Jakšić, Đura - PROZA
Šta je u njemu izgubio? Da li strica? Ili brata starijega?... A on, kad bi hteo, ovako bi vam odgovorio: „Dragi brate, izgubio sam prijatelja!...“ Taj čovek beše stranac, pa je u tuđoj zemlji našao prijatelja!...
Obradović, Dositej - BASNE
A iguman, dičeći se, pita namesnika: jesam li mu kako odgovorio? „Majde! (otvešta onaj) imaće gdi god dođe šta povjedati.
Drugi su tu bili, | i drugi, pak nisu se mogli posvetiti, altroke pop Mauk!” Onda sam mu ja odgovorio, po mojemu tadašnjemu načinu mišljenja, da sveštenstvo, budući dar svetoga duha i vlast duhovna, zato ko ovo ima, po tomu
To ga je upokojilo, i ode. Sad obače ovako bih mu odgovorio: da sveštenstvo, kako god i ostala dostoinstva vojena i graždanska, neodložno iziskuje neke službe i dužnosti, koje ko
Kad sam joj ovo pročitao, rekla mi je: „Ne misliš li ti da će se za ovo ko na te srditi?” „Ko je dobar i pametan, — odgovorio sam — „a ko nije takov, za njega, hvala bogu, danas niko ne mari. Pritom, i ko bi bio taki prostak da se na ovo srdi?
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
12. februara odem, kaže mi, da je juče govorio graf Razumovski sa anglijskim o delu našem, i da mu je dobro odgovorio; a danas će sa austrijskim. Primim pismo Gajino, odnesem da pokažem, no ne bude kod kuće. 13.
Imamo rat s Moskovima”, i proč. No da Miloš ište poslednje rešenije od nas, crno ili belo, i da je Moler odgovorio, da ćemo skoro odgovoriti, no neka jošte trpe. Zato prosim: šta da im odgovorim?
14. aprila kod Nedobe, nije li što Bulgakov odgovorio? — Nije. 16. aprila. Također nije. 17. aprila odem kod Nedobe, iziđe grof Kapodistrija.
prizreniju dela serpskih deputatov, koje mu je knjaz Hardenberg na predrasuždenije bio vručio, i da je knjaz Hardenberg odgovorio, da je isto delo legacionom sovetniku g. Jordanu predao, k tomu da je g.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
« on im je odgovorio sasvim dostojanstveno: »To su neke moje inštrukcije!...« Šeta se učitelj polagano po mehani, a ćuti.
I pop i popadija pokušavali su da ga oduče od te navike i često su ga karali, pa ništa nije pomoglo! On bi im obično odgovorio: »Pa toplije mi ovako, popo!« ili: »Može, pošo, zatrebati štogod, hitno, pa kad ću se onda oblačiti?« ili tako što...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Već su dva meseca od moga poslednjeg pisma. Ti si pisao, molio, zapomagao — ja ti ipak nisam ništa odgovorio. Stid me je bilo naposletku, jer bih se ogrešio o svoju iskrenost kad ti ne bih sve pričao, a pričati ti, opet, sve,
Ana je se nasmejala i bila je se sasvim umirila. Lajtnant ništa nije odgovorio, samo je mrdnuo obrvama. Posle je Popesku seo za klavir i svirao Krönungsmarsch iz Prorhet-a28 Kad sam uveče došao
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
malo i znala pomalo samo u gitar, jer kad bi gđa Persa zapitala pop-Spiru zašto i on ne kupi Juli klavir, ovaj bi joj odgovorio da joj je kupio klavir na vašaru. »Eno ga, veli, u šupi, pa nek svira u njega svake druge nedelje u dujetu s njenom mamom!
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Ali kad on Nazi od lenjosti ne bi ni odgovorio, tad bi ona uzela njegovu torbu i metnula po red svoje, ma da bi prosjaci — pored svega što su se nje bojali — počeli
Ali na sve to Ljuba, i ne gledajući u haljine, jedva ako bi odgovorio: — Tesne su! — I onda bi se opet okrenuo od Naze i od haljina što mu ih nudi i kao strepeći da mu ne navuku te haljine,
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
P.Ѕ. On je prosto jedan osobenjak i njega treba razumeti. Ja ga nikad ne ostavljam samog. Tako je Jurišićev komandir odgovorio ocu njegovom istoga dana kad je primio pismo u kome ga ovaj moli za nekoliko reči o sinu.
