Obradović, Dositej - BASNE
Bolje se kadgod i prevariti nego za svaku bezdelicu i bagatelu podozrenije imati. Kad se obače do česti ili kakove nibud važne vešti tiče, niko pametan neće drugomu za zlo primiti što se lasno u što ne upušta dok
Pomagaj! Kazivao si nam to”. Ili: „Govori što drugo, ili se smiluj pak ćuti i ne davi nas.” Obače o dobrodjetelji i o blagorazumnom vladanju često napominjati i govoriti sasvim je otlično od višerečenoga, ovo je tome
Tako i različna životinja i ribe u vodi: jedno se drugim hrani. Ljudi obače, kako razumna stvorenja, sposobni su zakonomu, pravednomu i mudromu pravljeniju; a gdi toga nema, i oni živu kao
Neki reku da ih privežu starešini na vrat ili za rep da mu zveče i čine poštenje. Starešina obače zahvali svima za takovu učtivost i otmenost, ali u isto vreme umoli od sebe takovo poštenje s kojim ne bi se nikad
za vozduh kojim dišemo i za vodu kojom se prohlaždavamo, no ovi su darovi opšti i životnim dati; po prevoshoditelstvu obače na blagorodnom i visokom daru slovesnoga razuma i besmertne duše, koja je sposobna sve to većeg prosveštenija,
Ja znam da gdi varvarstvo vlada, onde niti je mesto učeniju i prosvešteniju ni pravoj dobrodjetelji; obače nek se ova dobra uvode onde gdi glupost ne vlada, a gdi zasad vlada, neće doveka vladati.
No to je ništa, neka ide. Ali ovo što ću reći vidiće se mnogima za παράδοξον (črezvičajno), obače prava je istina: baš onda kad poluči ko ono što nije za njega, najvećma se osramoti.
” Na više mesta obače to isto bogatstvo pohuždava se i za vredovito i mnogim zlom vinovno izdaje. Za imati, dakle, čisto ponjatije o tome, i
Ovi je osobiti dar, drugda i same prirode, no vrlo retko, po višoj časti obače, gdi se sovokupi s jestestvenim darom lepo vospitanije i nauka.
morale ostati, nego bi jošt sve nagore išle, zašto zlo kad otme mah, neće da se ustavi, no sve to većma napreduje. Obače promisal blagoga boga to ne dopušta, nego daje u srce nekima ljudma ljuboistinito i smirenomudro derznovenije da kažu
običaj, na koji svi dobro vospitani i razumni ljudi mrze; i ako se za čas i smeju takovim majmunopodobnim podražateljem, obače u sebi preziru ih i za ništo drže. „R u g a j e t s j a g r a ž d a n o m l i š e n i r a z u m a”, veli Solomon.
Dobrodjetelj obače, budući roda i svojstva božestvenoga, ona ima ovi prekrasni dar i preimuštestvo: da i isto tuđe zlo namjerenije na
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
i da Turci seku, vešaju, na kolje nabijaju, robe i haraju i proče, tako da je narod prinuđen bio i po drugi red, obače poslednji, poslati me s polnomoščijem i pečati da mogu prositi milosti najpre u imperatora rosijskog kao u pokrovitelja,
— On „To se uverite, sve ćemo učiniti — i doista vi ćete skoro srećni biti, obače ove reči da nikomu ne kažete, za svoju čest”, i proč. 20. januara. Otiđem g.
februara odem u 8 sati g. Nedobi; kaže: „Nekako ne znam ili je od Boga ili je od koga drugog, obače ne može nam posao da pođe upravo kako bi trebalo, ovi drugi stoje suprot — — no opet uzdam se u Boga, ako ne može
nabijaju i dosad, a osobito sad su Turci veoma ogorčeni na Serblje, i umislili su da Serbe sasvim istrebe ako uzmogu. Obače tko im je kriv, to su sve tomu oni uzrok”. — Ja: „Molim Vaše Sijatelstvo, nije prosti narod tomu ništa kriv.
mučiteljstva na hristijanluku, i javiti da smo pisali u Stambol, a što se tiče koji Srbin pobegne amo, da ga prime, obače pokriveno, da Turci ne vide.
On odgovori: „Što se tiče dela za koje me molite, nije u mojoj vlasti, obače što budem i gdi mogu ne odričem za vas govoriti. Za audijenciju pak javiću imperatoru i što on kaže izvestiću vas.
Kistera, da se izvestimo šta je g. Hardenberg u prizreniju naše molbe učinio, u slučaju ako je što dosad učinjeno. Obače nismo mogli s njima govoriti, jerbo je bio kod Hardenberga na konferenciji. — Istog dana u 4 i po sata otišao je g.
, neuredan, nesređen NESTROJENIJE, rus., neurednost NIZAM, tur., redovna vojska NURIJA, župa, parohija OBAČE, slon., štaviše, još OBINjA, lukavstvo OBORKNEZ, po nem., veći knez, „nadknez”, knez većeg značaja OBRLAJTNANT, nem.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
Ja sam istina mlogo koješta — koje obače iz neki uzroka na svet izići na može — sočinio, gdišto pak i na pečatnju izdao; no počem s jedne strane dugovremena
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Oko njega bili su se sad okupili oficiri, koji su mu se smejali. Đurđe mu je dovikivao: „Ta ćuti! Šta ima da laješ, obače razgovora radi, kako prde sirmijski husari! Prdi po ruski!“ Začudo, jedini ga je Trifun branio.
Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU
Nad svima obače večne slave i pohvale dostojni ljuboučnejši i preizradnejši gospodin LEON ĐIUKA, episkop romaski u Moldaviji, kojaga
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
Nije li to traurig? ALEKSA: Vsjačeski, obače... JELICA: Idete li vi poslom u Beč? ALEKSA: Čujem da je jedan pronašo neki osobiti način praviti intove; rad sam da
Bože sohrani! Nego iz prave, čiste ljubovi. MARKO: Pravo imate. Tako i sveto evangelije govori. ALEKSA: Vsjačeski. Obače ja mislim da bi nužno bilo produžiti svadbu dokle mi novci ne prisnu; ja se bo u ovim haljinama i u ovakovoj opravi
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Oko četrdeset godina ne dvoji više; vidi da nije najpametniji bio, obače namerava i nada se da će se ispraviti, dok i starost dođe. Što ćemo sad? Ništa, na put, na put!
dan u miru, pokoju i ljubavi jedan s drugim živiti ne prezirući, ne trpeći i ne praštajući jedan drugota pogreške; obače, ako bi se svak sa svoje strane starao za poznati svoje nedostatke i za ispravljati se, mnogo bi manje pogrešavali, i
Dobro, dobro, vidićemo i tu svetinju! Zasad obače ovde ne mogu izostaviti da ne učinim ovo naznačenije koje će služiti mojim čitateljem za zabavu i za odmoricu.
Rad sam srcem i dušom, posle boga koji me je sozdao, mojemu milomu narodu ugoditi, obače ne lažući i istinu svetlu kao sunce pod noge bacajući, pritvorno i licemerno za atar pišući.
Nameravajući obače da ovi tom bude najmanje od 25 ili 30 tabaka, za ispuni|ti ovo čislo pridodaću ovde neka od moji[h] pis[a]ma koja se
Lepo, prekrasno slatko srce Andreje mojega! Da je bogat bio, neka bi tako postupao! | No, on pošteno i lepo živjaše obače s[a] svojim trudom, niti imađaše za razmetanje.
Jošte u decembru polučim izvestije da je kuga u Carigradu prestala; obače, za veću polzu moji[h] učenika i za dočekati lepši za moreplavanije put, izostanem poviše.
decembra 1784. dođem u prvi Inglitere grad dover. Ovo bi pismo moglo i poduže biti; obače i u kratkom dosta sam protrčao, od Moldavije do Inglitere podosta je proći; vreme je već otpočinuti.
Dva obače, što sam ingleski pisao, jedno učiteljnici i blagodetelnici mojoj, gospođi Livi, a drugo gospodinu Tornbolu, moram preve
Ovde, obače, gdi sam ja sad, ne možete mi više zapovedati da vam ne blagodarim; sad mi je slobodno činiti što god [h]oću i mogu
čovek može od jednoga uzajmiti za odužiti se drugomu, i tako dalje, dok umre i uteče, pak onda nek trči za njim ko sme. Obače ja se zaisto u ovo ne uzdam: ta šat ne umrem do deset meseci; nisam ja sâm na svetu; to bi pravi sijaset bio!
obajanije — bajanje, očaranost obajati — zaneti, očarati obalsamovljavati — balzamovati obastati — ostati, opstati obače — ali, ipak, međutim oberseter — pukovnik obesporočavati — braniti obeštanije — obećanje obeštati — obećati obida
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
RUŽIČIĆ: A čto jest sije? (Pokaže burmuticu.) JOVAN: To je tak že peknje, to se vola burmutica. RUŽIČIĆ: Vsjačeski. Obače ne vjesi li kim obrazom mogl bi az maloje pjenaz čislo pod lihvoju na sija vešči polučiti?
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Astreje sputnik, prosta, znatna Slavom Aspazije v družbu vodiš. Prestrogo katkad on obličavao: Obače verni učenik Sokratov (Praštajmo žaru dobru!), nerad Videti um bogodani rabom.
No jestestvo pjesnoslovija samo pravilnom u hudožestvu svoje postizana soveršenstvo. Serbi obače ni u ovom ne oskudjevaju, i njihov Omir ima svoje Anakreone i Pindare, i imati će svoje Sofokle i Aristofane.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Osim sviju mu se obače najbolje dopadne Velimir i Bosiljka; tako po svetu ići i tolike zemlje, naročito Egipet, bez krajcare viditi, toliko bez
notarіuѕ) — beležnik, opštinski pisar NRAV — narav; mn. nravi »običaji, način življenja« OBAČE (arh.) — ali, samo OBEŠTATI — obećati OBIKNOVENO — uobičajeno OBITALIŠTE — obitavalište OBIČESTVOVATI — običavati,