Jakšić, Đura - PROZA
ga njome, htela mu je nešto i reći, ali on već uze svoj dugački štap i lagano, oslanjajući se na čiča-Marka, odoše oboje. „Kuda li će?“ reče tetka za sebe. „Sigurno zbog toga nesrećnoga komesara?... Bože moj, bože moj!
Svuda nema tišina, noć, tama... Ja nisam strašljiv, ali te noći kosa mi se uvis dizala; oboje smo ćutali, svaki od nas bio je u svoje misli udubljen, samo isprekidano disanje i kucanje srca što si mogao čuti.
Lepši par ne bi u svetu našao!... Pre sam ih negde video gde razgovaraju: porumeneli oboje, a šapuću... Ona nešto čeprka po voćnjaku, a on se naslonio na plot, pa je samo gledi, a posle reče: — Jelice, daj mi
Obradović, Dositej - BASNE
Otac ih zagrli oboje i, s otečeskom milošću ljubeći ih, da im ovu nauku: „Ja hoću da se vi svaki dan u isto ogledate ogledalo: ti, sine moj,
Vi ste oboje lepi ako budete blagonaravni i dobri”. Naravoučenije Sve žene na svetu, kako Evropejke i Azijatkinje, tako i crne
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
” — Buljubaša Živan reče: „Oboje nije dobro; ali je opet bolje reč pogaziti, kad je ne̓otice, nego braću svoju izdati”.
Stratimiroviću a drugo — sad ne znam upravo kome, zaboravio sam, ili princu Karlu ili general-komandi, jerbo mi je oboje napominjao lajtnant.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
, pod Kosmajem, uz mehanu dućan, a uz to oboje ima dvesta ovaca, veliki čajir, a aparta što ima još njiva i drugih dobara.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Čak Sima... Sima beži od moje kuće!... Teško mi je... Steglo me nešto u guši, pa ni mreti ni živeti!... I opet oboje sagoše glavu... Suze su kapale, pa i prestale. Suvo, ukočeno oko gledalo je u hladan puhor na ognjištu...
Preneraženi, iznenađeni, oboje se okretoše. Jelica im priđe ruci. — Ži-ži-živa bila! — grcao je starac... — Otkud ti?
A ona, jogunasta, kao što znaš, ode!... A sad... eto!... I zaćutaše... Vrati se Mladen sa popom. Pop pogleda oboje, pa reče: — Šta ćete sa mnom? — Popo!... brate!... Da si mi po sto puta otac, reci mi: šta ću sad?
Zeka je vođaše od kuma starojku i drugima. Sve starije ljubila je u ruku, a mlađe u lice. I onda oboje stadoše dvoriti svatove. Dovršiše ručak i starojko zapovedi da se opremaju...
Oh, koliko je on žudeo za tim stvorovima!... Kako li bi ih sad prigrlio!... i oboje se smeškahu na nj. I to beše tako živo, tako jasno, da on ništa drugo i ne viđaše sem njih.
Dučić, Jovan - PESME
I idući stazom nejasnom i tamnom, Iskali smo sunca i sreće smo hteli. Oboje smo strasno verovali tada Da se besmo našli.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Ja sam s mamom sedeo posle ručka i pušio. Ćutali smo. Čini mi se da smo oboje slušali vetar. U taj par vrata se širom otvoriše, i uđe Đorđe sa štapom pruženim pred sobom, sa sestrom i sa ćerkom.
— dede malo komi taj grah! Ona komi grah. Đeda zadovoljno gleda kako ona komi. Oboje ćute, ništa ne govore, samo srce čini svoje i dan osvaja. — Hajd sad ovamo!
— Ali, gospođice! Ona mi izgledaše uvređena. Ne hte ništa više govoriti. Ćutali smo oboje. Popesku Dovrši svirane, zaklopi klavir i diže se. — Laku noć! — Laku noć! — rekosmo mi.
— Ah, oprostite! — rekosmo oboje u jedan glas. Ona što mi je ocepila list, a ja što sam joj navukao ranu na prst. — Molim, — rekoh ja — iako ja ciglo
Ona me je samo gledala, ljubila — živela je srećno. Od to doba, kad god smo išli da hodamo, činili smo to u šumi. Oboje smo mrzeli svet. Tamo nas niko nije smetao. Jedno veče hodali smo opet zajedno. Govorili smo francuski.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
I Jula se zbunila još više i spusti na zemlju ono gušče. Oboje stoje tako i s nekom kao roditeljskom milotom gledaju guščiće koji se guraju i padaju na trtice oko čanka s kašom.
Sram vas bilo! Nastade opet pauza. Jula kopa, a Šaca se ućutao i povukao pa ćuti. Tišina. Kaju se oboje, i jedno i drugo; Šaca što je bio tako drzak, a Jula što je bila tako surova.
Ispovedio je već i on Melaniji i ova njemu najpre simpatije i naposletku i samu ljubav; a to su isto i oboje priznali pred roditeljima, i već onako privatno, i kao krišom, izmenjali i prstenje.
Jula je žalosno provodila dane posle ovog razgovora s ocem. Niko joj nije bio naklonjen; ni otac pa ni mati. Oboje behu protivni njenim simpatijama Šaci, i sastanci prestadoše, jer se na Julu oštrim okom motrilo kao na svakog krivca.
i gđa Persa, koja je govorila, i pop Ćira, koji se uhvatio za levču i metnuo nogu na potegu da se popne u kola; oboje zastadoše kao okamenjeni, jer oboje spaziše u kolima pop-Spiru, ogrnuta gospoja-Sidinom velikom zimskom maramom kako se
i pop Ćira, koji se uhvatio za levču i metnuo nogu na potegu da se popne u kola; oboje zastadoše kao okamenjeni, jer oboje spaziše u kolima pop-Spiru, ogrnuta gospoja-Sidinom velikom zimskom maramom kako se pomače ulevo, a (iz počasti)
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Ljuba ode u baštu i sve frajli po redu ispovedi. Julka se raduje što je sve po njenom planu ispalo. Malo posle oboje odu u sobu. Tu se još s materom o sitnijim stvarima porazgovaraju.
Ovaki par ljudi kao što bismo mi bili, ja i gospođa Makra! Je l’te, gospođo Makro? — Ta da, samo da smo oboje za jedno petnaest godina mlađi. — A šta nam fali? Vi izgledate kao bubreg, a ja kako kakav mladić. — Baš kao mladić!
— Ništa za to! Ja vas sad najvolim. Ja ne trebam mlade, jer ni ja nisam već mlad, pa se tako oboje možemo složiti. Hajde, pođite za mene, pa Pinterić da nam bude kum! — Šta, ja da pođem za vas? To nikad biti ne može!
Dakle, vi treba da operete ljagu sa sebe i sa mene, kao što znate da smo oboje nevini. I vama čat iziskuje da me zastupate.
Afrika
Istim ritmom, ujednačeno, i grudni koš mladića i grudni koš devojke širio se i skupljao. Oboje su izgledali tom tišinom i tim mirnim ritmom tako prostrani i tako večiti, da bi čovek i nesvesno zamislio kako se
raznežen do suza, čas praska rasrđeno; dovikuje strašne, infamne stvari svojoj ženi, pogledajući je nežnim pogledima. Oboje stari, ekstatični, divni i detinjasti. To je jedan smešan par prvih ljudi u ovom crnom raju.
Švajcarac puca i omah drugi jedan sivi još veći majmun, stari, skače ogromnim skokom mladome upomoć, i zatim oboje nestaju.
