Jakšić, Đura - PROZA
U ruci je držao zlatan krst. U crnim očima svetleo mu je oganj, čelo mu beše bledo, obrazi rumeni — svetli plamen pobožnosti i oduševljenja preobrazio je sve što obično beše u stvoru njegovu; zadrktaše mu usne, u
Ali ono njegovo zdravlje, onaj veseo bezbrižan pogled, ono ponosito držanje, zdravi, jedri i rumeni obrazi, prema onim tužnim izrazima sakupljene gladne sirotinje... beše gadno, nesnosno!... Ja ga ne smedoh pogledati...
On je sve do gladne godine bio suv, mršav... a te nesrećne godine, kad su naši obrazi od gladi požuteli, uveli, kad je nama briga i nevolja oči zamutila...
zgladi s moga čela onu gustu neočešljanu kosu, pomilova me po obrazima, pa mi tiho, čisto šapućući, reče: „Ovako divni obrazi ne treba da budu tako bledi, uveli... Odsad ćeš svako podne u ovoj sobi ručati“. Ja sam od strâ drhtala kao prut.
“ Živko izvadi još deset žućaka. „Uzmi, oče!...“ Arhimandrit se nije mogao više uzdržati; oči mu sinuše, obrazi mu se zažariše, i u svakom pokretu si mogao videti onu kaluđersku grabljivost. „E pa dobro, džanum, neka je airli!...
Ona obori oči dole, pa onda nežnim glasom, skoro jecajući, protepa: — Oh, ala bi to divno bilo! A obrazi joj se zažariše, usne su se samo micale, ali ne mogoše nijedne rečice više progovoriti; srce joj beše prepuno sreće,
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
uđe, naši topovi počeše pucati, jedan na jednom a drugi na drugom kraju; u jadni̓ Bošnjaka i u vezira kapi krvi u obrazi nema, tako su se utrašili. Prođu i odu u donji grad.
” To mu iskaza Hadži-Sali-beg iz Srebrnice, a paši se nasmejaše obrazi, pogladi veliku belu bradu i reče: „Inšala, inšala, dasi-japarum!
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
I oseća onu veliku radost koju oseća radnik videći kako mu posao napreduje; radost od koje buknu obrazi, od koje igra srce, i... koja se ne da ničim isplatiti... Niti je šta jeo ni pio.
Čovek i steže srce, i kruti se, ali ga samo oko odaje... Pogled mu se nehotice zaustavlja na onome koga voli; obrazi rumene, a on i ne zna... Ta, samo srce lupa i gurka ga napred... k njemu!...
— Šta? — Jesi li ti juče stupio u družinu? — Jesam. — Je li to tebe ocrnio pobratim? Stanku senu oko i buknuše obrazi čim se seti Lazara. — Otkud ti to znaš? — Kazao mi vodeničar.
Veli: udri ga što te je nahranio, pa će te drugi put i bolje nahraniti! — I to se sve trpi? — reče Zeka, a obrazi mu plamte. — Trpi se. Teško se rataru od pluga rastati!
Ali on vide kako joj poigravaju rumene usnice. — Ne da nam bog!... Znaš li, Jelice, da sam te željan!... Meni buknu obrazi samo kad te vidim!... Ta meni se nije dalo ni da te milujem!...
Dučić, Jovan - PESME
Oči su joj mutne, čelične, studene, A usne zamrzle i obrazi bledi. Ne čuje se nikad da pomuti dahom Ni trenut tišine za to celo doba.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
malen ali podebeo nos, osrednje smeđe oči, rehave obrve, okrugao obrijan podbradak i čisti, masno-žuti, ali ne mršavi obrazi, mala usta s poverljivim konturama, velike ruke, aljkava uniforma, a kao sneg bela košulja i kao mleko čista sablja — sve
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Onako jedra i zdrava, i ona je osećala, i njena krv je bujnije strujala u žilama, srce joj jače bilo, obrazi se zaplamteli žarom koji se jednom i nikad više u životu ne vraća, i misli su njene od nekog vremena često bludile
Njeno zdravlje, pa bujna plava kosa, pa njeni rumeni obrazi, rumeni kao breskve duranclije (i docnije kad god su ga poslužili kod pop-Ćirinih breskvama duranclijama, njemu odmah
(i docnije kad god su ga poslužili kod pop-Ćirinih breskvama duranclijama, njemu odmah padnu na um Julini crveni obrazi); pa njen miran i dobroćudan, njen detinjast pogled, — sve mu se to dopalo, i padalo na pamet kako bi to lepo bilo kad bi
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
onu tipičnu kapu Nemice, sa podvezenom mašnom ispod brade, na kojoj je takođe štrčalo nekoliko dugih, srebrnih dlaka. Obrazi su joj bili kao kuvani škembići, a brčići prilični.
