Jakšić, Đura - PROZA
Posle male počivke otac se obrnu meki. Oči su mu još od suza vlažne bile. — Vidiš, sine, to mi beše veran drug i iskren prijatelj, i on je umro!
Matavulj, Simo - USKOK
— Imamo preko trideset pogača. — Dakle, hoće li biti jela za dvadeset ljudi, osim nas domaćih? — Biće! Vladika se obrnu arhimandritu: — Kako je tvoja noga, Janaćije? — Kad je ovako hladna studen, ne muči me kao kad je vlaga!
Radičević, Branko - PESME
Nasloni je na taj tvrdi kamen, A zagleda Turčina mlađanog, Što mu grdnu ranu udario, Pa od oka tanku pušku uždi, Obrnu mu mozak u tikvini. Bojak traje — Srbi čuda čine, Ali ko će sili odoljeti!
I priskoči laka skoka, Već je eto vata. „Jao, draža i od oka, Ta sva si od zlata.“ Zagrli je, poljubi je, Obrnu, prevrnu: Od sebeka ne pusti je Do pred noćcu crnu. (10/11.
Bez pitanja su k njemu uleteli, Bez pozdrava su mučnu reč poveli. On žubor začu, pa glavu obrnu, Al' već je čuo, čuo rečcu crnu; I ja sam čuo, ma ne znam šta beše, Jer brzo reči od usta s' oteše.
No Stojan danas veseo je zdravo, Al' okle ovo, ja ne znadem pravo; Ma može biti da se sve obrnu, I stenje kleto sa puta mu zgrnu; Al' može biti da se samo smeši, Da srce jadno malčice uteši, Il' valjda je jošte
Svaka od nji raja vredi, Pa mastilo da se štedi? 8. Gradi, gradi, tako t' Boga, Što obrnu ka sunašcu, Tako t' lika ljuvanoga Štono čuvaš na srdašcu? Što — No već se pesma ne da... Zbogom, odo unapreda.
I zače se žiće drugo. Lepo beše, ma ne dugo. Brzo snova sve s' obrnu I namače nojcu crnu: Skoro sunca uspomene Probi tmine te maglene, Eto, sinu divno, milo, Kâ nekada što je bilo,
Zdravo, zdravo!“ — Pa k vrleti munu pravo, Ona za njim skoči, Kroči. Ma sad stade, sva pretrnu, Oko nje se svet obrnu; Jošte jednom tamo glenu, Još se jednom svet okrenu, I na zemlju mlada pade, Bog bi dô da dušu dade.
Glas nesretni došao Mileti, Što počini Solimane kleti, Svojim četam' ostavi Milenka, Pa obrnu pretila zelenka. Pet stotina bilo je odzade Nesmorene Srbadije mlade, Jedno momče od drugoga bolje, Ako bude Srbu
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
a u toliko začu onu huku i vrisku od hiljadu različitijeh glasova, pak se prepade i počne natrag da bježi, ali teke se obrnu, okameni se i on blizu brata.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
TRIFIĆ: Oh, oh, sunce moje, kako mi je žao! (Na strani.) Bog te živio, Sreto! SRETA: Kako mi đavo obrnu pamet, te je nisam poznao! (Lupa se po čelu.) O, Sreto, ludi Sreto! SULTANA: Nemoj se pečaliti, ja ti od srca praštam.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
planini kad sunce hoće da zaokruži tvoj pogled on se izmigolji i ruži sam po unutrašnjim prostorima koji se lako obrnu ka spolja tu se i mnoga potroši snaga potrebna cvetu da cveta i suncu da greje i ljubavi što se prenosi skokom.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Što salomi braći krila I cijelu bratstvu tvome? Što se, bolan, ne obrnu, Na žalosnu majku tvoju I nevjestu dobro mladu I siročad tvoju malu?
