Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
vetar u maglu toplih bara jedna zvezda prastara tu celu pometnju stvara joj stani reci nemoj gle pticu kako se obara u suncem obrubljen plamen u glavu cara lazara stanoje od dva meseca spava u kolevci od zemlje njega niko ne pamti
uleće vetar u maglu toplih bara jedna zvezda prastara tu celu pometnju stvara iz ovog mirisnog neba gle pticu kako se obara u suncem obrubljen plamen u lobanju cara lazara koviljka ćerka milisava i stojanke požive šesnes godina umre na
uleće vetar u maglu toplih bara ovo zvezdano jutro tu celu pometnju stvara joj stani krikni nemoj gle pticu kako se obara u suncem obrubljen plamen u grob cara lazara 1957. ĐAVO NA SELU 1.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
on potonu sav, gledajući kako ruši i pali... Čibuk mu davno ispao iz ruke... Njemu se učinilo da već dela. I ruši, i obara, i sve mu se živo klanja, kao što se bogu klanja... Duša mu se topila od mila...
Nasta jauk i piska... Stanko se probi kroz turske redove, obarajući oko sebe kao što dobar kosac obara zelenu travu... I sami Srbi zastadoše iznenađeni... Međutim, hajduci su činili svoje...
Turci i ne pokušaše više; čak se i ne pojaviše... Ne ču se ni svirka ni talambas; jedini zvuk sekire što šumu obara. Čupić s vojvodama pozva sve starešine pred svoj šator i naredi da se svuda postave jake straže, da se postave čak i
Afrika
Tako je blizu i tako nerešeno skreće s našeg puta da je Sen Kalbr obara jednim metkom iz revolvera. Ja sam odvratio glavu da to ne vidim, i više nisam hteo baciti nijedan pogled na njeno
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
je petla navući; Čamča pak, odmah kako su vrata provaljivali, podvukao se pod krevet, no kad je video kako Sofra lopove obara, okuraži se, napne petla, naperi pušku na četvrtog i pogodi ga u trbuh. I napolju se čuje pucnjava i vika.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
I Ruvarac, sa svojom »neodoljivom težnjom za istinom«, obara mnoge i mnoge ukorenjene i drage tradicije, legende o večitoj slobodi Crne Gore, o smrti cara Uroša, o izdaji Vuka
Milićević, Vuk - Bespuće
pred njim i da ustupa kad pokuša da mu se otme ili, kad se uhvati s njime u koštac, kako ga onaj slama, mrvi, satire i obara, pokazujući svoju snagu i nadmoćnost.
Radičević, Branko - PESME
Ode leto i omara, Lišće žuti, pada magla, Sever duše, list obara, Već i zima silno nagla. Al' i zima ode ljuta, Smeju s' doli i planine, A naš putnik jošte luta Tamo, amo po
Nikako se ne mož' da odbrani, — Već noktima spopao ga teško, Već mu kida to meso viteško, Već na zemlju hladnu ga obara, Već mu čupa srce iz nedara, Već — oh muko! on se iz sna prenu, Pa desnicom ka srdašcu krenu.
“ Već ga stiže, već — oh ljutih jada! Obrte se Tale iznenada, Pušku malu na Srba obara, Pogodi ga sred živih nedara, Pade Stojan s konjica pretila: „Zbogom, Milo, jesi pogodila.
je međ prvima prvi, Već zlotvora on mlogo stade krvi, Ma još je čitav, još se ne umara, Još britkom sabljom zlotvora obara, Pa de god treba, tu je divan svuda, I kud se makne, čini divna čuda, Sve junak razbi.
XIII Nebo vedro, al' zapara, Vetrić ćuti, jedva diše, Lepu glavu cvet obara, A zapara sve to više. Podne dođe, podne prođe, Zače nebo da s' oblači, Za oblakom oblak pođe.
Ta njiova silna jeka Nosi nešto iz daleka, Nosi glase; on i sluša — Sve tužnija njemu duša, Sve se teže jad obara, Trza srce iz nedara; Al' sa čega i sa koga? O, ne pitaj, tako t' Boga!