I tako se kralju dopao njegov rukopis te ga jednom pitao šta je od škole izučio kad ima onako lep šakopis. „Gospodaru, odgovorio mu on, ja svrših četiri razrada elementarne škole, onda pređoh u prvu klasu gimnazije, ali se pometoh i odoh u
Afrika
On sa lenjošću izlazi iz svog ćutanja, samo svojom pljosnatom glavom kao bivoli iz mirne vode poto–potoa, da bi odgovorio na pitanja tumača. Bolestan je od grudi i neizlečiv, jer za njega nema leka.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
U tom trenutku, valjda razdražena njegovim ćutanjem, gospoža Kumra ustade, pa reče, jetko, da odlazi. A kad Trifun nije odgovorio ni na to, ona ciknu: „Progovori – zanemeo, dabogda!“ A kad ču šta reče, zaplaka i otrča, naglo.
Neka ništa ne govori njenom ocu. Isakovič je silazio niz krčevinu i nije joj odgovorio ništa. Kad stiže na proplanak, otkud behu pošli u šetnju, vide da sluge gase vatre, koje behu naložili, i spremaju kola
A on joj je odgovorio da je tajna ljubavi sveta i Bogu, ali da u Svetom pismu piše i to, da ne treba biser rasuti pred krdo, pred svinju.
Valjda tek neće reći da je smrt tog živinčeta neobična, neprirodna, da nije kao druge? Veterinar mu je odgovorio samo da postoji večita borba dobra i zla. A zlo, pobeđuje. Smrt životinja, isto je tako velika tajna kao i smrt ljudi.
Na kutiji slatkiša bilo je, u svili, izrađeno njegovo ime. Molio je da mu odredi dan vizite. Mesto Božičke, odgovorio mu je Božič.
On, Isakovič, ga je imao. Ali trebalo je odgovoriti čoveku, pa mu je, kao omađijan, mirno, i odgovorio. Odgovoriće mu, kaže, onako, kako ih je stari Engelshofen učio, za takvu priliku. Rečit nije. Lažov nije.
A sad, kad je odgovorio na to pitanje, najbolje će biti da on ode. Kao neki strašan san, čini mu se to, za šta ga sumnjiče. I on, i njen otac,
Pavle je gledao, hladno, tu upaljenicu i nije na to odgovorio. Veterinar se međutim, valjda zato, što ga je malo znao, okomio baš na Isakoviča, pa mu je dokazivao, dok su sedali za
Kad je zbor počeo, neki su hteli još nešto da pitaju, još po nešto da čuju o Rosiji. Zorič je odgovorio, dva-tri puta. Odmah zatim povika da je zbor završen, i da niko više nema šta da pita. Kreću naksutra.
A kad bi ga pitale, kud se to skita, i šta traži u Kijevu, Pavle bi im odgovorio da traži jednu ženu sa zelenim očima i trepavicama boje pepela!
Mnogo neveseliji, nego Đurđe i Petar, Pavle se pripremao za audijenciju kod Kostjurina, ne znajući šta bi odgovorio, ako ga pitaju, zašto je došao, šta traži u Kijevu, ni čemu se nadao, kad je pošao.
Da Kostjurin, u razgovoru, nije Pavla Avstrijcem nazvao, možda bi Isakovič, mirno i uslužno, nešto odgovorio; ovako, Pavlu to bi neprijatno.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Reći ću da me boli stomak. Zapravo, rekao bih to da matematiku ne predaje Hadži-Nikolov. Za njega je to providan štos. Odgovorio bi da je i njega na fakišu kad su se davali filmovi sa Merilin Monro uvek boleo stomak, ali da postoji i predstava od
Prosto ste mogli da osetite kako stvari postaju za nijansu grublje i sivlje. - Pazi, pazi! - šapnula je mama, a ja sam odgovorio da hoću. - On dolazi!
To o svom zviždanju, mislim? Ja zviždim božanstveno. Žabe su to masovno osećale, jer je ubrzo na moje zviždanje odgovorio hor od nekoliko stotina kreketuša. A večer je padala kao slatka kiša.
- Znaš li koliko je sati? - rekla je Rašida glasom još uvek zaptivenim od trčanja, a ja sam odgovorio da nemam pojma. - Ja imam - rekla je. - Sada će naići Tauern-ekspres. To znači da je nešto oko deset.
