Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Kočijaš mu preda pismo, pa čeka odgovor. Milivoj čita, lice mu rumen obuzima, umilno se smeši, pa zapita: — Ti si na karucama došao? — Jeste, tu su; valjda sam po vas poslat.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Iz one velike kuće, preko puta, jedan za drugim i u onom raspoloženju koje obuzima ljude kad zatvoreni preko celog dana, stupe na zrak, oficiri su šumno napuštali svoje službe.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Zamor, nemir, koji obuzima putnike na putovanju. Gospoža Evdokija mu, međutim, podviknu da nije potrebno da joj govori, kao što joj je pridikovao
i da Đurđa pohvali, kao dobrog supruga, ali je Đurđe i sam bio primetio da Anu, zaista, neka podmukla žalost i srdžba obuzima, prema njemu, kad god joj se približi.
Čudno! Čudno! Obuzima ih, kažu, opravdani strah, posmatrajući ovo grdno tijelo, koje se proteže od moskovskih granica, pa do Jadranskog mora!
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Pričajući o strahotama koje su se okomile na njegov narod, guslar ih prati brujanjem sve zvučnijim i obuzima ga gnjev; desi mu se da baci i skrha svoj instrument da bi izrazio silna osećanja koja u njemu izaziva jaka želja da
Duboka nacionalna svest je počela sve više da ih obuzima. Zapaža se da se poslednjih desetina godina sve više interesuju za prilike i događaje u životu Srbo-Hrvata, i vlasti su
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Tresla se od jeze i osećala je kako je, s nogu, obuzima ledena zima. Osetivši sve prste na nozi kako joj se koče, ona ipak nije mogla da nogu pokrene, a želeći da se digne i
Pripijajući se sve više uz njega, oseti i ona kako je polako obuzima milje i da podrhtava. U glavi joj se vrtelo. I baš kad htede da se osvrne, bez duše, sa ustima poluotvorenim, izdišući,
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Varošicu u brdima obuzima opet uzbuđenje. Čuli su, naime, da se jedan veliki prestonički slikar sprema da se nastani u njihovom mestu.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Iznenada, na podijumu, obuzima je ludi strah, ruke joj se koče, a publika joj se pričinjava kao stoglava aždaja. U trenutku potpunog izbezumljenja
Milićević, Vuk - Bespuće
A dan tamni i gubi se, mećava obuzima mah, bura se razbija o klance i huči u njima. Oni zastaju, gube put, usred kakvog talasastog brdskog poljica, skučenog i
Sremac, Stevan - PROZA
Obuze ga kao neka melanholija, koja tako često, nekako uvek uporedno s vinom, obuzima svakog smrtnog. I Jova se sada dade u tugovanje i zaćuta.
Radičević, Branko - PESME
“ Zaman muči, zaman se otima, Sve ga većma slutnja obuzima: „Dakle nikad — dakle baš zanago Nikad više, kâ što reče drago — Nikad više —“ tu mu konjic rže, On iz misli
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Drveće, senke, šuštanje lišća, cvrčanje popaca, sve to klizi, bruji i obuzima dušu, a ona drhti i strepi. Htela bi da poleti, ali ne zna kuda? Da brojim zvezde? Da pevam?...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Sada smo pred bojištem. Ima u nama malo ljubopitstva, a i zebnje... I, slušajući potmulu grmljavinu topova, ljude obuzima pritajena drhtavica.
Oko krvavih usana rojevi mušica. Težak zadah nas zapahnu. Iako je neprijatelj, ljude obuzima jeza na sudbinu čoveka. I nehotice se nameće misao da ćemo tako možda i mi. U obližnjem jarku ugledasmo još tri leša.
Pojedinačni pucnji su sve češći. S napregnutom pažnjom osmatramo gde li je taj mitraljez, a nezajažljivi bes nas obuzima da mu ni parčeta ne ostane, ako ga samo neko ugleda. Trenuci su očajno dugi.
A mi naiđosmo opet na onu nesrećnu Bitvu, gde još leže mrtvi, naduveni konji i prevrnuta kola. Očajanje obuzima ljude pri pomisli na ponovan prelaz. Ko zna!... Oni što naređuju daleko su, te im je nepoznato naše duševno stanje.