Kada se izvučemo — srećom niko nije povređen — Libanac još drži pušku u ruci i drhće od uzbuđenja. Oboje gledamo u skoro izvrnuti kamion: on je u njega uložio pedeset hiljada franaka, ja nadu da ću njim preći još sto pedeset
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
Momku ostaje drugi pet, pak se mogu oboje po volji usrećiti. JANjA: Pa tako, na ovu načinu, može i žena udata da uzmi? MIŠIĆ: O, dakako! JANjA: Vraško svet!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Nije ni ona spavala. Oboje su oni slutili da se njihov brak prekida, iako se sasvim prekinuti ne može. Oni su bili uobičajili, već prvih dana u
vijenskom običaju, uvek u crnom fraku, lepuškast kao neki albino, uspeo je, nekako, da preotme gospožici Tekli loptu. Oboje su završili igru, zadihano a prebledeli. Mlada devojka posmatrala je di Ronkalija, zatim, dugo, zamišljeno.
Plašila ga je babom. Svojom majkom, koja se zvala Goša. Oboje će ih biti, reče mu, Goša, kad čuje da ga još doji. Ali, kad on zaplaka, ona, sirota, sede uz put, uz jedan hrast, da
Ona zna da je Isakovič stariji od nje, dvadeset godina, ali šta to mari? Voleli bi se, dok su oboje mladi, a kad se zađe u godine, brak i tako ništa ne valja. Ne valja ni brak njene matere i njenog oca.
Čekala ga je. A on se eto, bezuman, za udatom ženom batrga. Poginuće oboje od Božičevog pištolja. U njenog oca šale nema.
A na spratu, u prozoru, u cveću, svaki čas se videla neka mlada žena. Oni su, oboje, radoznalo posmatrali gosta u komšiluku.
Muke se, i mučenici, menjaju, zaboravljaju. Za oboje beše to nedelja, za jednog dvanaesti, za drugog, po vijenskom kalendaru, dvadeset i peti, septemvrij, godine 1752.
Šta kaže kapetan na to? Pavle je sedeo ćutke i čudio se mirnom glasu Božiča, i kako oboje sede i puše, mirno, a kako će, kroz trenut, dva, da se zubima pokolju.
Ona je plakala, tako, sama, na svojoj postelji, te noći, jer Isakovič neće da čeka, jer će ih oboje upropastiti, ali je bila čvrsto rešena da idućeg dana ode do traktira, kod Isakoviča.
se – tako se bar čuje, iz Rume – sa nekim kornetom, koji se zove Vulin, a kome tek što brci rastu u njušku balavu. Oboje su, kažu, kao omađijani. Nije da se voledu, nego samo guču i drže se za ruke, kao Totice kad idu u crkvu.
I zaista, u Isakovičevoj priči, to je bilo tačno. U zoru, na dan koji je Petar izabrao za poći – dok su se oboje, iz vedra, na avliji, umivali – Petar mu reče da su sinoć, sa Varvarom, rešili da svom detetu, ako bude muško, dadu
Skok je bio tako strašan, da se, za trenut, činilo da će oboje pasti, na glavu. Međutim, kobila se spusti sasvim lako, mašući divlje glavom, kao da je htela da pokida uzdu, da zbaci
Teodosije - ŽITIJA
njen, oboje u skrbi i žalosti zbog ovoga, jer im je duša veoma žudela da dobiju još jedno čedo, noću stavši na molitvu svemogućem
prave vere u Boga ne može nam što uspeti, niti nas prvo ispovedanje vere bez dobrih dela može predstaviti Gospodu, nego oboje zajedno da biva, „da Božji čovek bude savršen i da nijednim nedostatkom ne hramlje.
I dovede mu nevestu, kćer cara zagorskoga zvanoga Asena, i oboje blagoslovom utvrdi. Kralj Vladislav tada uze i blagoslov od svetoga arhiepiskopa, i poče zidati manastir u mestu koje
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
poslovni dar mahom ne odlikuje velikom širinom pogleda: često je kod njih manje smelosti i onog snažnog poleta, što se oboje javlja kod njihove braće dinarskog tipa iz Hercegovine, iz istočne Bosne i iz Srbije, kod onih ljudi koji imaju dara za
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
- rekla je a ja upitao kojoj kući i u tom pitanju bilo je nešto čega nije trebalo da bude. Oboje smo to osećali i oboje smo ćutali, a onda se ona, došavši već nadomak Tise, okrenula i pošla prema gradu.
- rekla je a ja upitao kojoj kući i u tom pitanju bilo je nešto čega nije trebalo da bude. Oboje smo to osećali i oboje smo ćutali, a onda se ona, došavši već nadomak Tise, okrenula i pošla prema gradu.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
— Ta jeste l’ vi, Herr von Kirić? Davno se nismo videli. Al’ smo se oboje promenili! — Drago mi je osobito. Gledaju se.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Niko to neće saznati. Bio je uveren da će i ona ćutati. A sve će se dogoditi nekako kao u snu. Oboje, izmeću ta četiri zida, mogu mirno da čine što hoće.
Da se negde izmire on i brat, to je sve više želeo, i da oboje potrče u ovu novu zemlju, barovitu, i ravnu, ali mirisnu i nebesnu, u kojoj su počeli da se smiruju, posle onolikog
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
“. Tabuisane radnje čiji je cilj da se izbegne neplodnost mogu se odnositi na mladoženju, mladu ili na oboje. Za vreme svadbe povećana je opasnost da se izvesnim magijskim postupkom mladoželja učini sterilnim.
Iz istog razloga, mlada ne sme da se uhvati za trbuh za vreme venčanja.³ Zabrana koja se odnosi na oboje mladenaca je ta da kada polaze na venčanje, ne smeju „nositi nebušene novce, već samo bušene, jer neće inače imati
Nju kuju kovač i njegova žena, oboje goli, za vreme mladog meseca. Ovu britvicu nose oko vrata žene kojima umiru deca.¹¹⁷ Od metalnih predmeta,
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Patili smo oboje. Poslednji put videh je kako jede pon-čips u »Doručku kod Tifanija« Pomislih da je ipak dobro što nismo otišli
) i njene oči napuniše se suzama. Oboje smo osećali da nam je to poslednji susret. Sedeo sam u sali još dugo posle slova TNE END, sve dok me razvodnica nije
ogrnutih konfekcijom još leluja neka tajna ljupkost, zlatni prah ženstvenosti, i ta misterija ostaće nerešena sve dok oboje budemo živi. —Još uvek se analiziraš? — upita ga ona. —Welcome home! — uzviknu.
—Devet — odgovori majka. —Koga više voliš — upita nervozno — mamu ili tatu? Dete je nepoverljivo ćutalo. —Kaži: oboje! — reče otac. —U koji razred ideš? —U treći — reče ponosno majka.
Matavulj, Simo - USKOK
Kad mladići preuzeše pjevanje, starac uze podvikivati: i—i—i, pa oboje počeše igrati. On ukrsti desnu nogu pred lijevom i na jednoj odskoči dva puta, a drugom, presumićenom, ukočenom,
A pazi kako jedno s drugim gotovo nikada ne zbore, a očima se traže! Ne uzmi sa zle strane, slatki brajo, jer da oboje nijesu čisti i suviše mekoobrazni, odavno bismo svi znali šta im je! Radi kako znaš, ali ne prenagli, ne ogriješi dušu!
— E, nećeš, mačko jedna! Reci, pa bježi! — Ma što, lijepi tajko? Oboje se već smijahu i gledahu se neizmjernom nežnošću. — Reci: bi li pošla za onoga grdnog lacmanina?...
— A sad obrnimo veseliju stranu! — nastavi knez. — Janko dobar i stiman, veseo, učevan; Milica srećna, ljubavna — i oboje uz nas! Bog će im dati poroda, nama unučadi, malome Dragiću kolo braće i sestara! Puna kuća života!
