Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Sva lica uozbiljena, svi žure, samo ja stojim na sredini kruga, neodlučan na koju li ću stranu. — Pardon — obratih se jednom kaplaru.
I da bih ga stavio na probu, obratih mu se strogim glasom. — Obuci bluzu, da me otpratiš do komandanta. Bez i jedne reči se okrete p navuče bluzu, gotov
Pri polasku, obratih se jednome poručniku, sigurno je ađutant puka, i rekoh za one ranjenike. — Ko će da ih traži po ovoj noći...
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
za delo nemačkog pisca Levenhajma koje se isključivo bavi Demokritovom naukom i njenim uticajem na prirodne nauke, obratih se jednom od dvojice izdavača mojih nemačkih dela sa molbom da mi nabavi to Levenhajmovo delo, izašlo 1914.
- ,Imaš pravo, Hemfre’, reče Njutn, a ja se obratih opet njoj pa dodadoh: ,A i kakva dobra kapljica čini svoje i zaslađuje hranu’.
Ta pretstavio sam joj se kao veliki industrijalac svilenih tkiva. Zato obratih pažnju toj robi koja je tu bila zastupljena ne samo na nameštaju, već i na samim zidovima.
„I te kakav! Otkriti zakon gravitacije, bilo je samo jednom jedinom dosuđeno, a šta ste Vi, gospodine Lagranžu i“ - obratih se Laplasu, „Vi, gospodine Laplasu, iz toga zakona stvorili!
To posredstvo moralo se izvršiti kroz onaj prostor koji je obuhvatao oba kalema. Obratih, dakle, pažnju na taj prostor i rasuđivah ovako: Kad uključim primarno kolo i pustim kroza nj električnu struju, dešavaju
Dobro ste se oznojili. Mnogo vam hvala!“ Služitelj se udalji, a ja stajah onemeo. Tek posle nekog vremena obratih se Faradeju. „Nisam dobro razumeo što ste ono maločas rekli o snazi mišića i o rastavljanju vode u njene sastojke“.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
I željan sam, časti mi; pa još u kući i opet da nas ona služi. — Gospodine, sad, valjda, Vujanovac? — obratih se nekome što je gledao kroz prozor u hodniku. — Jedna postaja, ali brzi ne staje, pa Vujanovac. — Hvala.
Baš utom ona žena ustade i sasvim sama pođe sredinom sale. Neiskazano uzrujan ja se obratih ovamo, ja rekoh: „Vanja, da li slučajno poznajete damu koja prolazi eno onamo?“ Ja ne znam kakav sam tada izgledao.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Tamna plava svetlost obasja sobu. Zamoli nas da sednemo, a ona iziđe. Ostali smo sami. — Šta ću ti ja? — obratih se nanovo svome prijatelju. — E, zar sam znao da stanuje ovako daleko. Uostalom, posedećemo malo pa ćemo otići.