Jakšić, Đura - PROZA
Vidiš li one sitne kapljice što, udarajući u šareni šljunak, na obalu skaču? I one ljube ono šareno cveće što svoju lepu glavicu umiljato dole savija da u svoja nedra usisa te biserne kapi
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
“ i „Ustani!“, kao što se komanduje nama? dok, preko reke, gledam onu sivu obalu koja postaje sve zelenija, i u meni, spaljenom do temelja, ovo sivilo počinje da se zeleni! 8.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Tek mi izlazimo iz čamca, a dotrča pet moldovanski̓ momaka na konjima onamo na obalu, viču i pitaju: „Gde su ovi ljudi čija je ova koljaska, neka pređu da i̓ vidimo”.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
On ti onda drž rukama za žile, te jedva izgambulja na obalu. Kad ima šta videti!... Na nogama mu žute bukagije, kao vosak!... — Aoh! — povikaše svi, a očima uzveriše od straha.
Mrdne malo da se strese, aja — još gore priteže! — Volovi zapeli, jedva pomiču kola. Da mu je barem na obalu izići. Ošinu ih što igda može — te jedva izvukoše kola na obalu... Siđe Radan polako s kola, da bar volovima olakša.
— Volovi zapeli, jedva pomiču kola. Da mu je barem na obalu izići. Ošinu ih što igda može — te jedva izvukoše kola na obalu... Siđe Radan polako s kola, da bar volovima olakša. Kad, ali — hoće ono da ga obori. Omane da strese — ne možeš maći.
ti, bolan, graknu selo, te ko budak, ko motiku, ko pijuk, iskopaše ga i odneše, te ukopaše čak negde kraj Graca pod obalu i, hvala bogu, više ni gradljike!
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Stanko je tražio vodenicu. I nađe je. On se uputi pravo k njoj. Vodenica je bila pripijena uz obalu, kao lastino gnezdo. Stanko pređe moštanicu... Ispod njega su jurili talasi.
Vozio je samo noću. Je li video da je Turčin bogat — onda taj nije stigao na drugu obalu. Nasred Drine on opipa koliko je tvrda Turčinova glava, pa, pre no što Turčin k sebi do đe, pridigne mu ono što kod
— Nego, moram sići do obale da izvor iskopam. I, pošto jedoše, on se prekrsti i ustade, pa, uzevši tikvu, ode na obalu. Nije mnogo prošlo a on se vrati noseći vode. — Hladna je kao led ledeni.
Naoružani dugim šarama, Turci lagano i tiho razgovarahu... Pogledali su često na desnu obalu, spremni da odgovore na napad. Ni sanjali nisu otkud im opasnost dolazi... Najedared viknu đedo: — Šta je ovo?
Za trenut oka voda proguta i šajke i tovar, samo se goli sinovi spasoše. Oni isplivaše na obalu. Pred njima se pojavi Zeka. — Gotovo? — upita. — Sve! — odgovori Zavrzan. — I šajke i Turci!...
On se zagleda opet u pomrčinu i zape pušku... Čuo je kako voda lagano, vrlo lagano zapljuskuje obalu. — To je dalga — pomisli on. I opet se zagleda... U šašu uoči jednu glavu. Htede pružiti pušku, pa gotova posla!
Prikučivši obali, podiže se. Ivanko zinuo od čuda. To beše Deva. Čim izide na obalu, uputi se žbunu za kojim beše Ivanko. Ovaj stade preda nj. — Otkud ti? — upita ga. — Od Turaka. Hoću vojvodama.
Dučić, Jovan - PESME
Na novu obalu ja ću nogom stati, Da u novom ruhu zagazim u cveće... Tako jadna duša nikad neće znati Gde beše kraj bola, gde
preko polja s crnom travom, preko reke s crnom vodom, u koju se baci kao mlada, strasna zver, i dohvati za slobodnu obalu. Iza njegovih gora izgreja krupan, krvav, ponoćni mesec.
I jedna misao, kao rana, opominjala ga je na njegovu sunčanu jonsku obalu, tamne vrtove i blede statue. I zajedno s talasima i vetrovima, on je plakao gorko i neutešno na žalovima
Jer je Zohra svirepa i ne bi joj više na obalu slala svako veče drugog čoveka. PROROCI Pred selom se javio prorok iz neke druge zemlje.
Hajde da ih oborimo i da tražimo druga. Ali čuše ovo ostali ljudi iz dva kraljevstva, i pojuriše na obalu, i ubiše ova dva buntovnika.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
one strane, i da napusti poslednju stopu zemlje, ljudstvo jedne poljske baterije ćuteći je ukopavalo četiri svoja oruđa u obalu jedne papratom i niskim žbunjem pokrivene padine.
smače brzo čizme, odupirući snažno mamuzu o vrh prstiju, onda zbaci šinjel, bluzu i kapu pa se kao strela sjuri na obalu, Trenutno zanemela, obala ponovo zavriska iskidanim, burnim i besmislenim uzvicima.
dok je Drim hučao između klanaca i uzvici se gušili u onoj ludačkoj huci, on, sav crven, zaduvan i mokar, izlazeći na obalu, odbaci onu još živu masu na pesak, pa iščeze...
Afrika
Obala duga, jednoliko, ne odviše zelena. To su bregovi koji zaklanjaju stvarnu obalu, odvojenu lagunama. Iza njih odmah, od samih talasa diže se prašuma.
dizalica sa broda iskrcala nas je korpom u čamac, a dizalica gvozdenog mola izvukla korpom iz čamca pa prenela na obalu. Pod nama se protezao „bar“, i stari iskidani gvozdeni molovi kao prepotopski kosturi.
Samu varoš potpuno tropsku ostavljamo na ostrvu između dve duge lagune koje iviče obalu. Nad dužom lagunom, često razlivanom, drveni polukružni mostovi, što sve kao da liči, sa sveže zelenim poljima,
Vuije i ja silazimo na obalu punu piroga, čamaca rastovarenog voća. Prolazi nedaleko jedna petrolejska šalupa puna crnaca.