Milićević, Vuk - Bespuće
Ona se snebivala i stajala misleći neko vrijeme, pa najposlije sjede na kanape. I on kasnije sjede blizu nje i oboje gledahu na prozor o koji udaraše i lupkaše kiša. Vidio se komad sivkastog neba. Granje je grozničavo drhtalo.
Ništa više nije bunilo njegove misli; on je često nije ni primjećavao. Pomalo je kadgod razgovarao s njom na hodniku: oboje naslonjeni na svoja vrata. U kući mu se bolje sviđala, gdje se jače, bez šešira, isticala njezina kosa.
I oboje se osjećahu teško i neodlučno u času kad se moradoše rastajati. Kad je izgubi s očiju, on iđaše lagano, s oborenom gla
Oni se poljubiše i pošto izredaše obična pitanja, zaćutaše oboje. Na ocu se opažaše nešto plašljivo, nešto što ga tišti i smeta. — Šta radi mama? — zapita ona poslije ćutanja.
osjećaše više puta njezin dah na svome licu i gubljaše igru; jednom, kad sjeđahu uporedo, dotaknuše se njihova koljena i oboje se pogledaše u isti mah; Gavre Đaković se osmjehnu, a ona zbunjeno obori oči.
Sremac, Stevan - PROZA
— protestuje Kaja malo kao bolno. — Vidim ja! Vidi Jova i kroz dasku! — Jest, — prihvata Paja — a šta smo ti mi oboje: gospoja Kaja i ja? More, da ti natočim od srca kašiku krvi, ako ti je samo pomoženo! — More, kakva krv! — veli Jova.
Radičević, Branko - PESME
'Ajd'mo, ajd'mo!' stari reče, Kajgana se bogme peče.' I unutra ulegoše — No da vidiš sreće loše! Oboje se skameniše A od čuda što spaziše, Od stra im se kosa diže — Deca jedno drugom bliže.
Popi samo žene grade — Vako cura još ostade. 45. Tako oni tu oboje Predivno se osladiše I goleme plame svoje Nešto malo ugasiše; Još im srce jako bije, A devojka lice krije. 46.
A okliznu noga mome, Pa na leđa, pa u blato Pade jadna, a on s njome; Pokri starac zlato svoje, A Srb ozgo na oboje. 57. Stenje starac, stenje cura, „Jao, jao!“, viče mlada. Psuje starca, pa ga tura; Ali starac kao klada.
u pra dušu tisne, Niti dade da uzdiše, Ni da jadna jednom svisne, Smrt i život spored stoje, Ma ništ' opet od oboje.
Sav je ranjen odozdo do gore, Jedva svoga što se drži dore; Ali nije ni konjicu bolje, Oboje su odnekud s nevolje, Gazili su negde oganj živi, Pa s' sokoli opalili sivi.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Sedoh a sav se tresoh od nekog čudnog gnušanja, neugodnosti i besa koji je u meni polako kipio i širio se. Zaćutasmo oboje. Ona je plela. U sobi se ništa nije čulo, a tako i spolja. Jer beše radni dan pa svi otišli na posao.
Rade, utrkuju se, dirkaju jedno drugo, pa se sporečkaju i, tobož rasrđeni, odmiču se. Ćute oboje. A ovamo gledaju se krišom ispod oka, a oko usta im igra prkosan osmeh.
— da i ona, kao što se u pričama kazuje, poleti, sedne do njega na konja, obgrli ga, i da oboje, zagrljeni, na mesečini, preko polja i gora pobegnu daleko, daleko!... — Na mesečini, zagrljeni, daleko, daleko!...
moli ga: kad tu njenu sestru tamo na onome svetu nađe, on, kao stariji, zet joj, da je čuva, štiti i da oni tamo oboje i za nju traže, spremaju mesta... Tako je Marika naricala. Glas joj beše snažan, plač zdrav, a naricanje tužno, od srca.
Kostić, Laza - PESME
Al' glasnik dođe, glasnik dođe crn, da prekužiti moram oboje — iskustva nova gorak zalogaj u pobratimstva stara spomenu: Ruvarcu posmrtnu.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Kad uđe u zmajeve dvore, nađe svoju ljubu, i oboje se vrlo obraduju kad se sastanu, pa se stanu razgovarati šta će sad, kako će se izbaviti. Najposle se dogovore da beže.
Carev sin kako uđe unutra, odmah reče carici: — Spremaj se što brže. I tako se brzo spreme, sednu oboje na onoga konja, pa hajde s bogom putovati.
Car videći da je đevojka mnogo mudrija od njega, zapovijedi mu da je dovede pred njega; a kad je dovede i oboje se poklone pred njim, onda je car zapita: — Pogodi, đevojko, šta se može najdalje čuti?
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
SRETA: Milostiva gospođa! SULTANA (Trifiću): Oni su oboje dobri. TRIFIĆ: Sultano moja, tebi za ljubov i drugo što, a kamoli ono što je i meni samom po volji.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Žena vesla na sredini; svoju gornju suknju prebacila je preko glave; ostale suknje, vlažne, lepe joj se za kolena. Oboje su vrlo zadovoljni da me imaju u čamcu. — Kupili ste cement ovde u Huenti? — A ne, to mi je samo poslan na Huentu.
Sasvim je svejedno umrla tu ili napolju, ili upali oboje pod led: ne bih mogao više izdržati ženu a i meni bi bilo suviše žao. Jeste li videli kako je lepa?
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Bog je tako ispunio Sirotinje slatki nad, Sin je njezin srećan bio, Jer je majka srećna sad. Ona grli sina svoga, I oboje slave Boga. SVETI SAVA Ko udara tako pozno u dubini noćnog mira Na kapiji zatvorenoj svetogorskog manastira?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
da mi se nije šta desilo, a otac, kao stari ispravan činovnik, razmišljao je da li ću na vreme stići u svoju komandu. Oboje su se obradovali kada su me videli.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
»Ovako... nezgodno: sami oboje !« Posle stade da misli o školskom odboru I oseti da ga obu zima njegova obična bojažljivost.
U takoj sobi ne mili mi se nikakav rad. — Vaša je mnogo svetlija i veselija. — Jeste; hajdemo sad tamo. Iziđoše oboje i prošavši kroz veliki prostran hodnik, uđoše u manju, svetlu, lepo okrečenu sobicu.
nemi, začuđeni pred ovim retkim prizorom, oči im lutahu s jednog kraja na drugi, a po licu se razlilo ushićeno čuđenje. Oboje osećahu kako im se duh otresa ovog svakodnevnog sitničarstva, pa teži nekud dalje i više, tamo u nedogled, onoj
Gojko i Ljubica odvojiše svako svoju decu, pa odmah, tu na dvorištu, počeše razgovor sa njima. Oboje se samo upoznavahu sa decom, raspitivahu ih o njihovim kućama, o roditeljima, o tome kako su proveli leto.
Posle podne taman počeše rad, a uđe Stojan i javi s praga: — Evo ide učitelj brezovički. Iziđoše oboje, malo iznenađeni a i zbunjeni : u selu su posete vrlo retke, pa zato one vazda izazivaju neku nervoznu bojazan što se
da će doći k njima sa celom svojom školom, pa će tako zajednički držati ugledna predavanja, ali prethodno zahteva da oboje odu k njemu u goste i da provedu zajedno ceo nedeljni dan.
Možemo... samo ranije... Posle podne iđahu niz potes, jedno pored drugog, učitelj i učiteljica, ali oboje behu sumorni, zabrinuti. Iđahu ćuteći, ali oboje upravili oči u neodređenu daljinu, pa se dali u duboke misli.
