Jakšić, Đura - PROZA
— veli mu uča blagim glasom, čisto tepajući mu, jer je njega više sviju učenika voleo. Milisav, porumenevši do ušiju, obori oči dole, pa svojim zvučnim glasom pročita nekoliko psalmova, tako lepo, takom umilnošću da bi i samome psalmopevcu
— A kako može moj otac bez mene živeti?... — pitaše začuđeno devojče. — Svi ćemo zajedno živeti! Ona obori oči dole, pa onda nežnim glasom, skoro jecajući, protepa: — Oh, ala bi to divno bilo!
— Ah, babo, babo! — jecaše uplašeno devojče... — Učini mi se kao da čujem kako lanci zveče... Starac obori oči dole, ućuti i nanovo se udubi u neke čudne misli, iz kojih ga je teško probuditi; izgleda kao da nešto računa,
Ona uzdahnu i obori oči, a jedanput prođe pored njega tako blizu da mu je svojim vrelim prstima ruku dodirnula. On se trže, kao da ga je
On nije kriv!.... Stari Sremac iznese iz nedara konopac i duvankesu... Stojna obori oči dole, a modre usne samo se micahu, ne mogući ništa za svoje opravdanje progovriti...
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Siđe Radan polako s kola, da bar volovima olakša. Kad, ali — hoće ono da ga obori. Omane da strese — ne možeš maći. Priteže, kosti mu pucaju. Popne se na kola, ne mogu volovi gotovo da maknu.
Onako spleten, pruži ulaznicu jednom od gostiju, našto se neki nasmejaše i zgledaše, a to ga još više zbuni, te obori oči i smotri na ulaznici »broj 25«. I nehotice ote mu se neka zloslutna misao: »Eto opet 25!
— Pa šta si dosad radio? — Učio sam. — Zanat? — Nisam, nego školu. — Pa što nisi još učio? Novi zvaničnik obori glavu i onako zbunjen protunjka gotovo kroz nos: — Ne može se...
Ali nema onog dronje, onog Strahinje, što povazdan ćurlikâ u dvojnice!... Ako li ga domčam — odraću ga! Radojka samo obori oči, pa zadrhta kao prut. — Goni te ovce gore u gaj! — poviknu Živan, pa se vrati u kuću kao smušen.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Ali su se pazili. Od milosti zvahu jedan drugog „jaranom”. Bili su najbolji momci u Crnoj Bari. Ko obori Lazara, neće Stanka; ko nadskoči Stanku, neće Lazaru; ko odbaci kamena Lazaru, neće Stanku; a već sva je Crna Bara
— Ja se ovako rvem! — reče on besno. I desnom nogom udari levu Stankovu, pa navi snagom na levu stranu da ga obori... Ali mu ne pođe za rukom. Stanko se već nadao tome kolaču.
stani!... Ona stade. — Je li, Jelice? Pravo mi kaži: ili voliš mene ili njega? Ona se zarumene i obori glavu. — Ti znaš — prošaputa. — A za njega ne mariš? — Ne marim. — Nimalo? — Nimalo. — I... svejedno ti je?
Eto, moramo i ovoga ženiti... I pokaza rukom na Stanka. — Bogami, i reda je — veli Petra, majka Stankova. Stanko obori glavu. — Kako da nije reda? ...Ja i Ivan čekamo da nam se sinovi jednog dana zaplaču!...
Meho uđe u odaju. — Kad si ti vidjeo onog Aleksinog čapkuna? — Prije jedan sahat. Vidjeh ga u voću, kod kuće. Lazar obori glavu, kao da je sv. Aranđeo nožem dohvati. — Idi, Meho. Meho izide. Obojica zaćutaše.
— Jesam — odgovori Stanko. — Hodi!... Uhvatiše se i poneše, ali ga Stanko bez po muke obori. Svi se čudom začudiše; čak i sami harambaša. Ali se Zavrzan rasrdio. Bilo mu je krivo što se nađe neko bolji od nega.
— Onaj ko je projavio. — Zar Lazar?! Ona potvrdi glavom. — Dijete!... Bog s tobom!... Prekrsti se!... Ona obori glavu. Čudila se svojoj kuraži. Mislila je: to neće smeti nikad izustiti, pa eto — izusti... Mati skoči.
— Je l̓, more? — Šta, babo? — A, loj li ti detinji, ti tako zar?... A?... Lazar ne reče ništa, samo obori glavu, jer razumede pogled očev. — Ha-ha-ha-ha!... Gledaj ti, molim te! Hoće čovek da se ženi, a ovamo krije od oca!..
— Ne palim. Lazar htede otići. — Neka, Lazo, nemoj ići. Tu ti je sad i otac, pa da razgovaramo. Lazar obori bajagi glavu. — Evo šta, Ivo. Baš sad razgovaram s njime i pitam ga bi li se ženio. — Pa šta veli? — pita Ivan.
Znaš li šta ti kod kuće rade?... Pa i ne pitaš?... Stanko obori glavu. — Ne smem! — prošaputa on. — Jesi li gledao košnicu kad zamre?... E, tako je tvoja kuća zamrla!...
— reče Nogić. — Kad nekog voleš, pa kad te ujede za srce, gore ga mrziš od najljućeg dušmana!... I Stanko opet obori glavu, i opet se podade svojim mislima. Jelica mu nije silazila s očiju.
Jelica im priđe ruci. — Ži-ži-živa bila! — grcao je starac... — Otkud ti? — Došla — reče Jelica i obori glavu. — Pa tri meseca pseto neće da prekorači ovoga praga... — Ja sam došla...
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Pera obori oči. — Ah, i te velike škole! — Jeste — veli Pera. — Omilitike, dogmatike, eh... — Šta bi samo pročitali iz to nekoli
— Dabome da spava! — veli domaćin. — A, koga moje vino obori, taj se ne diže šâle. — A, a! Taj baš junački struže čuture, — šapće pop Spira, sav zadovoljan. — Dobro je!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Sa dobrim okom, husar je usamljen strelac. Sa dobrim oružjem, i školom, kao grad, koji žito obori. Nije čovek sve. Dobar strelac, ako prodre u neku zapaljenu ulicu, zna da kaže neprijateljskom oficiru: Stoj!
