bekstvom se spasti. Danici njihni zvahu se razno.
Dučić, Jovan - PESME
Penuši se talas i mirno celiva Slano crno stenje na rubu obala. Vidim vrh zvonika; to crkvica mala Viri iz maslina, topola i iva. Opet noć bez mira.
A strašna međa šta znači, Što deli pokret od mira? Šumna je reka, kad smrači, Od svojih obala šira. LIRIKA 1943 ČOVEK GOVORI BOGU Znam da si skriven u morima sjanja.
I minuću noću kraj tvojih obala, Dok roneći suze i ne slutiš o tom; I poći daleko preko tamnih vala — Sve u bolnoj žeđi za novom lepotom.
NA STENI Oluja, u noći, na jednom udaljenom predgorju na okeanu. Munje osvetljavaju na steni koja iz visine obala ponire u bezdan, crnu kao očajanje, ogromno drveno raspeće, podignuto tu od moreplovaca.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
snažno mamuzu o vrh prstiju, onda zbaci šinjel, bluzu i kapu pa se kao strela sjuri na obalu, Trenutno zanemela, obala ponovo zavriska iskidanim, burnim i besmislenim uzvicima.
ponova iz one dubine, vukući za sobom onu nesvesnu mokru masu, pa stade seći ka obali mazno povijena na jednoj ruci. Obala zavriska kao u ludilu.
Afrika
PLOVIO JE IZMEĐU ARHIPELAGA I KRAJ ŠUMA. S ČIJIH OBALA PRISTUPAHU PEVAČI Polovinom decembra, po pučini pristupasmo lagano tropima.
Sva čar neizvesnosti propala bi. Najzad, ta daleka linija na horizontu obala je Zapadne francuske Afrike. Tamni galebi koji nas nadletaju prvi su vesnici od nje. Do Dakara je još uvek daleko.
Tamne ptice, ogromne kao orlovi, toliko su smele da crnkinjama iz korpi sa pleća odnose hranu. Ostatak grada i obala udesno sasvim bez karaktera. Tu su svud u izobilju ostaci naseobina afričkog kamenog doba, strele i noževi.
Pokatkad je to kao crno anđeosko krilo koje pređe ispred obala. Jedan brod nas skoro dodiruje. Ime mu je Arhanđel. Momci nas sa broda oslovljavaju italijanski. Razgovaramo sa njima.
Kad sam završio pakovanje i ispeo se na krov, ja sam se već našao pred Basamom. Obala duga, jednoliko, ne odviše zelena. To su bregovi koji zaklanjaju stvarnu obalu, odvojenu lagunama.
Vidim široku i zelenu vodu, jezerski mirnu na izgled i vidim plave brežuljke obala obrasle zelenilom. Tu, na tom mestu sveta, reka još nije postigla sve svoje bogatstvo vode, i njena širina, čini mi se,
Ogromna masa velikih večernjih ptica kruži nad nama. Nad vodom uskoro potpun mrak. Ne vide se više kraj obala krokodili, ni ptice i majmuni u granju; niti kolibe zaklonjene gustim drvećem.
Fotografišem ih. Rascvetane crvene kapoke prava su poezija. Niger između ravnih kamenih rascepanih obala od bazalta, ogromnih I pustih, sa krokodilima koji se izležavaju: ne sa kajmanima, čija su i dva donja zuba sa strane
Lepota i divlja obasjanost predela sve do obala Senegala, prekrivenih mavarskim barkama iz Nara natovarenim solju, gubi postupno ipak onu opštu misteriju afričkoga
Evo, ja sam video jedan predeo, na prelasku sa Obala Slonovače u Gornju Voltu, gde ljudi ne poznaju odeću, gde žene lišćem pokrivaju svoju golotinju.
To je poslednji pozdrav Afrike našem pogledu. Odsada mi plovimo Sredozemnim morem, kraj španskih obala, i na veliko čudo svih, nalazimo da je tiho, plavo, obasjano mesečinom.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Istina, turske su se armije još držale, grčevito, obala Crnoga mora, prema rosijskoj imperiji, ali bubnjevi janičara behu i tamo zamukli.
Smert je, kaže, toliko moćna, svemoguća, kao more, koje sve nas odnosi, kao zrna peska, sa obala mora Adrijanskoga. Nema pakla, niti će on goreti u paklu, ili iko drugi.