Iđahu ćuteći, ali oboje upravili oči u neodređenu daljinu, pa se dali u duboke misli. Neka teška slutnja obladala je njima od jutros, pritisla im
A oko njega sve jedno isto: suton, žubor, jecanje... Odjednom se oboje trgoše, ustadoše i pođoše dalje. Mesec izgrejao, pa treperi svojom nežnom srebrnastom svetlošću.
O... a ja sam tako malo želela!... Samo da imam dobra druga, pa ovako u tišini da radimo oboje sa ovim mališanima, da radimo mnogo, neumorno... i kad nam zatreba odmora, da ga nađemo u našem gnezdu...
Bogosav, veli, sinoć došao iz sreza, pa doneo taj glas. Oboje se zaprepastiše. I ako su neprestano o tame govorili i mislili, ipak im se činilo, da neće biti tako pokvarenih ljudi,
A ono gle!... Oboje se ćuteći pogledaše, pa odoše u svoje učionice i počeše rad. Ljubica oseća da neće moći danas ništa uraditi.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
(Izlazeći sa scene, Drobac se skoro sudari sa Sofijom, koja se vraća sa reke. Tim sudarom su oboje iznenađeni i zbunjeni. Drobac, za trenutak, gleda u Sofiju sa zaprepašćenjem.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Rajić, demokrat, urednik lista, časopisa, Ljube Davidovića. Gec, i njegova žena, oboje komunisti. Zdravković, koji je docnije ušao i u Parlamenat, na zemljoradničkoj listi.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Tada izvadih moj časovnik i pogledah u njega. Oboje bukvalno zinuše od čuda kad ugledaše moj srebrn časovnik. Pogledaše se značajno, pa će tek gospa reći: — Lepa antika
mamo!... ubiće me tata!... Oboje kao po komandi, pojuriše k detetu koje se već u pola diglo s postelje, pa ih gleda jadnim preplašenim očima...
Majka mu prigrli glavu, a otac stade da mu ljubi nožice. Stadoše se otimati oboje ko će mu lepšu reč kazati, ko će ga milostivije oblaskati, očekujući da dete sa svoje strane jednome od njih veću ljubav
»Šta je ovo ?« — čudilo se ono i domišljalo uzroku ovih neobičnih postupaka svojih roditelja. Njega oboje vole, u to nije sumnjalo, ali šta ovo oni čine? Kakav se to nov život uvlači u kuću, nešto neobično i strašno! ...
Posle ga stanu celivati i otac i mati, stanu se oboje veselo smejati i otimati o njegov zagrljaj... Pa onda lepo svi usednu na kola sa belim konjima i voze se u veliku šumu
Najedared iz mraka ispade on i zgrabi u ruke oboje dece, privuče ih na grudi i gledaše ih čudnim uplašenim pogledom. — Živi!...
— Ama, zdravlja ti, Kajo, zar ste oboje tako slepi, da ne vidite sa čega je to? — uzviknu popadija i pljesnu dlanovima.
srce moje! I vrući, uzbuđeni, nervozni poljupci padaju na obraščiće detinje, utišavajući, rekao bih, podjednako oboje zaljubljenih...
Ne sme više pomoliti glavu, jer bi je opazili. Ali i kroz guste grane vide oboje, i još ne veruje sebi da vidi dobro... Možda to tako samo izgleda kroz granje, a nije u istini ?...
Možda to tako samo izgleda kroz granje, a nije u istini ?... Sede oboje, tu blizu nje, na jednoj zelenoj, uvučenoj duboko u šiblje klupi i... baš se ne vidi dobro šta čine...
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Mića je obgrlio, a ona njemu metnula ruku na rame. Iskašljaše se malo oboje, pa čekaju da Cigani počnu, a stoje tako kao, ako se sećate, u slici dvoje zaljubljenih na lecederskim medenim kolačima.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
) Skačući po travi, sve kao Da pleše, on ju je čekao, Dok mu, nasred livade, Ponovo u kljun ne pade. I opet se, oboje, uspinju U svetlu nebesku pustinju. (Orlu je živeti najmilije U dvorima Gromovnika Ilije.
Monahinja Jefimija - KNJIŽEVNI RADOVI
i velikom, što primio jesi od Boga, jer telesno stranu mene u tuđini ishranjivao jesi izobilno, te sada te molim oboje: da Me ishraniš i da utišaš buru ljutu duše i tela mojega. Jefimija usrdno prinosi ovo tebi, sveti.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Zbilja ti je pamet svu popila. VUK MANDUŠIĆ Al' je đavo, ali su mađije, ali nešto teže od oboje? Kad je viđu đe se smije mlada, svijet mi se oko glave vrti.
Turci momčad kod sebe primami i oboje na Obod objesi. U to serdar poklič niz nahiju! Svak potrči k riječkomu gradu, al' zaludu — svi utekli Turci u lađama
Pandurović, Sima - PESME
Ona i ja smo, oboje sa jednim Krinom u srcu i zvezdom u oku, Tu, milovani povetarcem čednim, Snivali dugo svaku noć duboku; I bili
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Curica, videći e se grof zabavio oko psa, povuče brata za ruku. Oboje pođoše lagano, obzirući se na svaki korak. Ne smjedoše potrčati jer se bojahu da se pseto ne otisne za njima.
A doma opet oboje se prepodobiše kao da ne bjehu svukli pređašnju kožu. Umjeli su da izgledaju kako se to iziskivalo od njih, premda im je
Janko obrnu listić, a u tome pogled mu se ote put Stane, a njen put njega, te im se pogledi sukobiše. Jedanak oboje oboriše oči, a lica im porumeniše. A što! zašto?
Lice joj se bješe zažarilo, a disanje joj bješe učestano, kao čeljadetu koje se uza stranu penje. Oboje mučahu i gledahu preda se.
diže i složi ruke za tkanicu, pa se šćede odmaći, ali je on uhvati za ramena i ugnu polako, pa i on sjede ukraj nje. Oboje mučahu za nekoliko. I njega i nju obuze jedna misao.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
JE NAJGORE Sindžir gvožđe muka je velika, Dȁ velika muka na junaka; Tavnica je gora od sindžira, A zla pamet gore od oboje, A zla žena gore od sve troje. 6) RAZNO Ak’ u goru: izjedoše vuci, Ak’ u polje: uhvatiše Turci.
pržio bi hljeb prema vatri: dakle oboje, i jesti i grijati se. Ta poznavam ju još kad beše pištolj. — Pripovijeda se kako je Ciganin bio svedok za neku pušku,
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Kad uđe u zmajeve dvore, nađe svoju ljubu, i oboje se vrlo obraduju kad se sastanu, pa se stanu razgovarati šta će sad, kako će se izbaviti. Najposle se dogovore da beže.
Carev sin kako uđe unutra, odmah reče carici: „Spremaj se što brže.” I tako se brzo spreme, sednu oboje na onoga konja, pa hajde s Bogom putovati.
Car videći da je đevojka mnogo mudrija od njega, zapovjedi mu da je dovede pred njega; a kad je dovede i oboje se poklone pred njim, onda je car zapita: „Pogodi, đevojko, šta se može najdalje čuti?
Kad to viđe carev sin, izvadi nož iza pasa, te sam sebe ubi, i oboje mrtvi na zemlju padoše. U ovi isti čas — Božja volja!
noge, tvoj je sin mrtav i tvoja snaha; nego uzmi travu što pod uzglavnicom nađeš i trči u tu i u tu goru, naći ćeš ih oboje jedno Do drugoga mrtvo, pa pomaži rane sinu i dobro travu ožmi da mu od nje sok u ranu uljeze, a snasi srce namaži, i
” oboje ustadoše na noge kao da im ništa nije bilo. Mrtvi se začude kako uskrsnuše, aj | otac radujući se povede ih u svoj dvor
koji bijaše isto kao brat, kao da si jabuku razrezao po napoli, a videći istoga konja, istoga psa, istu sablju, pritrče oboje i car i šćer k njemu i počnu ga ljubiti i u kuću voditi misleći car da mu je zet a šćer mu da joj je muž.
