Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Sa ulice se razabiru već glasovi. Probija modrina kroz prozore i lomi se sa svetlošću sveće u čiraku. Oblačiš me. Ali sve je odelo na meni veliko. Cipele, čakšire. Ja se ljutim. — Nije, nije... Još ti je kratko.
Lalić, Ivan V. - PISMO
sna je koren: Sposobnost da si drugačije budan — i novi dan, po slici prošlog stvoren, dobije senku, nije uzaludan; Oblačiš kaput, pališ motor: tačnost Pokreta tvojih inorodna biva; Na semaforu peva višeznačnost, Trobojna šara nekog novog
Stanković, Borisav - JOVČA
JOVAN (vraća se bliže): Srećan si, Mladene, srećan što si njen, što nju dvoriš, služiš i što, kad je oblačiš, možeš rukom da je dodirneš; što noću, kad spava, možeš, koliko hoćeš i kako hoćeš, da je gledaš!
Stanković, Borisav - TAŠANA
I pokojnik se veseli, sevdališe. A ti, da bi nas razdragala, morala si u razna odela da se oblačiš, na krilu da mu ležiš...