Bilo mu je došlo da udari, obori, cakne, tog kaćipera, pred svima, ali se uzdrža. On je – setio se – već imao jednog krvnika, Božiča.
Teodosije - ŽITIJA
ništih ulepšavan, među carevima apostol, jer je apostolski narod svoj naučio i verom prosvetio; hramove besova obori i crkve Bogu podiže, jeresi progna i sveštenike uvede, trnje zločašća istrže i lozu blagočašća zasadi, carstvo i
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Ovaj primeti da je čovek koji se pretvarao iznemoglim strahoviti junak. On udari Sekulu buzdovanom, obori ga sa konja, ali pre nego što će mu odseći glavu pita ga za ime.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
SPASOJE: I to je: moju imovinu. ĐURIĆ: I najzad hoće da unizi, da obori, da zgazi autoritet. U svome rušilačkom besu on hoće da svuče s visine jednog naučnika.
SPASOJE: I mnogo štošta više. MARIĆ (pogleda Novakovića pravo u oči, pa kad ovaj obori pogled, on mu sa dubokim prezrenjem okrene leđa obraćajući se Spasoju): Razume se da iz reda tih besprekornih svedoka
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Premetnuo se; tek je jedared riknuo. Navale još dvojica. Gospodar Sofra malo natrag otskoči i nadžakom obori i trećeg. Eto sad četvrtog.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Ispruživši ruku tako da mu je visila iz kola, pomisli da sve njegove kuće, svi njegovi obori, svi njegovi ćemeri srebra, ne mogu, iz daljine, da mu spuste na šaku ni toliko, koliko bi osetio jedno zrno peska.
Iznad vrhova vrba i žbunja, daleko od sela, mogli su se do gledati okom obori i ona kuća u kojoj je Vuk Isakovič sa ženom bio proveo poslednju noć, pred polazak na vojnu.
Moglo je biti možda oko ponoći, kad se spremaše da počne da zabija, a obori i kuće i zemunice behu utonuli u potpun mrak i mir.
Smradan, kao i štale i obori u kojima beše odrastao, Isakovičev sluga beše sačuvao, u svom biću, tolike tanane niti, bele kao i mesečina, koje su
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
se veruje da ovog dana čovek može lako da oboli od neke „treske“ (groznice), koja se zove tornik treska, a koga ona obori, taj se više ne diže.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
O OBORENOJ CRKVI Ko na vojsci obori crkvu, da se hrtovi napuste za njim, i da se obesi o prvom hrastu. Ako se grane na hrastu slome i odreši se vezano
Matavulj, Simo - USKOK
znaš, u žalosti, jer mi mlađi sin pogibe u četi ima dvije godine, a još nije osvećen! Knez huknu i obori glavu. Zapucaše puške negdje daleko po selu, po drugim brastvima, a s druge strane velikog plamena, gdje bjehu sve
Tu je bio žestok boj, koji je trajao cio dan i komad noći... Stevo umuče i obori oči. Krcun reče Janku ispod glasa, ali svi mogahu čuti: — Tu je poginuo Joko knežev!
Je li dobra ova? Svi se smijahu četi žena natovarenijeh starinskim oružjem. Janko, sjetan, obori glavu i priznade da Ivo pravo ima.
Kako se Markiša toga maha sjedeći protezao dignuv ruke u vis, Krcun dopade, obori ga na leđa i ruke mu složi, pa ga poče raspasivati, da ga tobože veže. Janko pritrča da odbrani Markišu.
Za njim iskočiše Pero, pa Janko. Krcun opali i obori jednoga do Mušovića, ali onaj visoki, gotovo u isti tren, opali na Krcuna i obori ga. Pero ubi i posječe visokog.
Krcun opali i obori jednoga do Mušovića, ali onaj visoki, gotovo u isti tren, opali na Krcuna i obori ga. Pero ubi i posječe visokog. Mušović, ispod konja, opali na Janka, a Janko mu sa dva udarca odrubi glavu.
Treći Nikšić, što je izvlačio Mušovića, iz male puške obori Janka, ugrabi Mušovićevu glavu i naže bježati preko rudine. Ali iz zasjede prosu se nov grozd pušaka, te taj pade.
— Hoću čistu istinu! Hoću da mi nâ ovi čas kažeš: je li istina da se on u tebe zagledao i ti u njega? Djevojka obori glavu, pokri lice rukama i zajeca: — Tata moj, zar ti meni tako zboriš!? Ti meni!... Ti meni!... Ti meni!...
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
se ženi misli da leti po raju, a kad prođe huka buka, pa preduzme kao trgovac protokol da vidi prihod i rashod, onda obori krila.
Milićević, Vuk - Bespuće
Njega dira i vrijeđa u mozgu kad zaškripe, pod njegovom težinom, stare daske na podu; kad pomakne sa lupom stolicu; kad obori koju zaprašenu knjigu, on sav zastrepi.
sjeđahu uporedo, dotaknuše se njihova koljena i oboje se pogledaše u isti mah; Gavre Đaković se osmjehnu, a ona zbunjeno obori oči.
Radičević, Branko - PESME
Veljko ljuti vuja, Turci stado jaganjaca, Ajduk Veljko kâ oluja Kad u jesen iz klanaca Svati lišće to po gori, Pa obori, Krši granje, pa silena Čupa rasta iz korena — Seče Veljko i natiče, Goni, stiže što izmiče, Seče age posred pasa
Poda njima zemlja se zatrese, A nad njima sablje se sretoše, Ali Turčin beše sreće loše: Živo odbi, življe Srbin manu, Obori mu glavu na poljanu — Rusto pade — kliknu Srbadija, A uzdahnu listom Turadija, Zadrhtaše jadni na sve strane,
Baš Vasa oni, kog m'ljaše u gori Da onda noćom samrtno obori. Ma udesi i neka sreća luda Te neke ljude tad provede tuda, Te puške čuše, tamo potekoše, Te skoro mrtva njega
Pa uze njega nako na dovatu, I udari ga po belome vratu. Baš jednim maom otkide mu glavu I obori je u pra i u travu, Još kliknu junak: „Blago li si meni, Da divno li ga, divno ga zameni'!
