Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Izađe sunce iza Gojkove kovačnice, obasja lipu pred crkvom, orah pred osnovnom školom, ambar, opštinu, groblje i put, pa za Radenkovu vodenicu zađe.
A i šta će drugo nego sneg, ja odavno ne čekam da odozgo krilo zašušti, da me golub obasja i obraduje. U svakoj duplji izlego se sneg, sva ognjišta je pogasio sneg, ključ i katanac: sneg, Povlen, Maljen,
Zašto je, u ovom ugašenom svetu, pre nego što se ugasi i sam, baš onih nekoliko napuštenih kuća, da ih za tren obasja, izabrao? MRAK NA PRAGU Odavde, sa ovog praga, kad je vedro, vidi se more iza devet gora!
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Iza grma pojavi se čovek naoružan. — Hodi ovamo... Priđi! — reče zapovedajući. Stanko priđe. Mesečina obasja lice njegovo, a hajduk se zagleda u nj. — Dobro — reče. Pa se okrete, namesti ruke na usta i zalaja kao pas.
Onda nasta tajac. Samo se čulo puckaranje vatre koju Jovica spotače. Plavičasto rumen plamen obasja svu šumu, ali Stanko ne može raspoznati lica spavača u senci... On sede i pogleda ovu dvojicu, koji takođe sedoše.
Nijedan oblačak ne sakri sjajnog sunašca. Svetlo, veliko, pusti ono svoje sjajne zrake, te obasja poljanu rosom orošenu... — Čupiću! — reče Stanko. — Ti si naš vojvoda.
— reče Aleksa. I zaista! Ono plavetnilo beloga dana postajaše sve rumenije, dok najzad ne obasja jarko sunce, te prosu zrake koji zatreperiše po debeloj rosi... Vazduh beše svež, te prožmavaše snagu...
Zapališe sveću i tutnuše mu u ruku, i bledi plamen voštanice obasja posvećeno lice, što se osmehivaše. — Svršio je!... — reče popa i skide kapu.
Bog nas sluša!... Čuo nas je!... Gledajte!... Šalje nam sina svoga, jarko sunašce, da nas oveseli i obasja... Hvala ti, oče nebesni! — reče on skidajući kapu. — Hvala ti kad nam šilješ tvoju milost u ovom času...
Dučić, Jovan - PESME
No ona obasja moj um obesnažen, I dade mom duhu, slabom kao slamka, Sto krupnih očiju, da ozaren, blažen, Mine svaki ponor i zna
Zvezda siđe na njegov dlan i obasja celu noć. Svetac se baci na zemlju pred tim znakom s neba, i zatim se krenu za zvezdom koja se istim putem vrati u
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Šuma je vlažno mirisala i potoci se još rušili. Onda jedan krajičak zlatnoga kotura poviri, i još jasnije obasja planinu. Jurišić, krvavim očima, pogleda tamo prema planini.
Teodosije - ŽITIJA
imenom Gospoda Isusa Hrista i njego vim ustima vetrovi i more ulegoše, a vali se u sebi složiše, i sunce presvetlo obasja, i nastade tišina velika.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
SOFIJA (dolazi): Jedan gospodin. SPASOJE (trgne se i obasja mu se lice nadom): Ah, to je on. (Užurbano.) Neka uđe, uvedi ga odmah, neka uđe.
Jeste li vi, gospodine Markoviću? Ovde je Đurić. Dakle? (Posle saopštenja koje čuje, lice mu se obasja radošću.) Hvala! Velika hvala! (Napušta slušalicu i ide Spasoju raširenih ruku uzvikujući.) „Ilirija”! „Ilirija”!
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Nije više bio pijan, ali beše zaspao od lenjosti, u hodu. Taj je jedini dočekao da se sasvim razdani i da ga obasja sunce. Sutrašnji dan bio je određen za pregled puka. U ranu zoru već probudiše ih trubači i dobošari.
Radičević, Branko - PESME
Sunce s' ote, uz nebesa ode, Sjajne luče prosu na sve strane, I obasja onu kosu divno — Ma zarašta, moje sunce jarko, Ti pokaza na kosi hajduke, I međ njima Miluna i Fatu — Zgledaše ih
noga stoji, I pokušaću preko bez'ne skok: Il' sunce moje odonud uzeti, Na nebo moje amo to preneti, Života moga da obasja dane, Pletući zlatne u nji svoje vence, Il' moje sunce odonud doneti, Razmrskan padom iliti umreti.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
— A-a-a... — krklja on i trese se. Njoj se sažali kad ga vide takvog. Naže se k njemu, sunce joj obasja kosu, lice; suza zasja u njenom lepom oku i ona ga uze za glavu i privuče k sebi.
