Ćipiko, Ivo - Pripovetke
A kad bi ih pustili, požurili bi kud mu drago, ako će i u hajduke, da se travom i korijenjem hrane. Braća obgrljena dočekuju zoru; san im u dušu unosi malo pokoja, a čim otvore oči, gledaju u zraku što odozgo s prozora unilazi da im
Ćipiko, Ivo - Pauci
Diže se i pođe k ognjištu. Otpreta vatru i ugarcima ispiri je i naloži. Pa leže uz djecu, što su obgrljena pod kabanicom uz baku ležala. Rade dalje premišljaše ...
suvotni smo ostali, Rade, kao nigda! Rade se uprti i prije no će iz kuće izići, pogleda na djecu što obgrljena pod kabanicom spavaju; mlađe je odgrnuto. Rade sagne se i jednim krajem kabanice pokri maloga Ivu, i iziđe. —Zbogom!