Ima isto tako tajanstvene oči. Videćeš sutra, a možeš videti i na igranci, ako hoćeš! - rekla je a ja sam odgovorio da hoću, samo što mi to, kad smo otišli tamo i čuli ona „Torpeda”, više nije ni na pamet palo.
- Dozvoli da ja, ipak, znam šta sam uradio a šta nisam! odgovorio sam, a Saša mi je, otpljunuvši, rekao da se ne pravim važan.
Na mome mestu, uostalom, drugi bi redovno radili nešto drugo. Odgovorio sam joj da ne znam šta bih mogao da radim sada kada je Rašida u kući iza rampe, a čitavo Karanovo raspravlja o našim
trojku, ali to je, naravno, zbog onoga što sam odbio da napišem pismeni na temu šta mislim da postanem u budućnosti. Odgovorio sam da ne znam i da nije pošteno pisati o nečemu što ne znaš. Pivnički mi je, pretpostavljate, zalomio keca.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
izobilju, svud tako primljen, u društvenom životu bio je takav na kog je otmena publika računala, i on je tom poverenju odgovorio. Ako treba na igranku, u „tancšul”, tu je on. Ako treba kotiljon upravljati, tu je Šamika.
A što da ga poznaje? Onda ne bi bio „galantom”. Kad su ga pitali zašto on ne fiškališe, odgovorio im je: „Ja u mom životu nikad nisam prodao nijedan jastuk, a kamoli kuću i zemlju.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
»Nekada se to podrazumevalo...« – Hvala! — rekao je. — Što ima kod vas? – Sve po starom — odgovorio je šef Terase. — Kad ste stigli? – Jutros. – Koliko ostajete? – Ne znam. Možda do jeseni... – Gdje ste odsjeli?
Matavulj, Simo - USKOK
A Dolći da je odgovorio: „Ja ne tražim ništa za sebe, nego za vladiku crnogorskoga, čiji narod vazda ustaje na Turke, kad vi s Turskom
Sremac, Stevan - PROZA
Ih, kakav si! A da ti čitam Sanovnik, a ti bi na ručak zaboravio!« A onaj bi mu obično odgovorio: »More, učo, bože zdravlja, eto nedelja, pa ćeš se načitati da će se dosaditi i nama i tebi.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Neki su me čak i pitali. Ali kao u šali i kao sažaljevajući te. — Ama, ona, Boga ti, baš tebe i nikoga, a? — Eh! — odgovorio bih ja i okrenuo odmah razgovor na drugo. Mrzelo me je čak o tome i da govorim.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
išao nije se natrag vraćao, jer kako bi ga koji obrijao, car Trojan bi ga zapitao šta je video na njemu, a berberin bi odgovorio da je video kozje uši, onda bi ga car Trojan odmah posekao.
ZABUNIO SE KAO CIGANIN U LUKU Našli Ciganina đe krade luk, pa ga zapitali što to čini? A on odgovorio da ne čupa luk da krade, nego se uhvatio za nj da ga vjetar ne obori na zemlju, pa se luk sam iščupao iz zemlje.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
„Zašto, dakle, toliko protiv nas pišete?“ Ovako me, frajlice, jedna vaša drugarica zapitala, i ono što sam njojzi odgovorio, mislim da je nužno svima obznaniti.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Kad smo već kod toga, jedan moj frend, neki Arsen, bio čovek u Japanu, i kada su ga tamo upitali da li želi ribu, odgovorio je da želi, samo ne japansku!
Grebatorski genije! Kada sam ga upitala kako može da tako mimo živi na tuđ račun, odgovorio je: „Svi će oni jednoga dana biti presrećni što su mi davali po koju kintu!
Vratio sam Gorgonzolu natrag u samoposlugu i požalio se prodavaču. Rekao sam mu da je Gorgonzola buđava, na šta je on odgovorio da se to ponekad dešava, usled dugog transporta iz Italije, i da mogu zameniti ovu buđavu za svežiju.
Pitala je činovnika dokle će dobijati lovu? — Pa, do vaše smrti, razume se! — odgovorio je on. — Sramota! — dreknula je bakuta. — A ko to meni može garantovati da ću ja živeti do svoje smrti?
novu godinu Amd-Sen-Bej-Čupu lično, rečima: almanuhbejtutunsa- palhalluhadaamanimanan, na šta je Amd-Sen-Bej-Čup odgovorio: ihnalahibanhumanhialilahlaihala što znači da mu je strašno drago što ima čast da upozna predstavnika naše daleke
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
SARKA: Dade li ti bar kakav ukršteni odgovor? AGATON: Znaš kako je, nije mi odgovorio, ne mogu reći da mi je odgovorio, ali sam mu izvukao jednu reč. A meni je dosta jedna reč, više mi i ne treba.
