Jakšić, Đura - PROZA
„Kakva muka, brat-Obrade (ocu mi beše ime Obrad), kakva muka, čoveče? Samo daj, bože, zdravlje, a lasno ćemo za to!...
“ Čiča Marko je razumevao nešto nemački, pa mu odgovori: „Gospodine, Obrad ne pije!...“ Doktor ga ljutito prekide: „Štile!... Svi Raci buđet pijanice!...
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Nećeš ti biti tako tvrd na pogodbi. A zbilja, kako ti oni ostali dužnici? Kako Stojan Pavlović i Obrad Ješić? Kako Ivan, Vuksan, Đurađ, Nenad, i oni drugi?... Mo'š li s njima izići nakraj?...
Matavulj, Simo - USKOK
Starac bješe rodom od njekud od Morače, a mladi bješe Crmničanin. Najstariji đak, njeki Obrad Miletin Lješnjanin, spretan mladićak od sedamnaest godina, s pištoljem za pojasom, posluživaše vinom duhovnika i đakona;
On im reče: — Odoste na lijeganje? E, hajte sa srećom. Skoro ćemo svi! Đak Obrad i momak vladičin Milo zavrgoše se takođe puškama, a đak još izvuče iza pojasa golemi ključ od kapije, te ispratiše
Još mu reče: „Treba drugi put više i jačega, jer ovaj ne valja!“ Vratiše se Obrad, Milo i smijenjeni vojnici. Ovi, crvenijeh obraza i ruku, čim položiše puške, sjedoše primaknuv se dobro vatri.
— E, moj đetiću, onome što je na konju lasno je i sići! — reče đakon. Vladika ustade, a za njim svi. Obrad i poslije njega najstariji đak, Ozro Dabišin Ozrinić, nadimkom Murat, zapališe dvije velike svijeće i stadoše pred
Onome suturanu uzeo je pletu i tebi je sad dao!“... U praskozorje začu se klepalo. Đak Obrad, koji već učaše „pošljednju knjigu“, bješe velik vještak u tome.
Skromni ručak od mesa i zelja brzo prođe, kao i doručak. Poslije podne Janko i đak Obrad otidoše u lov; išli su rubom polja, te do sutona ubiše dva zeca; poslije večere bilo je obično posijelo u mađupnici,
Sjutradan po odlasku medikovu, dođe sa Stanjevića đak Obrad, sa pozdravom od vladike i sa porukom da će on stići dan docnije.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
) BATRIĆ TOMAŠ MARTINOVIĆ OBRAD VUK RASLAPČEVIĆ VUKOTA MRVALjEVIĆ VUK TOMANOVIĆ MNOZINA BOGDAN ĐURAŠKOVIĆ VUK MIĆUNOVIĆ VUK MANDUŠIĆ VUK
I dosta je dobro primarilo kâ je ovo brdo vazda hladno. OBRAD Viđeste li čudo i znamenje kâ se dvije munje prekrstiše?
KNEZ BAJKO Sad mi pade na um ona priča kad onoga iz jame vadiše: pô mu lica crno, pô bijelo. OBRAD Uleće mi jedna muha u nos, šteta će me nečesova naći.
ZORA JE; BUDE SE I DIŽU. OBRAD Da vi pričam što mi se prisnilo. Naroda se bješe mnogo diglo, kao nekud da krste nosimo; sunce peče da oči iskoče, i
VOJVODA DRAŠKO Ne znam ništa, no sam ih gledao; i sam mislim da je maštanije. OBRAD Ada što je nego maštanije! Ja sam čuo od jednoga đeda, u Boku su jedni dohodili iz Talije, ili otkud drugo, na naš
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Bio je bled i neraspoložen. — Gde Vam je redov Obrad Dostanić? Zbunjeno slegoh ramenima i odgovorih da ga od juče nisam video.
Na izvršenje. Ja pozdravih i pođoh da izvršim ovo mučno naređenje. — Najmanji vojnik u našoj četi redov Obrad. Dostanić bio je ljubimac komandirov, moj i cele čete.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Kad popa očita poslednju jekteniju i Obrad mu tanko glasovito odgovori: amin, kmet povika: — Gospodajte, ljudi! A krstonoše svi, svaki drukčijim glasom i tonom,
Pored krstonoša jaše na konju popa, a uz njega koračaju s jedne strane Obrad, s druge onaj što nosi kadionicu. Za popovim konjem, važno i dostojanstveno, stupa kmet, koji pazi na poredak, a
Krstonoše zastaju kod zapisa, popa i Obrad otpevaju što sleduje, urežu zapis i kreću se svi dalje. Đurica opet počinje mahati zvonom i — misliti...
Čim narod zasede, pop se diže, a Obrad zazvoni medenicom. Narod se diže, kao na komandu. Ljudi poskidaše kape i svaki u svojoj sovri stade se moliti Bogu.