Gazde šalupe, takođe, došle su da nam pomognu. Kad stižemo na obalu, moj boj je već u vodi ispod šalupe. Dok je utovarivao stvari neka kašičica, ili nož, upala je u vodu, i on se,
Kupači, što se sapunjaju travama i masiraju slamom, viču, da ga uplaše. Kad, oko dva, pristajemo uz obalu, samo nekoliko rasušenih piroga i malo utabane zemlje označuju da stazica, koja se naglo penje kroz gusto zelenilo uz
U noći njihov splav na pirogama, koji teraju hvatajući se rukama za uže prebačeno s obale na obalu iznad reke, izgleda da plovi po samom Stiksu.
Kao kakvo veliko gnezdo ptica ili majmuna, Zazandra se složno čisti i udešava. Preneti na drugu obalu, produžujemo put savanom.
lampu protiv oluje nad vodu, koju osećam već i inače po svežini koja sa nje bije i po jedva čujnom udaru talasića o obalu. Vraćanje je veselo i utoliko prijatnije što ja već znam šta treba reći kolonijalnim belcima.
Njegov boj donese led koji on sâm pravi. Led! Ja nisam led bio video otkako sam napustio obalu Okeana, a kad bih mogao predstaviti šta znači u Africi led za oči koje su sagorele od sunca, za usta koja jedva govore
Izvesna vrsta riba na Nigeru i Volti iskače usred dana na obalu, prelazi odskakajući po više desetina metara, do pola zreloga prosa ili manjoka, kojim se onda hrani.
Stigli smo na bak pred podne. Čekali smo da nam dođe šalupa koja ća nas prevesti na drugu obalu. S ove strane bile su još sasvim divlje obale, nekoliko koliba i piroga; sa one se, iza zelenila, videle jasno konture
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Vide i nepomične, sapete konje, malo dalje, kao senke, na utrini, uz obalu Begeja. Mrak se beše spustio, ali providan, plav. Na nebu je bila ostala samo poslednja kriška Meseca.
Izišao je iz vode na sto‑dvesta koraka, kod konja, i odveo na obalu, ne jednog, nego dva. Mumlao im je, i šaputao, i milovao ih je, kao da su konji – žene.
A voda je bila mala. Vreme toplo kao da je leto. Skeledžija, terajući skelu, ne mož da je pritera uz obalu, pa dohvati konopac, kojim vezuje skelu, i skoči u vodu, da povuče skelu.
A pored nje i tvrđavu Drinavar. Na turskoj strani, sem zelenih vrbaka, nije video ništa. Ni žive duše. Obišao je i obalu, na kojoj je, na karti, bio ucrtan Kelpen, a na utoci Drine, tvrđava Ujvar.
Ogromna, tužna, praznina. Čamdžije su i njega prebacivale na tursku obalu, tek da vidi kako, tamo, nikog nema. A kad bi, na toj suprotnoj strani, i zaseli, iza žbunja, mogli su mirno da prate
Sunce se rađalo, iza Dnjepra, kad je Isakovič prešao Dnjepar, na levu obalu. Trifun i Pavle pratili su kola i Petra, na konju, sve dok nije odmakao daleko.
Tako je čestnjejši Isakovič, mesto da otputuje u Sankt-Petersburg, prelazio, skelom, na drugu obalu Dnjepra, iza ostrva Turkhanov, gde je ta polukompanija grenadira vežbala, tu pucnjavu. Ubojnim mecima.
Pavle je, u ratu, bio stigao do Praga, do Franceske, pa čak i do Olandije, ali na obalu mora, nikad dotle, stigao bio nije.
Petra Velikog, kao što to davljenici, valjda, zamišljaju, kad se na pučini, posle brodoloma dave, a vide, u daljini, obalu. Za njega, i njih, koji su se doselili u Rosiju, to mesto, u snegu, znači, poslednju nadu. Druge više nemaju.
Sudbina pojedinog čoveka, ili žene, sitno je zrno peska, koji izbacuju, na obalu, bezmerna mora, posle bura. Smrt jednog čoveka, ili žene, čak i kad, u tom istom trenutku, padne jedna zvezda sa neba,
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Naposletku ohridski kraj, oko varoši Ohrida i uz istočnu obalu jezera. U ovom su kraju mala sela u tešnjim položajima, a bave se raznovrsnim zanimanjima: manje pravom zemljoradnjom, a
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Teturajući, čiča dođe do kola, uprti džak na leđa i spusti se na obalu, pa se tužno razvika: — Hajde, džače, baci me u vodu! Baci me, Tošo, stari druže!
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Na skeli, koju su pre desetak godina kad je izgrađen novi most privezali uz obalu, čučala je ona Vesnina drugarica s licem i pokretima kao u mačke.
Zamislih Polinežanke opaljenih i vrućih tela, obalu zlatnu i plavu, majmune kako se veru po palmama i bi mi smešno što Bagricki govori o prilozima.
Jednom ćemo videti sve to, Rašida. Videćemo Beograd i sve druge velike gradove. Obići ćemo jadransku obalu od Izole do Ulcinja, Veneciju, Granadu, zatim krenuti na zapad ili jug, svejedno!
Ostrvo Samoa je kao fatamorgana lebdelo pred nama. Čuli smo kako Tihi okean spira njegovu koralnu obalu i šušti granama divljih palmi a onda jedan krik, lepet krila nekih šarenih ptica, provlačenje majmuna kroz lijane i naše
Zatim je ustrčala na zaravnjenu obalu i više je nisam čuo. Na toj obali rasle su najbolje trešnje u Pokrajini i mogao sam pretpostaviti da ne gubi vreme.
- Da izađemo na obalu, Rašida? - pozvao sam je, ali je ona samo zatresla glavom. Dole, u vodi, osećao sam dodir njenih butina i grudi uz samo
Bila je nedelja i ljudi su se odmarali, tako da je plaža bila gotovo prazna. Jedino su pecači čučali uz obalu i njihovi likovi posmatrali su ih okrenuti naopačke na tihoj, gotovo zamrloj Tisi.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Pre dve nedelje, plačući, bila je došla za njim i na obalu Dunava da sa njim provede i poslednju noć, pred polazak. Ostavivši dve svoje ćerčice u selu, došla je bila da stanuje,
Vidik je bio pun jata vrana i sve više svetao od bezmernih, ravnih poplava i bara. Putem, uz obalu, uz brda, koja su opet padala i spuštala se u mokre travuljine, kola su brzo stigla tri velika, crna čamca, što su
Pod bregom, razrivenim prolećem, prvim biljkama i krticama, ta se kuća beše zarila u obalu Dunava, među mnogim drvenim, šarenim labudovima, šajkama sa izvijenim vratom.
