Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Udišem vazduh, osvežen talasima te krivudave reke i posmatram izdaleka varoš obasjanu suncem. Sa svojim arapskim kulama i kastelima, sa svojim gradskim zidovima i kapijama, ona nije izgubila svoj nekadanji
Tu sedosmo na klupu, obasjanu sunčevim zracima. Usput smo vodili živ razgovor, ali, uprkos tome, Darvin je pažljivo posmatraao sve što je pored puta
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
— nastavi kao za se. I lađa krene, i, izišavši iz tijesne uvalice na otvoreno more, veselo zaplovi u pučinu suncem obasjanu. . . Iza odulje vožnje naš čamac pristade na žalo Vele uvale.
Olovo tek što pljusne, naglo tone u dubinu. On ga prati pogledom i — čeka... A maestral još jače osvaja, te blaži obasjanu i ugrijanu zemlju.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Ali kad stiže do svoje zemlje, gledajući je suncem obasjanu i okupivši je pogledom, umiri se. „Bih, vala, — kad ne bi moglo biti drukčije, — svojim je životom otkupio!” pomisli.
Čini mi se tuđ ..... prljav... Ma'ni... i zakrene rukom kao da se od nečega brani. Rade je gleda obasjanu plamenom, odskaču joj obrazi rumenilom, a uzvraćena gornja usnica učini mu se crvena kao krv, drhti.
— Dođi sa mnom na bal! — poče Ivo, i podiže plamenom obasjanu glavu, iščekujući odgovor. — Ne mogu! — otežući reče Kate. — Pa k'o za se nadoda: — Što bi mu se još htjelo!
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
baš u ono doba kada su te dve planete jedna drugoj najbliže; kod Venere je obratno: ona nam pokazuje svoju potpuno obasjanu polutinu baš onda kada je najdalje od nas, s one strane Sunca.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
“ Naša mladost bila je neokaljana, neporočna, nepreživljena. Ona me podseća na tihu, bistru reku, obasjanu jutarnjim suncem, uokvirenu mirisnim cvećem, na reku koja, po nekoj ukletoj kobi, najednom ponire u bezdan.