Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Uzleće Petrova crkva, praćena svojim grobljem, sija Gračanica u oblaku, iznad rasula, okruženi žetvama uzleću Sopoćani, leti Žiča, lete Visoki Dečani, puna jabuka, pred njima Ćele-kula.
Sve što vidiš na mojoj sisi raste! Kainu rađam Avelja, Avelju Kaina, rađam i boga u oblaku, i štuku u reci, ako treba, i samog đavola rađam, rađam i svecu i grešniku, i crvu i mravu, dok se u mojoj utrobi
9. S praga vidim oba Beograda: u oblaku svetli Gornji grad, Donji se dimi pod oblakom na rekama. U Gornjem vlada žezlo, u Donjem veslo.
Gde su te slavne otmice, ti junaci, gde su ta njina čuvena silovanja? Bračnih postenja nigde, ni na lađama, ni u oblaku, ni na planinskom visu! Vraćaju se u autobus. Neće golotinjom spaliti Aziju. Neće Mikenu pozdraviti sa lađe.
i jataka, sve dublje u šumama, po kojima nas love, vučjim i kozjim stazama uzmičući, pri vrhu uzbrdice, skoro u oblaku, umesto crkve i zvonika ugledasmo drveni slanik i hleb.
Bože Gospode, i zaštitniče, sveti Georgije, ne objavljujte mi se munjom usred zime, ni dugom u oblaku, kad joj vreme nije!
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Već po neka žena stoji na pragu, maše prema oblaku pronoskom, i usplahireno zove kakog obešenjaka ili utopljenika: »Aj, Timotije, aj, Jerotije (ili kako je već kome ime),
Dučić, Jovan - PESME
Glas mu teče kao svilen nit, polako, Pevanje je dete učilo od vile; No niko ne vlada zlatnim nožem tako, U oblaku strelja utve zlatokrile.
Afrika
Zatim se na platformi vidi kuvarov deran sav u oblaku od perja. Večera traje satima i vrlo je vesela. Kada se potom leže u postelje, odvojene samo zavesicom, ova se jasno
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Odmicala su, i igra konjskih nogu i kopita, i igra točkova, brza, uvek ista, bila je sve dalja. Posle su se izgubila u oblaku prašine, između dva reda jablanova. Tako su rođaci ispratili Pavla Isakoviča.
Savojskoga, pa su, zatim, nestala, sa sitnom igrom konjskih nogu, i pratećim kirasirima, čije je oružje svetlucalo, u oblaku prašine, koju je Garsuli dizao kud god bi stizao. Garsuli je iz Temišvara otputovao na pojutarje Tijelova.
Sedeo je kao i sad, u dimu, kao u nekom mračnom oblaku. Katkad bi se smeškao. Što je gospožu Kumru, ljutilo. Sve do onog dana, kad su njegovi Mahalčani hteli da izvrnu
Trandafil se Isakoviču smejao. Isakovič, kaže, stalno, jaše na nekom oblaku. Zar ne vidi kako je proleće lepo, dan lep; zar ne vidi da ima lepih žena na svetu?
Međutim, nije ni vriskala, ni plakala. Videla je samo kako, u oblaku prašine, Isakoviči pred konje istrčavaju, i slušala glas Pavlov, kako ajgirima dovikuje, kao da ih je molio.
To nije išlo, bez prethodnog, Grozdinovog, sejanja prosa, čitavom oblaku pilića, golubova, vrabaca, pataka, petlova, što je sve jurnulo na kapamadžiju, kad je otvorio vrata.
Mladost u nama, u takvoj prilici, smeje se i klikće, kao što oluja grmi, u oblaku. Reče mirno Božiču da on, Isakovič, nije ni na kakvu Teklu i ženidbu mislio, niti misli. On se seli u Rosiju.
je nekud iz Kijeva, još dalje nego što je on išao, a Kijev je trepereo sa desne obale, na brdu, kao neka bajka, na oblaku. Pretvarao se u varoš čistih, zavejanih, građevina, koje kao da silaze, smrznute, na vodu.
