Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
PESME I EPITAFI SA KARANSKOG GROBLjA Ovde počiva tiosav sin miljka i stamene vetar predvečernji oko sveće obleće juri njenu senku oko nje isklasalo žito do zvezda veče se spušta među grobove ovde počiva tiosav saranjen sa sviralom
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Ha!... ha!... ha!... Znam!... Jelica Miloševa!... Lazar sagao glavu i ćuti. — Nego, tu i tvoj jaran obleće, a? U Lazaru poče da vri... — Bogami, sinko, ne daj mu da te izbije iz sedla!... Upustiti onaku priliku — grehota je!
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
obučena, velikom se lepezom hladi, mada joj nije vrućina, pa žmirka na lepi par; dopada joj se što takav jurat Micu obleće. Oko Alke obleće Jefta Ćirković, trgovački kalfa, sin bogatog trgovca.
Oko Alke obleće Jefta Ćirković, trgovački kalfa, sin bogatog trgovca. Ćirković nije lep, ruke i noge nezgrapne, a nije ni dobar igrač,
Radičević, Branko - PESME
(1) Već odoše snegovi i mrazi, Po zelenju noga mi se šeće, Zlatno jutro ovamo dolazi, Blagi vetrić glavu mi obleće; Trava veli: „O, gazi me, gazi!“ — „O, beri me!“ veli malo cveće.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
— Ja mirom vazduh pojim, Mirišem ljudima; A onako bi sveo Na tvojim grudima! MLADOST Raskošnog proleća kras Leptirak obleće mali I pije medenu slast, I, blažen, Gospoda hvali.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Pre dve godine svršila je školu. Sirota, nigde nikog nema, a vrlo lepa. Čuo sam ja još proletos da on obleće oko nje, pa eto... — Šta mislite, da li će zaista biti otpuštena?
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
| Mora da joj je u glasu bilo nešto toliko tužno kada se Magda čisto prenerazi i poče oko nje uplašeno da obleće. — Pa zar, Sofkice, ti ne spavaš i ne odmaraš se? A ja mislila... — Ne... — Ao!
Da li Todori, priji, koja jednako oko njega obleće i čija ga toplina i jara iz njenih još zdravih krupnih prsiju čisto u čelo udara, ili Sofki, svojoj, ako da Bog sutra,
I kad bi se, posle, kao osvestila, osećajući se čisto kriva zbog toga, i da bi se opravdala, počela bi oko Sofke da obleće, ulaguje joj se. | Tako isto i sluge, a osobito Arsa.
Pa još kada svekrva vide kako Sofka, zadovoljna što Tomča tako srećno, kao dete, oko nje obleće, sva se k njemu okreće i, znajući koliko će mu učiniti zadovoljstva, počne da mu se kao unosi, i sva licem, prsima
jer, eto, devojka dobila muža, svoju kuću, pa već počela da se goji; i na muža joj, Tomču, jer ga video kako srećan obleće oko nje. Za Sofku je jasno taj njegov osmeh govorio: „O, o, pogle, ovi baš počeli da žive: pogle kako se udesili.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Đorđu se ne svraća: pri svetlosti SVI će mu videti lice. Rabadžije se gomilaju pred mehanom, a sneg obleće oko fenjera. Sve su mehane iste. I fenjeri, i drumovi, i njihovi povraci kući.
Veče se primiče dugim senkama dok stope sunca otiču Moravom. Aćim lunja dvorištem: roda obleće oko odžaka na kome su joj rasturili gnezdo. Bol je dug kao staračke godine.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Što ću bez ljubičica! U pustolini budućnosti tajne Nikakav cvetak procvetati neće; Samo će duh tvoj groblje da obleće; A na zgarištu moje sreće bajne Ostaće samo spomenâ povorka, Očajne patnje, i stradanja gorka.
Popa, Vasko - KORA
nama Iz svake nade Koju gajimo Po jedna zvezda nikne I odmiče nedostižna pred nama Čuješ li metak Koji nam oko glave obleće Čuješ li metak Koji nam poljubac vreba 2 Evo to je to nepozvano Strano prisustvo evo ga Jeza je na pučini čaja u
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
zanese, kad najednom ugledah pravog pravcatog leptira, baš istog onakvog kakvog sam zamišljao u glavi, gde mahnito obleće oko moje lampe, udarajući svom snagom o staklo i zučeći tako oštro i prkosno kao da mi prži i struže nešto u samoj
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
I svak bi ćutnô da ga obleće Rajska toplota duha golema, Priznô b’ da Srbi imaju nešto Što niko drugi nema. Postojmo dugo nad grobom ovim I
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Pa... kako naredite. — Hajd, maglu, dok te nisam dohvatio. Isajlo zadovoljno trlja ruke i sav srećan obleće oko poručnika. Ili posle obuke iziđemo na obalu i posmatramo ribare.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
skoči kâ da se pomami, ona nađe jedan komat sablje, zavi komat u vezeni jagluk da joj bilu ruku ne obrani, pa obleće i otud i otud, čuva glavu Turčin-Vlah-Alije, a ošinu gospodara svoga, gospodara Strahinića bana, povrh glave po