A pogledala ga je širom otvorenim očima, da mu se učini: stiže na obalu dubokog, modrog mora. Činila se kao da joj je potpuno nepoznat i pitala ga je stvari koje ga pre nikad nije pitala.
po retkim šumama, iznad Štukštata, gde ih je pregledao, vežbao i mučio, šaljući svake noći uhode, preko, na drugu obalu, a naročito u Majnc. Isakovič ne samo da nije prestigao, na poslednjem delu puta, ostale, nego je čak zadocnio tri dana.
Gledajući iz šume u suprotnu obalu, nije se videlo ništa, sem drveća i, nad njim, duboke, velike praznine, u kojoj nisu znali čega ima.
Osluškivao je i uhodio suprotnu obalu, otkuda se čula graja i dovikivanje Francuza. Tople, letnje noći bile su pune buba što su milile po njima i trava, koje
njima videla, jasno, šumna reka što je oticala, lagano valjajući i vrteći panjeve i granje, prebacujući ih katkad na drugu obalu, gde su to Francuzi dočekivali pucanjem iz pušaka.
Čim se čamci napuniše, kretoše niz vodu, prebacivši se uz mračnu obalu ostrva nasred reke. Tek je počelo da sviće, i nije se videlo još ni na pedeset koraka.
Deset čamaca se jedva čujno zari u pesak i vojnici počeše iskakati na obalu, zgrabivši puške u ruke, pretresajući žurno puščani prah i upaljače, uzimajući, zatim, noževe u zube.
vojnike i ostane sam, biti sasvim na obali bezumlja, na granici ludila, isto tako neizbežno, kao što beše stigao na obalu ove reke. O vojsci više nije hteo ni da čuje.
Bilo je rano još. U mirnom i sivom danu video je utvrđenja na drugoj obali, prozore kazamata, topove, peskovitu obalu sa starim stablima i strme krovove gradskih kuća.
Milićević, Vuk - Bespuće
Pošli su zajedno, i ne pitajući se, niz strmu obalu. Gavre Đaković posmatraše nju pred sobom, svježu i vitku, sa šeširom u ruci, gledajući kako njezina noga ide s kamena na
A u vremenu se već osjećala promjena; iz klanaca udaraše bura i natjerivaše Unu o obalu, povijaše kosimice kišne mlazeve, poginjaše pusto drveće i stresaše zaostalo, žuto i samotno lišće sa golih grana i
Sremac, Stevan - PROZA
deci pokazivao mnoge interesantne i dotle nepoznate stvari, kao na primer: prevoj, kosu, stranu, padinu, levu i desnu obalu potoka, stado ovaca, čobana što šara preslicu, kao predstavnika stočara, i onoga što ore ili radi u polju, kao
Radičević, Branko - PESME
Eto mene do obale. Čun tu vežem, lakim skokom Na obalu pa izletim, Pa laganim onda krokom Dvoru mile ja poletim. Blizu dvora gle meneka, A na vrati ono ko je?
pa za časak tili Poskakasmo u vodicu čili, Opružismo nogu i mišicu, Presekosmo vodu i maticu, Isplivasmo preko na obalu, Pa začesmo onu divnu šalu, Čas skakasmo skoka junačkoga, Čas trčasmo što podnela noga, Čas Dunavu do na dno
Dalje pođo pa vide Avalu, I poita Savi na obalu, Kada tamo, čuda neviđena! Uz obalu lađa priturena, A u lađi vozari laguni, Ta sve oni ubavi majmuni, Vesla njima
Dalje pođo pa vide Avalu, I poita Savi na obalu, Kada tamo, čuda neviđena! Uz obalu lađa priturena, A u lađi vozari laguni, Ta sve oni ubavi majmuni, Vesla njima drvo odabrano, Pobratime, to jerje
Na kraj već stiže, skoči na obalu, Potraži odma svoju izbu malu, Tu žića knjigu vadi iz nedara, Na sto je meće, pa knjigu otvara; Još perom oštrim u
“ Vadi od pojasa Vrulu meka glasa. On u vrulu vesô duše Laor krilom lako puše, Na obalu drugu reke Nosi vrule meke zveke; Jedna moma tu je bila Ćupom vode zavatila.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Najzad će te, kao za kaznu, na drugu obalu prenijeti nekakav uprepodobljeni kompanjon Velikog Jove, noćna lija kokošarka, koja se premondurila i prekrstila u
Cocnu strinom u gomilu slame, podboči leđima zasječenu obalu iza sebe i grgutnu: — A moj brat Rade sigurno u mlin otišao, a? — U mlin — odvali samardžija.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
“ A ona odmah postane kobila kao što je i bila i iziđe sa ždrebetom na obalu. Onda je on zaulari i uzjaše, pa kući, a ždrebe uz kobilu.
Đevojka, što ovce čuvaše, sjela na obalu Trebišnjice pored jedne velike njive šenice i bijaše uhvatila ribu pastrmu. to čuše gospoda dubrovačka, zaviču
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Fenomenalno! Već su otkrili i Azurnu obalu, pa me stalno pitaju: „Bože, Ana, kako možeš da se kupaš u onoj smrdljivoj Savi?
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
— Neprijatno. Gledao sam pažljivo na jezero i nikako je nisam video. — Od Belmonteha ona dolazi skoro uz obalu. Možda su vam je kuće zaklonile. — Razume se. Mogu li naći koju barku da me preveze na ostrvo? — Ne verujem.
Dolaze svake godine. Dođu samo na nekoliko dana, love po jezeru, prelaze motornim čamcima na obalu a odande prave izlete automobilima. 3atim skoro istoga dana svi odu; ali za to vreme imamo posla od ujutru do uveče.
— Vrlo malo, mladi gospodine. — Ali će za večeru biti dovoljno? — Možda. Produžavam kroz bilje sasvim uz obalu; gazeći svaki čas pogrešno na kamen koji se ne vidi.
On je krstio Pipovu mlađu ćerčicu. Mladići počeše davati žive znake nekome koji je dolazio uz obalu. Bili su srećni da mogu najzad da utvrde za koga sam pitao. — Je l̓ onaj starac?