— Kad mi zrno kraj uva propišta, Te udari Turčina sred čela I obori sa konjica bela. Jer Rade je bio nedaleko, Te junački zlotvore je sekô, Sekô ljuto; na druga gledao, U nevolji njega
viju; Kraj ognjišta on zamišljen sedi, Pa pred sobom ugaricu gledi, Kako tinja, kako da dogori, Zaš li njega sanak ne obori? Aoh braco, san je čudna beda, De se lupa, tu se spati ne da: Kada lupa, udara u uvo, Ne pomaže tu ni doba gluvo.
Oh Mileta, sad će da obori, Da ti srce viteško sagori! Pomoz', Bože, puče jedna diljka, Pa istera oko na potiljka, Al' ne, pobre, onom srpskom
nad glavom mu planu, Pa se kucnu s Talom dva-tri puta, Al' je Tale prisojkinja ljuta: Vešto manu, okide mu glavu, Obori je u zelenu travu, To učini, dorina obode, Pa s Ajkunom unapredak ode. „Miruj, Ajko, srce, dušo moja!“...
letna Dole na nju iz oblaka grune: Glavu diže, al' ne može sretna Da podigne od goleme zabune; Ja je zglednu pa obori lice Na tu zemlju punu ljubičice.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
izdajnici? Izdali, kaže, zemlju, borbu, a? Perajica se, valjano i temeljito, useknu u nekakav siv peškirić, obori pogled zemlji i poče da nabada riječima kao da nešto vrača i čita iz piljaka pred sobom: — E, moj kumiću, moj kumiću,
I on, grešnik, na ovoj zimi, zaželio se oraha. Neki naš kukavelj, Krajišnik. Delija zakratko obori glavu i zamišljeno reče: — Bi mi ga žao, onako mrtvog. I on volio orahe, živa ljudska duša.
— Navrati, bolan, Savka, ta nismo se potukli oko pečenih krompira — doviknu joj komandir. Opljačkani konjokradica obori glavu, pogleda u svoje mamuze i zamišljeno reče: — Svakom je bog dao neku radost, pa i budali ...
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Odjednom diže glavu, pogleda mater, pa je opet brzo obori, zari u krilo i briznu u plač, grcajući: — ’Adžike, zar to?
Kad samo pred kim stane, obori pogled i ište što, a glas mu tup, mlak i monoton, čoveku dolazi da beži od njega, samo da ga ne gleda takvog.
— počeh da ga tešim. Ali on kao da se brzo pokaja za tu svoju malodušnost i ućuta. Opet obori glavu i samo što prošapta: — Ne bojim se ja.
Ali ona produži. Ređala mu je sve što god je znala. Mita joj više ne odricaše, samo opet onako klonulo obori glavu i zaćuta. — Šta hoćeš majka da ti dâ? — uporno poče ona opet. — Ništa. Ne jede mi se ništa!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Najposle Stojša obori zmaja i pripuši ga, pa mu reče: — Šta ćeš sad? A zmaj mu odgovori: — Da si ti meni pod kolenima kao što sam ja
Jedanput Stojša obori zmaja i pripuši na zemlju, pa mu reče: — Šta ćeš sad? A zmaj mu odgovori: — Da si ti pod mojim kolenima kao ja što
sipa iz njega, pa poleti na čardak, a Stojša ga dočeka pa se ponesi: niti se Stojša daje oboriti, niti može zmaja da obori: najposle reče Stojša zmaju: — Kako ti je ime? A zmaj mu odgovori: — Moje je ime Mladen.
A on odgovorio da ne čupa luk da krade, nego se uhvatio za nj da ga vjetar ne obori na zemlju, pa se luk sam iščupao iz zemlje. A kad ga gospodar od luka zapita: „A što ti je to u torbi?
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Jer, svako iole obrazovan može da me najmanje dvesta puta obori u krevet na popravni ispit. Kasnije sam detaljno sprovela istragu i otkrila da muževi one dve seksualne nesrećnice
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Trenutka istog Mudrijaš — pljes! — obori Pijetla ko zemljotres, za tili časak svršio borbu, Pijetlića smota u staru torbu.
Zar ne znaš, Tošo, izreku staru: Najdeblji miš se kod mlina krije.“ To čiča reče, obori glavu, vodi ga Sanak na dalek put, nad njim, u tami, pod samim krovom, ćuti, savijen, od vrbe prut.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
ograda davno Uveli ladolež već je sumorno spustio vreže, A dole, skrhane vetrom, po zemlji grančice leže; Sve mračna obori jesen, i sve je pusto i tavno, Bez života je sve. Izgleda, kao da smrt umornu prirodu steže, I ona tiho mre...
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
TRIFUN: More, žene, da niste nešto preuranile? A ako Agaton sad dođe i donese nam vest da se advokat primio da obori testament! SARKA: A zar je meni teško trknuti do kuće pa navući opet crninu?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Zaćutao sam. Predosećajući nesreću, plašio sam se da ga pitam dalje. Ono jes... glavno je zdravlje. — On obori pogled i poče sabljom da buši zemlju. Gospodo, izvolte u kola! — viknu kondukter. Ne mogadoh više. — Čekajte...
Jedni se rađaju, drugi umiru. Ali, čedo moje, ne huli na Gospoda. Sestra Petkovićeva spusti ruke na krilo, glavu obori i duboko uzdahnu. Zaćutasmo.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
znate — ćata. Učitelj još više obori glavu, namršti se i pruži ruku. Ćata opet htede nešto reći, ali se nekako pri rukovanju zapetlja, pa se ćuteći vrati na
Gojko se susrete sa njenim jasnim svetlim pogledom i obori oči. Baš je bio u pameti sklopio celu rečenicu kojom je mislio da joj se obrati, ali sad zaboravi sve, pa se stade
— Vidi se da mi nismo za selo: treba sa njima biti drukčiji. Gojko se usudi da je pogleda, ali se odmah trže i obori oči, jer oseti na sebi njen vatreni pogled.
ne smede pokazati znaka ljutnje da ne uvredi ovako otresita gosta; a Gojko, videvši ovo naglo crvenilo na Ljubičinu licu, obori oči, ali mu lice zasija velikom radošću. »Eto, kažem ja: samo polako, pa ko zna šta još može biti !...