Zače s' duša otimati, Zače sile prikupljati. Još je telo skamenjeno, Još mu oko ukočeno, Još on glavu, još obara, Ma već tio progovara: „Ona mrtva, da, mrtva je, Da je ubi, istina je. Puna beše grea mera, Zaš me dalje on natera.
“ Pri stolu ovde tako ovi rade. U strani sedi jedan sedi vlasi, Naslonio na ruku staru glavu, Obara dole tužno svoje oko Iz kojeg gorka suza suzu goni. „I teško, veli, mojoj jadnoj duši Iz njega šta sam ja uradio?
Pred veče je, al' pusta zapara Jošte ljuće na zemlju s' obara, Jer vetrića što pređe imade Ujedanput sasvim ga nestade...
Medved noktim' spopao ga teško, Već mu kida to meso viteško, Već na zemlju crnu ga obara, Već mu čupa srce iz nedara, Već... oh, Bože!... On se iz sna prenu, Pa desnicom ka srdašcu krenu.
sirova; Gvožđe ljuto kroz runo proleće, Ni se miče, ni se runje kreće, Samo ono de gvožđe udara Ko zbrijano o tle se obara.
Biju Turci, al' u vetar samo, U to stiže četa srpska amo, Živi oganj na Turke obara, Da izbavi svoga gospodara; Još trgoše okovane nože: „Juriš, juriš!“... Pomozi im, Bože!
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
TRIFUN: Pa jest, kakva bi to familija mi bili kad ne bi obarali testament? TANASIJE: Pa neće valjda tuđin da ga obara? MIĆA: I ja mislim da mi ne treba da oklevamo, nego još danas da uložimo žalbu i da otpočnemo parnicu.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Mi smo ga u školi zvali mlâdom, jer se sve nekog belaja stidi... Eno ga, vidite, zacrveneo se pa obara oči. Još da mu nije ove guste bradurine, — zlo! — Šta ćemo sad, čime da te častimo?
Nisam ja uzalud praktikovao dvanaest godina, pa zato se sad ne bojim nijednog pravnika. Moje osudno rešenje ne obara se tako lako! A pravnici šta mi znaju ? Ne znaju rad na jednom običnom registru, a već onako... thi! ...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Ja nikad nisam video tišeg čoveka od Šantića. Puk, dakle, vežba to leto u onom strašnom kamenjaru, a sunce nas obara i tražimo hladovinu. Hladovine nema.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
STRAŠNA NOĆ Zvali su ga »vizantincem«, i čudo što mu je taj nadimak dolikovao. Vazda previjen, trlja ruke, obara oči, klanja se i klanja...
Sirota Kaja! ... Podlegla je toku vremena, koje sve ništi i obara, pa i najsmelije zamisli. I njenu nadu i njeno uzdanje u tu zlatnu i srećnu budućnost, slomilo je vreme, slomila se
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Ko šumu obara, ne ceni je Jer su potrebne decenije Da poraste visoko, do oblaka. Gorosečina je radnja olaka: Krošnja, do Meseca
Pandurović, Sima - PESME
Bilo je, dakle, doba kad se zida; Sad je drugo, kad se ništi i obara; Ako smo danas bez milosti, stida, Pa ko žali još ta osećanja stara!
Ćutiš? — Reci ko nam krade Ceo svet naš nemilice I od njega vazda stvara Ovu bedu, ove trice? Ćutiš? — Reci ko obara Naše blago, naše nade? Kome treba naše krvi I zašto se ona lije?
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Što je bilo — više biti neće. — Mnogo prošlo, malo ostalo. — Vrijeme stvara, vrijeme i obara. O SMRTI — Što kolevka zaljuljala, to motika zakopala. — Ako vrag nije razbio kolevku, razbiće grob.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Žuta se lala u njoj zlati I klati i tako teku sati. O DAJ MI O daj mi uspavanku od slapa U budni san što obara I svet nepoznati otvara Kao raširena mapa.
