Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Dolazak majke, ali i svih drugih žena (rođaka i komšinica) u obredni obilazak porodilje i deteta naziva se povojnica.³⁹ Žene koje dolaze na povojnicu zovu se „povojničarke“ ili „babice“.
MAGIJA I HIGIJENA U toku prve godine dete se veoma često i na poseban način kupa, što ukazuje da ovaj čin ima obredni karakter.
Kada dete prohoda, najčešće se vrši običaj da se detetu, pošto je napravilo samostalno prve korake, umesi obredni hleb postupaonica („prohodača“, „postupača“), a zatim se iznad glave — razlomi.
iz jednog životnog doba prešao u drugo, zrelije, i da mu je od tada zauvek zabranjen povratak na razvojno niži stupanj. Obredni šamar praćen plačem deteta omogućava „utiskivanje“ kulturno, socijalno i religijski značajnog iskustva sazrevanja:
Ako uporedimo magijsku brigu o detetu (običaji, verovanja, obredni postupci) sa svakodnevnom socijalizacijskom praksom (racionalno-iskustvena nega deteta i vaspitno-socijalizacijske
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
XIV veka i u prvim desetinama XV veka, stara srpska književnost počela je unekoliko gubiti svoj isključivo crkveni i obredni karakter, i s nešto svetovnijom sadržinom i u većem broju stala se obraćati većem broju čitalaca.
i one su bile sasvim po tipu grčkih škola na Balkanu, gde se rad ograničavao na prostu pismenost i cela škola imala obredni i verski karakter.
III. KNjIŽEVNE OSOBINE JEZIK. — Sve dok je srpska književnost imala verski i obredni karakter, dok su pisci izlazili iz duhovnih redova, dotle je crkveni, ruskoslovenski jezik vladao kao književni jezik.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Iz kuhinje bi se začulo zveckanje šoljica i žličica na srebrnom poslužavniku. To je bilo kao zvonce pred obredni ophod: uskoro će se začuti iz djedove sobe gromko pušačko iskašljavanje, a malo zatim njegovi teški koraci, pod kojima će
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
regularne turske vojske paftalija — puška sa više karika pezevenk — svodnik, pokvare– njak (turski) poskurnik — obredni hleb u pravoslavnoj liturgiji, nafora prikojasa — povod, krivica rezil — osramoćen, obrukan, ponižen, posramljen
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Najpre su prevedeni obredni i biblijski tekstovi, a uskoro i druga dela neophodna za razvijen hrišćanski život, među kojima i velika dela
da su prva dela slovenske produkcije obrađena u kanonskim oblicima obredne književnosti i da je jezik literature obredni, sveti jezik Slovena, odredila je karakter daljeg slovenskog književnog stvaranja.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
na rukama« (GEI, 9—10, 129, Sretečka župa); (zbog njegove božanske prirode) grančica sa duba (granice) zabada se u obredni hleb koji se na Badnji dan mesi za »mladog boga« (GEM, 42, 1978, 419, okolina Zaječara).
Najglavniji obredni hleb je česnica (koja se, u Lubnici, zove »sreća«). Nju ponegde mese (od pšeničnog ili kukuruznog brašna), na Badnje
Uz česnicu mese se i manji obredni hlebovi: zakončići ili kravaji, koji se zovu: njiva, lojze, kuća, svinje, volovi, ovce (i ovčarnik), krave (i kravarica,
a on svoju povrh njih (za uspeh i plodnost), u četvrtak pred svadbu pogačom se pozivaju svatovi, u subotu se mese obredni k.: »grabena pogača« i »banica«, mladoženja drži sito sa k.