SARKA: Dade li ti bar kakav ukršteni odgovor? AGATON: Znaš kako je, nije mi odgovorio, ne mogu reći da mi je odgovorio, ali sam mu izvukao jednu reč. A meni je dosta jedna reč, više mi i ne treba.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Znam i čujem! — odgovorio je ledenim glasom komandir. — Motri na neprijateljske rovove... Razumeš valjda! — i zatvori telefon. — Šta veli?
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Tek po neki put odgovorio bi Gojku na pitanje, pa se opet uozbilji i ćuti uporno. Gojko ne može da dođe sebi od čuda. »Šta je ovo sad?...
— Čudo mu nisu oduzeli stvari ? zapita je mati. — On je, veli, sam nudio starcu, ali mu on odgovorio: »Kad nemam kćeri, ne trebaju mi ni dronjci«. — Ćuti, Dobro je. I onako ništa nisi imala, veselnice. A sad puna kuća.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
„Kakve su to zasluge?“ — „Pa on je, znate, bio kočijaš kod bivšeg ministra prosvete. Darovit kočijaš!“ — odgovorio je pandur).
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
) Idi, pa reci šta hoćeš! (Mladen ode.) SVI (smeju se i čestitaju među sobom). PAVKA: A žandarmu nisi ništa odgovorio, čovek čeka. JEVREM: A, jes'! (Prilazi žandarmu i spušta mu ruku na rame.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
i njome hteo ćir-Đorđu prebaciti što nije kafa od kafe, nego od ječma; a ćir Đorđe bi mu tada, opet u šali, obično odgovorio: »Pceto-le, pceto!
vadi tabakeru, nit poručuje kafu, a kad se glumci skupiše pa ga stadoše pitati kako im je tamo išlo i kako je živeo, odgovorio im je kratko da im je išlo slavno i da je živeo k’o bog, pa odmah zabaglja prste u prvu tabakeru koju je video na stolu.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Upita me, jesam li počeo pisati pesme. (Pri prvom susretu, na isto pitanje sam mu odgovorio odrečno). Pokazah mu hrpu stihova; pogledao ih je, s nogu, i rekao: — Ovo uopšte nije loše.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ zapodje Petar. „Nećemo, boža ti vjera!“ odgovori Mišan žestoko. Da je ovaj to upitao, onaj bi prvi tako isto odgovorio, jer istovjetno pitanje zače im se jedanak a i odgovor isti.
“ To je odgovorio serdar svojim ženskijema, koje pošto se razbraše, bjehu u velikoj brizi što će se sad. Tako je isto govorio i ostaloj
„Zaludu, braćo, tako sam navikao i tako hoću!“ odgovorio je Pejo. „A što mi kažete za Janka, eto ostaće Stana i ovaj čojak.
Stade nam popovati oko našijeh starijeh običaja, oko vjere, a sve medenim riječima.“ „Ja sam mu lijepo odgovorio!“ umješa se stari.
To je potvrdio svojom poštenom riječi, a moj gospodin, ništa mu više na to odgovorio nije!“ Domaći se zgledaše i „porazgovoriše očima“, pa serdar graknu: „Aj’ da se liježe, po noći je prevalilo, ja
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— pitao turski car Marka Kraljevića, a on mu odgovorio: — Za inat, čestiti care!). Ozbiljne pitalice mogu da budu i poučne i mudre, ali su takve jamačno knjiškog porekla.
Znatan deo frazeološke građe koji je jezgro pitalica nalazimo (naravno bez onog stereotipnog „pitali“ i „odgovorio“) — i u poslovicama, a priličan broj pitalica doživeo je širu i detaljniju motivsku obradu u brojnim narodnim
“ A vô mu odgovorio: „Valaj, niti sam čuo kad si došao, niti ću čuti kad pođeš!“ Medveđa usluga. — Kazuje se kako je jednom čovek medveda
— Pitao Nasradin hodža ljekara, koga su mu bili dozvali da ga liječi, kad je pao s tavana, pa se ubio. A kad je ljekar odgovorio da nije, on ga oćerao i kazao da zovu čoveka koji je padao s tavana. Kad kuća gori, barem da se čovek ogrije.