svežoj glavi, na kojoj ponosno stoje gusti crni zalisci, dok se moja kosa sa svim proredila te se sjakti ćela, a obrazi mi se sparušili kao trula jabuka.
Afrika
Svaki deo tela daje naročitu moć onome koji ga pojede. Naročito su cenjeni obrazi i polni organi. U Manu je sasvim skoro bio proces jednome čoveku–panteru.
Kao u svih crnaca inače, plavim su oivičene oči, prevučene usne i osenčeni obrazi. Bez prestanka glođe štapić za čišćenje zuba. Može činiti bilo šta, govoriti bilo šta, štapić ne prestaje glodati.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
Rumenilo na licu više nije u modi, nego bleda boja. To je sad nobl. Zato gledaj da su ti uvek takvi obrazi, a ne paorski: crveni.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Valdenzer se učini, zaista, grdosija, Pavlu, izbliza kad je obukao dug, plavi kaput u kući. Njegov trbuh, njegovi obrazi, njegovi kukovi, bili su okrugli kao neki burići.
Božič je sa domaćinovom ćerčicom igrao. Napadao je kao da ujeda. Obrazi, lica, usta, njegova i njena, dodirivali su se. Božič je ličio na matoru ticu, grabljivicu, koja udara krilima jagnje, a
A već pri prvom zaokretu, Pavle, preneražen, oseti kako im se obrazi, grudi, lica, dodiruju, i kako mu usta kliznuše, u tamnu dolinu njenog korzeta. Odskočio je kao oparen.
Valdenzer se bio splasnuo. Sve je na njemu visilo. I njegov trbuh, i njegovi obrazi, čizme i odelo. Visili su mu i očni kapci, kad se zaplakao.
Svaka želja Isakovičeva, reče, za njega je kao zapovest. Sve je na Višnjevskom bilo čisto, oprano, uglađeno, i obrazi, i ruke, i čipke, i žabo. Uglađeni mu behu i pokreti, i udovi tela, i njegov osmeh, koji je njegov govor pratio.
Celog su života, posle, u Rakišiča bili obrazi crni, smežurani, modri. Stari Bečej bio je, tih dana, sav nestao, u kukuruzu, a šančevi Đurđa Brankoviča, u kupinu.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Grudi svoje prinosila mu je tako blizu kao što se u ljubavi prinose obrazi. Najviše pak nadala se od svojih očiju. Gledala ga je tužno.
Sama koža i kost, od nespavanja i nejela, sušio se sve više, tako da su mu obrazi bili upali, jabučice koštunjave ispale, a oči sevale kao u pustinjaka.
Trbuh mu se beše opustio, kao i obrazi ispod uveta, a oči mu se behu zakrvavile. Prosedeo davno, u početku tek koliko to žene vole, počeo je sad i kosu da
Matavulj, Simo - USKOK
Smeđi brčići dijeljahu mala okruglasta usta od prava nosa; obrazi mu bjehu takođe okruglasti, a čelo prostrano i ravno; oči plave, velike; na desnoj strani tjemena vidio se razdjeljak,
Na njemu bjehu mantije, a na glavi povisoka, crna, svilena kapa. Nalikovaše dosta na brata Sava, samo što mu obrazi bjehu protegljastiji i utonuli i što je imao dugačku prosijedu bradu. Izraz mu bješe sjetan, gotovo žalostan.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Celim telom beše ti naslonjena na mene. Stisnuh te jače, htedoh da okrenem glavu, obrazi nam se protrše, ti oseti moj vreo dah i uzdrhta, klonu, ali se brzo trže i skoči. — Uh! — Čekaj! — I pođoh k tebi.