Velika, ogromna tišina, do neba, bila je ta suprotna obala, sa svojim baruštinama, i dalekim, plavim, brdima i planinama. Ogromna, tužna, praznina.
Pričali su mu da je od leda, i na ledu, zimi. Stajao je na jednoj obali, a obala je bila od kamena i na njoj behu ograde gvozdene, kao neki zatvori, ali, iz kojih se vidi nekud, kud se ne može nikad
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Njihovi su me begovi opominjali na jednog arbanaškog bega sa obala Prespanskog jezera, koji je nekoliko dana „seirio“, sedeći prekrštenih nogu na čardaku i pušeći, kako ja premeravam
stanovništvu je lakše bilo da pređe planinu Rogoznu nego reku Lab, čije je korito duboko, glibovitog dna a barovitih obala, koje su obrasle ševarom i vrbljakom; na takvoj su reci retki gazovi i još ređi mostovi.
Četinarske šume Gorskog kotara zauzimaju ceo planinski masiv između Ogulina i strmih jadranskih obala. U Slavoniji je vrlo razvijeno gajenje svinja. Voća, poglavito šljiva, ima vrlo mnogo, osobito u Zagorju kod Zagreba.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Hektora, bio ranjiv samo u petu (otuda: „Ahilova peta“) Bajati — vračati, gatati, varati bajir — rečna ili morska obala banda (ital. banda) — četa, odred, grupa, družina, putujuća grupa svirača barbariš (nem.
uspostavljanje, povratka na presto neke revolucijom svrgnute ličnosti, obnavljanje; ovde: i izbor gradske uprave riva — obala mora ili reke: Riva dіe Schiavoni (ital.
) — Slovenska obala (u Veneciji) rif — stara mađarska mera za dužinu = 0,777 m. rovaš — oznaka, obeležje, zarez radi raspoznavanja
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Dunavom je mogao dogledati vrlo daleko, duž obala, od kojih je jedna bila žuta i visoka, pod nebom, a druga razlivena u poplavama i travuljinama, u dubini.
I kamo az pojdu... gorkost smerti vižu...“ Golog do pasa, ponesoše čoveka zatim do tih dveju, živih, pravih, obala uzane reke, kojom je njegovo telo trebalo da otplovi do daleke, druge strane poljane, a nad kojom se nadnelo pruće, kao
Sredina Rajne, međutim, nosila je, mnogo brže, neko granje, jasno vidno, dok se druga obala jedva raspoznavala. Među njenim gustim drvećem bili su šančevi Francuza, sa dva topa.
Inače je njina obala, pred šumom, bila go pesak, gde nije bilo moguće skriti se od metaka. Gledajući iz šume u suprotnu obalu, nije se
Sav umor od poslednjih, grozničavo provedenih noći, od spremanja i jahanja, sede mu kao za vrat na konja. Mokar miris obala i vrbaka, zagušljiva toplota niskih i osunčanih oblaka, magla iz dubina, gusta kao dim, sve ga je gušilo i uspavljivalo.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
I ako jeres ne ushte da menja, da mu carevog ne bude oproštaja, da se ne vraća sa daljnih obala; ali da mu, grešniku, svakoga jutrenja i večernja za spas zvone zvona velika i mala.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Od Nušić ima još nekoliko etnografskih putopisa Kraj obala Ohridskog jezera (Beograd, 1894), S Kosova na sinje more (Beograd, 1902), Kosovo (dve knjige, Novi Sad, 1902, 1903).
Od njega su izišle zbirke pripovedaka Primorske duše (Zagreb, 1899), Sa jadranskih obala (Mostar, 1900), Sa ostrva (Beograd, 1903), Kraj mora (Dubrovnik, 1911), slike Utisci iz rata 1912 (Sarajevo, 1914),
Milićević, Vuk - Bespuće
Ona je donosila u kuću miris i svježinu polja i dah izapiranih obala Une; upadala u kuću kao lagani vjetar koji se valja na sitnim talasima i igra u tromom ljeskovom lišću i u vrbinim
zamračiše nebo i zastrše planine; prosuše se jesenske kiše, i Una se zamuti, nabuja i preli se preko svojih obala, napuniše se jaruge vodom, a brdski potoci, noseći lišće, zemlju i kamenje iz planine, valjahu se niz vodojaže i
Radičević, Branko - PESME
neuka Dovatila ta samrtna muka, Kad se voda nada mnome sklopi, Oj Dunavo, ti me ne utopi, Ti me diže, privati obala, Zato tebi do nebesa fala, Reko onda pa ću i svakada, Ali zbogom ostaj meni sada!