TVRĐAVA Tvrđavo moja, glavo, gde raj dotrajava, Kruni se tvoj kamen i u prah pretvara: Svaki dan ga sunce po malo obara Svaku noć ga crni vetar razvejava.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Pokri gole cevanice desetogodišnjem prvencu. Vidiš li kakvu cvoleniku ima? Pa tabančinu. Taj će, Đorđe, bikove da obara. Dve vreće stotinjajke nosiće pod miškom. Držaće na krstima pune kanate kamenja. Ali neće za tebe, gazda-Đorđe.
bele košulje iako je suton, pa kaže u sebi: i Đorđe odlazi, i on, ponavlja nekoliko puta, skupljenih obrva gleda u Aćima, obara glavu, da mu se oči ne vide.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Čemu živim?“ odgovara, Kroz jedno zračno žuborenje grudi; „Tuč nemoći, vaj! znam kako obara, U agoniji duha koji ludi; „Sva dela ljudskih duhova i ruku Znam da su samo reč u knjizi tajni: Ali, iz svoga gnezda
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
— I šampanja... — I šampanja... I... i... cucika... je l' i cucika? A? I đeneral se trese od smeja, a major obara glavu. A kolona oživljena blagim primorskim suncem i pitominom odmiče sad suvom uzbrdnom putanjom.
Fizički zakržljao, on je izgubio osobine zdravoga duha, on je kukavica. Kad prolazi pored nas, obara oči, ne može da izdrži naš pogled. — On je naš saveznik i nije lepo...
svršeno bilo, ali jest, bosanski sokoli tek sad nailaze, i što više nailaze bosanski sokoli, sve se više Jaćim kida i obara i obada, i, već nema šta, vide svi već unaokolo da je on u tešku duševnu krizu zapao i da se ovo ne može sa dobrim
Nakitio se, dakle, tako, jedno veče, Ilija Vasić, pa ti samo obara i kovitla onim tesnim krfskim sokačićima i naleće svaki čas na one Grke što naliče na sarage kakve je on prodavao u
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
mrsom založi i da ga zalije jakim primorskim vinom, čiji miris tri dana se oseća, i trećeg dana, štono vele, „s konja obara ”. I podaće se pustom, ispusnom veselju, kad mu je sve za rukom pošlo— i Boijca je tu s njime...
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
pati, to mi Srbi znamo, Al’ u patnji našoj ponosa imamo, A taj ponos ne dâ da primimo dara Koji braću našu hoće da obara.
Krakov, Stanislav - KRILA
Zveči oružje i otkida se po koji kamen ispod otežalih nogu. Staza je sve strmija. Na oči se obara san, na pleća umor i teška ratna sprema. Useca se koža uprtača i kajiša u meso. Sve ćuti, samo gde gde gunđanje i šapat.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Tako je blizu i tako nerešeno skreće s našeg puta da je Sen Kalbr obara jednim metkom iz revolvera. Ja sam odvratio glavu da to ne vidim, i više nisam hteo baciti nijedan pogled na njeno
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
svoje bole, I nosi svima Zemskim patnicima S porukom božjom Najlepšega dara: Bol neka vas diže Nek vas ne obara! I ja sam o tom Premišljao dugo — Da l’ to beše sanak, Kao i sve drugo...
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
I tiha reka stranima vodama Uvis dignuta, sopstvene bregove Obara, topi tuđe njive. Gibelj su strasti bez uma krepka. Beskrvne ruke onima v četi toj.
na tebe pogledi, Raspusti se, da ju krug tvoj mali ne uvredi, Jer je ona nežna, same od nežnosti ruža, Koju vređa i obara i najmanja stuža. Na čelu ti spomen stoji, al’ joj ti objavi Da ćeš njojzi verne ljubve svedok biti pravi.
I čokoće čelikom skresano Ni do nežnog ne podižeš vlatna, — To je ništa, makar da je tužno, — Krivica se na drugog obara.
Ilić, Vojislav J. - PESME
III Sve što god živi - svom se padu kloni; Promenom vreme označava hod; Ono nam daje veru i obara, Slabi i snažni ceo ljudski rod.
I ko da priča istorije vaše? Vas, rasturene, mahovina krije Po predelima otadžbine naše. A sêdo vreme kamenje obara, Gde se mučenik u smrti odmara! 9. Ko je taj mladić što ovde počiva? Je l' imô roda ili verne ljube? I gde su oni?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Ovaj neumitni nagon za opsta-nak stremi kao neumoljiva matica rečna, valja, obara, ruši, ostavljajući za sobom iznemogle kao nepotreban teret. Oni će propasti, umreti. To je neminovno, neizbežno.