đevojku tvoju šćer za glavno, a tvoj nož čudotvorni za dobit.” I ovo mu oboje car daruje, te on doma natrag s đevojkom i nožem pjevajući. 31. ČUDNOVATA DLAKA.
šta je od njene kćeri, ona počne čoveku govoriti: „Ja čoveče ne mogu tvoje kćeri očima gledati, već hajde da mi njih oboje ubijemo, ako ne ćeš, ja ću sad skočiti u bunar.” „Pa skoči!” odgovori čovek „ja svoga deteta ubiti ne mogu.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
U sve vreme mojega pri vami prebivanija, kako vi tako i ljubimi gospodin Livi, suprug vaš, vi oboje niste vašej k meni dobroti nikakova predela polagati hoteli, niti je vami dovoljno bilo da mi vi sami Toliku ljubov
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Taa-ko! A ti me, mali, izuj! Osinjača dopade i ižljubi obje ruke djeveru. Za njom pristupi Kušmelj. Oboje zavodnjelo očima. Ona se obrne ka sluzi, pa htjede i njega u ruku cjelivati. — Taa-ko! Dosta, dosta! — reče Brne.
Ali, podalje, srete se s jednom djevojkom njegovijeh godina, koja vođaše dva konja na pojilo. Oboje se zbuniše. Ona stade dokle on prođe, a on ustavi vranca. — Ta tiraj, dijače!
“ Tu je misao Bakonja čitao na licu Jelkinu i vjerovao da je tako. Osim toga, oboje morahu vjerovati da njeki naročiti svetac štiti njihovu tajnu, kad ona osta skrivena od matere (Jelka nemađaše ni oca ni
Barica iskoči iz kuće. Oboje mu se objesiše o vrat i zasuše pozdravima i pitanjima. Barica istrča pred dvorište, pa sta dozivati Roka, a da i drugi
Ona čitaše kad oni uđoše, pa ostavivši knjigu, uprije pogled na Bakonju i oboje pocrvenješe. Bakonja zatraži pedeset cigara po tri krajcara, pa dokle ona to opremaše, on pogleda na knjigu i vidje da je
Na polasku opet se oboje zarumenješe i on se obazrije s vrata, a one crne oči kao da ga hoćahu ustaviti. Čudna sudbina — mišljaše on — da ga
Bakonju podiđoše trnci kad je sasvijem izbliza vidje, a i ona ušeprtlji. Oboje kanda se silno začudiše kad se pogledaše, pa se oboje postidješe. — Zapovidajte! — jedva reče ona i pođe natrag.
Oboje kanda se silno začudiše kad se pogledaše, pa se oboje postidješe. — Zapovidajte! — jedva reče ona i pođe natrag. — Fala! — jedva izgovori on.
Ćosić, Dobrica - KORENI
— Što si tako vesela, kurvo? Pogaču bi ispekla na obrazima. — Nekoga si dobrog bikonju našla. Oboje ću vas sekirom. — Nema ljutnje u njegovom glasu. — Mene? — samo se čudi ona. — Oboje — potvrdi glavom i pljunu na lampu.
— Nekoga si dobrog bikonju našla. Oboje ću vas sekirom. — Nema ljutnje u njegovom glasu. — Mene? — samo se čudi ona. — Oboje — potvrdi glavom i pljunu na lampu. Simka leže pored njega na krevet ne skinuvši se. Najpre htede da iziđe napolje.
“ Video ih je zgomilane, jeza iz kičme isticala je kroz oči, i sve se mračilo, jer ih oboje mora ubiti. Pored njene glave zario je svoju u jastuk.
Jednom rukom susretao je kratke zamahe njene srdžbe što je jači, a drugom jurio po toploj i kosoj udolini njenih butina. Oboje su škrgutali: „Neću.“ „Moraš.“ „Neću.“ „Moraš.“ „Isteraću te iz kuće!“ „Isteraj.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
il' ljubavi nije Što se grli, to su samo zmije; Ljubim li te... ili mene nema, Ili tebe - nas oboje nema; Ljubim li te...
I idući stazom nejasnom i tamnom, Iskali smo sunca i sreće smo hteli. Oboje smo strasno verovali tada Da se besmo našli.
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
ali đecu za nje udovoljstva? al' oboje jedno rad drugoga? No vremena pitatelnica mi, okićena cvijetnim vremenom, okrunjena sunčanim zrakama, ali vlase
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
“ On dade tačan odgovor. Gospođica trže svoje ruke natrag, on ustade i okrenu se - oboje se pogledaše uzajamno. „Isak!“ uzviknu mlada devojka, „kako si narastao i razvio se!“ „Kako si lepa!
„Isak!“ uzviknu mlada devojka, „kako si narastao i razvio se!“ „Kako si lepa!“, reče on, očaran njenom lepotom. Oboje pocrveneše. „No“, reče apotekar, „zagrlite se kao nekad, kao brat i sestra!
“ „Jeste“. „Onda je bilo najpametnije razvesti se, tim pre što ste oboje bili materijalno nezavisni“. Ona se nasmeši: „Učinili smo nešto što je bilo još pametnije“. „Kako je to bilo mogućno?
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Ukočeni od zime oni se ježili, priljubljivali sve bliže, sve više, sve prisnije i oboje u bolnom i neizdržljivom nestrpljenju, u muci očekivali su izbavlje* Štampan u Brankovom broju Nove Evrope. nje.
— To je prosta uteha, ali ja ću ti umreti, eto videćeš. Mi ćemo ti umreti ... oboje ćemo ti umreti. A ti, ti ćeš nas žaliti, pa ćeš se posle, kao i svi, oženiti.
Svi će nas ljupko i radoznalo zagledati jer smo tako mladi i svi će se pitati da li smo brat i sestra jer smo oboje plavi ...
Mi oboje, posle toga, osetismo neko olakšanje i rastasmo se zauvek, a ja požurih ženi čija mi sreća nije više davala mira.
A kad sam bio gotov ja sam stao na prozor i to isto, da svi čuju, ponovio. Tek kad smo promukli oboje, vidite sami kako šištim, onda smo se smirili.
časa ugasiti i osvetljavao, na mahove, uramljene posmrtne plakate i stare fotografije, okačene na belom zidu sobice. Oboje starih behu budni.
Jest, ali ono što smo oboje toliko želeli, nemoguće je bilo postići, i ja sam malo potom osetio kako njena glavica, čvrsto zaspala, klonu na moje
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
On se dokopao jedne ampulice. Podijelili su je, iskapili je tačno popola. Rezultat: umrli su oboje. Athanatik je, naime, imao svoje delovanje samo ako je uzet u strogo određenoj dozi.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
On joj priđe bliže, uze je za ruku i povede sa staze. Ćutahu oboje, a ona se samo čuđaše, kako ne mogaše da mu otkaže, čuđaše se ovoj svojoj neobičnoj poslušnosti.
Neko neodoljivo, strasno i grozničavo osećanje obuze ih oboje, zaigraše im mlada srca, ispunjena neizmernom slašću i blaženstvom, zadrhta im celo telo, i oni sami ne opaziše kako se
On dođe na obično mesto, tu se nađu oboje i provedu čas dva u zanosnom ljubavnom priželjkivanju, pa se rastanu ; i on se vraća srećan, zadovoljan, opijen slašću
Pa umesto da je vodi na novo sklonište, okrenuše oboje niz polje ka Brezovcu. Đurica je još ranije, za vreme prvih sastanaka, upoznao Stanku sa svojim hajdučkim životom,
u sobi ostadoše Đurica i Stanka. Pogledaše se oboje, i dok im se pogledi ne sastaše, mišljahu da će poleteti jedno k drugom, a kad sagledaše svoja uplašena i zabrinuta
mišljahu da će poleteti jedno k drugom, a kad sagledaše svoja uplašena i zabrinuta lica, oboriše glave i zaćutaše oboje. — Đuro, šta je ovo? Ja ću poludeti!... Dokle će se ovako ? — reče Stanka i sede kraj njega na pod. — Što, Stale ?