“ — „Poznajem zemlju kud ti želje plove, Ja znadem, al' zaludu to je sve, Jer obala je vrlo strmena, Pristaništa tu tvojoj lađi nema, Zaludu tu je njezin svaki trud, Za nju tu nigdi nije mesta naći.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Onda, izrivena kaldrma, opale česme, reka, kameni most s turskim natpisom, presušeno korito, obala puna vrba, topola. Vodenice koje ne rade, već se u njima peče rakija. Opet kuće.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
), da nam je obala najrazuđenija, da naše pčele nose najviše meda, da samo kod nas živi čovječja ribica u Postojanskoj jami i nigde više,
Provališka! Kada smo učili ono o razuđenosti obale, stalno su nam isticali sirote Talijane za primer. Njihova je obala, naravno, ravna kao daska, bolje rečeno kao ona poznata manekenka što nosi grudi iznutra.
Mislila sam da siroti Talijančići pate, kao ne znam ko, što im Obala nije razvedena i zbog toga što kod njih u moru nema riba, a kod nas ima. Uta-ta-uta-ta! A, u stvari, šta!
Bilo je to kao da žedni bazate koritom neke isušene reke — mislim, sve j e tu, i obala i poznato drveće naokolo; tu su i čamci izvučeni na travu, a reke nema pa nema!
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
guši treper dušinih zdela, krhkih sasuda srebrnog tembra, vrh kojih sumrak, golih stopala, pronosi Mesec s krvnih obala da raspet sine rujnom septembra. A lampom krune struk je uždila crkvica žurna - ruža Budima.
- Plaminja bolest iznad obala i poistiha senči površi. To nije obest, lirska, metrička, kad titraj stiha vinem uvalom, kud vija konja svat
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Zatim ostade samo plavilo vode, neba, i irealnost obala. Onaj što tera lađicu nije se još nijedanput okrenuo, tako da mogu zamisliti, ako mi je milo, da ima lik čudovišta.
Odjednom se sjajno rastopljeno srebro prosu po dalekoj vodi; i to tamo gde sam mislio da vode i nema već da je obala, duboko. To srebro je treperilo oko jedne sićušne ribarske barke koja, iznenađena, kao da se trudila da pobegne.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
2 Od kapija tvrdih Vindobone grada Do obala cvetnih gde proleće vlada Grob do groba leži i svedoči javno, Da ginusmo slavno.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
U daljini, prema Fruškoj gori, začuše se pucnji. Svi ostavili posao i slušaju... Obala je posednuta austrijskim vojnicima... Ko bi to mogao biti tamo? Paljba je dosta brza i već prilično dugo traje...
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
(Zatamnjenje) VII SLIKA VIDOVA TRAVA ili ŠIŠANjE SOFIJE (Obala reke. Mesečina. Sparna letnja noć, puna cveća, zrikavaca i svitaca. Sofija, posle plivanja, briše kosu.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
STENjE Danas sam bio tako veseo! A sad? Gle, jedva dišem, sa osmehom mutnim, umorno. Daleko, negde, iza škotskih obala, diže se, iz mora, modro stenje, tako grdno, tako pusto, sumorno. Ja ga se setih! Ja ga vidim!
Na veće daljine, u dublje more, u mirne uvale ostrva, izlaze veće barke. One love u vodama daljim od obala. One bliže zadržane su za stanovništvo i mali lov.
Istina, do naših obala dolazili su tada i talijanski ribari, naročito oni iz Kjođe i ribari čak iz okoline Ankone, koji na jedrima svojih
Ali uglavnom ipak je to bio naš svet, ribar odvajkada, istarski, hrvatski, koji lovi noću sve do dalmatinskih obala i ostrva. Na svoju ruku, ili razdeljen po zadrugama, koje posle dele ribu.
sam bio zatvaran, ili lake vrhove kampanila venetskih varošica, ili kamenih dalmatinskih sela, i stenja bretonskih obala, ostaće i odavde samo modrina njegovih rubova, kako se oni, u kišovitoj noći, kad je prazan, kad ga uhodim, ocrtavahu
Igrali smo po vodi, sa nebom i stenjem, i ljuljali se sa ostrvima. Osetih kako je stenje lako, i videh kako se obala prevrće. Nad svakim valom koji bi nas zasuo lebdeli su i lepršali crni kormorani.