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Ni ovakve jošt nije žalosti na mnogo se mjestah događalo; no joj puče srce u prsima a obrnu svijet naopako za onijem sivijem sokolom, pa ne moga odoljet žalosti, nego život uze sama sebi.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Jedino se dugotrajni laveži pasa i pevanje petlova iz magle razlegalo i rasprostiralo po poljima i njivama. Marko obrnu alata tako da svojim ramenima i laktovima poče dodirivati kapiju.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
I bez toga, (kao što je poznato) Crnogorcima je, mimo ostale ljude, mila šala. Sad se đakon obrnu k perjanicima. „Ajde ti, Krcune, primetni nekoliko palica u odžakliju, e vidiš pomešće se iako ih je mnogo u sobi“.
Dijete se živo obrnu, pa joj se čudnim oštrim pogledom zagleda u oči. Cura sva poblijeđe, pa se u tili čas zacrvenje pred tim ispitujućim
mačak Šarko, koji dotle ležaše pod krevetom, začuđen, valjda, što nasta ta neobična tišina, izmilje, pogleda po čeljadi, obrnu se u kovitlac dva-tri puta, pa odjednom đipi na krevet, na noge Jankove.
Oganj se bješe razjario, te ona dvojica počeše se vrpoljiti. Medik obrnu pleći ognju i poče da govori iza sna. Serdar, naprotiv, obrnuo lice k toplini, a otvorio oči.
Taman kad đakon htjede da zausti nešto, Vladika se živo obrnu put gomile i reče đakonu: „Htio si da rečeš: eto ih!“ „Eto ih, Gospodaru!
“ reče đakon, kao na žeravi. „Pričekajte, Gospodar će da se vrne do malo.“ To rekavši, hitno pođe natrag pa u hodu, obrnu se, viknuvši im: „Pričekajte na gumnu!“ „Ženi je onoj nevolja, te velika može biti!“ reče Vladika.
“ Tako je prolazio dan za danom do pred same Trojice; vrijeme se ne obrnu. To je bilo starcima za veliko čudo. Prvo čudo bi, što se zima ne potaja između ta dva roka, kao što je navikla.
Prvo čudo bi, što se zima ne potaja između ta dva roka, kao što je navikla. Drugo čudo, što ona ne zastade, niti se obrnu u polasku. A najveće čudo što repom ne ošinu. „Odagna je Đurađ odjednom.
Sad ćemo sve doznati, jer bogami, i za mene je sve nešto ovo čudno!“ To rekavši, ka vižlinić, obrnu se hitro k oficiru i stade njemu za dugo da kazuje, valjda ono što bješe već rekao serdaru.
Svi pogledi bjehu uprti u Janka. Tišina je taka u odaji bila, da bi se čulo da je muha prozujala. Janko obrnu listić, a u tome pogled mu se ote put Stane, a njen put njega, te im se pogledi sukobiše.
Njegove zenice, kao da hoće da prionu uz te lijepe ruke, podigoše se i one. Stane se obrnu i kroči put kuće, rekavši: „Ajde, brate, lezi! I ovako si još slab pa ćeš prozepsti!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
ljeti te na đerđeve vezu, pak ako kakva mladića opaze u ovu goru, u oni čas očima ga zatrave i u kaku gođ hoće živinu obrnu.“ Ovo izrekavši nestade ga kao da ga zemlja proždrije.
a u toliko začu onu uku i vrisku od hiljadu različitijeh glasova, pak se prepade i poče da natrag bježi, ali teke se obrnu, okameni se i on blizu brata.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— veli Šunda. Brne poče grliti Stipana i odmaknu ga u ćošak, pak se obrnu k Jerkovićima: — Za ime božje, šta oćete od mene? — Oćemo da izabereš od naši ditića koji bude najdostojniji!
Pogleda niz rijeku što je dalje mogao, dokle je nazrije tanku kao konac, gdje se krije među brda. Zatijem obrnu oči put ostrvca na kome bijaše manastir. Eto voda optočila zemlju, pa se dva rukava sastaju i čine širinu.
