Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Negde levo prolomi se eksplozija... Puške prašte ovde, onde... Čuje se fijuk kuršuma. Kako li je onima na objavnici? Imam utisak kao da su se neke adske sile, plamene, iskežene, ubistvene i strašne postavile gore, spremne da zariju
Ali pešacima ne vredi govoriti. Oni znaju svoje... Pogledao sam kroz uski prorez na objavnici. Neprijateljske žice su na više mesta iskidane, da su slobodni krajevi žica štrčali naviše.
Pri kosim sunčevim zracima svetlucali su bajoneti iz bugarskih rovova. Vojnik koga sam zatekao na objavnici sedeo je i, onako okrenut suncu, zadremao. Dozvao sam komandira pete poljske baterije.
Komandir se obrati meni: — Sad nastaje vaš posao. Mogu oni lako da nam najašu za vrat. Vi ćete biti na objavnici. Sa komandirima baterija držaćete otvorenu vezu preko telefona.
Kada su stigli u rov, oni se raspodeliše na dve strane i izgubiše se u mraku. Pošao sam sâm kroz saobraćajnicu, ka objavnici. Mračno je toliko kao da sam obnevideo. Iako su se oko mene nalazili svuda ljudi, osećao sam se nelagodno.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
A oni će na nekoji način dostaviti vest i poslednjem vojniku na objavnici. Zaboravili smo i na umor i na žeđ. Ađutant trlja zadovoljno ruke i veli: — Bugari su danas nešto obazriviji.