Daleko od svega moga, mlad sam i miran. Na dnu morskih obala vidim boju mojih očiju. Koliko sam belog kamenja, oprana morem, našao, koje je bilo glatko i tvrdo, kao slepoočnica
Čekaju te jadne, puste gore ove, gladni starci i obeščašćene žene i obala što ti porodicu zove. Da nam zasviraju otmeni klaviri, tvoj osmeh što lepo sa svima pomiri neka uči dičnoj smrti
Nek sinu ko Montekarla ogledala, zabrujaše zvona sa naših obala a narod će vući kola naše dike. Zaori se urlik sa Bardanjiola sirotinje bedne i klisura pustih, zaplakaše svaka
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Najedared se ukaza grdno velika i duboka kamenita jaruga, pravi ambis. Obala tako strma da se nije smelo ni koračiti napred. I odvažni zastadoše i pogledaše vođu.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
PROLEĆE U RECI Rečna obala se noćas razmakla (Krckalo je, kao kad škripe krsta), I raspukao se poput stakla Led debeo četiri prsta.
junu ljulj Krene, ko mulj, I livada se Da u talase: Sve val do vala Bez obala; Drhte jorgani Naborani.
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Po svršenom doktoratu proučavao je mikroskopske biljke, bakterije i alge sa danskih i islandskih obala. Uzeo je učešća i u jednoj danskoj naučnoj ekspediciji u tropskoj oblasti.
svoja istraživanja jedan mali parni brod »Tor«, opremljen i udešen za obična oceanografska istraživanja u blizini morskih obala. Šmit je taj brodić iskoristio 1903—1911 g.
su u vezi sa Sredozemnim Morem, plodi tu, na tome mestu u Mesinskom Zalivu, pa se odatle rastura i, došavši do morskih obala, ulazi u slatke vode gde produžuje svoj život.
Oni su n. pr. usput lovili odrasle jegulje koje su, pošto su obeležene metalnim značkama, puštane sa evropskih obala i odmah se upuštale u prekookeansko putovanje u pravcu plodišta; svaki takav slučaj imao je biti dostavljen sa podacima
iz slatkih voda Evrope, a ubrzo zatim je nađeno, i to opet tu u blizini, i plodište jegulja što dolaze sa zapadnih obala Amerike. Trebalo je još utvrditi i plodište jegulja iz slatkih voda drugih kontinenata. Od 1924.do 1927.
Ušavši u Atlantski Okean, struja, koja se upoređuje sa rekom tople vode što teče između dveju obala sastavljenih od hladne vode, teče paralelno obali Floride, pa nešto severnije od Rta Haterasa počne naglo skretati na
Golfska Struja ima u Atlantskom Okeanu razne svoje ogranke, koji teku pored obala Engleske, Norveške, Špicberga, Labradora itd.
Jedan ogranak obrazuje Kanarsku Struju, koja se duž obala Maroka i Mauretanije vraća u severnu ekvatorijalnu struju iz koje i polazi, i time završuje ciklus svoga toka.
Za dve do tri godine takvog putovanja one stižu, jedne na domak obala srednje i južne Evrope ili Severne Afrike, druge do obala engleskih, norveških, danskih; treće prođu kroz Gibraltarski
dve do tri godine takvog putovanja one stižu, jedne na domak obala srednje i južne Evrope ili Severne Afrike, druge do obala engleskih, norveških, danskih; treće prođu kroz Gibraltarski moreuz, ulaze u Sredozemno more, iz ovoga u Jadransko
Ta se metamorfoza vrši na morskoj pučini, ali ne na velikom odstojanju od obala. Ona se izvršuje na dve do tri godine od rođenja larve, počinjući nešto pre no što larva, nošena strujama i vetrovima,
na dve do tri godine od rođenja larve, počinjući nešto pre no što larva, nošena strujama i vetrovima, dospe na domak obala. Kad je matamorfoza izvršena, mlade jeguljice traže ulaz u slatku vodu na koju prvo budu naišle.