Kako sam, tobož, čuo, da si se s nekim sastajala i da si mu što poklonila: čarape ili maramu. Ti se zaprepastiš, obrazi ti poblede, oči zasjaje i kršeći ruke moliš me, kumiš, da ti kažem onoga ko mi je to kazao: — Kaži mi, kaži, živa ti
Prsti joj ulepljeni zemljom, kako je po njoj skupljala zrna. Brada ovalna, a tamni joj i rumeni obrazi odskočili od stegnute šamije, kosa joj se izvukla i pala po čelu čak do mrkih joj i krupnih, vlažnih očiju. Stoji.
Mogu rukom. — I od jeda što ne mogu, seknuh, da sva zrna popadaše. Osta samo peteljka. — Čekaj. Ja ću... — I saže se. Obrazi joj plamte, ruka drhti, a tako je topla, meka i mila. Lenka odseče grozd. — Evo! — I pruži mi ga.
Kose joj šibaju, obrazi gore, oči cakle, a ona igra i peva. — Šta ti je? — pitam je sada. Ali ona glave ne diže. Kao da ne sme da me pogleda.
Ode do bunara, izvadi vode, poče da se umiva, zapljuskuje... Osveži se, pribra. Oči joj sinuše, obrazi zaplamteli, a po njima ulepljeni prameni joj kose... A sa svadbe jednako oro. Počeše puške.
Obukla se u stajaće ruvo, oprala glavu, zabradila se lepo šamijom, te joj obrazi odskočili. Sela do prozora i sa zavučenim rukama u pazuhe gleda na ulicu, naslonjena čelom na okno.
Pokatkad, ali veoma retko, počelo bi da kod nje ono kao dolazi, javlja se, počela bi da joj prsa igraju, obrazi, usta svrbe... Ona bi tada, kriveći ta svoja prsa, obraze, sva zajapurena, očajno šaputala: — Oh, pusto ostalo!
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Onoj se opružio nos kao nategača, ona otoboljila usne kao drombulje; onoj se otegli obrazi kao deverika, pa gleda da pokrije zube, što su joj pocrnili od belila. SOFIJA: Već u vas su mi sve beli.
Tek ona meni: „Dobro jutro, gospodine.“ Gazdarice, zar si ti? „Ja sam“. O, ubile te sile! čisti, glatki obrazi. NIKOLA: Kako vam se dopada nakit moje Mage? SVETOZAR: Baš se onda češljala.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
Ja sam momak, ako ne lep, a ono niti ružan (koji je momak ružan, onaj li kome su rapavi obrazi, a providljivo srce, ili onaj koji s finim aljinama pogreške svoje pokriva, to je drugi opet vopros).
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Među njima je bio i jedan potporučnik, gotovo dečak. Bili su žalosna izgleda. Lica im zarasla u bradu, bleda, obrazi upali, a oči zverale zastrašeno. Odelo im uvaljano u blato. Čak i lice i ruke. Bili su mokri do kože.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Gojka, koji se odjednom nekako neobično naježi, uvuče glavu u ramena, pa nervozno zvera očima, čas u Ljubicu, kojoj se obrazi odjednom zacrveneše, kao da će sad iz njih krv briznuti.
Ona se preobrazi: oči se veselo zasvetleše, obrazi se zarumeneše; ona se sva predala tome poslu, koji je i njen... Tu su joj sve misli, cela duša...
Ljubica priđe bliže deci, reče im da gledaju samo na nju, pa poče rad. Osećaše kako joj se obrazi čas zažare čas ohlade. Ali se stade pribirati, jer napreže volju, te se sva predade poslu.
deca će već doći, pa neka ih on vodi; i onako nije dosad bio u crkvi, odgovori ona žučno, a obrazi plamte, crvene se kao krv... Kad Stojan ode pred Gojka, ovaj već pisaše nešto ljutito.
Ljubica se strese od neke hladnoće, koja je odjednom obuze; stade se okretati nemirno, a obrazi joj čas blede, čas crvene.
i uozbiljila... krije oči i ne gleda nikoga. Tek kad joj se učini da Vlajko obrne glavu k noj, — obrazi joj se ospu lakim rumenilom, a grudi se malo brže stanu dizati i spuštati...
Uze joj se celo telo, ne može ničim mrdnuti... Obrazi se okamenili, oči joj stale, razrogačile se i ne mogu nikako da se odvoje od onoga strašna pogleda...