Kiša i snijeg i još jedno vrijeme. — Odgovorio Ciganin kad su ga zapitali kako je na polju, a išla kiša i snijeg i cigani; a kako se to treće vrijeme zove, nikako ga
— Rekao Ciganin kad je zimi metnuo obojke na mesečini da se suše, a oni se smrzli. Pržio bih, gospodaru. — Odgovorio gladan i ozebao Ciganin kad su ga zapitali: ili voli jesti ili se grijati; tj.
— Valja da kad su ga, kao što se pripovijeda, našli đe krade luk, pak ga zapitali što to čini, a on odgovorio da ne čupa luk da krade, nego se uhvatio za nj da ga vjetar ne obori na zemlju, pa se luk sam iščupao iz zemlje.
— a on bi im na to odgovorio: „Hvala bogu, jer ne mogu“! Blago mene, evo moga kuma, samljeće mi bez ujma. — Kazao nekakav u sebi, koji je išao u
Ja je čela, ja je brus, ja od motike štene. — Pripovijeda se da je odgovorio Hercegovac kad je prviput viđeo raka, pa ga neko zapitao šta je to.
selu, nego daj mi kola i volove da ih donesem, pa ću ti onda lagati koliko ti drago (pripovijedaju da je nekakav laža odgovorio caru, kad mu je car rekao: kad se tako ljudi tuže da mnogo lažeš, da vidim možeš li meni što slagati.
— Onome što očima gleda, a ustima ne pita. 5 Pitali starca stogodišnjaka: — Kako mu je bilo u tolikom životu? A on odgovorio: — Kao da sam na jedna vrata ušao, a na druga izišao. 6 Pitali robijaša: — Šta mu je na robiji najteže bilo?
“ — A on mu odgovorio: „Ostali, čestiti kneže, da krče i da siju šenicu“. Onda Lazar rekao: „E da bog da sve krčili, a sve Mačva u trnju
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
išao nije se natrag vraćao, jer kako bi ga koji obrijao, car Trojan bi ga zapitao šta je video na njemu, a berberin bi odgovorio da je video kozje uši; onda bi ga car Trojan odmah posekao.
37. KAKO SE KRALjEVIĆ-MARKO JUNAŠTVU NAUČIO. Pitali Kraljevića Marka, kako je postao junak, a on odgovorio, da se junaštvu naučio od pasa i od đece: kako jedno pseto makar bilo najveće i najjače pobjegne, onda sva ostala
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Iz ovoga nek svak pozna kakva je stvar da dete čuje i čita ono što nije za njega. Ja bi[h] mu odgovorio da evangelije uči; ko hoće da ugodi bogu i da se posveti, valja da se odreče sveta, roda i roditelja.
Jeftimije, Pahomije, Onufrije i hiljadu drugih, i sveti Sava srpski; a on bi onda, micajući glavom i uzdišući, odgovorio: „E, Moj sinko, sad ja vidim da bi bolje bilo da ti te knjige nisi čitao.
” „Ne dao bog, moj sinko!” — odgovorio je dobri episkop. „Bolje bi bilo da polak sunca potamni nego da lepša polovica čelovečeskoga roda bez sveta ostane.
„To je dosta“, odgovorio mi je, „tri grošića hleba dosta će nam biti za dva dni.” Dođe mi na pamet Maleničin razgovor, pak reknem, smijući se,
Ja bi[h] ga pitao kako on to zna. A on bi mi odgovorio: „Prvo, što si odveć rano počeo, pak črez dugo vreme će ti se omraziti, a drugo, iz tvoga sklonjenija k čitanju.
Ja sam odgovorio da ja nisam prvi koji je postio sedam celi[h] dana; ima koji su postili i četrdeset, kako Mojsej, Ilija i sam spasitelj
Ja sam o ovom poslu, kako god ovde pišem, pokojnom mitropolitu Vikentiju govorio. Evo što mi je odgovorio: „Ja znam da je to tako; ali neka oni otvet bogu daju koji su to tako uzakonili; mi sad moramo slepo držati.
Ćosić, Dobrica - KORENI
“ Vukašin je muškim glasom rekao: „Ne treba noću sam da ideš.“ — „To su moji poslovi“, odgovorio mu i namrštio se, iako je drugo osećao. Te godine, kad je zapazio bradu na njemu, prvi put je pomislio na žene.