Imalo ih je sada na svima stranama. Osećamo skori sudar i laka drhtavica obuzima telo. Najednom grunu plotun dole u ravnici. Okretosmo dvogled niz put...
Pođosmo. Pri vrhu čujemo već fijuk kuršuma, i ledena strava obuzima telo. Noć je, i ne vidimo strah na licu jedan drugome. Ćutimo i saplićemo se o neke predmete.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
već šta da misli: osećaše samo kako joj se kravi led oko srca, što se nahvatao za ovo nekoliko dana ; osećaše kako je obuzima nekakvo prijatno raspoloženje prema svemu, pa čak i prema ovom pisaru. »Zbilja, krasan čovek.
Predahnu od umorna hoda i zagleda se u daljinu... Oseti da je obuzima strah, baš pravi strah; ali to od čega dolazi strah daleko je, ono se ne vidi, ne pojavljuje se... I snaga je izdade...
vuče je neka sila i ona ne može da joj se odupre, ona i ne pokušava da se vrati, jer oseća da to ne može biti, i nju obuzima očajanje, užas. ali ipak ona se kreće napred i ulazi u školu.
I sad je obuzima drhtanje, a glava sve jače steže i zanosi. Ostavi stvari, pa opet leže. Oko podne dođe joj mati. Ona se sva promeni,
O, pogrešila je... mnogo je pogrešila!... Opet je obuzima zima... sve više je izdaje snaga. glava joj klonu na jedno okopano stablo...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Ja ga se setih! Ja ga vidim! Njegova modrina mrsi mi dušu, i mene obuzima grozna jeza, i neka, beskrajna, žalost. Predosećano, u Beogradu, 1920.
Zbog tog kulturnoistorijskog raspoloženja, koje me, sve više, obuzima, meni je dosadno pisati o onome što bi većina da čita. Hteo sam da pišem o politici Treće Republike.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
tobom prelivaju i odsjajkuju, kao najčistije drago kamenje, praveći bezbroj varijacija fantastičnih, duginih boja... Obuzima te milina, hteo bi da taj prizor pretvoriš u večnost i ne možeš da otrgneš pogled od toga čuda lepote, koje te zanosi,
Ispesmo se na jedan »ćuvik«, s koga se video veliki deo celog lanca od potere. Čudno osećanje obuzima čoveka, kad pogleda ovaj živ obruč, koji se sve više steže i sužava oko nepoznata mu neprijatelja...
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
VIII JEVREM, ŠEGRT JEVREM (vraća se i stane nasred sobe zamišljen. Na licu mu se ocrtava briga koja ga sve više obuzima. Uzima šešir i hteo bi da pođe ali se kod vrata ustavi, vraća se i seda na stolicu brižan).
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Nem od zahvalnosti osetio je, prvi put, i u isti čas, kako ga obuzima i neka nesavladiva telesna slabost. Docnije je hteo da veruje kako je ta slabost bila samo predznak one groznice koja
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Ubrzo iza nje pristižu trkom glasnici sa juga i javljaju da se onde vodostaj reke naglo penje. Neopisiva radost obuzima sve žitelje, hramovi se širom otvaraju, molitve čitaju, žrtve prinose.
osvetljena podzemna prostorija, no hemiski aparati i pribori koji su tu nagomilani uzdižu je na rang svetilišta nauke. Obuzima me pobožni strah i već hoću da se, posramljen, povučem odatle, no u tom trenutku pojavi se u vratima u sredini zida,
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
„Još nekoliko sekunda pa ću ga zagrliti.“ Vraćam se i uzimam stvari sa uzbuđenjem koje obuzima čoveka kad je uveren da ga na stanici čekaju.
Kad nastane žagor u paviljonu, onda se on trese u grozničavoj drhtavici, obuzima ga samrtnički ropac i obneznanjuje se. Tada je pored njega uvek mala, mila sestra Pound da ga povrati iz grča.
Dakle, sasvim umoran legnem u krevet i računam zaspaću smesta. I zaista, kako sam sklopio oči, obuzima me zanos tako kao da ću smesta zaspati.