— Šta je ono? — viknu Bakonja. Stric mu se poplaši od toga uzvika, pa se obrnu i udari ga po obrazu. — Magare od magareta! Tako me pripade, a?...
Tako me pripade, a?... A što te vrag nije ponija s njima u splatu, nego i ti čekaš brod kâ gospodin! — pak se opet obrnu i stade dozivati vozare. Bakonja briznu u plač... Ja... ja... ja... — Šta: ja... ja... ja...!? — osiječe se dujo.
Gori ste od rkaća. — A šta radite više, vrag vas odnija, a? — obrnu se k vozarima, koji živo veslahu natrag. — Nismo mogli prije, oče!
— doda drugi. Bakonja se isprsi gledajući podrugljivo tu manastirsku fukaru i njihove prugaste plave pantalone, pak im obrnu leđa, a kad brodić uljeznu u pristanić, on iskoči kao vižle. Vozari izvedoše Brnu, pa legoše pod rakitu.
— Nije moguće, više mu ima! — ponoviše svi u čudu. — Ma virujte, da i’ nije ni napunija! — pak sjednuvši obrnu talijanski da im nješto priča.
Odjednom zabrujaše orgulje, te se Kušmeljiću kosa nakostriješi, jer dotle ne bješe čuo te svirke. On se obrnu da vidi ko to svira, kad ali Tetka sjedi ispred cijevi i rešeta glavom. Večera prođe istijem redom kao i ručak.
— Šta? Da vratim?... Knez ga ščepa i naredi Barici da izvadi talijere. Pa onda knez obrnu Kenja, pa što najbolje mogaše udari ga nogom gdje beše najmekši, tako da Kenjo preskoči preko praga.
— zapita Grgo. — Pričekaj, pa ćeš! — odgovori gvardijan, pa obrnu talijanski: — Vidite, ovo mi se sviđa! Prva mu je misâ crkva!
Ajme meni, biće odveli i krave! — pak otrča put naslona, ostali za njim. Govedar, čim bi pred vratima, obrnu se k njima i raširi ruke. Dopadoše svi. Vrata razvrnuta. Uljegoše svi zajedno. Krava nema. — Ajme meni, nema ih!
Uputiše se da pregledaju prvi oltar nadesno, ali u taj mah utrča Balegan sa raširenijem rukama, pa se obrnu tri-četiri puta u kovitlac, pa poteče ka velikim vratima, vičući: — Umra je! Umra je!
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Poče razmišljati šta da čini i kuda da se uputi. „Aristotele!“, začu on kako ga doziva neki poznati glas. On se obrnu. Pred njim stajaše, sav zajapuren i oznojen, Nikijas, dvorski činovnik iz Pele, koga poznavaše još iz ranog detinjstva.
o kojoj ćemo još govoriti, primenio i na to da reši pitanje, zašto i kada planete zastajkuju katkad na zvezdanom nebu, obrnu pravac svog kretanja da bi se, posle izvesnog vremena, vratile u svoj uobičajeni hod po nebu.
Napunite molim Vas, ovu posudu oksiženom!“ Maselo napuni tu posudu do gore vodom, poklopi je staklenom pločicom, obrnu je i stavi je, u tom položaju, u jedno korito napunjeno vodom.
„Razumem“, reče Lagranž. Monž se obrnu meni, smešeći se: „Sad ne morate našem kolegi Lagranžu ništa više reći. Zna, već unapred, šta će doći“.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Stanka leže sva na tu pruženu ruku, dohvati revolver i obrnu ga u stranu. Marko, videvši da udari kćer umesto zlikovca, pade u još veću jarost, pa istrže nož iza pojasa i jurnu na
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Nego, čovek snuje, a bog određuje! Iznenada obrnu vreme. Radeći preko dana, opaziše kako se nebom k severu vucare svetli oblačići što su izgledali kao raščešljano runo.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
U nestašnom letu veselo i smelo Na duvar poglêda, na svetlište belo; Obrnu se k sveći, nehotice, čilo, „Gle, još jača svetlost!“ — milo joj je, milo. Gleda tako letom.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Đeneral progunđa nešto, major pripasa sablju, obrnu konja, obode ga i brzo ce izgubi u šumi. To je bilo oko 9 časova izjutra, a oko podne valovita Morava već je nosila
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Ruštri se okorjeli snijeg, i žalobitno cvileći ugiba se pod nogama. — Baš niko ništa, Vujo! — trže se starac i obrnu se djetetu. Mali je šutio i umorno, iznemoglo koračao za kravom.