Perikmaher je radio mirno, a brzo, svoj posao. Pavlu je bio digao bradu i glavu, kao da će da gleda nekog u oblaku. A sebi je stalno zadizao kilote i zadevao makaze, u kosu, a češljeve, za uvo.
svojeručno, ubio, iz pištolja, koji je možda i druge ubio, vrteći se, oko njih, u sedlu, na konju, u vejavici i snegu, u oblaku dima, pucnjave, konja, u sumračju – koji je imao dve rane – stajao je sad, pred bratom i bratučedom, kao zanemeo.
Čak se i svojih, krupnih, žutih, zuba stideo, pa ih je, pepelom, belio, i karamfilčićem mirisao. Nije više sedeo u oblaku dima. Nego je i on, burmut, šmrkao, i gromko kijao. A kad bi kihnuo, dodao bi, pred gospožama, uljudno: „No! Izvinjat.
I Pavle je sad bio stalno u društvu svojih čibuka i video se samo u oblaku dima. I kuća se bila oko njega stišala i niko mu nije dolazio, dok je provodio dane sa kamišem u ruci.
Teodosije - ŽITIJA
koji je bio posrednik njihovoj mržnji, onoga koji ce isprva uznese gordošću, rekavši u sebi: „Postaviću presto svoj na oblaku, i biću podoban Višnjemu“ i koji je zbog toga bio svrgnut sa nebesa na zemlju zajedno sa silama koje su odstupile s njim;
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
— I prve i zadnje noge u trk! — njaknu magarac... — I moj džak ukorak! — frknu mačak. Kola sa čičom i džakom u oblaku prašine zamakoše iza drumske okuke. ČETVRTA GLAVA Neobična krčma bez trećeg magarca — Lovljenje mjeseca.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
drugome, nekome što ga ovako šarenog i nadodoljenog vodi tamo‑amo, zajedno sa tom vojskom, kojoj je samo noge video, u oblaku prašine, kako idu, ukorak.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Mladić se pojavio nešto kasnije. Izveo je vratolomnu kristijaniju, zaustavivši se u oblaku snežne prašine. —Eno ga! — reče Čile. —Idealno za decu... — reče Pop. — Da oni moji vide! —Još jedno pivo?
Radičević, Branko - PESME
Beži moma, do kolena None joj se bele, Bele none do kolena Momka su zanele: „Ta da imaš krilo lako Da prneš oblaku, Ne bi mene, čedo, jako Utekla junaku.“ Pa se mlađan za njom stisnu, Dovati je sade; „Jao mene!
Ovo reko, pa se leći sprema, Jera mi se nešto pozadrema, No dok mesto ja traži po mraku, Glednu malko nebu i oblaku, Al' kad vide same oblačine, A zvezdice te baš ni jedine, Padne na um nojca nekadašnja, Što bijaše kâ ova sadašnja,
„Da imaš, more, krilo lako Da prneš oblaku, Ne bi meni, seko, jako Utekla junaku.“ Pa se mlađan za njom stisnu Dovati je sade, Mili bože, ona vrisnu Pa u
Kostić, Laza - PESME
mi pogled ludi, mrakom svetlim oči tamne užgu sunce mi u grudi'; pa kad mahom sunce zađe, a s očiju mreža sađe, u oblaku mojih jada jedna mi je pavedrina: znadem kako i ti strada, budalino Savedrina!
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Osta orah, u sumračja mlaka šumi laži malog čarobnjaka. I otada, vječno u oblaku, oko mene svilena prašina, kroz bespuća opčarano sanjam o svirali svoga kumašina.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Kada kolo na travi igraše, Bješe vedro, pak se naoblači, Po oblaku zas’jevaše munje. Sve đevojke k nebu pogledaše, Al’ ne gleda Milica đevojka, Već preda se u zelenu travu.
Il’ si luda, il’ odviše mudra, Te sve gledaš u zelenu travu, A ne gledaš s nama u oblake, Đe se munje viju po oblaku?
Bogdan ljubi devojku, Jelo le, Jelo, dobra devojko! Oj Jelo! Gledala ga zvezdica, Pa kazala mesecu, Mesec kaza oblaku, Oblak kaza kišici, A kišica travici, A travica ovcama, Belo stado čobanu. 182.
