Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Prvu knjigu Ivan opravio, prati knjigu Baru i Ulćinu na Miloša Obrenbegovića: „O Milošu Obrenbegoviću, pozivljem te u moje svatove, stari svate da si pred svatove; no mi nemoj inokosan poći, kupi
biti tamo u Latina: kad biste me, braćo, poslušali, da skinemo perje i čelenku sa Maksima, mila sina moga, na Miloša Obrenbegovića, da Miloša zetom učinimo, dok đevojku otud izvedemo“.
I tako se braća pogodiše, i skidoše perje sa Maksima, zlatno perje, čekrkli-čelenku, na Miloša Obrenbegovića, te Maksima jandal oćušnuše, a Miloša zetom učiniše. U to doba moru udariše, u sinje se more navezoše.
K sebe ruke, obje ti otpale! Pokri oči, obje ti ispale! Rašta gledaš na junaka tuđa, na Miloša Obrenbegovića? No pogledaj, mila snaho moja!