Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
I, najzad, kad bi vreme za polazak odosmo na stanicu. Na rastanku, najsrdačnijem koji sam upamtio, obećasmo skoro, ponovno viđenje i kad voz pođe dugo mahasmo šeširima posmatrani sa načičkanih prozora od radoznalih putnika.
A kad mu mi obećasmo da ćemo ćutati kao grobovi, on otpoče da otkriva svoju tajnu: — Čim sam svršio prava stupio sam, kao advokatski
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
- „Biće mi osobito zadovoljstvo da i plemenitu gospodu dubrovačku vidim za svojim stolom.“ Mi obećasmo i oprostismo se sa grofom.