Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Ovo tipično mišljenje naše narodne poslovice fiksiraju i sažimaju na sledeći način: „Dijete mnogo milovano nigda dobro odgojeno“; „Ne puštaj uzde detetu, pa da ti je zenica oka!; „Ko nije tučen nije naučen“; „Dijete nebijeno slabo odgojeno“.
; „Ko nije tučen nije naučen“; „Dijete nebijeno slabo odgojeno“. Roditelji su uvereni da jedino pretnjama, grdnjama i fizičkim kaznama mogu dete naterati da bude „dobro“, što znači
da ga ne bi „pokvarili“, jer se hvalom, nežnošću i poljupcima, „upropašćuju deca“, (Dijete mnogo milovano nigda dobro odgojeno). kazna je neophodna u vaspitanju ako hoćemo da od deteta bude „dobar čovek“, smatraju Srbi.
isportitь, sčitaюt, čto pohvalami, nežnostью i poceluяmi možno „pogubitsя“ rebenka: Dijete mnogo milovano nigda dobro odgojeno (Zalaskannый rebenok nikogda ne budet horošo vospitan).