Sve, sve sam uložio u njega. Kroz ledeni vez Aćim ponovo gleda na put. Zašto bar nije odgovorio na moje poslednje pismo? A zna da piše kad mu pare trebaju.
„Ja ih i ne čujem. Ionako mi se ne spava“, odgovorio sam. Deda nema nikakve veze sa psima, mislio je Vukašin i video vodenicu na mesečini i blistav žbun vode na vitlu.
„Ovoga na škole da daš“, rekao mu je kad su izišli iz manastira. „Od njega ništa biti neće. Jedva je došao na svet“, odgovorio mu je Aćim, a babe su govorile da Živana neće preživeti porođaj.
“ Vetar je jurio po ćeramidi kao da jarci trče. Niko mu nije odgovorio. „Beži s tim fenjerom“, razdrao se na apsandžiju, postiđen pred njim, a i zato što nije hteo da vidi ko su TI ŠTO njemu ne
„Je li mrtav kralj?“ svima se obratio Aćim. „Nije“, ljutito mu je odgovorio. „Ruka mu se osušila što nije bolje gađao“, opet je viknuo, ali razočarano.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
A kad bi me, u krajnjem slučaju, i pozvali da, kao ono Sokrates, iskapim, njima za ljubav, pehar otrova, ja bih im odgovorio: „Hvala lepo!“ - I na tom bi se cela stvar svršila“. „Pa, tim bolje!
Da bih na ovo pitanje pravilno odgovorio, moradoh se uživeti u njegovo doba, upoznati ne samo njega, već i svu njegovu okolinu i njene nazore.
je jezuita Hristof Šajner opazio pege na Suncu i o tome po dužnosti izvestio generala svoga reda, Teodora Buzeusa, odgovorio mu je on: ,Sinko ja sam Aristotela dvaput pročitao, ali ne nađoh onde ni reči o takvim tobožnjim pegama; one, dakle, ne
Ne rekoh joj da će to delo biti objavljeno tačno sto godina docnije. Pošto sam odgovorio na njena pitanja, kako sam znao i umeo, zamolih je da mi ispriča šta je ona sve preživela u međuvremenu.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Da me je ko toga časa upitao: — Nikola, šta misliš, ima li na svetu lepše sreće od tvoje? — Ja bih mu odgovorio: — Čoveče božiji, kako da ti kažem, niko, niti je osetio niti će kad osetiti lepše sreće od moje.
— Na stranu to. Ali sve sam učinio da se opravdam. A kad sam video da ništa ne pomaže, ja sam joj ovako odgovorio, duboko ubeđen, uostalom, da ćete me pohvaliti.
— Jest, tako je moje ime. — Fabrički si radnik? — U livnici gvožđa. Otpušten sam bez povoda — jedva je odgovorio Svilar. — To te ne pitam... Osuđivan? — Nikad, gospodine, nisam... — Star? — Trideset četiri godine.
Hej, ama čuješ, čoveče božiji, prvo ono mora biti, a posle spavaj koliko ti drago. — Hoću, sve — sipljivo je odgovorio Svilar, ali očne kapke nije mogao da podigne iako je baš naročito želeo da gleda ovog čoveka i da ga zagrli i da mu
“ On se zbuni. Na stočiću kraj kreveta ležala je uramljena fotografija njegove verenice. Ništa mi nije odgovorio. A malo posle, i dok smo razgovarali, ja primetih kako se propinje, petlja, muči, podiže na laktovima, pa se vešto trudi
Zato je malo poćutao i čelo protrljao, pa je tek onda razložno odgovorio: „Dobro, de, veli, 'ajde baš da te poslušam, dečurliju tu, sokolce, da posmotrim i da vidim zašta sam se borio i
„No, ajde, ajde,“ podsticao ga predsednik, „ajde vazdan.“ „Oću,“ odgovorio je Đorđe, „oću, gospodin predsednik, zašto da neću, ama te molim da mi daš da sednem, ovde gde ti slavni sud narediš i
Na njen pozdrav ja sam odgovorio učtivo, i opažajući da se namerno ne udaljava, zapitao je nešto o njenim ovcama. Odgovorila mi je rado, pa me je i sama
Zabrinut time, ja sam, na pitanje starca kako nam je, odgovorio tako slabo i rasejano da on ništa nije ni mogao čuti. A kad on pitanje ponovi, ona odgovori mesto mene, pa mi se, posle
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
A ona me pitala, s malim izrazom zabrinutosti i neshvatanja: — Što ti je? Reci, što ti je? Ja ne bih odgovorio ništa. Samo sam se smiješio, s onim blaženim umorom koji nastupa poslije nagle prepasti.
