Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Zeka stiskao pesnice pa gleda po ćoškovima, a suze ga oblevaju... Aleksa obrisa oči, pa priđe Jelici i zagrli je: — Radosti moja! Dobrojutro moje!...
I zadenu jatagan u grlo... Mlaz krivi šiknu... Nož se zari još dublja... Onda oturi glavu Turčinovu. Nož obrisa o njegovo ruvo, pa ga metnu u cagrije... Pa diže glavu i skide kapu. — Gospode!... Hvala ti na ovom lepom daru!...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Ona poklopi oči rukama, i suza njenog oca pade u more njezinih suza Ne znam koliko smo ćutali. Onda Đorđe prvo obrisa oko, i pouzdanim, čisto veselim glasom obrte se pomoćniku: — A ko će mene tamo analizirati? — Šta?
— I ovaj mali! Ti, ti vojniče! A šta ti ja koješta nisam mislio! Bože, bože! On obrisa lice rukavom, i držeći dete nastavi: — Znao sam, zacelo sam znao da ćeš doći. Tako sam baš u dlaku računao. A nana?
Dama s kučetom i zembilom turi mu nekake kapljice pod nos. Brzo ga povratiše i digoše na noge. On se prvo obrisa od vode kojom su ga polivali, pa onda zagrli sina, ali tako naglo kao da je se bojao da će mu pobeći!
Sad volim i sam polivati. Dede, sine, umivaj se! Ne zna se da l' njemu više drkću ruke, il' Anoci srce. Obrisa je svojim ubrusom. Obesi joj đerdan o vrat: Sve ona sirota!
Čudno da dijete, čim osjeti njegovu bradu na svojem obrazu, zaćuta i zaspa. Gledao ga je on dugo. Onda obrisa oči i uđe u narod. Svi poustajaše. — Imao bih nešto da progovorim sa starijim ljudima — reče pop.
— A šta balite, vi žene, i cvijelite dijete? Vi ništa drugo i ne znate! — reče Aksentije Smiljanić, i obrisa rukavom suzu. Mićo iznese Marin kovčeg i turi ga u sijeno pod prednje sjedište. Pop poljubi Maru: — Pođi s bogom, Maro!
Kad već kola zamakoše, pop obrisa oči i pogleda po narodu. Mahnu slabo glavom, kao da rekne „zbogom!”, i prijeđe preko puta.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
- Bože, mama! - rekoh. - Morao sam biti smešan. - Ne smešniji nego sada! - Timotije salvetom obrisa tanjir koji će upotrebiti za sledeće jelo, iako je znao da sam ga ja već jednom obrisao, a preko maminog lica pređe
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Kucnuo je flašom o flašu. Nina odloži nož i viljušku i obrisa usne krajičkom papirnate salvete. —Gospojca ne pije pivo? —Ne, hvala... — reče s uzdahom.
Zaustavila je »dijanu« na vrhu planinskog prevoja odakle se varoš u kotlini videla kao na dlanu. Obrisa dlan o pantalone.
Matavulj, Simo - USKOK
bog zlo zaboravio. A, da oprosti sveti vladika, besposlen pop i popadiju bište!“ Na to se zaori smijeh. Milun obrisa prašinu. Janko ga otpusti, pa uzev njeke opatove rukopise, sjede.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Iskustvo je poništilo i suzilo divnu neodredljivost obrisa i prostranstava; budućnost odraslog sveta je smrtna. Jedinu slutnju besmrtnosti upoznali smo u detinjstvu: vraćajući se
baštici kraj naše kuće slez i ljupko prosinuo iza kopljaste pocrnjele ograde, Tako, sada, te slike proviruju iza sivih obrisa sadašnjice.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Zaradio sam ga u dobra čovjeka, pa mi je sve strašivo da ga đegod ne propijem. Djed obrisa oba dlana o čakšire i primi sat pobožno kao naforu pred oltarom. — U redu, pobro, biće paženo ko oči u glavi.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Marika, zajapurena od rada, ništa joj ne odgovori, već, pošto ostavi testije s vodom koje beše unela, obrisa ruke i rukovavši se sa mnom poče po sobi, oko Mite, nešto da radi, rastrebljuje: da ispravlja jastuke i namešta one
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ Saobraćajac obrisa znoj i pužev kućni zapisa broj, teško uzdahnu, palicom mahnu. „Idite, kume, vi s milim bogom zajedno s kućom i
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Krčmar skide ubrus koji je imao vezan oko vrata, obrisa njim usta, i spreman na razgovor, odmače se malo od stola. — Verujete li vi, gospodine, da će biti uskoro rata?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Nene oči napuniše se suzama. Ona izvadi maramicu i obrisa ih. Potom uzdahnu. — Neka si, čedo moje, živa i zdrava — reče moja majka. — Pa šta je bilo dalje?