Začudo mi je uvek, da, idući njegovoj kući, nisam nimalo osećao od onog nemira i uzbuđenja koje obično obuzima ljude u mojoj koži.
Na licima njihovim, pored važnoga izraza, raspoznavalo se vidno i ono osobito zadovoljstvo što obuzima ljude kad su u neočekivanoj prilici da kancelarijsko vreme iskoriste na vazduhu.
U tom razgovoru, koga se dobro i ne sećam, ja naglo osetih kako se u meni krv pali, i oganj, koji se razgori, obuzima me svega, pa kao nečim uboden, podigoh se, priđoh joj.
Oh... One reke i vode, čiji zadah, čini mi se, još osećam, one planine sure i natmurene od kojih me još strah obuzima! Jeste li videli Galič? Ta užasna planina izgledala mi je kao kolosalan zid, koji me razdvaja od raja i novog života.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Na otvorenu, taj pritisak iščezava. U zelenoj prirodi, među drvećem i travama, osjećam da dublje i stvarnije živim. Obuzima me djetinjasta želja da načupam trave i lišća i da ih naslažem na vjeđe, kao blagotvornu masku nekog iskonskog zelenog
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Ej-haj!... — uzdahnu on posle neke teške i gorke misli. San stade da ih obuzima oboje, i oni zaspaše. Pred zoru, kad stadoše zvezde jedna po jedna da se gase i neko nejasno bledilo da se navlači po
I srce hajdukovo življe i veselije kuca, i ono vidi pred sobom neku nejasnu nadu, obuzima ga neka svetla milina, i ono u trenucima liči na srca ljudska: htelo bi da se nada, da ljubi, da prašta; neka svetla
i ono u trenucima liči na srca ljudska: htelo bi da se nada, da ljubi, da prašta; neka svetla neodređena vera u dobro obuzima i njega... Đurica se vratio zavičaju, kamo ga je snažnom silom vuklo srce njegovo.
»Šta će moj popa ovde?... Otkuda on... Gle, i krst!... Te je onaj što smo ga nosili na krstonošama« — oseća kako ga obuzima stid, užas. — Đuro, poljubi ovaj sveti krst... Pokaj se bar sad, pred ovim grobom... — govori mu popa uzbuđenim glasom.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
On je usavršen, on postoji i jedino je potrebno da se pusti u rad. Još uvek strašan sukob obuzima duhove i verovatno će najveću važnost imati visokonaponski predajnik kao uređaj za napad i odbranu, posebno u vezi sa
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
A uz sve to, kada god se setim nečega prijatnijeg ili interesantnijeg, moje srce počne snažno da lupa i obuzima me hladna drhtavica.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
potrebno za put pripravila, poče da poima bolje svoj novi položaj, i čim se više primiče dan odlaska, veća je strepnja obuzima: veselje i strava da ide u susret nečemu novome naizmjenice savlađuje njenu žensku prirodu, a na mahove, ugrožena
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
pripovetke, tačno kao i junakinja Nečiste krvi, zamenicom „ono” imenuje jedno naročito erotsko stanje koje ga povremeno obuzima: „Nikako ne bi smeo oči da zatvori a da ne bi odmah bilo ono.
Pripijajući se sve više uz njega, oseti i ona kako je polako obuzima milje i da podrhtava. U glavi joj se vrtelo“. 376 Dva mlada tela, pripijena i presamićena na tesnome prozoru
Miljković, Branko - PESME
V POČETAK TRAGANjA ZA BIĆEM Lepi moj dane s dušom elegije Kad od Bića senka biva predelima Lutam u suzama strah me obuzima Zvezdani uticaj nada mnom — ko da ih suzbije (!
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Namah opet obuzima te crna misao: ovo su poslednji trenutci... Uspomene iz detinjstva, lepi mladićski snovi, nade, planovi, prijatelji, sva
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Balkanski pejzaž — veli ironično Pera „Đevrek“. Potporučnik Ljubiša „Filozof“ razmišlja setno: — Obuzima me neka tuga gledajući ove mlade Ruse. Mi smo ovde da izginemo za svoju zemlju.
