Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Oči mi se sklapaju i ceo razgovor slušam kao kroza san, te obodoh konja da vidim zašto smo zastali. Pored puta ugledam siluetu konjanika i čujem glas potporučnika Aleksandra.
Osećao sam se malen prema ovome velikom dečaku. Bilo me je stid. U meni je nešto naviralo... obodoh konja i stigoh ga. Sjahao sam, onda izvadio notes, i pred njim iscepah list.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Pri pomisli da onaj može opaliti pušku u moja leđa, nesvesno polegoh i ponovo obodoh konja. Čudilo me samo kako na celom ovom putu ne sretoh nijednog vojnika.
— zapitah jednoga vojnika. — Strupino. — Ima li gde u blizini koja baterija? Evo je ispred sela. Obodoh konja. On mahnu nekoliko puta glavom i jedva krete. Sretoh kola sa izbeglicama.
Hladan znoj me probi. Nijedna kost mi ne bi ostala čitava. Usled zadržavanja konja, prva zaprega približi mi se. Obodoh konja mamuzama držeći sad čvrsto dizgine. Okrenuo sam se malo, i ugledah komandira na njegovom visokom alatu.
— Četiri bugarska eskadrona nastupaju, a on se još trtka tamo. Trči i izvesti ga neka odmah otvori vatru. Obodoh konja i začas se stvorih pred onim komandirom.
Izvukao sam revolver. U poslednjem času senu mi misao: možda bih u produžetku ove jaruge mogao naći kakav izlaz. Obodoh konja, koji je bio premoren, i sav izubijan. Na kraju nalazio se suv potok. Ne misleći mnogo, vratio sam se.