Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— jeknu Turčin. — Teško tebi, pope Miloje! Tvoja će se brada mrsiti na golijem granama prvog drveta!... Objesiću te, neka se pripovijeda!... Strašan je bio Turčin. Marinko se vukao od drveta do drveta oprezno kao mačka.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Ako mi tako ne dođeš, objesiću te. Kad on to čuje, sneveseli se, pa dođe kući, a ćaća ga iz lajta pita: — Šta ti je rekao car? — Zlo, — reče on.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
još ću te, brate, darivati: daću tebe suru bedeviju, bedeviju što ždrijebi ždrale, što ždrijebi konje ognjevite; objesiću t’ sablju o pojasu, koja valja tridest ćesa blaga“.