»Šta ću da mislim ? Vidim da se sve više propada u neku dubinu, iz koje nema izlaza... Padamo oboje i propadamo, pa bar nek se živi još ovo malo vremena što nam ostaje!...
Ej-haj!... — uzdahnu on posle neke teške i gorke misli. San stade da ih obuzima oboje, i oni zaspaše. Pred zoru, kad stadoše zvezde jedna po jedna da se gase i neko nejasno bledilo da se navlači po nebu,
Oni ne opaziše, ali Pantovac lagano podiže glavu i oslušnu, pa, kad se šuštanje ponovi, on skoči i pruži pušku. I oni oboje poustajaše i pogledaše uplašeno iz svoga zaklona.
treba dobro da se čuvaš, a bez njega ne moreš... — Zimus mi on ne treba. Imam pasoše za nas oboje, to mi je on nabavio i dao, pa ću da se sklonim podalje. A više ne smem da napadam za ovu godinu... I dosta je.
Stanka ga jednim trenutkom pogleda, pa opet obori oči, gledajući u njegove kaljave cipele... Oboje su promenili nošnju; udesili su da se odelom ne razlikuju od stanovnika svoje ulice.
Stanka!... — Dobro jutro, nano! — O, deco... a ja sve mislim i strepim kad ću čuti... a vi ste, vidiš, oboje zdravi. — Što si ti tako oslabila? — Godine su, dijete, starost... — odgovori ona, zatvarajući za njima vrata.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
hvala bogu, poodrastao; nego daj da mi prodamo ono malo baščice pa da kupimo konja, mogao bih ja već drva goditi pa se oboje hraniti, a da drugome ne dodijavamo.
vidje, i obeseli mu se i ožalosti: obeseli što ga opet vidi živa, a ožalosti bojeći se da će saznati car, pa da će ih oboje pocjeći.
Car odmah uze sobom dva dželata, pa dođe da ih oboje pogubi. Kad on opazi cara i dželate, brže-bolje prikresa pa prsten k vatri: Apapi iskočiše, a on naredi te njegova četiri
Kad uđe u zmajeve dvore, nađe svoju ljubu, i oboje se vrlo obraduju kad se sastanu, pa se stanu razgovarati šta će sad, kako će se izbaviti. Najposle se dogovore da beže.
Carev sin, kako uđe unutra, odmah reče carici: — Spremaj se što brže. I tako se brzo spreme, sednu oboje na onoga konja, pa hajde zbogom putovati.
On uzjaši na nju, i oboje krenu dalje. Tako opet išli, išli, žurili se da što prije stignu, dok dođu i u četvrtu carevinu.
koji bijaše isto kao brat, kao da si jabuku razrezao po napoli, a videći istoga konja, istoga psa, istu sablju, pritrče oboje i car i šćer k njemu i počnu ga ljubiti i u kuću voditi, misleći car da mu je zet a šćer mu da joj je muž.
Kad dođe u bašču, ima šta i viđeti: u jednom budžaku trešnja, a oko nje se ovila loza, e rodilo oboje, ama više ne more nijedno da drži ploda. „Hvala bogu“, pomisli vezirović u sebi, „svašta li ti je imao moj otac!
Car, videći da je đevojka mnogo mudrija od njega, zapovijedi mu da je dovede pred njega; a kad je dovede i oboje se poklone pred njim, onda je car zapita: — Pogodi, đevojko, šta se može najdalje čuti?
— Od to dvoje jest nešto tudijer; a može biti i oboje, inšalah. RAVNODUŠNOST U nekom gradu bio jedan kadija, kome bijaše drago mita uzeti, pa u čem bilo.
tolika iskanja, pa mu srdito reče: — E, moje dijete, ma ti mnogo nešto tražiš; ja ti neću dati i hljeba i varenike, jer oboje mnogo je, nego kaži mi: hoćeš li hljeba ali mlijeka? A Ciganče odgovori: — Ja, moja lijepa banice, najvolij udrobiti.
To čuju muž i žena, oboje prestaro, pa jednu veče razgovarajući se reku da bi zauvarno bilo dobiti vižlin; nego šjutra da idu u miše i skakavce,
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Sin već završava veliku školu, a ćerka se priprema za koledž. Oboje su se osećali kao Amerikanci, a i ponašanje im je bilo američko, ali roditelji, iako su obožavali Sjedinjene države,
I jedan i drugi uticaj imao je, prema mom iskustvu sa Koledža, svoju sopstvenu vrednost i oboje je doprinelo onom što se obično zove formiranje karaktera studenata u Koledžu.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Uto se i on približi. —Što bi? — upita sestru. —Ovaj mi veli hoću li u njega na radnju. —Možemo, vala, oboje! —Ne treba niko nego ona... Drugi ne može da izdrži, pa se naduši smejati, kao pomaman. —Rugaju se, bona ne bila!
—Ne treba! Ima nas dosta. —Nismo, valaj, na odmet. Dede, primi nas! —Što tražite? —Što i drugi. —Dobro! Dođite oboje. Za danas imate kruha u torbi. — Pogleda na momčića: — Večeras dobićete ulja, drva, lopižu i nalivandure...
Boga mi voli ga no svoje momke! Pa se časom zamisli: — Hajde sada... Sramotiće te gospodar da si se odocnila... Oboje se ćutke povrate na široki put. Devojku njegov muški glas i slobodno kretanje razblaži i gane.
Za to vrijeme oboje gleda u silne valove što se dižu kao ogromne kule, prate ih pogledom dok se dižu i padaju, osluškuje fijuk udara
Ćutećki gledaju se njih dvoje milije i milije, a njoj se oči i ovlažiše. Oboje u sebi nose klicu iz rodnoga kraja, podžeženu u putu svjetlošću sunca i svježinom morske pučine.
Lazo, sredivši se, priđe k njoj. Oboje priđu k prozorčiću otkud izvanka dolazi tračak jutarnje sive svjetlosti. — Malo sam spavala, — tuži mu se.
opazi on. — Ali svejedno, ubrzo ćeš se pomoći, prevrne na šalu, pa nastavi: — 'Ajdemo dolje da štogod popijemo! Siđu oboje. Za bankom stoji Spasoje i toči piće gostima što dolaze i odlaze. Ona sjede za niski sto.
Ne znaš koliko si mi dosada jada zadala! Brodica pristade uz zgodan školjić; oboje iskoči na kraj; ona ga čeka dok brodicu naredi, pa onda putanjom požure prama kući.
—Isuse moj, milosrđe! — povika oboje jezivo, sa suzama na očima. I banu jedna susjeda u kuću, pa druga, treća; pitaju proštenje, ljube se i mire s njima...
—Da, šalili se, gospodine! — prihvati živo Pavle. Ali sud ne uze stvar za šalu, već osudi oboje na po tri sedmice zatvora. Preljubnici, kao po dogovoru, „nastupiše kaznu” odžah, a Ilija se sam kući povrati.