Čuo sam da ste se i vi uplašili od našeg onomadašnjeg razgovora i da ste se savetovali sa kolegama šta da radite. On obori oči, a preko lica prelete mu oblačak ljutnje, nu on to vešto sakri, pa vrlo prijateljskim glasom nastavi: — Baš mi je
Mi se slažemo lijepo; jes’, bratiću... ka neka prava vamilija. Gojko obori glavu pa ućuta. Njega je vazda pobeđivala Stojanova rečitost, pa i sad on nemade šta odgovoriti, znajući unapred da će
Ovako pak samo uzdahne i snuždeno obori glavu, osećajući nemoć i neodlučnost. On će čekati da se to nekako samo sobom udesi.
obično, gledajući u zemlju, ali kad stade pred nju, podiže oči i pogleda je za časak, samo za jedan trenutak, pa opet ih obori, nakašlja se malo i progovori kao istrke: — Treba da se izvrši naredba Ministrova, odvojte mi devetoricu...
Ljubica se unezveri, opet je stade obuzimati zebnja, ali dosadašnje uzbuđenje beše veće, te nadvlada, i ona opet obori glavu, stidljivo i plašljivo, a grudi se podizahu i spuštahu burno, sve jače i jače.
Kad dođoše do praga, on se osvrte i pogleda je onako đački... Ona obori glavu stidljivo, a on je polako obgrli, pa je odjednom stade ljubiti tako strasno, besno...
One letošnje opravke i nabavke, to ti je sav izdatak. Ovi dvoje nisu primili kvartirine ni pare. Kmet obori glavu neraspoloženo, kao krivac kad se uhvati na delu. — To ćemo već ja i ti na samo... videćemo.
Sad dođe red na kapetana da pocrveni i obori glavu. — Hm... koješta !... A šta sam ja ovde ?! viknu on, dižući se. — Sedite, sedite vi tu, dok se ja ne vratim,
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
) FILIP: Gledajte ovo delo, grdnu krv, gledajte tu na zemlji leša dva! Udarac moje desnice ih obori! Za jade je moja plata to! (Iznenađenje i preneraženost.
” JELISAVETA: „...udarac moje desnice ih obori, za jade je moja plata to!” SOFIJA: Valjda nećeš da kažeš?... Pa to znači... VASILIJE: Naravno da znači!
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Pekar ostade sam, zlovoljno sede na jednu nisku, tronogu stoličicu, obori glavu i zamisli se. — Ide svet za njim kao lud... — mišljaše pekar. — Kažu da i čudesa čini, ali ja u to ne verujem...
! — reče gazda, zagledavši se sluzi u oči, misleći da je pomerio pameću. — Dabogme da nema — odgovori sluga i obori oči. Gazda se još bolje zagleda u nega, premerivši ga od glave do pete. „Ovaj je poludeo“, pomisli on, mašući glavom.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Ali, ne daj bože da već, po nesreći, i dotle dođe! — reče ministar, pa obori glavu skrušeno i uze se krstiti, šapćući svojim bledim ispijenim usnama tople molitve.
s jednim poznanikom, dok, odjednom, masa sveta se povi ka lađi tako silno da me umalo jedan što se zatrčao ne obori. — Šta je to? — Ko je? — stadoše mnogi jedan drugog zapitkivati. — On! — odgovaraju. — Horije? — Jest, došao!
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Poslaću ti ja ozdo magacinku. A ti, vojniče! obrte se on Ljubiši, — kakva je tvoja puška? Ljubiša obori oči, pa promuca: — Tss... tek onako... moći će podneti...
kako da kažem... nešto sumnjivo izgledaš... — Nije... sedeo sam sinoć dugo, — odgovori Pera i obori glavu. — Hm... dobro, dobro... samo pazi: ako ne položiš, presešće ti ovo leto.
Peri se zamrači pred očima. Obrte se nesvesno i pogleda drugove, ali kad vide njihove začuđene poglede, obori glavu i sede u klupu.
To se vidi da je hteo naročito da me obori... Ah!...« I on steže pesnicu, ali je odmah za tim i otvori. Mržnja beše dostigla vrhunac i počela da se blaži i
Jedva dođosmo k sebi. Učitelj dohvati novine, pa dok preturi nekoliko reda obori ih, pa i on uzviknu kao i kapetan: — Šta je ovo?! — Ta čitaj, ako Boga jedinog znaš!
Gospodin ili bolje reći gospođa Persa stidljivo obori trepavice i poče da diše ubrzano, baš kao kakva curica iz našeg veka posle nežnog poljupca.
Tu se gospodin direktor veoma galantno nasmeši i obori oči. — The... znate, gospodin ministar je i to želeo, ali, na žalost, samo ustrojstvo naše prirode stalo je na put
Popesmo se uz stepenice, i pri ulasku opazih, da direktor uštinu gospodina Milku, na šta ovaj obori oči i pocrveni. Videh da direktor nije ravnodušan prema nežnoj polovini svoga potčinjenog nastavnika.
stajaše sa izdignutom i prslom palicom nad mrtvim Spasojem, kao da očekivaše neće li se dići, da ga još jedared onako obori. — Ja sam za pravdu i zakon... za Hrista Boga i svetu Trojicu... ne dam svetinju!..
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
JEVREM: Kako da mi ne smeta? Ja kandidat vladin, a on kandidat opozicijin; on mene gleda da obori, ja njega. Pa onda, molim te, ja moram grditi opozicionog kandidata, jer kako ću drukče da obaveštavam narod ako ne
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
« — »O molim!« veli onaj drugi i diže se, kako već može, obori poneku punu čašu, ispusti šešir koji je iz učtivosti skinuo s glave, pa veli: »Meni bi baš milo bilo.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Gorosečina je radnja olaka: Krošnja, do Meseca izvinuta, Obori se za tri minuta! Tamo, gde električne zuje testere, Zec ne spava i ptica gnezdo ne stere.