I ona se spušta na zemlju, okreće se sokaku i gleda, gleda... tupim, životinjskim pogledom. Obrazi joj sasvim upali među vilice, jabučice iskočile, oči se uvukle daleko unutra u svoje stanište, pa gledaju otud
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
I kud će sad Milica Đokina da se seti ponoćnih strahota, kad joj još obrazi gore od poljubaca i mišice od žesnog štipanja!...
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
ROTKVICE Rotkvice — obrazi im rujem gore — u gomilicama nešto ćućore; pognutih glavica, crveno-sjajne, šapuću rosne baštenske tajne; a lišće
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Pošto materi lepo veza šamiju, da joj jedri obrazi i ovalna brada odskočiše, vezavši joj ispod grla belu svilenu i meku maramicu, Sofka iziđe zajedno s njome i isprati je
I Sofka jednim pogledom ispod očiju odmeri sve. I pošto svoju donju vlažnu i vrelu usnu stisnu, da joj se gornja kao i obrazi uzdigoše, nadmeše, povede kolo. Ali kako! Znala je da je noga neće prevariti.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Osobito krupne, plave mu oči bijahu pune živosti. Duguljasti obrazi i nos. Držanje i pokreti mu bjehu određeni. Vidjelo se na prvi mah snažna duša u snažnu tijelu.
A zgodan mimo momka, gle’te! Bi li rekao da spava!“ I zaista, Janko ne nalikovaše na mrtvaca; njegovi bijeli obrazi, kao da će se nasmijati do malo; njegove veđe kao da će se otvoriti, kad se momak prene. „A što ćeš, serdaru!
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Fra-Brne bješe svom glavom manji od brata, ali kad bi Kušmelj obrijao brke, pa mu se naduli obrazi, šija, trbuh, i — sapi, bio bi isti fra-Brne. — Bižmo u kuću, e pomete!
A kakvi su da od boga nađu! Petorici se kulja nadula, svakome jednako zadrigla šija, svakom jednako pucaju obrazi, svaki jednako otromboljio obrijane usne. Dvojica samo bjehu mršavi ljudi. — A je li ti to sinovac?
— Tako! — reče Brne sjedajući s nategom. Bješe dosta posijedio i izmijenio se za tijeh deset mjeseca. Obrazi mu splasli, podvoljak se spusti više no prije, na šiji mu se koža nabrala, te se činjaše kao da su mu šklopci izašli.
Jedna ga nevjesta bocnu palcem u stegnu i prostrijelja očima, a njezin topli dah grijaše mu šiju. Bakonji se zaplamtješe obrazi a učini mu se da mu se kapa obrće u vrtolac na glavi, te onako zbunjen ne umjede se ni pogađati, no plati za dva rupca
Ćosić, Dobrica - KORENI
„Pomaže Bog!“ rekao mu je. „Idi prvo da se umiješ“, rekao je Vasilije jer su mu obrazi još bili čađavi od njegovih dlanova. A Lazar potegnu kuburu i opali.
Naslonila se na vile i pogledala niza se. Žena mu je mršava i ružna. Noge su joj kao tršljike i uvek prljave. Obrazi joj buknuše od stida. Ona, Simka Đorđeva... Tola da je opogani? Ni orah mu iz ruke ne bi uzela. Šta sam to htela?
Tuđa krv luta njegovom avlijom. Čovek je kao mušmula. Najpre iznutra truli. Duša prvo. Svejedno što su obrazi dugo rumeni i što se trulo dugo ne vidi. I on gnjili polako. Aćim se rukama odgurnu od ograde tora i pođe u jabučar.
— oštro udari glasom na poslednju reč — Nisam, Milunka ne d da uđem. Ona kaže... — preseče se, oseti da su mu obrazi buknuli. — Ima pravo, dok se oko Simke posao ne svrši. Tako i treba. Ja sam mu doneo vodicu i ime, dok ga ne krstimo.
je sam, prinosi lampu Adamovom licu, i onda je tako s lampom zagledao, zvrji cilinder na lampi, modre su mu usne, i obrazi, mrki, senke su iste. Đorđe zažmuri da ne gleda te senke, iste kao nekada kada je... ...