Zato sam danju bivao onako ponosit. Ali kad padne noć, kad se sve utiša, kad mesečina bleda, meka, sjajna, čudna, obasja sve, moju sobu, krevet, mene; onda, kao u bunilu, opet ustajem i dolazim k tebi i ljubim te...
Čisto ne verovah da je to ona, kako se beše zanela oko tvog spremanja... I pade veče, opet iziđe mesec i obasja sve. Opet lišće zašumori, hladovina i senke padoše...
da snevaš lep sanak, da snevaš mene i moje želje... Kad mesec obasja, noć dođe, javi mi se. Reci mi da me voliš, te da lakše spavam... da me ne pije svetlost mesečeva i blaga, tiha noć...
Kostić, Laza - PESME
svetlij' dana, da prosvetle svetsku tminu; al' umesto sevlju nji'nu da uteče svetski mrak: munjsko umlje kako sinu, te obasja priokolje. još su samo vid'li bolje vekoviti neprozrak. (...) SPOMENI NAD KOSTOM RUVARCEM Probudite, probudite mi ga!
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Kad fenjer-mesec obasja svod i zemlja cela u srebru pliva, volovski motor uspori hod, pa legne mirno i — preživa. Deda je jahȏ, zavidim
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
A zastupnik večnog Boga Kad poslednji začu krik, Sa svetlošću lica svoga Obasja mu bledi lik — I onda se s njime vrati, Gde ga brižna čeka mati.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Na istoku zaplamti horizont i uskoro, bojažljivo i lagano, kao da se prikrada, pomoli se mesec. Ružičasti sjaj obasja ravnicu i sićušne ljude koji gamižu kao crvi. Iz pozadine dopre neki otegnut glas: „Drži desno-o!
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
nije, malo — pa se pomoli pun, sjajan mesec, koji obasja svu okolinu, a od drva se pruže duge crne senke... Nastupa čudna noćna tišina, kroz koju se od jedared začuje jasno i
Ej, kad bi Bog dao da i sad bude tako. I zračak kade obasja mu dušu. Opet dohvati knjigu i poče da čita, ali, čim odvoji listove koji su mu nepoznati, zbuni ga i uplaši količina
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
MUNjA Munja u oku mom, ko metak Spoji kraj i početak, Obasja šumske izvore, U gori, u vodi, zavali Sve što je sagorivo, zapali I pritom i sama izgore.
Pandurović, Sima - PESME
Ali kada dušu moju noć obasja Dubokim utiskom svojih tamnih veđa, Kad umuknu daljna zavijanja pasja I žagor, misao za mišlju se ređa; I gomilu
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
onaka tri konja kakva ti je moj otac narekao, ali ako bi se prepali, a ti izvadi ovaj nož i put sunca okreni da se obasja livada, onda će ti svi konji sami doći i kao jagnjad padnuti pred tobom, te ćeš ih tako pohvatati i sa sobom dovesti.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Isplači se, suzama umij grešno telo, pa lezi ispod grobnice I čekaj da te njegova svetlost obasja“, nadušak je izgovorio kaluđer.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„Deset dana posle polaska, kada projedrismo između Kanarskih Ostrva, a sunce, pri svome izlazu, izvanredno obasja Pik Tenerife, dok su njeni donji delovi bili obavijeni vunastim oblacima, htedoh da zacičim od radosti“.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
! — A ti, šta misliš? Jedan snop sunčanih zrakova, pun boja, probi kroz prozor pa zadrhta i obasja pene od čipaka. Ona duboko uzdahnu i reče oduševljeno: — Oh kako me, oh kako me krepe ovi zraci, ovi zraci!
I taman Ilija Vasić da mu, onako obradovan, u onoj začuđenoj radosti i dubokom duševnom uzbuđenju koje obasja njegovo lice a oči zamagli, priđe i na srpske grudi ga pritisne, kad on (iz čega se vidi da nije bambadava studirao na
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
kućama odmah s jeseni svjetlost je postupno slabija, a sunce se nigda i ne pokazuje; ono samo što za vedrih dana časom obasja vrhove viših zgrada, pa ga se ozdo od želje gleda kako se odbljeskuje na gornjim staklima.