— Odlazim rano ujutru. — Prijatan put onda, gospodine. — Hvala, stari prijatelju. I uputih se lagano niz obalu. Iza sebe čujem kako starac zatvara kapiju. Sve što je bilo ljudsko na jezeru, spavalo je. III U blizini sam mola.
Barke koje su ukotvljene nekoliko kilometara dalje uz obalu, mreže, vrbe nad njima. I pokaza čitav red brda i Mont Palankinos koji kao da svojim zidovima drži nebo.
Izlazim iz čamca, idem lagano uz obalu, u tome pravcu. Mislim: Kako ne potrče svi onamo! Svi prozori nisu zatvoreni, a ljudi, do kojih dopire taj glas, ne
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
vaskrsenja zato se odričem svakog htenja i nadam se još malo u hleb i Njegova preobraženja Ljudi trkom silaze na obalu. Čitaoci stoje pred otvorenom knjigom. Dolazi jedna noć koja će biti strašnija od prethodne.
Videli su se samo zidovi obrasli slikama svetaca sa oreolima kao zlatnim školjkama nanesenim na obalu. Onda smo odlazili dalje putem uz obalu, a crkve se iza naših leđa dizale uvis, oslanjajući se na more, na pučinu, na
Onda smo odlazili dalje putem uz obalu, a crkve se iza naših leđa dizale uvis, oslanjajući se na more, na pučinu, na ogledala plaveti rasuta po nebu, penjale
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Onako, u sivim odelima, puzali su pešaci kao gušteri uz obalu. Nekolicina izmigolji i za tren oka uskočiše u neprijateljski rov.
Slika je bila isto onakva kao kada voda posle snažne bure izbaci na obalu polupane stvari i smrvljenu travu. Ali kroz prokletstvo i uzdah, u očima ljudi se ipak nazirao zračak radosti što su bar
Potporučnik Aleksandar gleda kartu pri mesečevoj svetlosti i kaže da put kojim sada idemo vodi pravo na obalu... Vojnici slušaju i sumnjičavo vrte glavom.
Na onu obalu se prebaci još jedan bataljon. Vojnici pronađoše tamo neke ovce. Poče da se priprema gozba. A muzika svira...
Sasušeni na suncu, a sada rastočeni, pune se odmah vodom, te ih hitno izvlače na obalu, i zatinju kučinom i vunom. Inženjerci se žale kako im je pre neki dan ne znam koja divizija po nečijem na ređenju
Kažu da je njihov komandir sam tražio tu čast da on kao najstariji komandir pređe prvi na onu obalu. Pošto most još nije gotov, to su ljude, konje i vozove prevozili splavovima. Bilo je zanimljivo posmatrati.
Vojnici počinju da bivaju nespokojni pri pomisli da sada treba preći na onu obalu. A ako neprijatelj navali... Oko pet časova naiđe naš komandir i naredi da se baterija spremi za pokret.
I on nam isprekidano, pod uticajem straha, ispriča: — Naređeno mi je da na obalu prenesem municiju za četvrtu bateriju. Predao sam municiju i hteo da se vratim.
Navala se prenese na levu stranu od mene. Obazreh se... Iznad mene ne beše nikoga. Onda se naslonim rukom na obalu i jedva se izvukoh, rešen da pucam ako na mene nanovo nalete... Vidim neke konje kako jure.
A malo zatim ugledasmo i naš streljački stroj kako živo odstupa. I za nepuno pola časa svi se sručiše na obalu, odakle su jutros pošli. Usplahireni ljudi pitaju se zašto?... Zbog čega? Na onoj obali je sada veliki metež i nered.
Vojnici se izmešali pa ne mogu da pronađu jedinice, a mnogi pokušavaju i da pređu na našu obalu. Neki oficiri iz štaba divizije pređoše tamo ne bi li oni umirili vojnike i stavili im na znanje da će svaki biti
Mesec drhtavo blešti u vodi, i prema mesečevom odblesku ljudi gledaju strašnu agoniju davljenika. Neki su već uz obalu, i onako goli beže pored nas, ili premoreni padaju na obalu, koju obasipaju kuršumi. Ropac i krici: „Braćo, pomozite!“.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Zemlja se ovde razgolitila moru. Mir nad kršem maglovit je i pust. Ja pružam ruke i milujem svu obalu. Sad se više ničega ne bojim. Otkako nailazim svud na ovu maglu, modru, dobru maglu, meni je sve svejedno.
Pognute glave idem od kamena do kamena, a kad se uspnem na vrhove stena, milujem rukom ovu obalu. Nemam kome da kažem dobre reči. Ribari se osvrću za mnom i gledaju me mrsko.
Ležeći, pokriven mokrim jadrima, pod krmom, na dnu, tražio sam, unezverenim pogledom, obalu, ali ne u moru, nego na nebu. Sve se ljuljalo nad nama, ostrva, brda, nebesa.
I, kad vozovi zvižde i pođu, ja vidim da nema smrti ni u čemu, ispružim se i spavam. Došao sam na severnu obalu, u Roskof. Bila je nedelja, i sve su ribarske barke bile izvučene na kopno.
Deca su veselo trčala za mnom, i odvela me na obalu, blatnu kao naše bare, sa koje se, po blatu i pesku, moglo peške preći na ostrva.
Babe, strašno sasušene, izlazile su, i, sa očima što cure, zurile su u mene začuđeno. Kad sam pošao dole na obalu, vikale su za mnom. Tek kad sam sišao, video sam šta je. Deca su se našalila sa mnom.
Pođe li se iz Krfa sa istočne na zapadnu obalu, do Jonskog mora, u dužini od sedamdeset i šest kilometara, groblja srbijanske vojske sve su češća.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
onamo; ali lađica, kao nekim čudom, izdrža sve nepogode, dok je, posle duga lutanja, more ne izbaci na kamenitu, pustu obalu jedne daleke, nepozna— te zemlje.
Nego, ded, da ja nju izvučem napolje, pa će ljudi jedared i meni kazati hvala... I đavo se odupre, pa izgura kravu na obalu. A kad seljak s ljudima dođe pa vide kravu na suvu, reče: — A, gle! izvukla se — hvala Bogu!...