Popa, Vasko - KORA
vitku ti preko pasa Lomim Brižne zore sa krovova Zovem 19 Mladost nam lista Zelena duž svih ulica Obrazi kuća sjaje se Kada prođemo Stopalima našim Pločnici igraju karte Zvezda smo iznenadna Na licu prolaznika Jata
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Lice joj beše usko i duguljasto, nos finog oblika, usta i obrazi kao izvajani majstorskom rukom, oči crne, bademastog oblika, uokvirene dugim trepavicama, a natsvođene tankim crnim
Kako se mršav vratio iz Kembridža! No - jesi li primetila? - sad već znatno bolje izgleda, obrazi su mu se zaoblili i zarumenili“. „To čini dobar vazduh!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
posle podne, kad oblače gerok, dugačak do ispod kolena, i leti u preklanjskom slamnom šeširu što se žuti kao i njihovi obrazi, a zimi u polucilinderu koji se sjakti kao i njihove cipele, jer se istom četkom doteruju, izlaze sa ženom do
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
i razumije, a Bukalo puši lulicu — on puši na kratki kamiš, pa bi rekao da mu dim izbija iz duge kovrčaste brade, — a obrazi obrasli su mu smeđom dlakom sve do samih izbočitih jagodica.
Otac i kći lože vatru, a stara ispod pokrivača jednako jeca. Kad plamen kuću zahvati i dim se diže, čisto njihovi obrazi postadoše svetliji i veseliji, i puckaranje i cijuk naloženih grana ožvi kuću kao ljudskim razgovorom.
Oznojeni, žedni, polegoše jedno do drugoga na zemlju i prilegom piju... Preplanuli im se obrazi dotiču i čuju kako usta željno srču hladnu živu vodu. Sedoše na zemlju da dočekaju staru majku.
Sitni su, tesnogrudni... nisu obilati.... kao nečim potopljeni .,.. Ali veselje prevlada. Božičini obrazi preplanuše kao vatra, a u tamnim očima što na nj zamiču jednako nešto igra, mami ga i jari.. .
A deca gore, znoj ih obliva i pada na žednu, toplu zemlju; preplanuli, sad će da im obrazi raspucaju... Stara čudi se i gleda, i pred očima ne vidi nikoga do njih dvoje — besnih, jakih, njenih...
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
Aa, tu i frajlica, drago mi je, drago mi je, hibšes ksihtl! Lepe očice, glatki obrazi, smeđa kosa, hipš, hipš! Vi kec frajlice, vi kec? EVICA: Oprostite, ja nisam kec. SARA: Ha, ha!
Krakov, Stanislav - KRILA
Plave malje drhtale su po mršavoj bradi. — Ćuti, ćato, stari buntovniče, kakvu smrt nam pripominješ... Njihovi obrazi su bili rumeni, a pleća široka. — Osuđeni ste na smrt a veseli ste. Nosite radost kao kožnu bolest u sebi.
Čemu? Kućama porušenim u kojima se pletu pletenice za nečija gojazna ramena? Pobijenoj, iskidanoj deci? Obrazi su mu goreli rumenilom sve jače. Zakašljao se. — Kao volovi ste, koji vuku topove za druge. Pogledajte.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Svaki deo tela daje naročitu moć onome koji ga pojede. Naročito su cenjeni obrazi i polni organi. U Manu je sasvim skoro bio proces jednome čoveku–panteru.
Kao u svih crnaca inače, plavim su oivičene oči, prevučene usne i osenčeni obrazi. Bez prestanka glođe štapić za čišćenje zuba. Može činiti bilo šta, govoriti bilo šta, štapić ne prestaje glodati.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
VUK: ’Ma pogle, Rade, zdravlja ti! Ne znaš šta više liči krpeži: Da l’ opaljeni vetrom obrazi, Koje su nekad crne boginje Arapskom šarom grozno šarale, Il’ ruke noge, ili haljina, Zakrpe razne što mu s grbine,
Što, slušajući lance robovske, U obraz jure kao bujica, A posle opet natrag u srce; Al’ onde svaki damar zastaje: Obrazi bledi, ruke klonule, Modre se usne jedva pomiču, Oružja nema!... O, muselime!
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Plamtu obrazi sad mladom junaku, I on vernu danas traži sebi ljubeznu. Pogledaj, brate o mili, na sve mi pogledaj strane, Videćeš
Vidite koliko su nužni čerteži i obrazi sa znameniti’ predmeta Serbije poeti patriotičeskom. Prva tri stiha čitajte tihim al’ dubokim tonom, kao u tragediji.