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
podišavši pod trbuh konja, zadadu mu električni udar koji ih u trenutku onesposobi za svaki pokret i nepokretne ih obori pod površinu vode. Međutim, ja sumnjam da je konj takvim udarom odmah ubijen.
»Ko je gledao kako električna jegulja obori konja i liši ga mogućnosti svakoga pokreta, mora se bojati da dodirne izbačenu na obalu jegulju.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
licem, gurajući je glavom u trbuh, grleći je po kukovima kidao joj meso i kao klještima je vukao k sebi, da je obori, puštajući zapenušene lude krike. — Ba... ba!... ba!
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ „Odmah, Gospodaru!“ Kaluđer sjede na široku stolicu prema slabome ognju, obori glavu, pa izvadiv iz džepa brojanice stade puštati kroz prste zrno po zrno.
Čovjek razumjede sve. Na licu mu se razli velika sjeta i uzdah mu se ote iz grudi. Obori glavu, pa nabranim čelom stade tepati svome psu, jer ovaj jednako režaše i otimaše se.
Nije napisao ni dvije vrste, zastade, pa nasloni čelo na ruku. Opet uze olovku i napisa nekoliko, pa opet obori glavu, kao da smišljaše, i sve tako na izmjenu, počimao je i ostavljao nekoliko puta.
I ovako si još slab pa ćeš prozepsti!“ Mjesto odgovora, Janko duboko uzdahnu, pak opet obori glavu na ruke. Stana zastade. Nije znala hoće li u kuću, ili će da mu govori.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
krade luk, pak ga zapitali što to čini, a on odgovorio da ne čupa luk da krade, nego se uhvatio za nj da ga vjetar ne obori na zemlju, pa se luk sam iščupao iz zemlje. A kad ga gospodar od luka zapita: „A što ti je to u torbi?
čega drugoga, izvadi iz bisaga buzdovan na sindžiru, pa onako iznenada potegne Turčina njim u glavu, te ga onesvijesti i obori s konja; pa brže bolje stane ga gaziti i biti buzdovanom po leđima.
kasno). Pošeta miš po rafu pa obori sunđer te mi razbi glavu. — Kazala Sarajevka kad je muž, došavši iz čaršije, našao u postelji bolesnu pa je zapitao što
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Jedan put Stojša obori zmaja i pripuši ga, pa mu reče: „Šta ćeš sad?” A zmaj mu odgovori: „Da si ti meni pod kolenima kao ja tebi, ja bih
Najposle Stojša obori zmaja i pripuši ga, pa mu reče: „Šta ćeš sad?” A zmaj mu odgovori: „Da si ti meni pod kolenima kao što sam ja tebi, ja
Jedan put Stojša obori zmaja i pripuši na zemlju, pa mu reče: „Šta ćeš sad?” A zmaj mu odgovori: „Da si ti pod mojim kolenima kao ja što sam
njega, pa po- | leti s na 44 čardak, a Stojša ga dočeka, pa se ponesi: niti se Stojša daje oboriti, niti može zmaja da obori; najposle reče Stojša zmaju: „Kako ti je ime?” A zmaj mu odgovori: „Moje je ime Mladen.
Stanković, Borisav - JOVČA
I kaže Stojmen: Ništa, samo stoji više kuće, ne mari što vetar i njega i konja zanosi da obori. I što žešći vetrovi njemu čisto milije.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— Tako! — veli Naćvar sjedajući u široku naslonjaču iza stola. — De, da čujem, ako je šta lipo! Bakonja obori oči, dignu kažiprst i poče, sjecajući njim: „Si vis incolumen, si vis te reddere sanum Curas tolle graves: irasci
Bakonja izađe prije Bujasa, pa ne obrisav se, sjede do Srdara i obori glavu među koljena. — Ja vas molim kâ boga, fra-Jakove, za jednu veliku ljubav — poče on uzbuđen. — E! Šta to?
Ćosić, Dobrica - KORENI
Prođe ponoć, umornu je obori san, ona se trgne i jurne napolje, na mraz, na kišu, i tako, oslonjena uz bagrem, stoji satima na kiši i mrazu da ne bi
— Gde si video Milunku? — Čuči uz njena vrata. — I ti si došao do njenih vrata? — Đorđe ustade, grana mu obori šubaru, on lomi grančice, kida lišće što mu se splelo oko lica i ne može da korakne od zaprepašćenja što se Tola usudio
Zvono se izlizalo pa treska kao da je plehano... Crkvenjaku se nekoliko puta konopac kidao. Dok i njega rednja ne obori. Ako ti neko umre, moraš sam smrt da mu oglasiš... — Daj mi ruku! — Đorđe više ne može da sluša.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Ionako sam stalno sam... — dečak obori glavu, a oblak ga samilosno pomilova po obrazu: — Ne ide to tako, budalice! Da bi postao Princ oblaka, morao bi proći
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
ograda davno Uveli ladolež već je sumorno spustio vreže; A dole, skrhane vetrom, po zemlji grančice leže; Sve mračna obori jesen, i sve je pusto i tavno; Bez života je sve. Izgleda kao da smrt umornu prirodu steže, I ona tiho mre...
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„Tako je“, reče Satiros tihim glasom. „A ti si maločas založio svoju glavu da je naš manji broj neparan!“ Satiros obori ćuteći glavu, a učenici udariše u glasan smeh.
„Izgubio si, sinovče, nedavno oca“, reče Nikija posle malog odmora Aristotelu. Ovaj žalosno obori glavu. „Beše to dobar i valjan čovek“, nastavi Nikija, „pobratismo se na dvoru u Peli.
„Aristarhos! Ne trpim pogovora!“, viknu besno kralj. Ali kad vide kako Aristarhos, ponižen, obori glavu, kralj omekša. On poče da razmišlja kako da izmiri Aristarha sa njegovom sudbinom.
