Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
(LMS, 1860, knj. 102, br. 1) — Tko se rodio za vješala, od puške ne gine (tj. odašta je čovjeku suđeno umrijeti, baš će od onoga umrijeti, a ni od šta drugo). (K-Lj, NB, br.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
U travi cvrkutahu popci, a na nebu se sjajila mlečna staza u svojoj nežnoj lepoti. „Reci mi“, reče Hipokrates, „odašta proizilazi taj mlečni sjaj na nebu?
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
da se je na nami izvršilo Davidovo proricanje: »Preloži u krv reke njine« i istočnike njihove, zato da se ne imadu odašta napiti.
I nigde niodašta se ne prepadati ni se što ljuto oprenepastiti da bi odašta. Vere radi svaki se čovek spasa, kogod pravo s čista mu srdca u Hrista veruje.
posle toga već nikako nisam se mogla toga zasititi: toliko mi je veće starost bila bi li se mogla s kim nameriti, odašta se sad stidim i pomisliti, a kamoli izgovarati ono moje zločesto boravljenje.
So tim se razmećući, krušac svojim podanikom vrhu na glavi, a zaklona odašta, ni o dobru napretku kome prosmatranja, ni misli!
Ama prvo braćo sami sebi zaziremo istežući se i teftišeći. Rasmatramo se podobre što je naša prava muka, što li nije. Odašta mislimo što Bogu na dar davati i za dušu deliti?
Otkud da mi se stvori mleko? Veliš mi izatkati carsku porfiru, — ponapre ukaži mi osnovu odašta će izaći? Ukazuješ grožđe, a kamo mu čokot i loza? Pitaš posejanu pšenicu, a kamo daj i seme?
Nije li sve to propast duboka proždrla? I onamo sebe videći neće li se za čuditi odašta se našto im život probrcnu? Da vrlo ti će se proneraziti i ustrašiti te, plaho podviknuti, nesvesno se smućati.
Od zmije i ribe i od komaraca i što kakve bube smrt se prilučuje, kome pak od velike strave i uplaši se odašta il' se što zgrozi, il' vrlo se zaceni smejući se, vrat li mu se zavrne, poludi li, il' se vrlo razljuti, preko mere li
Dede ponapre proznaj sebe samoga što ti je u tvojih ruku, mož' li se o svem svedžbati tko si, odašta si postao, s čega si sklopljen i kako si se sazdao, kako li se sastavio da budeš sličan božijem obrazu?
i rastaplja zavist i manu, iznosi kicoštvo, oblakšava i veseli nadanje, ako i bojanju za štogod [razloga ima], kako i odašta li ljuti se, duha zlom i besi se, stidi se i srami, rumeni s krvlju i promenjuje lice?
se gore čini: koliko je nebesa, kako li se okreću, kakav li svoj način i hod zvezde imadu, što li grmi, što li puca, odašta li se što staje, kako li se stihije sastaju i mešaju se, i razlikost svakoj životinji i nebesnih sila podlazak i
Indi slepac oseti onaj lep miris ta i zapita se od hromca kakav i odašta taj miris zadiše ovamo iznapolja od vrata. I odgovori mu hromi te reče: — Ao, moj brate i druže, da bi to teke isto