Ćipiko, Ivo - Pauci
I neko vrijeme gledaju se... U snijegu pod natuštenim olovastim nebom, izgledaju im obrazi blijedi, prljavi, ali kad se jedno drugome nasmija, zabijeliše se jaki zubi jače od snijega, a oči što govore zaigraše
Sunce je odmaklo, grije, ali nema pripeke. Rade se ne osjeća zamoren: tek što mu se obrazi zarumeniše, a po čelu osuo se lakim znojem, jer uzbrdicom išao je mahom kao i ravnicom.
prljav... Ma'ni... i zakrene rukom kao da se od nečega brani. Rade je gleda obasjanu plamenom, odskaču joj obrazi rumenilom, a uzvraćena gornja usnica učini mu se crvena kao krv, drhti.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Mnoge slike na zidu crkve bile su oštećene vrhovima kopalja, izbodene oči svetitelja, nagrđeni obrazi ženskih likova, ugarcima isprljane grčke haljine kraljeva i episkopa.
Sve se na njemu smeje, i zategnuto čelo bez bora, i dva reda svetlucavih zuba, i brada, i uši, i obrazi, i grudi. Onda počinjem i ja, mada nisam čuo šta je taj šašavi kopilan ispričao.
Poslednji je na kapiju ušao Dadara, pešice, vodeći konja za uzdu. Pogled mu je bio prazan, obrazi otrombeljeni. Pružio je nekom uzde konja, prošao kroz svetinu ne gledajući nikoga i otežalim koracima popeo se zaleđenim
Stanković, Borisav - TAŠANA
« A sad? S neverom... KATA (okreće se hadžijama, u očajanju): Za Boga, ljudi Božji! Kakvi su to obrazi? Kakve »nevere«? Pa u crkvi svaki dan slušamo kako se govori: »Ljubite svoje bližnje, kao samoga sebe.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Lice skuvano i zbrčkano, kao da naročito krije crte. Ništa joj nije davalo licu karakteristiku, ni oči, ni obrve, ni obrazi. Sve ujednačeno, smazano, pepeljavo. Oči, bezmalo bele.
Bio je to čovek, da kažemo još jedared, visok, krupan, malo tetak, i neobično velike glave. Njegovo čelo, obrazi, i crna gusta brada, to je bio čitav peizaž. Imao je stručnog znanja daleko više no što je morao da ima.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Sad se samo zaštitnice bore... Vojnici neobirijani, obrazi im upali, lice potamnelo. Onako natovareni, maršuju pogureni, ćute i gledaju mračno preda se.
Poče već hladan vetar i neka susnežica koja bije pravo u lice. U zaklonu jedne stene sedi iznemogao vojnik. Obrazi mu upali, ali jagodice rumene, vidi se da je u groznici. Teško diše i gleda mutnim očima.
Mnogi sede na gomili kamenja pokraj puta, naslonili glavu na ruke i teško dišu. Lica im obrasla u bradu, obrazi upali, a usta ispucala od zime i vetra. Nama u susret ide jedan Crnogorac sa puškom.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Padao je i padao, ko zna koliko je padao! Najednom, Kapljica oseti kako joj obrazi postaju slani i kako je neko vuče u dubinu. Od straha ona zatvori oči.
Majka pretvorena u oblak spusti se još niže: bio je to njen sin! Smejale su mu se i oči i obrazi. Od sreće — žena zaplaka, a mladić podiže glavu kao da nešto naslućuje. Čudo!
Jesi li bolesna? — Velika Zvezdana Majka pipnu joj čelo, pipnu obraze: goreli su. To je još više uplaši. Obrazi zvezda blistavi su, ali hladni. Zašto su u njene miljenice zažareni. Kakav je to šum?
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
I ne ktiše nikako toga učiniti ni ih što o tomu poslušati. Onda već počeše ih šopati i udarati po usti i po obrazi šakama, s pesnicami ih lupati bacajući se na njih s kamenjem. I slabo ih stizaše; više vraćaše se k njima natrag samo.
Gde no su besede tankovite, mazne i pesme horospijske slatkoglasovite, skloniti s raslabom obrazi smešni, namigljive oči tihozgledne, mekane haljine cifraste, belorumena lica, lepo stasita i sitnohodljiva kičeljivo
Misleći govori: ovo je svakome pravi i smotreni čas, ovo je jaka sila i vlast ista, strašljivi obrazi, besmrtni vojištani.