Rakić, Milan - PESME
I ne videh ništa. Ni daleke gore Zabrađene tankim velom magle plave, Ni ritove mnoge što spokojno gore Kraj obala mirnih nepomične Save. Ti prođe.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
— Bugarin, Bugari boljar — vlastelin boljetica — bolest boljše — više bramin — indijski sveštenik bran — rat breg — obala budušti — budući, potonji bužak — budžak, ugao buteljka — boca v — u (najčešće u složenicama) va-u vavek — uvek
Ćosić, Dobrica - KORENI
Ne može da je baci u sneg. U tmini bez obala trnu vatreni svici što skaču iz očiju, iz glave lune sve glasnijeg cvokota. Žensko se za drugoga rađa.
Jedino u životu što je pouzdano bilo moje, bio je on, otac. Nešto što nije imalo obala. Otac sigurno sada plače. On ne može da plače. Noćas je sve izgubio taj moćni Aćim Katić.
Otišla je. Mir i mrak. Ja sam ti sada reka što je presušila. Suvih, rundavih obala, a na dnu se crne obluci. Ala si ti, bože, bezdušnik.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
ivicama današnje Karađorđeve ulice, tama je bila opaka, na njih je, iz ledene magle nad Savom, ogromnom i tmastom, bez obala, naletao oštar sneg, vetar je nanosio strepnju i grozne prikaze.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
I ne videh ništa. Ni daleke gore, 3abrađene tankim velom magle plave, Ni ritove mnoge što spokojno gore Kraj obala mirnih nepomične Save. Ti prođe.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
“ „Proputovao sam ga od jednog kraja do drugog, pre no što se Egipat otcepi od njega. Obiđoh zatim skoro sve varoši obala Sredozemnog Mora.
“ „Naša vlada odluči da svoj brod „Bigl“ pošalje u Južnu Ameriku da odande vrši kartografsko snimanje obala tog kontinenta, pa da iz toga krene dalje na put da bi oplovio celu Zemljinu kuglu.
„U takvom ushićenju prolažahu dani. Dok je naš brod vršio svoja snimanja duž obala Južne Amerike, preduzimao sam veće ekskurzije u unutrašnjost kontinenta, u brazilijanske prašume, u argentinske
se sticajem okolnosti stvore prilike pogodne da sačuvaju ostatke nekadanjih stvorova, kada se, na primer, blizu njegovih obala istalože na dnu mora i u velikoj masi organizmi, pa sedimentima mora budu sačuvani od uništenja, dešava se vrlo često
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
I što tad preostaje starom vjetrogonji-probisvjetu, „filibustijeru” klasičnog tipa, poteklom negdje s obala ovog sredozemlja (naravno, ako je dostojan tog imena, ako je to doista životni amater dobroga soja, a ne puki
Petković, Vladislav Dis - PESME
Mračan i vedar ja idem životom Do starih, crnih i svetlih obala, Gde diše pustoš i mir sa lepotom, Gde propast živi i gde nema zala. Gde nema zala.
samo katkad, al' to retko biva, Nju kada vidim posred ovih zala, Prilazi meni neka magla siva, Nagovest bleda dalekih obala.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Četrnaestog dana, rano izjutra, ukazala se niska obala Long Ajlenda. U šarenoj gomili uzbuđenih iseljenika verovatno nije bilo srećnijeg čoveka od mene kada sam ugledao
postanem Amerikanac i, nadovezao na to, da sam sada mnogo manje, nego pre nekoliko trenutaka, spreman da pobegnem sa obala istorijskog Delavera.
“Vila” se složila sa svojom maj kom i ja sam spremio svoje stvari i otišao sa gostoljubivih obala Delavera. U Filadelfiju sam se vratio istim brodom koji me je doveo u Delaver Siti.
turobno za srpskog mladića koji je poznavao ovaj lepi svet onako kako gaje video sa pašnjaka svog rodnog mesta i sa obala zlatnog Delavera.
Braun. U mislima sam se opet vraćao na ”vilu” i njenu majku sa obala zlatnog delavera i na veličanstvene uspehe koje su one videle preda mnom, pa sam se pitao da li je ova seljačina Braun
GODINA Bilo je lepo junsko popodne kada sam sa krova broda “Država Florida” posmatrao kako se u daljini gubi niska obala Long Ajlenda.