— Lako, brate! — pa nadoda: — Imam troje djece kao tri jabuke... Oboje ćuti, a noć je šapatljiva, obasjana. Izdaleka zadocnio slavuj željkuje, oko njih u travi cvrče popci, jedan od ostalih
—Pij, Cvijeta! — veli joj i kršiom gleda je. —Pijmo oboje! — prihvati žena. —Dakako, pijte, pa lijepo zajedno kući! —savetuje ih Pavle. — Da, zajedno, — nastavi.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Jasno je da oboje znaju i poštuju određenu konvenciju, ali se baba pritvorno ponaša kao da za nju ne mari, te da unuk prema ličnom
Krakov, Stanislav - KRILA
zamotala ga u čudno odelo, uturila mu čibuk u ruku, a fes na glavu, i kao robinja pred pašom zaigrala pohotljivu igru. Oboje se smejalo. Ženine su kose bile puštene i lude, a njena su usta bila razvratnija od trbuha.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Istim ritmom, ujednačeno, i grudni koš mladića i grudni koš devojke širio se i skupljao. Oboje su izgledali tom tišinom i tim mirnim ritmom tako prostrani i tako večiti, da bi čovek i nesvesno zamislio kako se
raznežen do suza, čas praska rasrđeno; dovikuje strašne, infamne stvari svojoj ženi, pogledajući je nežnim pogledima. Oboje stari, ekstatični, divni i detinjasti. To je jedan smešan par prvih ljudi u ovom crnom raju.
Švajcarac puca i omah drugi jedan sivi još veći majmun, stari, skače ogromnim skokom mladome upomoć, i zatim oboje nestaju.
Kada se izvučemo — srećom niko nije povređen — Libanac još drži pušku u ruci i drhće od uzbuđenja. Oboje gledamo u skoro izvrnuti kamion: on je u njega uložio pedeset hiljada franaka, ja nadu da ću njim preći još sto pedeset
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
GLAVAŠ: Dakle, za sina traži kćer? I ti si pristala?... STANA: Pristala?... Ta to je trâmpa! A njegovo je dece oboje: Sina mi može svakad ubiti, Mene smrviti, ćerku ljubiti; Gospodar on je!... Mi smo robovi!
Ja sam i onda bio sa tobom, Sa modrih usta kad je lebdeo Poslednje reči sveti blagoslov: „Neka ste srećni, deco, oboje!...“ SPASENIJA (pada mu na grudi): Stanoje!... Oh!... STANA: Prokleti, bog dao! GLAVAŠ: Jest, ja sam bio!
“ JANjA: O, teško meni! O, smiluj mi se, Rade, nesrećnom! RADAK: Ja čamac hoću: Glavu il’ čamac!... Ili oboje! JANjA: Al’ je utopljen!... Drugi je puknut, Opravku čeka već treći dan.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Još malo dalje leži poleđuške lep mlad nizam, sasvim je obučen, samo mu nema fesa i — temenjače. Karteč je odneo oboje. Više njega stoji zapečena i jako okorela na suncu crveno masa — to je procyt i krvlju obojen mozak.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Viš, ja nisam nikad plakô, Ja sam gutô suze svoje, — Gorke suze, bujna reka, Potopiće nas oboje. Ne daj meni svoje ruke, — Malena si, nevina si... Meni dođu strašni časi, Dan mi smrkne, svet s’ ugasi.
LXVI Mesečina kad prelije bole, I kroz jade dune ponoć siva, Zamiriše od gore do dole, — I oboje u jedno se sliva.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Gledala me je poluotvorenim očima. Dohvatila me za ruke i priklopila moj šinjel. Tada ispusti tašnu. Sagli smo se oboje da je dohvatimo, naše se ruku dodirnuše i ja joj stegoh prste. Ispravljajući se, držao sam je i dalje za ruku...
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Selo Momče golobrado, A do njega Cvet-devojče, Oboje se zagrlili I nagnuli da s’ poljube. u to doba na sedalu U snu pet’o promeška se, A domašnjni garov cikne, Jer mu
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Il’ ga u tebe neko opada?... KNEZ ĐURĐE: „Opada...“ Gle otpadnika, „opada“, Otpadnici ste, more, oboje! Izdajnici ste sramni oboje! Buntovnici ste gladni, grabljivi! Pa vas opada vaše nedelo.
KNEZ ĐURĐE: „Opada...“ Gle otpadnika, „opada“, Otpadnici ste, more, oboje! Izdajnici ste sramni oboje! Buntovnici ste gladni, grabljivi! Pa vas opada vaše nedelo.
Bojić, Milutin - PESME
Uzdahe svih noći, svih leta i zima, Pesme svih sotona i svih serafima Htela si u jedan kip svih snova sliti. Oboje za istom žudili smo slikom, Vođeni nejasnim lutali smo dugo, Kô da nazirasmo mrakom jedno drugo, I rekosmo reč,
Ćipiko, Ivo - Pauci
Tako živo, nemilosrdno gazeći, oboje se zagrijaše. —Evo, ovdje nam je ložnica! — okrete se curi Rade i ustavi se kod torine, pa pokaza na kolibicu
Vjenčaše se, i sjutradan oboje osvanuše u dućanu, a za nekoliko dana pređoše sa trgovinom i useliše se u svoju kuću. I negdašnji Jovica postade gazda
Tako cijele sate otvorenih očiju gledaju oboje u tminu, a osjećaju da ih jedna briga bije. Pred zoru Rade ne diže se, kao obično, da od stare uzme starijega sina k
Časom zagleda se u njeno vedro lice i u uzvraćenu crvenu gornju usnicu! — i pozdravi ih. — Zdravo! Dobro došao! — oboje mu prihvatiše i izrukuju se s njime. Gospodin se prijateljski nakloni. —Zar sada s puta? Kako je bilo? — upita ga ona.
A hoćeš nam dugo ostati? —Ne znam baš... ma hoću bar do početka oktobra... Časom stoje oboje onako jedno prama drugome, dok se on mače da se sredi.
Vidiš kako se trudim! — I on skide šešir i maramom se obrisa po glavi. — Ka' poslu niste obikli... Prođe tako čas i oboje beru i trgaju sočno voće. Ništa ne govore, samo što šušte savijene grane.
— reče napokon Jure. — Neće ništa ostati... Listom me tuga muči! — I on popođe pod maslinovo stablo. Oboje se prislonilo uz deblo, u prisjenak, da se ugnu sunčevoj žegi. — Nisi bila danas u crkvi? — upita je mirno mladić .
Selo i more bijahu zastrti surim, nepomičnim zastorom. Oboje, k'o i nebo, posvema bijaše izgubilo svoje svijetlo plavetnilo; još se isticaše samo golo kamenje...
— A je li bolje ocu? — upita Ivo. — Biće, kad umre! — prijegorno odgovori djevojka. Oboje ućutaše časom. On se naslonio na samac kamen, sav obrastao uokolo bršljanom, a ona je pred njim stajala i gledala dolje
— Svudi je život di se žive od svojih trudi, — v s očitim uvjerenjem odvrati djevojka. I opet oboje se zamislilo, kao da osluškuju lagani šum budećeg se mora i šuštanje zalelujanih borovih grana.
Njoj se u neke otrže uzdah, a i on sjeti se jutrašnjega dana; pa, kao po nekom tajanstvenom sporazumu, oboje se sneveselilo i oborilo oči...
Najednom, kao u snu, začuju uz ulicu ljudske korake. Oboje se trgnu; ona izvuče svoju ruku iz njegove, poodmaknu se jedno od drugoga, i u mislima proslijediše taj hod...
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Postaje mi iz dana u dan sve prirodnije što je ona, od toliko muškaraca, baš njega odabrala. Pa oni su tako slični. Oboje su kao sa nekog drugog sveta, čudni, neobični, kao da na zemlju ne staju, nego lebde iznad nje, slični senkama.
Namerno sam govorio o njemu sa omalovažavanjem, delom zato da je umirim ali više zbog toga što su mi oboje već prešli preko glave.
