Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
I, uzevši je za ruku, odvede je duboko u voće, te sedoše... Trava je bila dosta rosna, ali se nijedno na to nije obaziralo. — Znaš li — reče Stanko — otkad se ovako ne razgovarasmo?... Ja sam željan tvoje reči!