U svojoj uobrazilji zamišljao sam da se ta obala uzdiže kao veliki broj cevi džinovskih orgulja. Danju sam birao neka usamljena mesta na obali i tamo sam provodio dane od
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
u mnogim pojedinostima uzajamno pretapa sa slikom izlaska iz majčine utrobe, sve do, na primer, dvoznačnih „razderanih obala u rukama“, koje isto toliko upućuju na utrobu koliko i na more.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Dunavom je mogao dogledati vrlo daleko, duž obala, od kojih je jedna bila žuta i visoka, pod nebom, a druga razlivena u poplavama i travuljinama, u dubini”.
Slika razjapljenih obala je, naime, već potencijalno tropična. Potencialni tropi i napola tropični izrazi jedna je, čini nam se, od važnijih
Miljković, Branko - PESME
u njen mrak i ne izađoh iz te šume što je zelenim čeljustima pojela svoje staze i izgubila se u sebi postoji jedna topla obala breg zelenila i jedna beatriča ali su tri čeljusti tri makaze tri noža da voleo bih povratak išao sam ispred sebe po
A nema ljubavi, dokaz je ova obala i ova voda. Trunu ostaci ukletoga broda Kraj vatre kojom ne hrane se dani. H IZMIŠLjANjE SVETA Kraj vatre kojom ne
ne prođe je budućnost i budnost Svaka stvar svaki čovek je detalj tvoje nade Eto tako je počela u dan svoje nužnosti Obala jednome Moru Zvezda na Poluostrvu Rt Dobre Volje Oivičena beskrajem Savetuje plodovima ljubav i razum U fabrikama ljudi
na njihov raspored Ima svoju budućnost i njenu prošlost Ima svoj put i njegovu istinu Savetuje plodovima ljubav i razum Obala jednome Moru Zvezda na Poluostrvu Rt Dobre Volje Oivičena beskrajem Tuđa presahlost bi joj izvore otrovala Tuđe pustinje
Krakov, Stanislav - KRILA
Zlatni odblesak plivao je još po jezeru, koje se uvlačilo u vlažnu senku. Kraj obala se zgrčile krive kuće kao preplašene. — Uh, ljut je da se pobaci od njega... Rumeni ordonans se zakašlja.
Hladno je od njih. Voda skače nesmetano preko stena, huči, penuša se. Samo je u virovima mirna kao zenice. Kraj obala se vuku gladne vrbe, i šumore priče ribolova. — Pst... Vojnici se ustavili.
Petrović, Rastko - AFRIKA
PLOVIO JE IZMEĐU ARHIPELAGA I KRAJ ŠUMA. S ČIJIH OBALA PRISTUPAHU PEVAČI Polovinom decembra, po pučini pristupasmo lagano tropima.
Sva čar neizvesnosti propala bi. Najzad, ta daleka linija na horizontu obala je Zapadne francuske Afrike. Tamni galebi koji nas nadletaju prvi su vesnici od nje. Do Dakara je još uvek daleko.
Tamne ptice, ogromne kao orlovi, toliko su smele da crnkinjama iz korpi sa pleća odnose hranu. Ostatak grada i obala udesno sasvim bez karaktera. Tu su svud u izobilju ostaci naseobina afričkog kamenog doba, strele i noževi.
Pokatkad je to kao crno anđeosko krilo koje pređe ispred obala. Jedan brod nas skoro dodiruje. Ime mu je Arhanđel. Momci nas sa broda oslovljavaju italijanski. Razgovaramo sa njima.
Kad sam završio pakovanje i ispeo se na krov, ja sam se već našao pred Basamom. Obala duga, jednoliko, ne odviše zelena. To su bregovi koji zaklanjaju stvarnu obalu, odvojenu lagunama.
Vidim široku i zelenu vodu, jezerski mirnu na izgled i vidim plave brežuljke obala obrasle zelenilom. Tu, na tom mestu sveta, reka još nije postigla sve svoje bogatstvo vode, i njena širina, čini mi se,
Ogromna masa velikih večernjih ptica kruži nad nama. Nad vodom uskoro potpun mrak. Ne vide se više kraj obala krokodili, ni ptice i majmuni u granju; niti kolibe zaklonjene gustim drvećem.