On naglo popušta i u onom zaletu, oboje, padaju u vir. Zar će se podaviti? Ne. Držeći je jednom rukom oko struka, drugom pliva u snažnim grčevitim
Ilić, Vojislav J. - PESME
zbunjena zdravo, i klanjajuć mu se nice, Klisarka navali s molbom, gradeći ljubazno lice, Da i kmet propusti, najzad. Oboje ostaše sami, I njega poduze jeza u ovoj ugodnoj tami, Jeza nekako slatka.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Tada bih mogao još slađe utonuti u slavnu prošlost antike. A zašto da ne pokušam? - Učinićemo to, mi oboje, zajedno! Ja Vas, dakle, draga prijateljice, očekujem u predvorju Nikinog hrama.
A treba da je veoma udoban, jer smo, oboje, u tom pogledu, veoma razmaženi. Zato proučavam brodogradnje starih Grka. Sa najlepšom lađom klasičnog doba starog
Zato bi se valjalo odlučiti ili za jedno ili za drugo. No moguće ih je zadržati oboje, tako mi se čini. Kako i na koji način, to ću da Vam objasnim na jednom konkretnom, jednostavnom primeru.
Videli su mora, zalive, kontinente, ostrva, plodne ravnice, pustinje i oaze. Opazili su kako se u proleće one ravnice oboje sočnim zelenilom, a Flamarion je svojim očima sagledao purpurno rumenilo jesenjeg lišća.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
palanačkog groblja Rad ovaj posvećujem seni moga oca Danila Sekulića Nas dvoje, iako još mladi oboje — svako svojom mladošću — uočavali smo letopise malih naših gradića, sela i grobalja.
Ovde me svi smatraju za Jevrejina, tamo nađoše da sam Slaven. Verovatno ću imati nesreću da opravdam oboje: znaš da sam oduvek imao osećanje da ne dostižem, da ne domašam.
Ne suviše davno živela su još dva potomka, sestra i brat, čudaci oboje, živeli na ostatcima imanja i sa ostatcima porodičnog ponosa i prkosa.
Voleo je Stefan strasno muziku. Sam nije znao svirati, ali bi pozivao dobre svirače u kuću, a odlučio je da će mu oboje dece učiti svirati: sin u violinu, a kćer u klavir.
U stepeništu, otac je digne u naručje, i miluje je, i oboje podrhtavaju i ćute. Sokina jedina sreća. Prekine sreću Soka: „Pusti me, zaduvaćeš se.
žena razgovaraju, mnogo žele neki komšiluk, maštaju da nekada dozidaju još jednu sobicu, i dokupe zemljišta za baštu. Oboje su mnogo voleli kupus, i čim kažu: bašta, zagrcnu se od smeja, što oboje odmah vide čitavo polje jedrih, plavo-zelenih,
Oboje su mnogo voleli kupus, i čim kažu: bašta, zagrcnu se od smeja, što oboje odmah vide čitavo polje jedrih, plavo-zelenih, uvek kao rosom umivenih kupusnih listova, koje čovek i presne da jede.
Nato, ne ljuti se... Ima li još malo od one moje otpremnine? — Oboje plaču. Nata nekada nije imala srca, ali staroj Nati poraslo srce.
Roman bez milosti i ljubavi? Ne, bog ljubavi je na Kašikari naučio nešto. Nata i Mirko, oboje sa štapom u ruci, s malim zavežljajićima pod miškom, Nata i Mirko su s nešto novca od prodate Mirkove udžerice krenuli u
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
tim skoči na svoju Rozinantu, gurne je žestoko u bokove, koja dignuvši rep trubnoglasno svoju vatru pokaže, i tako se oboje u punoj sovesti o hrabrosti svojoj na neprijatelje ustreme.
« (Gospodična se mršti.) »Oće li se Amor na mene smilovati da slatkopuna svoja krila na nas oboje prostre? O, nebo, o, sudbino!« — i proče. Ova devojka ima 50 iljada, ali jako probira.
Petrović, Rastko - PESME
u apokalipsu. Ne svojom mržnjom: oboje nebo mrzi, Planina nas, dolina kičevska, i grlo to, i gnjat; I sve to biće ropac moj: grlo to, vrat! proklet! Proklet!
Šantić, Aleksa - PESME
19 Da, bedna si. I ja bedan sam kô i ti; Mi ćemo oboje uvek bedni biti. Sve dok ne legnemo dole u grob ledni, Mi ćemo oboje, draga, biti bedni.
I ja bedan sam kô i ti; Mi ćemo oboje uvek bedni biti. Sve dok ne legnemo dole u grob ledni, Mi ćemo oboje, draga, biti bedni.
Ne znam beše li ljubav veća ili bol vreo? Samo znam da sam jednako s oboje mreo. 22 I kad bi ljubice male Bol moga srca znale, Sa mnom bi plakale one Da rane blaže mi bone.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
kralje, temelj podignuti, a kamoli sagraditi grada, dok ne nađeš dva slična imena, dok ne nađeš Stoju i Stojana, a oboje brata i sestricu, da zaziđeš kuli u temelja: tako će se temelj obdržati, i tako ćeš sagraditi grada“.
šest tovara blaga: idi, sine, preko b'jela sv'jeta, te ti traži dva slična imena, traži, sine, Stoju i Stojana, a oboje brata i sestricu; jali otmi, jal' za blago kupi, dovedi ih Skadru na Bojanu, da ziđemo kuli u temelja, ne bi l' nam
Uzeše se oboje za ruke, pa odoše na beden Stalaća, pa besedi Jelica gospođa: „O Prijezda, dragi gospodaru, Morava nas voda odranila, n
si mene nasred srca moga; eto, bolan, Ličkog Mustaj-bega i sa njime tridest Udbinjana, jaši vranca, bježi u Kotare, oboje smo izgubili glave“.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Znamo da je nemožno oboje. A da nije radina ne bi hleba bilo... Ne može im biti to da se o dobitku ne staraju. Ovce se oni zovu, a ne pastiri,
Kud dospeli da pristali. Da se sam obgrne s blagom, a drugi neka oskomine grizu i jed gutaju! Oboje, o, bogoje, bit ne može! Ne stoje li isto kome usta vazdan, ako med, ako jed gutao!
Poslušaj kćerko, čuj i gledaj! Dvostruko joj zakazuje: slušaj, veli, i pazi se, i oboje od tebe da bude. Ne jedno naziri s očima, a drugo uvrćuj u uši! I venčanje ponajbolje joj je u ušiju stajalo.
Negoli vino novo u nove mehove valja sručivati, te tako i oboje će zdravo ostati. Nego staroga čoveka, ka staru mešinu odbacite od sebe, i uzmite na sebe novoga čoveka, novi meh, da
Zaštono u tomu se svidi, jedno nabusit posao, a drugo jogunast, i oboje neosvestno. Zato i od srednje sam ruke neki stao se stojak među vrlo naglima i među plašljivci.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
— Zaradi nekoseču livadu, — znam de! Sol ručam, majke... — uverava ih tetka Doke, a oni se oboje ljute. — Bre, bre, bre! — nastavlja Doka. ’Vidoste li, mori, našoga Manču kako si znaje ubavo što valja?!...
— Zone! — oslovi je Mane i iskašlja se tiho. — Šta iskaš? — šanu Zona, pa se i ona tiho iskašlja. Oboje stali tako, pa stoje tri koraka daleko jedno od drugog, oboje oborili glave i glede preda se. — Zone, na jedna reč..
— Šta iskaš? — šanu Zona, pa se i ona tiho iskašlja. Oboje stali tako, pa stoje tri koraka daleko jedno od drugog, oboje oborili glave i glede preda se. — Zone, na jedna reč.. — Pušti me — veli mu uplašeno Zona i okreće se na sve strane.