„Divota!“ „Kad otvorih slavinu te svoje ispražnjene lopte, navali u nju vazduh takvom silom kao da bi hteo da obori svakoga koji bi ga u tome sprečavao.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Međutim, moj drug, svakako postiđen i uvređen, dunu u sveću tako jak o da je obori, ali odmah zatim ona prilika što nas je pronašla kresnu palidrvce pa upali drugu.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Đurica iđaše očima za Sretenom, dok ovaj ne priđe barjaku, pa onda obori glavu i poluglasno, kao za sebe, reče: — He, da je moj tata odbornik, bilo bi drugo...
Ona podiže glavu i oštro pogleda Sretena, koji joj beše pošao u susret, ali videvši ovakav pogled, zastade na mestu i obori glavu. — Šta si stao tu za vrljike, kâ da ćeš ždrebad da plašiš! — viknu ona ljutito i pođe dalje.
i s tobom najviše. — Ene sad. A što ću ti ja ? — upita ona i pogled a ga pravo i kao začuđeno u oči. On obori glavu, oseti da mu se lice menja, i, kao sa nekim teškim bolom, odgovori: — Istinu si rekla.
Đurici se steže srce od ljutine, ali on vide da nema kud, pa obori glavu i nasloni se na postelju. Vujo mu pruži vode u vrgu, te se napi, pa onda sede da sluša dugu i strašnu priču...
Skloniše se u gložjak i sedoše. On je pogleda pravo u oči, a ona ne izdrža taj pogled, već obori oči i stade da čupka travu oko sebe.
On joj prebaci ruku preko ramena, a ona se ne branjaše; samo još više obori glavu, a u obraze joj udari vrela vatra. — Znaš šta, bolan: ja bez tebe ne mogu živeti.
A danas nam vraćaju pozajmice. — Pa ...šta veliš ?... Ona obori oči, pocrvene i stade da dreši uprtu od torbe, koja ležaše uz nju.
Prođe nam večeras dobra stotina dukata, koja je mogla biti naša. Sad Đurica, kao krivac, obori oči, a Radovan se osmehnu veštoj laži Vujovoj. — Ko je to prošao?
Od kud ti sad? Đurica obori oči, obli ga crvenilo, ali ipak skide kapu i smerno priđe svešteniku. — Ne smem ti tražiti blagoslova, jer znam da ga
— Pomozi Bog, deco! — reče on još na korak dva pred njima. Pantovac se još više potulji, obori glavu i nekako neodređeno mahnu rukom pored uha, što se moglo uzeti kao da skida kapu, a moglo je izgledati i kao da
Đurica ućuta i kao da stade nešto misliti. Dugo je tako ćuteći upirao pogled u pomrčinu, pa naposletku mahnu rukom i obori glavu, kao da i sam uviđa, da ne može još ništa smisliti pod utiskom ovih neobičnih događaja, koji se sve više
Đurica stade da se svlači. Stanka ga jednim trenutkom pogleda, pa opet obori oči, gledajući u njegove kaljave cipele...
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
valjaće ti, — odgovara Spasoje, i očito žali oca. —A kako majka? — sjeti se najednom mlađi, i stidljivo obori oči i mače se s mjesta. Drži se i — odgovori otac, zamišljen.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
zašto se izgubilo carstvo, glas mu je bio jedna jeziva tužbalica dok se vojske ne sudariše: on tada podiže glavu i obori oči na Hamzu kraj odžaka, koji ga pobožno slušaše. Onda plaho razmahnu gudalom i zaklikta strašni sukob i lom.
Tako i mnogi Arnautin. Dobro selo, plodna zemlja, puni tori i obori, ali mu nešto nije draga šajkača. Učini mu se da je tamo na istoku bolje i da mu je dužnost da seli.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
“ Tako viče iz mog mozga Ludilo očaja. XX Šta je tuga koja dođe Najedared mahom celim! Opije te, zanese te, Obori te padom smelim! Zaleti se, da te slomi, Zahuka se, da te skrši, Zagrli te, pa te stomi, Poljubi te — pa te svrši!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Ne potraja ni deset minuta, dok se od strane njihovih rovova začu neko šuškanje, lomatanje... Kao da neko obori kamen. Siluete ljudi ukazaše se. — Plotun, pali! — grmnuo sam iz sve snage. Gru!
— More, šta ga moliš! — dotrča „Đevrek“, dohvati magarca za jednu prednju i zadnju nogu, obori ga i iz mesta preskoči. Onda se pokloni, bacajući masnim rukama poljupce. — Gospoda!
Ali u bolnicu nije hteo da ide. Pritisne rukom srce, obori glavu i ućuti. Njegov posilni prinosio mu je čašu vode i parče šećera.
On me bolno pogleda. Oči su mu bile pune suza. — Sa štakama se ne ide na front... Valjda je meni tako suđeno. — On obori glavu i pogleda u nogu oko koje je bila gužva zavoja. Klimao je tužno glavom. Pitao sam imaju li nosila.
— Šumadinac? — Jeste, gospodin potporučnik. — A ti sviraš, sviraš. On stidljivo obori glavu. — Pa... pomalo... tako. — A zar se ne plašiš da te čuju Bugari? — Sviraju i oni. — I tučete se.
Vojnici su se smejali. — Danas mi obori naslonjenu pušku. Srećom ne okide — diraju ga. Onaj obori glavu i smeška se postiđen.
Vojnici su se smejali. — Danas mi obori naslonjenu pušku. Srećom ne okide — diraju ga. Onaj obori glavu i smeška se postiđen. Komandir ga potapša po ramenu i reče: — Ti ostani za drugu grupu.
Onda se obrati vojnicima: — Gde je narednik Dragan? Jezivo ćutanje. Komandir se ujede za usnu i lagano obori glavu. — Valjda će naići — reče neko bojažljivo. Na ulazu pojavi se još jedan naramkujući.
Neka zapamte gostoljubivost... kapetana Race. Obori! — razdera se iznenada Bora. Uz stepenice se valjalo nešto teško. Čulo se luparanje potkovanih čizama, neki udari,
— Gospođice, nije reč o tome... — Kako da nije?... — viknu i lupi nogom. A onda, kao da se trže, obori pogled. — Znam... vidim. Ružna sam i odvratna samoj sebi. Svi me izbegavaju, klone se...
