Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— uzvikivao je Čupić. Dim se dizao oblačnom nebu, odakle je kiša sipila; i taman se on raziđe, pade noć. Starešine postaviše straže.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
leteće krave, ne sedi uopšte on, već samo ono što je preostalo od njega posle svih okršaja i trošenja tamo gore, u onom oblačnom gradu na koji neprestano pada smog — osećao se kao sopstvena ljuštura koja nosi njegovo ime, prezime i osmeh pun
Popa, Vasko - KORA
jevtinih snova U pepeljari se dime Nisam više tu Privezan čamac njiše se Na crvenim talasima Par nedozrelih reči U oblačnom grlu visi Nisam više tu S mesta se nisam pomerio Ali sam već daleko Teško da će me stići PUTOVANjE Putujem I drum