195. Ne čudim se mraku ni oblaku, Ni Vrbasu što se često muti, Već mom dragom što se na me ljuti, Ko da sam mu nešto učinila Što sam drugog očim’
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Grešnica iz Magdale. GOLGOTA Mračno je nebo. Mesec krvavi U ponoćnome tinja oblaku, Ko težak uzdah šapće u travi Vetar. Golgota spava u mraku.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
” „Ja sam samo vršio svoju svetu dužnost prema otadžbini!” Više njihovih glava lebdi u oblaku golub i u kljunu nosi traku na kojoj su reči: „Milostivi Tvorac otklanja svako zlo od Stradije, koja mu je u volji.
Rakić, Milan - PESME
NA GAZI MESTANU Silni oklopnici, bez mane i straha, Hladni ko vaš oklop i pogleda mrka, Vi jurnuste tada u oblaku praha, I nastade tresak i krvava trka. Zaljuljano carstvo survalo se s vama...
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
on na alatu, u novom sedlu, isprsuje i hoće sve ispred sebe da gleda: i čočeke, i nju, Sofku, kako se spram sunca a u oblaku od svile i zlata svetluca, a opet ne može da se nasluša svirača, koji, kao poslednji, moraju oko njega da idu, moraju
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Drva u šumu nositi. Držati se zubima za vetar. Zabadati trn u zdravu nogu. Zidati kule po oblaku. Zmiju u njedrima nositi. Izvlačiti za drugog kola iz blata. Izuvati se pre vode. Ići s grlom u jagode.
Meni ’rast reče: — Evo ima tri godine dana Kako nisam okusio kiše. Ja odoh oblaku, Da mi oblak kiše da. Meni oblak kiše dade, Ja kiše ’rastu dadoh, ’Rast meni žira dade, Ja žira bravu dadoh,
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Pa onda još oko njega lete, „pajunovi i varaunke“, pa od njekuda doleti i fraTetka, sjedeći na oblaku i kucajući prstima po zupcima od orgulje.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
3ato je onih koji znaju tajnu reči tako malo! — Ako uopšte i postoji Srebrna ruža? — obrati se dečak Večernjem oblaku sa svojom sumnjom, a ovaj se naglas nasmeja: — Naravno da postoji! — oblak samilosno dotače dečakov obraz.
— Ej, ti! — mahnu dečak oblaku. — Zaustavi se! — Pa, zaustavio sam se. Šta hoćeš? — Da pođem s tobom. Da postanem Princ oblaka...
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Beži moma do kolena None joj se bele; Bele none do kolena Momka su zanele. „Ta da imaš krilo lako, da prneš oblaku, Ne bi mene čedo jako Utekla junaku!“ Pa se mlađan za njom stisnu, Dohvati je sade; „Jao mene!
I bježah s tobom, u oblaku praha, Od strašne čete divljih beduina... A kad nam hati klonuše u letu, Pred tobom vidjeh ja šeika njina.
NA GAZI-MESTANU Silni oklopnici, bez mane i straha, Hladni k'o vaš oklop i pogleda mrka, Vi jurnuste tada u oblaku praha, I nastade tresak i krvava trka. Zaljuljano carstvo survalo se s vama.
J. Dučić CXXXI GOLGOTA Mračno je nebo. Mesec krvavi U ponoćnome tinja oblaku. K'o težak uzdah šapće u travi Vetar. Golgota spava u mraku.
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
Krilatome podobno oblaku, kad ga gledaš s visoke planine ušikana tihijem zefirom, kad se spušti u cvijetna polja na velike i bijele mase da
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
I kao u oblaku, nad svim onim što smo zajedno, onako opijeni, gledali, letesmo mi tako sami, zaboravljeni, čvrsto pripijeni, ushićeni
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
Duh ostavlja svoje blatno telo, pak se u oblake diže da se naslaždava. SARA: Mon frer, u oblaku nema ovako lepog sata i burmutice.