Stavite me u vaše srce. Arlet me toplo pogleda i ujede se za usnicu. Lako rumenilo obli joj obraze i ona stidljivo obori glavu. Poleta, koja je sedela prema nama, primetila je Arletinu zabunu i pretila mi glavom.
Kao ljubav, molba. — Vi ste čudan čovek — progovori Arleta i obori pogled. Nisam hteo više da je mučim. Pričao sam joj o sebi, o svojoj porodici.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
ubije, U dušu večno da se upije, Da te zaludi, da te zanese, Trenutom večnost da ti potrese; Da te uništi, da te obori, U prah i pepô da te pretvori, Pa i taj pepô da ti razveje.
JELISAVETA: E, san je, san! Al’ slušaj pamet što ti govori: Smišljajuć davno nevernik sed S prestola kako da te obori, Znao je glupost srpskog naroda Svojoj koristi vešto podvrći...
O, gospodaru! Ti se ne sećaš — Kad ono strašna sila udari Na kršnu zemlju Ivan-begovu, Da je obori, da je razori — I silan paša riknu užasno Hrapavim grlom šeset tisuća, Da mačem svoje zverske jarosti Kolevku
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Bože, Bože, što si tako nemilostan! Što rastoči državinu moju, što obori i razruši kraljevinu moju? Zar nijesam pisô na namastire i crkve; zar nijesam davô kljastu i sakatu; zar nijesam slavio
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Baba, zadržavajući je u krilu i pazeći da ovamo lonac, jelo, ne obori, blago tešila bi je: — Ako, ako. Nama (i sebe i Mladena je tu podrazumevala) nije krivo. Nego samo, nemoj toliko.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Crnim g. urezuje se na kolačiću zapis protiv besnila (SEZ, 13, 297). Na Cveti g. grančicama kite se kuće i obori (SEZ, 19, 40). Na Đurđevdan pre sunca meću žene glog u omaju u kojoj će se kupati. Iz bajanja i vračanja u vezi sa g.
u ovoj protiv krajnika: »Izrasla j. ia delu. Na njoj tri j. Dunu vetar s planine i obori tri j. Jedna pade u travu — iseče je kosa; druga pade u silav — iseče ju britva; treća pade u raklje — pojedoše ju
Ćipiko, Ivo - Pauci
Brat ga pretstavi. Ona se diže. Pruži mu ruku i, uz stidljivi drhtaj trepavica, obori oči. —Gospodin je Dalmatinac, — reče joj brat. —Drago mi je!
Činilo mu se da je to negdje blizu same crkve. U hodu sretne Mrsu, nu obori oči i ne smjede da pogleda u mrko mu lice. Mišljaše da ga njegove ujedljive oči neprestano s nečega prekoravaju.
Tada i ona časom svrne očima na nj, nu, ne mogavši da izdrži njegov uspaljeni pogled, smetena ih obori k zemlji. — Zbogom! — pozdravi, popritegnu kozu, postavi snop trave na glavu i ode.
Dobro si ti dite? A ča ne greš, di se skitaš kad je skula, a? Dijete se uplaši i obori oči. — Kaži, di se skitaš? — ponovi glavar.
Pa, ugledavši u njima istinu, zastidi se, i, uz lagani drhtaj trepavica, obori oči k zemlji, i besvijesno uputi se prama stubama. — Ne mislim ništa zlo, ne srdi se, molim te!..
U kuhinji, uza staru službenicu, ugleda Katu. Obraduje se i uniđe. Ona ga krišom pogleda, i, k'o da mu je nevješta, obori glavu i hitro prstima prebire u velikoj težačkoj zdjeli. — Lako je vama! — reče šaljivo ženama. — Ka šetamo, ka vi!
— Djevojka obori oči, ali ne može da sakrije nemir. Crveni, a gornja malko uzvraćena usnica očigledno drhti. — Čekaću te nefaljeno!
— presječe naglo zamjenik državnoga odvjetnika i navlaš skide naočare, pa upilji pogled u nj. Cirilo se zbuni i obori oči, ali svejedno osjeća pogled na sebi, što dolazi kao iz jame iz njegovih očnih udubina. Časom svi ućute.
Kad je djevojka prestala govoriti, Ivo osjeti u ušima prazninu. Čeka da opet progovori. Ali ona obori glavu. On je pogleda i pusti da premišlja... A njegova misao daleko ga nosi u ovoj toploj noći.
— reče joj gledajući je što ljubaznije u oči da prikrije zabunu. . Devojka obori pogled zemlji, i očito se zaslmdi: — Nisam zato došla,— promuca. — Znam! — prekide je on. — Ma ti znaš što je svijet.
—Ti ne možeš živjeti bez čovjeka! —čisto u brizi izusti on. Devojka ga pogleda, oči im se sukobiše, i nijedno ne obori pogleda; i učini im se da im oči more jednakim plamenom čežnje koja ih savlađuje,i nije moguće da joj se otmu.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
svi oni ljudi koje sam uz put viđao sijali su od zadovoljstva kao da je godina bila najizdašnija, ambari puni žita a obori stoke. Najzad, oni su živi, zar ne?
Badava se on upinje i propinje kao razdraženi ždrebac, blagosloveni umor ga prizove da malo, makar za trenutak, obori ka zemlji svoje zapaljenje zenice. Ne može se bez nekih prostih potreba, makar kako uzvišen poriv kalio volju.
Ilić, Vojislav J. - PESME
ograda davno Uveli ladolež već je sumorno spustio vreže, A dole, skrhale vetrom, po zemlji grančice leže; Sve mračna obori jesen, i sve je pusto i tavno, Bez života je sve. Izgleda kao da samrt umornu prirodu steže, I ona tiho mre...
Muhamedanske Mavre on živo skupljati pođe, Obori kalifat stari i na tron kordovski dođe. Za mudre njegove vlade procveta Kordova slavna, Da joj ni drevni Bagdad ni
Osam je puta cvetô cvet, Toliko svenu puta, I njih nam zbrisa smrti lêt, Obori zemlja ljuta. I zalud kliče vrtar mlad, Grobnice ćute neme, Njih gusta tama krije sad, I nemo, gordo vreme.
