Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Pred samu noć diže se Stanko iza sovre i stade obilaziti baštu. Dođe do obora i vide Jelicu gde krave muze. On joj priđe. — Zar ti? — A što ne bi? — reče ona, a rumen je obleva.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
dolini, svoje kućere, imao je, ili da se iseli, ili da padne, sa svojim kućerima, od lipovog drveta, sa nešto ovaca i obora za svinje, pod igo vojenog paorstva.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
To je gorela vatra onih koji su sinoć bili polegali, neki sami, neki sa ženama i decom, ispod nadstrešnice jednog obora, sa one strane utrine, gde su bile njegove štale.
dve svoje ćerčice u selu, došla je bila da stanuje, poslednja dva dana, u jednom kućerku pokrivenom trskom, kod obora, na vodi, samo da bi mogla da provede noć kraj njega.
za trenut, u svitanju, video je pse što pojuriše prema njemu, konje i sluge pod dudovima, a na drugom kraju utrine, kod obora, čitavu onu gomilu što se sinoć tu bila razmestila.
Uh, što se žene busahu u grudi, zapevahu, vitlahu svojim belim platnima, povezima, obojcima! Iza obora, nad strminom, vide zbilja nepregledne vrbake i ritine, u ogromnom, mutnom, kišnom svitanju, ali ne beskrajni, plavi
Vratio se, da se i on opremi. Oko staja i obora bio se iskupio svet, da vidi i njegov polazak, a naročito kočije i konje i sluge njegovog brata Aranđela Isakoviča,
Zato je trebao mlađi, sa detetom, da dođe, kolima, pred kućerak kod obora. Tu je bilo poslednje prenoćište ljudi, pre ukrcavanja u čamce, iz kojih više nije bilo izlaska do Varadina.
Prikupljajući lađe oko svoje kuće i svojih obora, u blatu, on poče izvlačiti i svoj novac iz Turske i Vlaške, šaljući ga na Sever.
Tu kućicu, obraslu travama kraj Isakovičevih obora, Stana je bila naročito doterala. Trska joj više nije prokišnjavala, žabe više nisu uskakale, a pukotine na vratima
žena, preneta sva izbezumljena od užasa i priviđenja te lude noći u svoju kuću, Arkadije je već hodao daleko, oko obora i štala Isakovičevih, gučući i tepajući milim rečima, koje je izgovarao kroz nos, konjima, preko oranica, nevidljiv i
Kiša je padala, u tišini, pred kućom, u mraku, na utrini, pod dudovima, kod obora, na drugom kraju poljane. Oseti opet nedoglednu vlagu ritina, baruština i trske.
Napolju, međutim, kiša nije prestala i svet je još stajao lelečući i kukajući za poginulima, oko obora, ispod dudova. Tako se 1745, u početku leta, Vuk Isakovič vratio sa vojne.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
ZVALI MAGARCA NA SVADBU Drijemao magarac nad praznim jaslama, dok neko zakuca na vrata od obora. Kad li ko je — dolećela lastavica na svu prešu, te reče magarcu: — Bržaj da idemo; poslali su me po te na svadbu.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Njega da uhvate?!... Pade mu na pamet kad je ukrao vepra iz obora jednoga seljaka, pa svinja nije ni skiknula. „A tek neću točak!
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Kurjak se mrtav sroza niz vrljike, a onaj drugi klisnu i nestade ga u šumi. — O tajo! — viknu Stanka nekoliko puta iz obora, dok joj se otac ne odazva. — Odi, deri kurjaka dok je vruć; bojim se nećeš moći sutra, kad se ohladi.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Odmah spreme tri bijela konja, na njih metnu opremu najljepšu, najbolju, ali, kad ih posjedoše, ne dadu se konji iz obora.
ZVALI MAGARCA NA SVADBU Drijemao magarac nad praznim jaslama, dok neko zakuca na vrata od obora. Kad li ko je — dolećela lastovica na svu prešu, te reče magarcu: — Bržaj da idemo; poslali su me po te na svadbu.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
na obali Dunava, gde je proveo poslednju noć s gospožom Dafinom, plavi krug i zvezda nestaju iz njegovog pogleda: „Iza obora, nad strminom, vide zbilja nepregledne vrbake i ritine, u ogromnom, mutnom, kišnom svitanju, ali ne beskrajni, plavi
/ za njim, / sve što beše prošlo”; (4) „Zato je trebao mlađi, / sa detetom, / da dođe, / kolima, / pred kućerak kod obora”.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
čobana; a kad dođe, čobane izbudi, i ovako čobanima reče: „Braćo moja, dvanaest čobana, ustanite, obor otvorite, iz obora išćerajte svinje, neka idu kuda kome drago; a vi, braćo, mene poslušajte, i šarene puške potprašite; ako bog da te se
Svi čobani jedva dočekaše, išćeraše svinje iz obora, pak šarene puške potprašiše, namah oni za Đorđem pođoše. Ode Đorđe pravo svome dvoru; a kad Turke s čobanima