Miljković, Branko - PESME
me pokojem dirala To vreme uzme i ostavi Tu gorku šumu da se plavi Usred večnosti na domaku Nestvarnosti ptici i oblaku Prahptico sunčevog uroka Skok od pepela i let Nek budu jedini putokaz Za napor smisla i rast Suštine u vrlet Kada
Krakov, Stanislav - KRILA
Predaju se. Neko pominje bombe. Odjednom se krov dvospratne kuće izdiže u crvenom oblaku prašine, pa se sve sruši uz tresak. Dugo se još crveni dim dizao iznad ruševina.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Zatim se na platformi vidi kuvarov deran sav u oblaku od perja. Večera traje satima i vrlo je vesela. Kada se potom leže u postelje, odvojene samo zavesicom, ova se jasno
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
— Čuj me lane, moje milo cveće, Jer mi drugi verovati neće. U daljini, maglovitoj tmini, Starih doba u mutnom oblaku, Davnih leta pepeljastom zraku — U davnini, tako mi se čini, Živeli smo i nas dvoje, Srce moje, srce tvoje Jedno
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Zviznuše korbači, zatakaraše konjske kopite po drumu, svitnuše potkovice, i cela se masa izgubi u oblaku prašine. Razrogačenim očima posmatrali smo vihor, koji je leteo u pravcu varoši...
Jakšić, Đura - PESME
Dok se zemlja ne zatrese, Burno more ne zajoše, Ne pocrni sjaj zvezdani, I meseca svetlost bleda Ne zavije u oblaku Božje pravde i istine, Sjajne zore i večeri Zrak crveni ne proturi U krvave ljute zmije, Kojima će duh večiti Po
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
koga se jedna polovina zakopa u njivu prilikom oranja) utuk je protiv grada: njime se mahne tri puta prema gradobitnom oblaku, i naredi mu se: stu! ili: natrag! (SEZ, 17, 15).
[»grad se siri u Beo četvrtak, a u Belu subotu uređuje se gde će i kad padati«, SEZ, 50, 212] i njome krstiti prema oblaku, pa će se oblak rasturiti (ZNŽOJS, 10, 46). S.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Gledao je neko vrijeme za njima, dok ne zamakoše u oblaku prašine i u blijedom sunčevom plamenu. Zasve što je šesta ura, sunce nikako da se spusti, k'o da neće nigda zaći.
Ilić, Vojislav J. - PESME
1890 POSTANAK LjUBIČICE Junona, dojeći sina na svome oblaku plavom, Oseti nad glavom svojom glas svoga ljubljenog muža I pogled obrati gore.
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
na dlanu svoju odsečenu glavu Svetlozarnu svoju zadužbinu I sunčevu namesnicu U sveopštem mraku Stoji presrećan na oblaku Bos u poderanoj košulji Opasan repom ubijenog zmaja U putiru prepunom krvi Na presečenom vratu Parčad se njegovog mača
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Možda je nezvani gost taj Princ? — Reci mi stanuješ li na oblaku? — reče dečak, a patuljak se nasmeja i odmahnu glavom.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
i puška — i otac i majka, dva pištolja — dva brata rođena; koj' se rani mačem po krajini kao soko kril'ma po oblaku... koj' od rane jaoknuti neće, pored sebe uplašiti druga.
Sramota je dvome na jednoga; đe su tebe guje iz potaje?“ Glednu Musa brdu i oblaku, otkud ono vila progovara; mače Marko nože iz potaje, te raspori Musu Kesedžiju od učkura do bijela grla; mrtav Musa
dukata, jer u Zuka nigđe ništa nejma, osim sablje i debela đoga, s kojima se rani po krajini kao soko s kril’ma po oblaku.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Maštajući svakodnevno o Marici, Stric je prolazio kroz selo zanesen kao da ne gazi po zemlji nego po meku oblaku iznad koga trepti i prelijeva se obasjana glavica njegove plavojke.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
PRAVICA Kano ovca među vuci, ka golub meću kragujci, i zvezda u crnu oblaku, ružica u vodljivu trnju, perunika u ritu, — proniklica pravici u zlu selu!
U čemu si, toga se dobro drži. Pred noge motreći, a ne u vis po oblaku se vozeći. Na maloj teraziji centu premerati.
k istočnim vratma mojima, idi k mome krasnome glasitom domu, valjalom selu, k drugome zemljanu nebu, k širokom gustu oblaku, te navesti i oglasi moga silaska krupu!
je prilepljen a ne k nebu, — to doista taj božiji otpadnik neprijatelj duševni svetodržac noćni knez satana kano na oblaku ka tom njegovu gornjem nebu svrh mozga mu na temeni svoju stolicu je postavio, te sedi i vlada š njime, muti mu um i ne