Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Krasan je to čovek bio!... Bolje bi mu bilo da je onoga udavio dok je još žgepče bio, nego što ga onako obruka i ocrni!... — Vjere ti, kako on jako? — Ne pitaj!... Niko da ga vidi! Nit mu ko boga naziva ni prima!...
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Aranđelovim, bojali kao žive vatre, zbog njegovih lukavih i niskih spletaka, kojima je umeo, kod Aranđela Isakoviča, da ocrni svakoga koga je hteo. Bez muškog poroda i muških članova porodice, ipak je imao obrađene zemlje, i imao je sve više.
Matavulj, Simo - USKOK
Knez će dalje: — I moj ti Cuca započe, bez okolišenja ovako: „Ama kneže Drago, ti meni ocrni obraz pred vladikom i onolikim zborom!“ „Vaistinu, rekoh mu oprho, sâm si ga sebi ocrnio, a ne ja!
Kostić, Laza - PESME
„Ti li si ćerko?” iguman zagrmi, „što kod paše misli nas da ocrni? Ti li si nesrećo, ti li si kugo? Al' čekaj samo, nećeš mi dugo!” „Vladimire!
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Stoga ću ja njemu: „Nijesi ugonenuo ne zbori više, ne troši riječi, jer ti je uzalud.“ — „Ama ti meni obraz ocrni! pred Gospodarem i pred onolikijem zborom!“ reče on. — „Nijesam ja, Spaso, no ti sam sebi!
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
Zet, zet, izetio se on dabogda nikakav! Jaoj, proklet bio majci i ovoga i onoga sveta! Kuću mi ocrni, obraz mi oduze, oduzela mu se dabogda ruka kojom je napisao ono! VASA: Smiri se, boga ti!
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
” To reče, pa Miloša mrko gleda, Kog’ ocrni pritvorstvom Vuk neverni, A Miloš kada smotri koja beda I stid mu grozi, za taj ukor skverni Odgovori: „Do kolena
Nastasijević, Momčilo - PESME
Jer nije na Kosovu zadnji čin; i kobni gde naroda glas, izdajom već ime ti ocrni, jadni oče moj, sin ja na nogama, Đurađ, tim bodrije tu, strašni zadržati sudbine hod — ili na imenu Branka, sve
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
da mu taki na panju glavu s mojom dunđerskom bradvom odfirim, zašto on, đidija, moju starost obezčasti, te mi obraz ocrni, da sam za rugu i čpot među svih dvanaist kolena Izrailjevih! Devojka Ne smućaj se, prav si ti i bez hile!
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Koj me sretne na put, ne zbori mi: „Živo-zdravo“, ni me pituje: „Kako si, Taske?“, veće si zbori: „Lele, a što vi ocrni obraz Zonče vaše?!“ — „Ćuti si, kučko, zborim si ja, kako je ocrnela obraz?