Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Stanko se zamislio. Nekako mu je čudno izgledalo da su u onoj podmetnutoj krađi pomešani Kruška i Marinko. Obujmi ga živa želja da sazna kako je to bilo, te stoga se reši da smesta ide Devi da ga pita.
Zbogom!... I ode... Kao da su glave pogubili u kući Ivanovoj... Neka slutnja o nekoj velikoj nesreći obujmi sve ono što je umelo razmišljati... Ozebao, okisao do kože, sav mokar vrati se Kruška u han.
Diže se polako i poče trljati čelo i zverati oko sebe... — Ustani! — reče mu Kruška. On se diže lagano, ali ga opet obujmi strah... — Sjedi, Milošu! — reče mu Kruška blago. — Šta ti je, čovječe?... Gledaj kako je blijed. — Nije mi dobro...
Gorilo je grlo Aleksino od one slane ribe i pasulja. Kao da je neko žara nasuo. Najedanput ga obuze jaka vatra, obujmi mu glavu, žile na brekoše a krv poče strujati naglo, besno. On oseti žeđ, užasnu žeđ...
A da se nije još i jutros gde sa Stankom susreo?... Srce mu strahovito zalupa. Njega obujmi zla slutnja. Dosad je mislio na sve drugo, ali sad sva njegova misao beše Lazar... — Možda se susreo, pa poginuo!
Olujina otpočela... Munje su šibale crno nebo, kao usijane ličine, a grmljavina se razlegala dubravom... Strah neki obujmi Ivana. I samo ovo vreme uli mu neku strašnu slutnju u dušu. On hodaše gologlav ispred kuće i osluškivaše.
Ohrabreni, Turci jurišahu svom snagom, ali ih ovi odbijahu... I nešto čudno obujmi Stanka u ovoj borbi. On je punio svoju šaru, nišanio i gađao u meso, ali mu misao beše sasvim na drugoj strani.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Jurišić opet zastade i u trenutku obujmi ga neka neobična, zverska snaga, pa instinktivno ispruži ruku, steže, svoju koščatu pesnicu i oseti kako ta pesnica
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
A Nuška im kolovođa. Kad samo razastre crne kose, razuzuri se i obujmi neku, a naročito onu koja se plaši od tmine i noćne vlage, pa se s njom vine u baštu.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Pavle je pogleda u čudu: — Zajedno ćemo, lepše je u društvu... A što si mi ti zadrta? — veli joj kao u šali i obujmi je oko pasa, ali žena, pogledavši ga krišom, izmače se. I idu zajedno.
ponavlja Cveta, i jednako Pavlu na Iliju miga. — I suveznici smo, — ne da se razlogu Pavle. Ilija najposle iznebuha obujmi ženu rukom oko pasa i požuri. Pavle, teturajući, zastade i prisloni se uza telegrafski stub. —Pijan je! — opazi Cveta.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Ima nečeg nagonskog, neodoljivog u nama, u ovim uzavrelim godinama, kada neka podsvesna radnja obujmi telo, pomrači um...
Ćipiko, Ivo - Pauci
Ko bi to negda bio rekao?” — Mašo što si se zamislila? — i obujmi je oko pasa. —De, ti! —Vidiš, ja gdjekad sam o svačemu mislim... pa mi čisto pamet stane.
” — slatko se tome nasmija. Pa pogleda na sunce: —'Ajdemo, Mašo! Digoše se. Rade sruči sve u torbu i, uprtivši se, obujmi je oko pasa i veli joj: —Ovako ćemo planinom! I obgrljeni gaze cvijetnu travu.
Ljupko osmjehujući se, spusti glavu u njezino krilo, nu odmah kao da mu se ne da da mirno uživa, podiže je, obujmi je čvrsto bolje oko pasa, i željno potraži njena usta... — Ne, Jure! — šapnu ona...
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Ama nju pečao i tuga obujmi... I to ona smotre što je gospod naumio, opazi ga gde stoji pod nebom na vazduhu i srdito gleda dole na ljude.