Sve je nedostižno i neshvatljivo. Na našoj osmatračnici zavladala tišina. I posilni se čak pritajili. Obuzima me neka muka. Hteo bih da izađem, ali naići ću na Luku. A ja mu se pokoriti neću. Među nama je sve svršeno.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Rodbinu I ukopnike obuzima sve veća i studenija slutnja, i oni je gone s groblja, ali se ona uporno otima, neće da ide: — Ne dirajte me, ja sam
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
onako pravo, otvoreno u Mladena, Mladen je znao: da ona zato dolazi što hoće da je sada, kada već ovo veselje, pijenje, obuzima sve, hoće da je tu, kod njega, da ga odvede kući, bojeći se, strepeći, da možda sada, uoči njene svadbe, od derta, jada,
Ćipiko, Ivo - Pauci
selu nikoga od srca i ljubavi do svoje majke, — koja će ionako, ako se brzo ne povrate, doći k njima — u duši joj zebe i obuzima je nesavladljiva tuga, a da ne zna za čim to tuži.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Strah me odjednom obuzima, gušim se, nedostaje mi vazduha, ustajem iz kreveta i odlazim ka prozoru. Promaljam glavu kroz otvor i žudno dišem.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Naš voz ubrzava svoj let, odmakli smo se već 500 kilometara od Zemljine površine. Obuzima nas osećaj lakoće, naši pokreti su življi i slobodniji, pa nam se čini da bismo i mi mogli poleteti.
Afrodito sa Melosa! U tebi pozdravljam simbol čovekova genija i ženine lepote. Kako me obuzima nostalgija gledajući našu Zemlju! Ostavimo ovaj mrtvi svet, vratimo se natrag.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
« — i proče. Ova devojka ima 20 iljada, osim srebra i šmuka. »O, nebo, o, sudbino, kakvo čuvstvovanije prsi moje obuzima, kakva nema pečal dušu moju para kad na vas pomislim, angelska moja gospodična!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Gr-r-ruuu! Ni broja se ne zna ovim eksplozijama. Drhtavica obuzima telo. Lukine usnice su pomodrele. Gru-u! Eksplozije se sustižu, i pred nama, u visini pešačkih rovova, zemlja kao da
Na putu se nešto isprečilo... Kao čovek!... Zastadoh. Naprežem oči, a laka drhtavica me obuzima. Hteo bih da bežim. Ubiće me. A ona prilika narasta, sliva se sa mrakom noći, i ja u bezumnom strahu udarih konja.
Treba pregaziti. Brza valovita reka huči pred nama i ledena strava nas obuzima, jer su konji islabeli, te ne znamo da li će se održati. Ni dubine ne poznajemo.
Oko usta mu se nahvatale mrve hleba. Iako sam još prilično daleko od sentimentalnih roditeljskih osećanja, obuzima me neka neizmerna tuga prema ovom nejakom detetu. Od prvih saznanja svojih, ovo je dete osetilo gorčinu života.
Zaboravio sam trenutno na svoje stanje, ali me užas obuzima da me oni odozgo ne pridave. Napregao sam poslednju snagu, hvatajući se za oštro kamenje, da se postavim u uspravan
Ne tresem se više. — Eto vidiš... Proći će. Sada su ti ruke tople! — teši me Luka. Ali sada me toplota obuzima sve više. Osećam da mi grudi sagorevaju i ja kao kroz maglu razaznajem predmete. Strah me je obuzeo.
Naši su nastupali lagano, ginući bez broja i mere. Ali trupe je održavao zanos, koji u ratu obuzima tako često. Na vrhu Kajmakčalana nalazi se naša granica. Tu je bila Kapija Slobode.
Petrović, Rastko - PESME
laganija, jedva dotičući ga se, leži mu tvoja ruka na ramenu, on je još uvek uzbuđen i bolan, ali ga beskrajna nežnost obuzima prema tvom prijateljstvu - ne oseća se više napuštenim.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Tada ga obuzima slatka seta, i stari Zamfir tada tiho žali za mladošću svojom pod cvetnim dafinovim drvetom, koje je i onda tako isto