Časom, pa iza naglih oblaka sunce izviri i obasja ih. — Neka sunca! — reče momak sam sobom i izvadi iz torbice komad kruha, nudi i nju, i zalaže se.
u duši: toplije je u prostoru, i toplota narednih dana kao da joj nosi novu struju i u život je useljuje; lijepo, kad, obasja sunce, u njemu gleda Spasojevu priliku i zanaša se njegovom mladošću.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Misao i poredak – to je ona svetlost kojom je vezir Jusuf hteo „samo delimično da obasja“ svoj zavičaj. Cela priča koju „Most na Žepi“ sadrži može se, prema tome, preslikavati na stalni, večni čovekov napor
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Sunce obasja padinu i tek smo tada ugledali masu vojnika, levo i desno, sa krvavim, još nezavijenim ranama. Bila je to ona noć
Rekoh mu da ne znam gde se nalazi svetiljka. On kresnu žižicu i iz jednog ugla izvuče fenjer. Mlitava svetlost obasja predmete. Na krevetu sam ugledao svoje ćebe. Vojnik je nabavio i neki jastuk ispunjen slamom.
— E-he, dobro. Volim da gledam ljude u oči kad im govorim. Neko kresnu šibicu i slaba žućkasta svetlost obasja prostor. — Pazi, ovi se već spremili — reče smeškajući se komandir.
Na frontu se sve utišalo. Samo podalje prasne poneka puška. Negde levo blesnu raketla i svetlost obasja prostor pred nama. Onaj se svuče u rov. — Da ih samo ne primete — strepi jedan od vojnika.
Potom upali sijalicu. Tamna plava svetlost obasja sobu. Zamoli nas da sednemo, a ona iziđe. Ostali smo sami. — Šta ću ti ja? — obratih se nanovo svome prijatelju.
Ćipiko, Ivo - Pauci
A i jesu braća ... Ždrale i Krilo nagnuše se bolje nad bolesnika. Plamen im obasja smežurene, vremenom postarjele obraze, otpuštenih, čupavih, prosijeđelih brkova.
Ilić, Vojislav J. - PESME
A dotle oluja stade, I jedan svetao zračak kroz tavne slojeve pade I polja obasja sobom. A ozgo, s visina tavni', Ravni udari zvona tonjahu u mirne ravni. 1893.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
— I onda, kao što vidite, glavati Sreten zaklonio je ovoga maloga i svetlost Živkova ne može da ga obasja, te usled toga nastaje pomračenje Meseca. Je l' razumete? — Ja ne razumem!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
za onu koja posle dužeg ili kraćeg niza jednoličnih stihova izbije kao kakva varnica iz sudara istovetnih zvukova i obasja i izdvoji jedan trenutak, jednu situaciju, bilo koju pojedinost.
primi se na konju đoginu, primi s' bane uz Goleč planinu; on je ozdo, a sunašce ozgo, te ogrija sve pole Kosovo, i obasja svu carevu vojsku. Al' da vidiš silna Vlah-Alije! Svu noć ljubi Strahinovu ljubu na planini Turčin pod čadorom.
Mujo, do ramena brka, panuli mu po malim puškama, sjaju mu se toke kroz brkove kano mjesec od petnaest dana kad obasja kroz jelove grane; neobična oka i pogleda, neobične slike i prilike. Pa da vidiš, moj brate Mujaga!
u njeg su pali po puškama, i pokrili puškam’ tepeluke, — sjaju mu se toke kroz brkove kano mjesec kroz jelove grane kad obasja od petnaest dana; oko glave pera i čelenke, devet pera, dvan’est čelenaka, a trin’esto noja tice krilo, pa se krilo na
je napr’jed junak na vrančiću, crni brci pali do pušaka, sjaju mu se toke kroz brkove kano mjesec od petnaest dana kad obasja kroz jelove grane, neobična oka i pogleda, neobične slike i prilike, ono ti je Petar Mrkonjiću; ono su ti sve braća
u njega pali do pušaka, i pokrili puškam’ tepeluke, sjaju mu se toke kroz brkove kano mjesec od petnaest dana kad obasja kroz jelove grane; oko glave perje i čelenke, devet pera, dvan’est čelenaka, a trin’esto noja tice krilo, pa se krilo