Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Zatim je razbio čašu. Zvanice, koje su se plašile da je slavni čovjek, možda, knjiški moljac, odahnuše i bi im drago što su se uverili da je kao i ostali.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
— Ti si, što ne ustaješ? — reče predsednik onome osumnjičenom. — On je, on je! — uzviknuše ostali i čisto odahnuše, kao čovek koji skine s leđa veliki teret. — Ja ne mogu da igram ulogu opozicionara — jeknu onaj grešnik očajno.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Ponova ga poljubi u ruku. | — Hvala, tato! I siđe dole. Za sobom ču kako svi, i otac i mati, kao odahnuše u opštem uskliku: — Neka je sa srećom! I počeše se između sebe ljubiti.
I zato, kada dođe, pošto pregleda kujnu, bogato obdari aščiku, Cigane, a najviše baba-Simku, povuče se gore. Žene odahnuše. Znalo se da više neće silaziti, već će, ako mu što treba, odozgo naređivati. On se izgubi gore u osvetljenim sobama.
I same žene odahnuše videći ga raspoloženog. Jer zbog njega do tada nisu smele da se pojave. I koja bi baš morala poslom pored njega da
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Kamen zastruga, mašina, previjena, zacvili i stade. Radnici odahnuše; odbacuju rukom topal znoj što im se lepi oko kose i kaplje im niz čelo. Doba je da se odmore.
Ukrcaše se i lepo prispeše na drugi kraj. Kako su stupili nogom na zemlju, odahnuše kao da im je kamen s prsiju pao. Cveta se, u poznatoj joj varoši, lakše snašla nego onamo preko mora.
Kod bijele crkvice svetog Nikole, na vrhu, okrenuti pram moru, čaom odahnuše. — Sve se lijepo svršilo, vidiš! — govori joj on već nekoliko puta. — A ti si se plašila. Ha, sad si već moja!...
Ali stari smiono zametne razgovor, kao da nije tu mrca, pa i ostali slobodnije odahnuše. A kad se prve zrake ljetnjega sunca pomoliše i veselo zaigraše po pučini u hiljadu plamičaka, ljudi se počeše dogovarati
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Za nama se mreža opet zatvori. Sada smo tek sigurni, i ljudi odahnuše. Nalazili smo se pred Solunom. U daljini, pred nama, naziru se kroz plavkastu izmaglicu dana Moglenske planine.