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
“ Najedared, trže me neki šum. Kraj obale, malo dalje od mene, ugledam nekog ribara. Čamac mu uz obalu, a on krpi mreže. Zanet slatkim osećanjem, nisam ga pre primetio. Priđem tome čoveku i nazovem mu boga.
! — Plati mi da te prevezem tamo na drugu obalu, pa idi vidi čega tamo ima. Ja ti govorim što sam od drugih čuo. Niti sam ja tamo bio, niti znam sve to pouzdano.
Pogodim se s njim i sednem u čamac. Ribar dovesla do obale, primi novac po pogodbi i, pošto ja izađoh na obalu, on odvesla natrag.
Ribar dovesla do obale, primi novac po pogodbi i, pošto ja izađoh na obalu, on odvesla natrag. Uza samu obalu, malo dalje, ulevo od mesta gde sam izišao, primetim grdnu veliku mermernu piramidu i na njoj urezana zlatna slova.
te se pri padu zadržao, kao i uvek, na nekom džbunu, te se nije povredio, a uspeo je da se polako iskobelja i iziđe na obalu. Dok se dotle razlegaše kuknjava i lelek, ili se čujaše potmulo stenjanje, on seđaše nepomičan. Ćuti samo i misli.
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Čamci se vrlo brzo napune, istovare se na obalu grotla, vraćaju se na ponovan lov, i to tako traje po dan-dva, dok jegulja odjednom ne nestane, da se kroz određeno
gledao kako električna jegulja obori konja i liši ga mogućnosti svakoga pokreta, mora se bojati da dodirne izbačenu na obalu jegulju.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
” A ona odmah postane kobila kao što je i bila i iziđe sa ždrebetom na obalu. Onda je on zaulari i uzjaše pa kući, a ždrebe uz kobilu.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Pa, valja da iđeš prid njima ovako (pokaza mu kako će se gegati), ako li koja uteče niz riku, moraćeš trčati za njom niz obalu dok je ne suzbiješ. Poslije tijeh uputstava uđoše za đakonima. Uđoše u prostranu dvornicu, u kojoj bješe veliki sto.
Ćosić, Dobrica - KORENI
rukom i on joj prišao, mahnula sigurno, odsečno, kao da ona zapoveda tom vojskom što iz crnih i suvih gusaka iskače na obalu reke. „Ja znam šta SI ti.“ Tada se on i odelom i držanjem krio. Nije hteo da iko zna koliko žutih nosi u nedrima.
“ Dugo je govorio o zbegu u vrbaku, čije je slabe vatre kiša pogasila čim su topolovi čamci zarili kljunove u drugu obalu njihove bežanije. „Tvoj deda do kraja života ostao sluga i vodeničar. Da ga pamte, razloga nemaju. Ni ti ga ne pamtiš.
Sada, večeras. Mora, pa neka je i nož probode. Ne može kući prazna i sagorela. Odavde će pravo na obalu Morave. Đorđe pijan spava. Zasuzila je od mržnje. Čime je ona zaslužila takvu kaznu od Boga?
Hteo je da se vrati, pa se prisetio da je i pošao ka Savi, zagazio u celac i krenuo uz obalu mlaćen košavom, podajući se snazi vetra što ga je gurao u zaleđenu reku. Zašto nisam skočio...?
donela večeru njegovom ocu vodeničaru, pričala je više puta, hvalila se kako je on, Aćim, kad je pošla preko mostića na obalu, odjednom počeo da joj lomi krsta kao kurjak grmlje; umalo nije pala u Moravu. „Viknula sam Luki: zaustavi vodenicu!
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
— Pa, i stići ću te! — uzviknu dečak, pokušavajući da ubrza let, kad oseti kako mu se krila smanjuju i on pada na obalu nekog jezera, zaprepašćen. Otkuda ova voda ovde? Malopre je nije bilo! Riblja Glava bila je već na drugoj strani.
Muke zarobljene dece mora postale su mu smešne. Čak je i izbegavao odlazak na obalu plašeći se susreta s Zlatnom krabom, čije je naredbe nemilice kršio, sve dok jednoga dana, udarivši nekog mališana, ne
To ga toliko uplaši da celog dana ne izusti ni reč, a sutradan, još pre zore, otrča na obalu, na isto ono mesto gde je video Zlatnu krabu. — Krabo, Zlatna krabo!
s divljenjem su posmatrali jahače na vetru, pomagali im da rašire ili smotaju jedra, izvuku blistave bele daske na obalu. Na kraju krajeva, jahači su bili dečaci kao i oni. S osmehom su im pokazivali gde se love školjke i rakovi.
Dečaci su jahali na talasima, poigravali se na vetru, sve dok sunce nije palo u more, a onda izašli na obalu, ostavljajući daske u plićaku. — Ne okrećite se! — ču najstariji dečak nečiji glas.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
) Kad je, na savskom pristaništu, stigao do lađe koja je imala da ga preveze na drugu obalu, u izgnanstvo, Knez je zastao, miran, i čekao. Da se oproste s njim, prilazili su i prijatelji i neprijatelji.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
I jedna misao, kao rana, opominjala ga je večito na njegovu sunčanu obalu, tamne vrtove, i mirne statue. I zajedno s talasima i vetrovima, on je plakao gorko i neutešno na žalovima
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„Izišao sam na obalu pred hramom bogova Amona, Mute i Hona. Kroz stubove tog hrama, više od deset ljudskih stasova, videlo se plavetnilo
Ribari su, gazeći po plitkoj vodi, baš izvlačili svoju veliku mrežu, alov, na obalu. Nomofilaks se sa svojom pratnjom pope na jednu malu uzvišicu obale, odakle je, kao kakav vojskovođa, mogao da posmatra
Ribarska mreža bi naposletku izvučena, a velika gomila ribe iz nje izručena na obalu. To razveseli srca ribara, a još više srca potrošača tog berićeta. Ribari počeše da sređuju ribu.