— Ideš li, rode? — viknu opet i nesvjesno se obrnu, ali ne bijaše ni krave ni Vuje. On držaše samo komad privuze u ruci.
Tvoj mi je đed o glavi radio, pa otac, pa svi tvoji, ali evo im!... Mlogo me je — obrnu se meni i pruži mi mlin, pun nesamljevene kave: — Samelji to, snažan si, vidim, pa ćemo popiti kavu, pa svak za svojim
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Za sve se on unapred postarao. — I sad zbogom! Srećan vam put! I s tim obrnu se od kola, ne mogući više da ih gleda, naročito mater, čiju je glavu video kako podržavana, naslonjena u snajkino
Ćipiko, Ivo - Pauci
Veli da je načelnik, podigavši ovu parbu ne u korist sebi, već vama, — i obrnu se Radinim svjedocima, — učinio rodoljubno djelo.
Mimo njega žurno prođe čeljade i ne javi mu se; on se obrnu za njim i proslijedi. Pred svojim otvorenim dvorištem ustavi se časom, uđe i stade pred vratima.
—Ča je, Cirilo, a? — ozva se vremešni čovjek, obrijanih brkova, utopita nosa i debelih usnica. — Ha, ha! — obrnu se mladić, smijući se k Ivi. — Znate, gospodaru, njega zovu Rogo! —Muč', grdobo! —A brat mu, Krnje, lugar je!
Znam ja vas! — Valjalo mi je i moje polit', a pomoga sam vam ... — Ala, goni ih! — I obrnu se k djevojci s potsmjehom: — Gledaj kako ona muči, ka zna da je kriva! — A ča ću vam pravljat'...
I pođoše zadovoljni i veseli što im je jedna briga manje na glavi. Ivo časom gledaše za njima i nekako zamišljen obrnu se k župniku: — Kako se oni prilagođuju, — reče s uvjerenjem, — a jednako rđavo im je!
Ivo, mjesto odgovora, uhvati je iznebuha za ruku. Toga časa osjeti se mirniji. A kad se ona obrnu k njemu, ne istrgnuvši ruku iz njegove, čisto se strese od naslućene slasti. — Pođimo na bal!
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
U Makarija je ušao božji arhanđel, govorili su. Bila je potrebna samo mala neznatna nit pa da iskaz obrnu u suprotno: u Makarija je ušao Satanin sluga.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Tiho sedi, duboko zamišljen. Iznenadno, kao iz sna probuđen, on se obrnu svom pratiocu: „Daj mi, molim te, horoskop koji si noćas sastavio.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Gurdi se nadimaju. Stari sat udara očajno. U gospodin Tomi se borba odjedared obrnu za 180 stepeni. Ljubav prema sinu, prema sinu koji se zove Branko Kalenić, preli naglo svu dušu starčevu.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
“ Skoči Marko na noge lagane, obrnu se i dva i tri puta, sav se čardak iz temelja trese; pa poteže sablju zarđalu, manu sabljom zdesna nalijevo, te on Mini
vezire, vrlo mu se žao učinilo, pak on uze Markova sokola te ga ud’ri o jelu zelenu i prebi mu ono desno krilo, pa obrnu kroz goru zelenu sa svojijeh dvanaest delija.
Tad đevojka natrag se obrnu, — kad ga viđe, od srca uzdanu, pak đevera opet zapitkuje: „Koji ono junak na đogatu, štono barjak u rukama nosi, crne