Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Nisam, ali ću ga ubiti!... Ubiću ga kao što ću i tebe sad!... Ivan mu obgrli kolena. On proli suze, proli ih kao dete. — Stanko!... Dete moje!... Sine moje!...
! — To sam već učinio!... Gledaj!... Vidiš kako plamen probija kroz šindru!... Ivan pođe da mu kolena obgrli, ali ga Stanko pogledom zadrža.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
A onima se gore to ne dopada, jer oni ne vole čoveka koji misli nego mašinu. Pa se onda u pola podiže, privlači je i obgrli: — Je li, pita je on, pravo da mi kažeš: šta bi radila da sam poginuo?
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Njoj se čini da ima oko i ispod one krpe, pa je i tim okom vidi. Isakovič se onda obu, brzo, pa je obgrli, oko ramena i povede sa doksata, krijući je, zagrljajem, od sveta, a trudeći se da ni ona svet ne vidi.
Pavle je morao da joj ogrće, i skida, marame sa pleća, da joj sedi, kraj nogu, dok odmotava klupče, da trpi, kad mu obgrli vrat, prilazeći mu sa leđa, i pokrivši mu oči rukama, dugih, koščatih, tamnih, prstiju.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
— da i ona, kao što se u pričama kazuje, poleti, sedne do njega na konja, obgrli ga, i da oboje, zagrljeni, na mesečini, preko polja i gora pobegnu daleko, daleko!...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
A „Eskilo“, onaj rudni, kad se zaljulja, zemlja se zatrese. „Lakše, strah me, ne vidim ništa!“ — obgrli ona moje ruke. Tešim je ja da se ne plaši.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Kad dođoše do praga, on se osvrte i pogleda je onako đački... Ona obori glavu stidljivo, a on je polako obgrli, pa je odjednom stade ljubiti tako strasno, besno... a ona mu vraćaše poljupce, topeći se od miline... »To je ljubav...
Vlajko i Ljubica ostadoše sami u sobi. Čim iziđoše njih dvojica iz dvorišta, Ljubica mu se baci na grudi, obgrli ga i steže grčevito, drhćući sva i tresući se od uzbuđenja.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
tres — tres... Izgledaše mu kao da ga neka ne vidljiva, nu prijatna sila obgrli, pa mu priča o dalekom, davno zaboravljenom detinjstvu, i čini mu se da je nekada, još dok ga milovahu vetrovi sa
Stanković, Borisav - JOVČA
Odmah, na moj trošak. Odmah, ili ću mu kao vrapcu glavče... i tebi... ANĐA (zahvalno, hoće da mu noge obgrli): Oh, bato! JOVČA (odbija je): Ćut! ANĐA (unatraške se povlači ugušujući jecanje, silazi i beži levo iza kuće).
Ćosić, Dobrica - KORENI
Senke ciknuše zadavljene mrakom. Adam tanko jauknu. Đorđe mu obgrli noge i prisloni lice uz stomak. — Neću više noću da te otkrivam. Nikad više, sine. Ti si moj sin. Jesi.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Neka ga. I njemu je teško, nek se zabavlja, samo neka nju voli. A njoj je tako slatko bilo malo pre, kad je on obgrli, pa reče: »Ti si meni sve dobro moje...« — Đuro, spavaš li? — Ne spavam.
čas siđe živ čovek, izdiže gomila vlažne zemlje, jedna pogurena starica priđe toj humci, pade na svežu meku zemlju i obgrli suhim, slabim rukama tu kobnu grudvu, koja joj proguta jedinca sina...
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Uneke, djevojka se oslobodi posvema i, iznebuha, obima rukama obgrli ga. — Koji ti je vrag! — i ne otvorivši očiju muca postiđen Danguba, okrete se i leže potrbuške. — Ali ti nisi muško?
Marko navikao da svoju curu miluje, obgrli je, diže se, povuče je za sobom i besno zaigra. Stara Stana, nasmejana, čuči na zemlji, gleda svoje dete i sluša kako
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
I ode. Ode suho, kruto, polako, da njoj dođe da se ne za sebe, već za nj, gledajući ga takvog, zaplače i padne, obgrli noge i na sav glas zakuka za njim: »Mladene, brate!
Ćipiko, Ivo - Pauci
Cvijeta već je sustala, zamorila se, pa u dobar čas i Radivoj se smiri. Obgrli je. A toga časa priđoše k njemu dva druga i staviše ih u srijedu i, držeći se čvrsto, uputiše se niz čaršiju.
ispružio, pa mu se po zemlji vuku, pritisnuo uzoranu zemlju da njome seme pokrije, a priljubio se uza nju kao da je hoće da obgrli i svojim životom zagrije; sunce mu uprlo u leđa — grije ga. — Gledaj božjeg bika!
Pa on, gonjen tom željom i primamljen odbljeskom njenih očiju, zbliži se k njoj i — obgrli je. Besvjesno osjeti njenu mladost i drhtaj i zadah puti; i postupce osjećaj se jača.
Ljuto bi me ucvijelila ako ne uzmeš, — govori joj on glasom u čijem zvuku osjećaše se ljubav i samilost; obgrli je i tiska joj novac u ruku. Devojka se ne brani, ali neće novaca. On jednako navaljuje.
—Okisnićemo! — sjeti se ona. Razapni lumbrelu! — Oboje skupi se ispod kišobrana. On je obgrli oko vrata. —Ideš, pa ko zna hoćeš li me se kada sjetiti! —Hoću, dok živa budem! — odgovori ona iskreno.