Ćipiko, Ivo - Pauci
Doktor pogleda po društvu i poče da govori: — Misao — veli — došla mi je u pamet ovoga časa u ovome zelenome odgojku. Našega svečara mogu da prispodobim onome golemome hrastu, što ga svi u ovome odgojku vidimo, — i pokaza rukom na nj, —
Našega svečara mogu da prispodobim onome golemome hrastu, što ga svi u ovome odgojku vidimo, — i pokaza rukom na nj, — oko koga obavio se bršljan i okupili se zakržljali hrastići; duši ga bršljan, ispija mu
Tako debeli fratar zadovolji se da se gega po odgojku, misleći neprestano na probavu. Ali kad ga društvo izgubi s vida, leže ispod drveta u hlad da bar opočine dok bar
useljava se laka tuga, dolazi polako ali osjetljivo; zahvata ga sve jače gledajući kako sunce uzmiče sjenama; a kad po odgojku zavlada hlad, zaželi se razgovora sa Mašom. — Mašo! — javi se i ponudi je da sjedne.
A suton već je pao; sjajan bistar suton puna mjeseca što s neba grije i sjaji se kao zimnje sunce... i sjene po odgojku postaše zagasitije i tajanstvenije.
Prinesoše torbe k mješini i, zalažući se, toče vino iz mješine u bukaru i iz nje piju. A blagi jesenji dan ugodio. U odgojku, u prošarici, igra sunce i odbljeskuje se u pretežitoj bakarastoj boji, i odvaja se od puste okolne goleti.