Fotografišem ih. Rascvetane crvene kapoke prava su poezija. Niger između ravnih kamenih rascepanih obala od bazalta, ogromnih I pustih, sa krokodilima koji se izležavaju: ne sa kajmanima, čija su i dva donja zuba sa strane
Lepota i divlja obasjanost predela sve do obala Senegala, prekrivenih mavarskim barkama iz Nara natovarenim solju, gubi postupno ipak onu opštu misteriju afričkoga
Evo, ja sam video jedan predeo, na prelasku sa Obala Slonovače u Gornju Voltu, gde ljudi ne poznaju odeću, gde žene lišćem pokrivaju svoju golotinju.
To je poslednji pozdrav Afrike našem pogledu. Odsada mi plovimo Sredozemnim morem, kraj španskih obala, i na veliko čudo svih, nalazimo da je tiho, plavo, obasjano mesečinom.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Pa gde je sad?... STANA: Oh, sina, pašo!... Sina, sina daj! Grudi su moje suva obala, Dole je na dnu stege hrapavo, Plamen ga žeže dana žestokog...
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Tada se na daleko duž obala reke Timoka otvori puščana vatra, a pod zaklonom njenim Turci počnu sve bliže i bliže primicati svoje baterije varoši.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Jutro je bilo svetlo i čisto, da se italijanska obala jasno videla. Izgledalo nam je da ćemo za pola časa stići. Bili smo veseli.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Stešnjen ječi Dunav, na čoveka pomoć izgleda, Al’ je čoveka moć protivu prirode mrav... Opet se obala širi, Trajanovog mosta ostanci (Gord Polodorija tvor) tuže od vekova tu.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
„Krvlju bojiti?...“ baš tako piše, Azijski skot! nečovek! grdilo! Ali — Oprosti, bože, žensku prehitrost! Sa obala je možda primorskih Pun srca, duše, nekad gledao Poslednju rumen čeda stidljivog Kakono kradom kosu zlaćenu U
Bojić, Milutin - PESME
JA HOĆU DA STVORIM PUNO SNAGE DELO LEPOTA Ti gledaš vodopad kako se penuši, Slušaš fijuk vetra kraj rečnih obala, I osećaš maglu što štipa i guši, No ne vidiš sunce u bari sred kala.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Najposlije parobrod zviždnu, uljeze u luku i pristane uz obalu. Obala uzavrije od sile svijeta. Jurina družina trže se u duši i sve se zgleda: red je rastati se.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
na kojima je lovio Dorotej. Postavih ih nasumice, namerno ne birajući i ne mudrujući, i onda počeh da bazam duž obala.
iz koje se izmaljalo crno drveće s belim žilama, šćućurena naježena bića, paperje magle što se u hropcu vucarala duž obala i nad vodom, sve je to bilo predskazanje smrti; jedino je sprud peska živeo i radovao se i meni se tada učinilo da
Strepeli smo od Morave. Nekoliko dana smo bdeli kraj njenih obala, molili Svevišnjeg da se ponovo ne izlije. Reka je hučala, pronosila drveće, plotove, grede, korita i jasle, ali se
onoga mlakog toplog vetra što je iznenada banuo niz reku, mreškajući vodu Mrtvaja vira i šumeći u visokim topolama duž obala.
Ilić, Vojislav J. - PESME
(PODIGNI ZAVESE TEŠKE) Podigni zavese teške, i okna, i šalone, Pogledaj kako sunce u plavoj pučini tone; S dalekih obala morskih bezbrojne galije stižu, Nad njima galebi lete, viju se, i žurno dižu.
2. Tamo kuda prošlost od iskoni drema, I junački klefta na pljačku se sprema, Gde se vite kule sa obala bele, I topovi strše s mračne citadele, Čudan neki uzvik zadrhta u noći I potonu gluvo u tavnoj samoći. z.
1889. PETRARKI Kraj pustih obala cvetnih, u praznik besmrtne Lade, Bolnom i čistom pesmom zdraveći burni svet, Ti si pevao ljubav u kojoj ne beše
2. Od kapija tvrdih Vindobone grada Do obala cvetnih, gde proleće vlada, Grob do groba leži i svedoči javno Da ginusmo slavno. 3.
Priroda ožive čisto pod rukom umetnih Mavra, U vrt se pretvori varoš, obala i Algavra, Sa pesmom iđaše ratar kroz goru i polje cvetno, I sve što baga hvali, veselo beše i sretno.