Priđoh. Videla se rastresita zemlja... Kao da viri iz nje neka daščica. Sagoh se. Ali snage nemam. Vojnik je izvuče. Obrisa je o šinjel... Neka slova... „kolić“... Prezime: Ah, Nikola Nikolić! „Tu je“, viknuh.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Putnik stade, skide s glave prašnjavi šešir s opuštenim obodom, izvadi iz džepa prljavu maramu i obrisa njome oznojeno čelo, sa koga padahu krupne kaplje znoja.
Nego.. tek sad je drugo; opet sad bar ima nečega, a onda nije bilo ništa, izgovori on to, pa duboko uzdahnu i obrisa rukom čelo, po kome se nakupile kaplje znoja. — Ja to ne razumem; ne znam kako...
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Treba, gospodine moj, imati jaku osnovu, temelj zdrav, pa podizati zgradu! — završi ministar, i od uzbuđenja obrisa znoj sa čela. — Potpuno odobravam vaše genijalne poglede na privredu! — rekoh oduševljeno.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Beše pozelenio i došao, što vele, van sebe od ljutine. Čiča Pera zaneme, obrisa ruke o dozluke i diže se, pa uze da namešta sa rukama čas kapu, čas pojas, čas džoku, kao da su mu ruke na smetni, pa
Ćosić, Dobrica - KORENI
Kasnije, izlazeći iz sobice, sa lica obrisa zrna pšenice. u toploj postelji i mirišljavoj vlazi Simkinih nedara i butina, cele noći grčila se jedna nada i jedna
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Šta li to nosi u njoj? Mali čistač se jedva dovuče do kraja staze, obrisa znoj sa čela i, pogledavši ka starici, kriknu od užasa. — Riblja Glava? Otkud bi na starici bila riblja glava?
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Majka mladog učenjaka obrisa suze koje joj navreše na oči, a njegov ujak nastavi: „Na putu nauke, za koju ima, kako mi njegovi profesori saopštavaju,
U bolovima, jadu i nevolji“. Ona obrisa suze, a njen brat se rastuži. „Da“, nastavi ona, „nekoliko meseci pre njegovog rođenja preseli se u večnost moj dragi
Mališan obrisa suze, pa reče: „Majčice pričaj dalje!“ Ona ne znade gde da nastavi, ali joj deca dođoše u pomoć pitanjem: „Kako je Isak
Gospođa Rumford obrisa oči i priča mi dalje: „Godine 1792, kada je Narodna skupština pristupila izradi novog ustava, zaželeo je pokojni kralj,
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
A tada, izreče li Ilija ovu reč ne izreče li, uskomeša se ceo narod. Jedna seljačina poteže dobro iz flaše, obrisa rukavom rakijava usta, pa se razvika: — Braćo, jesmo li za narod? — Živeo! — čuše se uzvici.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
bolno do te mjere da nas često sili da zažmirimo kako bismo malko rasplinuli sliku stvarnosti i omekšali joj krutost obrisa.
Tek, po nekoj neobičnoj čistoti obrisa, po nekoj svirepoj oštrini doživljavanja mi možemo da naslutimo da li će ono što se u taj čas odigrava po nahođenju onog
Krakov, Stanislav - KRILA
Nikola. Nikola učini prezriv pokret usnama. Raščupani brkovi mu se pokretoše. Nemarno se naže, podiže šlem, i obrisa prašinu rukavom. Čitavo isparenje znoja i umora diže se iznad ovih kratko ošišanih glava usijanih čelikom i suncem.
