Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Zapitao sam komandira. — Njihova stražareća odeljenja izlaze noću, i bacaju bombe na našu objavnicu. Danju ih nema. — Zašto?
U zoru se povlače. Ali ipak, mi ih i danju držimo pod okom... Odvešću vas sad na još jednu objavnicu. Možemo. Mislio sam, dosta mi je i ovo što sam video. Ali to ne mogu, i ne smem da kažem komandiru.
— zapita nekog Dragan. — Tamo su. Čekaju vas — odgovara onaj iz mraka. Dragan se okrete meni: — Sad idemo na objavnicu. Hajdete lagano za mnom. Ako ne vidite držite me za kaiš.
— Odakle ćete osmatrati? — zapita me. — Odavde, iz rova, gospodine pukovniče. — A ne, morate ići na objavnicu. — Ali, ja isto vidim i odavde. — Ne znam ja... Imate vi artiljerci često običaj da razmanete po nama.
A usled dugotrajne upotrebe, ni oruđa nisu više precizna. Pozdravio sam komandanta i pošao na objavnicu. Za mnom je išao telefonista, koji je odmotavao telefonsku žicu.
Tri mrtva, četiri ranjena. — Kako se to desilo? — Jutros su javili pešaci da neprijateljski vojnici kopaju objavnicu, da bi se približili našim rovovima. Tražili su da otvorimo odmah paljbu.