I danas, odvojen sudbom, s dakijskih obala snežni', Ja slavim tebe, mila, u slatkom žaru svom; Jer ti si čistotom svojom i sobom, anđele nežni, Nebesni poziv
1892. ELEGIJA NA RAZVALINAMA KULE SEVEROVE Putniče s obala cvetnih biserne Ipokrene! Pevaj mi pesmu o tuzi, Pesmu o bolu večnom.
3. Ah, šta sam puta u julijske noći Bludio samac kraj pustih obala, I slušô pesme po tavnoj samoći, I šum i žubor razigranih vala...
S bazara negovih šumnih večita vika se hori, Sve se tu žuri, kliče, pogađa i živo zbori. S dalekih obala nilskih i drevnih japanskih strana K Benari stizahu lađe i mnoštvo karavana.
Noć mirišljava sađe i mesec nebesa krasi, Kad se s obala Ganga veseli začuše glasi. To Azok prinosi žrtvu gospodu i bogu svome, Da blagoslovi vojsku I svetlo oružje s njome.
U moru kandila sjajnih blista se sveštena reka... Sa lađa, s obala, s kula iz bliza i daleka Šareni fenjeri svetle i rujne mašale s njima, A sa žrtvenih mesta dižu se stubovi dima.
Na pesku obala morskih vojinstvo pije i jede, A Azok i mudre radže na humu travnome sede. A kad rumena zora ozari visoke gore, I
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
samog Dunava vidi se, zbog besprekidnog podizanja novih građevina, svake godine sve uža i uža pruga, ali se zato druga obala njegova voidi do samog horizonta. Ona se neće uskoro ozidati, jer je to plavni teren Dunava.
Kada sam davno je to bilo - prvi put zaplovio morem i kada mi je kršovita obala strimonskog zaliva iščezla iz vidika, upalo mi je odmah u oči koliko se mali deo mora vidi na otvorenoj pučini
Okrenimo se zato ka istoku. Tu je izgled mnogo slobodniji, jer na toj strani teče široki Dunav, a ona druga njegova obala je niska i ravna. Tu na nebu sjaje i ogleda se u Dunavu jedna jasna zvezda; njena svetlost je beličasta i mirna.
XXIX JEDAN STARI AMFITEATAR, ŽIVOT ZVEZDA, SUDBINA ZEMLjE Stobi Ovo pismo pišem Vam, draga prijateljice, sa obala Vardara.
Tamo, sasvim na horizontu, odblesak staklenog čerpića. To je Kanal La Manš. Iza njega Engleska obala. Vratimo se opet severu.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Na nekim mestima vide se jake široke daske prebačene između obale i dereglija. Obala je pusta. Svet je umoran, a prilično je i zahladnelo.
Petrović, Rastko - PESME
IZMEĐU DUŠE I TELA To nije velika šuma koja šumori, Ni široke poljane koje se smeju, Tiha je reka ovo između pustih obala!
Jedino zbog ovih razderanih obala u rukama Kukavico, zadrhtaćeš zar opet! Nimalo strpljenja da prkosiš mukama, Pljuni! Savladaće te pesnicama svet.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Nije mogao da odredi. Bežale su u beskraj kreste talasa: kako je tanka, kako je daleka bila obala! Već su mu i vrhovi planina nestajali iz očiju, kad se riba okrete, i reče: — Čvrsto se drži i ne plaši se, Marijane!
Mrvila je i komadala stenu pretvarajući je u svoje obale, svoje dno. Rugala joj se: — Sada si moja obala! Moje dno! Ali, i obala i dno odgovarali su: — Stena smo i ostajemo stena!
Rugala joj se: — Sada si moja obala! Moje dno! Ali, i obala i dno odgovarali su: — Stena smo i ostajemo stena! Konačno, moćna planinska stena bi pretvorena u okrugle, blistave
Šantić, Aleksa - PESME
U dubokijem tamnicama groba, Gdje leže sunca i istine sjajne, U tvome moru blata razum grca, I nigdje kopna ni obala tvrdi'! Lešino gnjila rascrvana srca, Sa tvoga smrada trag bogova smrdi.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
jala (jalah) — o bože! jalaknuti — viknuti: ja alah; navaliti jali — ili jalija — obala jandal — na stranu, na strani janičar — vojnik nove vojske (osnovao je Orhan, otac Murata I, 1326, a uništio je