Toskaneli ne bi nacrtao svoju mapu Zemlje što ju je Kristobal Kolumbus poneo na svojoj lađi koja ga odvede na drugu obalu Okeana. „Tako? - Znači da su Grci bili putovođe Kolumbove“. „Ni manje, ni više!“ „Hulje proklete!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Po mraku koji se brzo spustio, a prema malim vojničkim fenjerima, nastalo je potom i suviše sporo iskrcavanje čamcima na obalu, gde se jedva nazirale nekakve stare, sive i porušene zidine.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
u nju se slijevao sav kućni život i sva kućna čeljad, onako kao što se putnici slijevaju na bok kojim lađa pristaje uz obalu. Lijeva strana kuće bila je sumračna, prelivena plavkastosivim osvijetljenjem, sjenovita.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
“ a ona odmah postane kobila kao što je i bila i iziđe sa ždrebetom na obalu. Onda je on zaulari i uzjaše pa kući, a ždrebe uz kobilu.
On ispliva, pa kad stane na obalu, okrene se da vidi šta je sa ostalima, pa videvši da nema ni jednoga, reče: — Ih, pobogu! Umalo što ne bi zlo!
Petković, Vladislav Dis - PESME
Al' kad osvojismo obalu Jadrana, S užasom nam trube znak povratka daše: I mi ostavismo krv iz svojih rana, I naše zakletve, i grobove naše.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
sa belo-plavim trakama, simbolima Kolumbije i bele teniske pantalonice i čitavo popodne proveo istražujući razuđenu obalu ovog istorijskog jezera.
sa belo-plavim trakama, simbolima Kolumbije i bele teniske pantalonice i čitavo popodne proveo istražujući razuđenu obalu ovog istorijskog jezera.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Iz obližnje uske ulice, sa visoka, pronosi se noćnim vazduhom i razabire detinji plač, pun prkosa i ljutine. Uz morsku obalu, pak, šeta se odmerenim korakom financijalni stražar, utegnut u kabanicu i čvrsto obuven.
Brodice i čamci, privezani uz obalu, na mahove se krenu, gonjeni naglim valom što o zid bolje pljusne. Kroz konoplje brodova fijukne udar vetra i u isti čas
Na brzu ruku svrši jutarnje poslove po kući, pa, kao i obično, iziđe i uputi se na obalu da pokupuje sve što je u kući potrebno za svaki dan.
Prolazi pored straže: srčanije gleda u vojnike i izbije iz grada na obalu. Prvo što zapazi sunce je, što neprimjetljivo, postupice osvaja komad po komad goleti zapadne strane.
Djevojka se iz misli prene kad je na obalu među svijet stupila. Sunce je i do mora doprlo i mjestimice ga obasjalo; nad pučinom drhte njegove tople zrake.
Ali kada izbliza ugleda veliki grad i stupi na njegovu obalu, nešto joj se silno u grudima potrese, pa zatim u duši nastupi tajac.
se otisnuo od kraja, okrenuo i izišao iz spljetske luke; s njegove palube, po svome običaju, posmatram okolinu i obalu pored koje plovi.
ipak uvijek, s jednakom slatkom melanholijom, prati mi oko mrke čemprese sustjepanskoga groblja, i gledam njegovu visoku obalu i, ispod nje, duboko, tajanstveno more — i sjećam se sebe i svojih đačkih dana.
Uz obalu plovile su lađe pune jagoda. Miris prostirao se i opajao, a more je jednako pričalo. On je sedeo dugo i dugo.
Miljković, Branko - PESME
jadnih koji se nikada nisu rodili videh videh videh i čuh i zaplakah svirala od zemlje od šume od krvi dozivala drugu obalu na kobnom žalu stajo narod i plako o jao jao vama duše uklete s balsamovanim rukama i usnama od krvi videh videh videh
Petrović, Rastko - AFRIKA
Obala duga, jednoliko, ne odviše zelena. To su bregovi koji zaklanjaju stvarnu obalu, odvojenu lagunama. Iza njih odmah, od samih talasa diže se prašuma.
dizalica sa broda iskrcala nas je korpom u čamac, a dizalica gvozdenog mola izvukla korpom iz čamca pa prenela na obalu. Pod nama se protezao „bar“, i stari iskidani gvozdeni molovi kao prepotopski kosturi.
Samu varoš potpuno tropsku ostavljamo na ostrvu između dve duge lagune koje iviče obalu. Nad dužom lagunom, često razlivanom, drveni polukružni mostovi, što sve kao da liči, sa sveže zelenim poljima,
Vuije i ja silazimo na obalu punu piroga, čamaca rastovarenog voća. Prolazi nedaleko jedna petrolejska šalupa puna crnaca.
Gazde šalupe, takođe, došle su da nam pomognu. Kad stižemo na obalu, moj boj je već u vodi ispod šalupe. Dok je utovarivao stvari neka kašičica, ili nož, upala je u vodu, i on se,
Kupači, što se sapunjaju travama i masiraju slamom, viču, da ga uplaše. Kad, oko dva, pristajemo uz obalu, samo nekoliko rasušenih piroga i malo utabane zemlje označuju da stazica, koja se naglo penje kroz gusto zelenilo uz
U noći njihov splav na pirogama, koji teraju hvatajući se rukama za uže prebačeno s obale na obalu iznad reke, izgleda da plovi po samom Stiksu.
Kao kakvo veliko gnezdo ptica ili majmuna, Zazandra se složno čisti i udešava. Preneti na drugu obalu, produžujemo put savanom.
lampu protiv oluje nad vodu, koju osećam već i inače po svežini koja sa nje bije i po jedva čujnom udaru talasića o obalu. Vraćanje je veselo i utoliko prijatnije što ja već znam šta treba reći kolonijalnim belcima.
Njegov boj donese led koji on sâm pravi. Led! Ja nisam led bio video otkako sam napustio obalu Okeana, a kad bih mogao predstaviti šta znači u Africi led za oči koje su sagorele od sunca, za usta koja jedva govore
Izvesna vrsta riba na Nigeru i Volti iskače usred dana na obalu, prelazi odskakajući po više desetina metara, do pola zreloga prosa ili manjoka, kojim se onda hrani.
Stigli smo na bak pred podne. Čekali smo da nam dođe šalupa koja ća nas prevesti na drugu obalu. S ove strane bile su još sasvim divlje obale, nekoliko koliba i piroga; sa one se, iza zelenila, videle jasno konture
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Levu obalu Morave, od Aleksinca pa sve do granice, svu dragu noć osvetljavao je grdan požar. Gorela su ova sela: Supovac, Veliki
nahrani i napoji, odmah da se povede na opredeljena mesta; vojska iz Aleksinca preći će preko obadva mosta na levu obalu Morave i ići će drumom pravo u selo Žitkovac.