Osam je puta cvetô cvet, Toliko svenu puta, I njih nam zbrisa smrti lêt, Obori zima ljuta! I zalud kliče vrtar mlad, Grobnice ćute neme Njih gusta trava krije sad, I nemo, gordo vreme... 1883.
To reče od želje same, A zatim zaturi gunjče kicoški, na jedno rame, I podboči se gordo. A ona obori glavu, I tiho čupkaše rukom visoku proletnju travu.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Zar ti nije poznato da Sveto Pismo, Jozua 10, jasno protivureči svakom kretanju naše Zemlje?“ Kepler obori glavu i ne odgovori ništa, prihvati ćuteći horoskop koji mu je Tiho pružio i smesti ga pažljivo u mapu.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Red je po obori, Čisto sve u kući, Misliš gledajući Gospodski su dvori, Milo moje selo, Budi mi veselo! U mome seocu Zadruga je
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Strahovit krik devojčice, koja se zanesvestila. Jedan od napadača je još udari i obori. Drugi dočepa Nolu za obe ruke. Treći je s podignutom sekirom tražio od domaćina sav novac i nakit.
Bik trpeo i trpeo, pa odjedared muknu kao grom, izdiže kola, prebaci ih na leđa, obori ih opet i napola smrvi, a s drugom polovinom stade da juri uokrug po avliji kao u cirkusu.
da se pokuša s vrstom zvaničnog uviđaja; — jer, naposletku, ne možemo dozvoliti da Milušić, pošto je Boga odrekao, obori nam sad i silu zakona. Ja imam, verujte ozbiljnih teškoća u sudu.
Sad će vam odmah biti lakše, odmah. — Gospa Nola se odjedared, snažno izdiže, i na jednu ruku njenog doktora Mirka obori umornu glavu i izdahnu. Napunila se soba. Doktor Mirko sedi na koferu i plače.
Samo što je Mirko primao pomoć od sina otvoreno i hvalio se; a Nata, na poziv alaske, uzme kotarčicu, obori povezanu glavu, nešto primi, nešto odbije — imam i ja to, hvala — a ne govori istinu Nata, još ne govori.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
na druge oslanjali se; no kad se mora sila prizivati, kud će veće sile od vina, kad od jednog predmeta načini tri, i obori najjačeg čoveka.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Ona pocrveni, obori oči i u zabuni prebi legištar na tri parčeta. — Ne verujem! — odgovori mi poluglasno. — A zašto?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Imale su otkrivena lica, sigurno su katolikinje. Zapitah jednu, najstariju, da li je voda za piće. Ona obori glavu i poče nalivati vodu u sudove.
Samo trenutno, ali upečatljivo, duboko... Stajao sam zadivljen. Izgledalo mi da je razumela moje ushićenje, te obori stidljivo oči. dugačke trepavice senčile su njeno lice... Najstarija dohvati sudove sa vodom, i pođoše.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Drvoseča obori glavu, a iz oka mu sklizne suza. Ali, prisutni su se, ipak, smejali, terali ga da se klovnovski prevrće preko glave,
— Ej, uloviću ribu Srebrenku! — zareče se starac jednoga jutra, a Marijan žalosno obori glavu, moleći se u sebi da riba na vreme opazi mrežu i pobegne. Koliko je ribara na svetu! Koliko riba!
Varalica ispljunu kartu i pljesnu rukom: — Dobio sam! — Vidim! — obori glavu orlušina. — Ili je sreća, ili je tvoja veština tako htela! Na čast ti! Mene još niko nije prevario.
— Moram da je napustim, majko! — Zvezda žalosno obori glavu. Zvezdanu Majku to u prvi mah naljuti, zatim uplaši. — Šta je to s tobom, kćeri? Jesi li bolesna?
Šantić, Aleksa - PESME
Sanja... No đaurska truba pisnu neđe. On se prenu, trže, guste skupi veđe, I obori glavu među suhe ruke. 1911. PREPEVI XAJHPIX HAJNE I LIRSKI INTERMECO PROLOG Moja patnja, moja tuga I bol u
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
jadna, nebu pod oblake; poteže se buzdovanom Marko pustimice, dobro, neštedice, belu vilu međ' pleći udari, obori je na zemljicu čarnu, pak je stade biti buzdovanom: prevrće je s desne na lijevu, pak je bije šestoperom
Namjeri se junak na junaka, deli-Musa na Kraljića Marka; niti može da obori Marka, nit’ se dade Musa oboriti. Nosiše se ljetni dan do podne; Musu b’jela pjena popanula, Kraljevića b’jela i krvava.
Turčinu pod sablju podleće: desnom ga je rukom uvatio za desnicu i za britku sablju, a lijevom za grlo bijelo, obori ga u zelenu travu, od ljutine zubima ga zakla.
Kad je Đorđe Srblje uzbunio i s Turcima veće zavadio, onda Đorđe prođe kroz nahije, pa popali turske karaule, i obori turske teferiče, i udari na turske palanke, sve palanke on turske popali, žensko, muško, sve pod mač udari, teško
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Pa deder, šta ćemo sad s Lunjom? — upita Jovanče. Dječaci su ćutali oborenih glava. Lunja i sama obori pogled i reče sasvim tiho: — Pustite me blizu vas... Samo da gledam šta radite. — Pa da je pustimo?
Lunja samo pocrveni i tužno obori oči, a Stric se nakostriješi i svađalački se otrese: — Ih, baš mi je milo što ću biti daleko od nje.
Jovanče se netremice zagleda u njezine uplakane sjajne oči i upitno nadiže obrve: — Zar ni mene ne voliš? Ljunja obori pogled i lagano, sasvim lagano nasloni glavu na njegovu mišicu. — Ti si nešto drugo. Ja sam se tebe pomalo bojala.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Rodbina tek samo povede reč pred njim o njemu: „More ’oće, ete, da ga ženimo!“ A on obori glavu, gleda u stranu, stidi se, ali ne poriče, niti se brani.