Lalić, Ivan V. - PISMO
U sećanju gusne Obris u sličnoj, stišanoj lepoti Na zidu neke crkve, il muzeja, u sali kvatročenta; ili manje Patetično: u tišmi grada, gde
Jer blažena je sumnja Kad senči obris nade u obnavljanje čuda Koje se zove ljubav. S tot vraćamo se, možda, Mestima zavoljenim: proveravamo pravac, Merimo
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
U SNU TE NEMA U snu te nema, al čim zene Odškrinem ja namesto zrake Otkrivam kako već u mene Ulazi obris tvoje rake. Onda bez glasa i bez ruha (Nevidljiva i sasvim nema) Lutaš po jami moga duha Ko bespomoćna, strašna tema.
Ćosić, Dobrica - KORENI
A kad su stigle do visoke kamene ograde, ona je uplašeno stala, zagledana u tamni obris manastira koji su vešte ruke podmetnule nebu, sada mrkomodrom i zvezdama. izubadanom.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Sad me sve više zanima pejzaž, a sve manje ljudi u njemu; sve više stablo, ili pamučast oblak, ili boja neba, ili plavi obris brda u daljini, a sve manje čovjek. Valjda smo jedno drugom već sve rekli.
Miljković, Branko - PESME
u ruci anđela što stade S vatrom na ulasku u zavičaj mutni, Da dan pronađe pre nego što sine, U oku i voću tamni obris raja, Nestvarnost punu volje i žestine Koja u nama kob i slučaj spaja.