Divota! Ožegoše šale, kučkini sinovi, o aleksinačka utvrđenja, pa sad izmiču Nišu. Desnu obalu Morave sasvim su napustili, jer im je udobnije da se povlače levom — boje se, znate, da bi ih pri povlačenju desnom
zašto se već nisu sasvim povukli: Niš nije daleko, a već je dva dana kako je gotovo sva turska vojska prešla na levu obalu Morave? — O, to ne ide tako brzo. Turci imaju veliki tren, a dovukli su bili i teške opsadne topove.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
A već svima se pričinjava kao da se zemlja klati pod nogama. Narod se sve više okuplja i poseda rečnu obalu. Vest o ovom lumperaju usred bela dana doprla je i do rekonvalescentnog logora.
Sunce se klonilo. Visoke senke jablanova ugibale su se preko rečnog korita, izvijale uz obalu, i kao da su puzile uza zidove kuća na suprotnoj strani.
Izgledalo nam je da ćemo za pola časa stići. Bili smo veseli. Ali u toj nadi da smo već tu, uz obalu, plovili smo još puna dva časa, dok nismo naišli na prvi zaštitni red sa mrežom. Tada smo tek skinuli pojaseve.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
On ako slušati neće, ne bilo mu nikada traga! Vi ćete turskog neštedećeg žertva postanuti mača Pre nego nogom na obalu stupit uzmožete Save. Idem ja javiti Turkom šta ste naumili sade Skorošću munje pohitaće jarosni k plenu i krvi.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Onda je jedan jelen svojim rogovima prebaci na drugu obalu, i gde je devojka pala, tu je nikla b. Od te b. čobani načine svirale, i iz njih se posle jednako čulo: »Spremaj
Ćipiko, Ivo - Pauci
Valići zapljuskuju obalu, more žamori... Zadocnjeli parobrod, rasvijetljen crvenkastim lampionima, zviždnu i onda polako pristajaše uz most.
se žurimo, otplovićemo čak daleko, daleko tamo gdje ćemo naći ostrvce puno cvijeća i šarenih ptica, — valići mu plaču obalu i šapuću vječitu pjesmu. Žurimo se i žurimo! Čedo moje, tamo ćemo poći!
A uokolo čuli se isprekidani oštri glasovi nemirna svijeta. Najposlije parobrod zviždnu, uljeze u luku i pristane uz obalu. Obala uzavrije od sile svijeta. Jurina družina trže se u duši i sve se zgleda: red je rastati se.
Zar ti znaš što te sutra čeka? Ućuta i pognutom glavom ide pred Ivom. Opet izbiše na obalu. Na putu leže i lagano se miču pruge svjetlosti od nažganih lampi; u luci škripe brodice i cvili vjetar kroz nategnute
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Poželeo sam da se vratim u polutamu šume iz koje sam izašao na vrelu peskovitu obalu. Tada sam ugledao Doroteja. Izronio je iz vode. Duga žuta kosa prekriva mu oči, pa mora da je skloni da bi me video.
Da te podsetim na ono što o tome kaže jevanđelist Marko: „Doplovi na obalu mora u geraski kraj. Tek što izađe iz lađice, odmah mu dođe u susret iz grobova čovek koga je opseo nečisti duh.
A iza jednog, on će izaći, staće na obalu, preći će na drugu stranu, ispeće se na stenu i sesti kraj nje. Kažem, moje se nevolje produžuju jer ne znam zašto
Ona bi se mogla uplašiti za njega, da mu šta ne bude, i dok on dole bude pljeskao rukama po vodi ne bi li isplivao na obalu, njeni će se ludi, golicavi treptaji u damarima stišati. Sve će biti spaseno.
Otire joj dlanom lice. Odavde ne vidim ništa. Popnem se na konja, izjašem na obalu dvadesetak hvati uzvodno od vira naspram gaza. Pogledam: i on i ona su nepomični.
Ilić, Vojislav J. - PESME
I ja, umoran teško sa daljna nekakva puta, Na pustu obalu sedam. I tada pored mene Mrtvački prolazi sprovod u nemom svečanom hodu, A maske na licu nose i ludi, deca i žene.
Drskost i strašna zbilja u burnom vrtlogu svome Sve većma obalu plàve, i slabe ustave lome, I čovek s prepašću gleda prljavih talasa huku, Što zdrav i čisti smisô daleko u neman vuku.
Al' danas začuđen stade Kad njegov pijani pogled na cvetnu obalu pade. u gustom papratu dole on golo detence spazi, Što bosom nožicom svojom bezbrižno obali slazi I cereka se glasno.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Kroz večernji suton i vodenu paru vidimo jasno samo desnu, ograđenu, obalu reke, gospodske palate duž nje i bezbroj lađica, koje su reku prekrilile. Široka ćuprija premošćava reku.
Na jedan kilometar od nas, gore uz obalu reke, ponosno se uzdiže, nad zamagljenom varoši, carska palata sa svojim visećim baštama, osvetljenim bezbrojem buktinja.
zasađen na dva koraka pred tom tarabom; samo još jedno jedino stablo njegovo visi, pretureno, ali pridržavano za obalu svojim žilama, i kupa svoju krošnju u talasima koji će ga skoro progutati.
Ostali deo dopodna proveden je u bašti ili na Dunavu. Tu je, neposredno ispod vrta; vezana lancem za obalu, plivala na svom splavu naša kupaonica; sa dve svoje kabine i dva svoja basena za neplivače.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Pucketanje otrovnih mehura na ustajaloj vodi. I mrtvi ropac Tisinih tromih talasa koji muljavu obalu polako troše. — Znaš li ti, Milane — reče jedared Branko svome drugu, u jeku velikog rada za maturu — znaš li, šta sam
U lepom velikom gradu, bogatom svačim, Branka je sirotinja potplakala kao tiha voda obalu. Nekada mu davala fantastične linije i egzotičan život, a nekada ga zatrpavala muljem.
— Kako je danas Tisa neobična. Pazi kako preliva obalu. Ljulja se kao more. Evo. potseti me na stihove Laze Kostića: „ponosni beljci, srčani ždrali”.