Usred kamenjara bilo je malo gumasto drvo. Major stade u njegovu senku, obrisa znoj sa čela, i izvadi duvan. — Duško, Duško, — vikao je boginjavi kapetan sa grebena, — da vidiš samo, odi!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Nastade prasak. Uto grunu plotun odozgo, bombe počeše da trešte i na jedan mah... Potporučnik Svetislav uzdahnu i obrisa čelo. Značajno pogleda okolne i klimnu glavom. — Ljudi, kao da je neko manuo rukom, toga momenta diže se magla.
— Ko?... Je l’ ja? — podražava Brana Peru. — O-hoooj! — uzdahnu, najzad Pera „Đevrek“, obrisa znoj sa čela, i onako ležeći pogleda mutnim očima Fjodora: — Skaži mi, kak je tvoje imeju?
Uh, šta uradih! — pomislio sam. Njeno lice je sijalo od zadovoljstva. Ona obrisa oči i priđe mi. Trebalo je sada nešto reći...
Ćipiko, Ivo - Pauci
Bol popusti; muzika sveđ svira i pobuđuje u njem ganuće. Navriješe mu suze na oči. Drhtavom rukom, maramom obrisa ih. Hoće silom da se osvijesti, no zaludu. Magli mu se...
— na po u šali reče mladić i pogleda je. — A ja neću od tebe! Vidiš kako se trudim! — I on skide šešir i maramom se obrisa po glavi. — Ka' poslu niste obikli... Prođe tako čas i oboje beru i trgaju sočno voće.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
svetlost ne peče zenice ali i da ugledam jednu jarkocrvenu tamu, ako je to uopšte tama, nešto kao čista svetlost bez obrisa stvari i slika. To mi omogućuje da ne mislim ni na šta. Ne izdržavam dugo.
Ilić, Vojislav J. - PESME
I kratki oturi čekić i tvrdom, žilavom rukom Obrisa tople suze. 1890. MOJOJ MUZI S nebesne visine svoje, kô svetli đenije mira, Ti si mi pružila liru.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
“ On se malo namršti na ono jelo, obrisa usne, ispi čašicu, pa nastavi: „I to će se izbeći! Čovek neće ni putovati u đuletu, kako je to zamišljao Žil Vern, nego
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— Nastade, kao uvek u takve časove, tajac. Gospa Nola pocrvene naglo, obrisa znoj s čela, dohvati čašu vode i raširi prozor širom. — Dakle opet novac! I dokle samo to!
— Šta ti je to? — To je divna jevrejska molitva siročadi za njihove roditelje... Frau Roza obrisa oči, i uzdahnu duboko! — Idi sad. Čujem kola i ljude.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
– Ima, dakle, reč konte Ivo Vojnović! – Ja?! – izenadi se konte Ivo i izvadi malu maramicu, čipkicama opervaženu, i obrisa čelo. – Ma nemojte! Ja, dragec moj i prelijepi predsjedniče moj, nijesam mislio govoriti ni o životu ni o smrti.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Odjeknuli su još i poslednji pucnji, kao počasna paljba prilikom pogreba. A tada, redov Stanko Stojanović obrisa ruke, pripasa tesak i u stavu mirno zaustavi se pred svojim komandirom. — Gospodine kapetane — glas mu je drhtao.
Tek kad zađosmo za prvu ogradu, komandant se saže i rukavicama obrisa sare svojih čizama, koje se behu isprljale usled ležanja na zemlji.
— Onda priđe detetu: — Kako se zoveš, mali? Dete je ćutalo i držalo majku za haljinu. Jedan od vojnika obrisa rukavom oči, pa će reći: — Zvali su ga Mića. — Hajde, ponesite ga! — naredi komandant. Vojnici podigoše dete.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
— uzviknu dečak, podiže uvis svoj pronalazak i postavi ga na stolicu bez naslona. — Kuca! — krajičkom košulje obrisa dečak stubiće sata između kojih se klatio konjanik na zlatnom orlu, kad se, najednom, začu zvonjava, nakon koje neki
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Ej, otkud sad ti? — Svuda se ta nađe — progunđa Mačak. Lunja se oprezno izvuče iz hodnika u dvoranu, obrisa lice i mirno objasni: — Bježala sam iz škole ovamo u Gaj, pa upala u jamu u ponor. — Kad si upala?
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Bilo cveće — bilo i Zone!... — završi dršćućim i zagušenim glasom mlada ženica i obrisa krišom suze, pa mu pruži kitu zimskih bledih ruža.