Čitanje ga je prebacilo na sasvim drugu obalu egzistencije: u sferu sve novih interesa i znanja: smekšalo mu lični život znatno; ali ga je skoro potpuno, skoro
Momci iz dve radnje pojahaše konje i pođoše uz obalu. Gospodar-Gavra je do pred samu noć trčao od svoje kuće do reke i do kuća drugih dveju porodica. Noć pade.
A kad je čovek ljut, trebalo bi da ode od kuće, i, kao naš Temistokle, da izađe na obalu hučne vode, i tamo da se izrazgovara i izviče...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Pa se vrati svome konju i pojaha. Htedosmo i mi. — Ostanite!... Ja ću prvi. Tek kad budem stigao na onu obalu, onda pođite — i potera konja. U početku voda beše do konjskih kolena, zatim se naglo pope do trbuha...
On preko mene, ja preko njega i... već počeh da se gušim. Kad on nagazi na čvrstu zemlju i izvuče me na obalu. Jedva dođoh k sebi. Poručnik Kosta mu reče da ostane ovde dok se ne osuši.
A more je šumelo. Povremeno bi naleteli na obalu penušavi kratki talasi, kao da se more nadima. Onda se pritaji. Preliva se u bezbroj zelenkasto svetlucavih iskrica,
Srećom, uskoro i konji življe kretoše i naglo istrčaše na obalu. Noge su mi mokre i jeza me poduzima. Okretoh se. Reka se crnela.
Vezali su konju jedan kraj konopca oko vrata, a oni na suprotnoj obali držali su drugi kraj. 3atim je konj priveden uz obalu. Životinja, kao da predoseća opasnost, poče da striže ušima. Neko viknu onima na suprotnoj obali da povuku.
Vojnici zagalamiše. Neki razmahnuše štapovima. Preplašena životinja omače se niz obalu n reka je ponese. Na onoj obali privlačili su žurno konopac od ruke do ruke, bilo ih je preko dvadeset, i konopac se
Sa mora je dopirao laki vetar, a tala si su šumorili, zapljuskujući obalu... Vojnici su blenuli. Sada će se navesti na pučinu. I radovali se i strepeli.
Prilazile su ogromne skele, vezane za motorne čamce. Mornari iskočiše na obalu. Naređeno je da ulazimo po četrdesetorica. Stajali su vojnici pribijeni jedan uz drugog, ne mičući se.
Priđe i jedna lađica koja je trebalo da nas preveze na obalu. Naredili su da budemo kod vojnika, pa ćemo izlaziti kada na koga dođe red.
Deca se zaradovaše što će opet videti svoje ratne drugove. U neko doba pojavi se jedan olupani tender i pristade uz obalu. Mališani potrčaše i počeše uskakati na brod.
Okretoh se. Leševi, goli ljudski leševi, preko stotinu mrtvih ljudi nabacano na obalu, na gomilu, razjapljenih vilica, staklastog pogleda, raskrečenih nogu i zgrčenih ruku.
Ali treba bataljon vojske po ceo dan da kopa grobove, a posle ni mesta ne bi imalo. Sada ih bacaju na obalu, uveče dođe jedna lađa, natovari ih i onda noću bace u more.
Petrović, Rastko - PESME
Niti opazi kad reka izbaci telo na obalu I van života nastavi svoje tečenje: Niti joj pogled u stanju pratiti dalje Liniju njenu uspalu: Već tiho klone s njome
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Šta je s njom dalje bilo ni rak-samac ne zna da kaže, iako svake večeri izlazi na obalu. Koralna grana nestrpljivo odmahnu glavom. Za onoga ko ima svoju stenu nije razmišljanje o odlasku u nepoznato.
Krilati Belko poče i od sopstvene senke da beži, u trave, sve dublje, i sve dalje. Tako i na rečnu obalu izbi. — Gle, kakvo srebrno čudo!
Čitav dan i svu noć se dečak smešio, a kada zora zakuca na prozor i san prevari ribara Luku — istrča Marijan na obalu i zagleda se u prugu mesečine na vodi. Ko zna koliko je tako gledao?
zagrljaja riba je slutila je li on umoran ili ne, želi li da pod morem ostane još malo ili je već vreme da ga iznese na obalu.
Nije bilo dogovaranja kada će se naći, ali u zoru kad sunce počne da izlazi iz talasa, Marijan je silazio na obalu gde ga je u plićaku već čekala Srebrenka.
Čitavu noć je lovio. Pred zoru, vrati se starac prazne mreže na obalu i zareče se: — Uloviću Srebrenku, ili mi nema života!
Je li čudo što se razjari reka, tresnu ih o obalu i sve, osim jednoga, pretvori u zrnca peska? — A sada? — uskliknu pobedonosno reka. — I sada!
« mladić samo što ne zaplaka, kad kraj samog svog uha ču da potok sam sa sobom razgovara kako svaka reka ima obalu, a svaka muka lek! — Zahvati vode i umij se! — reče talas i dopliva do mladićevih nogu.
Zvezda koja je prva stigla na obalu jezera ču nekakav tanani zvuk i začudi se. U svojoj nebeskoj bašti mnogo je toga mogla da vidi ili čuje, ali glas
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Đevojka je za boga primila: baci njemu jedan kraj od platna, izvadi ga vodi na obalu. Na junaku rana sedamnaest; na junaku čudno odijelo; o bedri mu sablja okovana, na sablji su tri balčaka zlatna, u
Jakšića mlada, nađiderte sirotu đevojku, obuc'te joj svilu i kadifu, podajte joj zlaćenu maštaravu, poljite je Savi na obalu, ne bi li se Ture prevarilo, ne bi li se malo zabavilo, dok opremim sebe i kulaša“.
opremat kulaša, a Jakšići narede đevojku, ođeše je što se ljepše može, dadoše joj zlaćenu maštravu, poslaše je Savi na obalu.
Taman cura na obalu dođe, ona stade vodu zavatati, dok eto ti od Avale Porče, božju pomoć curi nazivao; ona njemu pomoć privatila, pa je
Varošica je 1832. godine iseljena na desnu obalu Dunava i prozvana Donji Milanovac.“ 9 Ljutica Bogdan je istorijski neodređena ličnost (po nekima, rođak despota