— No, vidite! A kad ozdravite, nešto ćete nam svirati. — Xoćy, doktore, vrlo rado. Hvala vam... — odgovorio sam, neočekivano ganut. Rukovao se sa mnom, srdačno, i još uvijek sa širokim osmijehom punim zdravih zuba.
Pismeno sam odgovorio da o svim tim stvarima ništa pod bogom ne znam niti pamtim. Pisao sam i starom fra-Anđelu, nekadašnjem mom instruktoru
Upitao sam ga za njegovu nekadašnju učiteljicu klavira. „Umrla je”, odgovorio mi je sasvim kratko, između dvije žlice consommé-a, bez podrobnijih podataka. Klavir je bio napustio.
Pitao sam mog doktora, ali mi je odgovorio neodređeno, polovično; on nije specijalist. Pitat ću specijalistu kad mi se pruži prilika.
Tako, naprosto čovjek. Čovjek po zanimanju. Iz pasije, ako hoćete. Nije odgovorio. Umukli smo. Pa dobro, brate dragi! Na čast ti tvoj sindikalni pokret, tvoje batine!
Ne znam. Jedan dan života valjda. I meni je kolporter ponudio „sutrašnje novosti”. — Ne, prijatelju, hvala! — odgovorio sam mu. — Ja odlazim na dva dana. Imate li možda preksutrašnje novosti? — Ne! Toga nema! Do toga još nismo došli.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
vrši drugi napad sa tolikim novcem u džepu (jer mogao je Đurica poginuti, pa ko zna šta bi bilo sa novcem), ipak mu je odgovorio: »Neka čini kako zna, samo nek pazi na ljude«.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
išao, nije se natrag vraćao, jer kako bi ga koji obrijao, car Trojan bi ga zapitao šta je video na njemu, a berberin bi odgovorio da je video kozje uši; onda bi ga car Trojan odmah posekao.
“ Ja sam mu odgovorio da ima ingleska kraljica, da ona baci s pendžera stotinu dukata svakom ko zaviče fise bilila. On se na ovo začudi, tja
Neka bude volja božja! KAKO SE KRALjEVIĆ MARKO JUNAŠTVU NAUČIO Pitali Kraljevića Marka kako je postao junak, a on odgovorio da se junaštvu naučio od pasa i od đece: kako jedno pseto, makar bilo najveće i najjače, pobjegne, onda sva ostala
Jednome seljaninu nije moglo biti da ne liše u Dubrovnik knjigu za nekakav golem posao, pa da mu se pop počem ne bi odgovorio i rekao da nema jedno od troje što za pisanje treba, ponese sve troje popu.
Više bi ga puta učitelj ukoravao zašto ne uči, a on bi mu vazda odgovorio: — Koja je preša? Ja zasad idem za onim što mi duša i srce ište, jer viđu da mi je otuda i korist, a za naukom srce
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Pošto sam prostudirao pažljivo njihova lica, odgovorio sam zamišljeno pokazujući na jednu od njih: “ Ova nije tako ružna kao ona druga.
“Koliko Vam je godina?“, upitao je, ispitivački me posmatrajući. ”O, oko pedeset devet”, odgovorio sam. “Zašto?“ “Pa”, odvratio je, ”video sam da to mačka čini, ali čovek nikada.
” ”Ići ćeš u najbolju tehničku školu na svetu”, odgovorio mi je svečano, a znao sam da tako i misli. Veliki teret mi je pao sa srca, ali olakšanje bi stiglo prekasno da ne beše
Učtivo sam mu se obratio, moleći ga da mi pokaže put. ”Šest blokova naniže, a onda levo”, odgovorio je, gledajući me ubilački. “Zar je ovo Amerika?“, upitao sam se bolno iznenađen.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
- vikao je. - Ali ja putujem za Prag - rekao sam. - Onda si, glupane, morao da presedneš u Genzendorfu - odgovorio je kondukter uobičajenim tonom austrijskih činovnika kada razgovaraju sa Srbima.
! - Izvinite - odgovorio sam uvređen u svom ponosu, ja nisam srpski svinjar, ja sam sin jednog hrabrog vojnog graničara i idem u čuvenu školu u
Nisi na divljem Balkanu, zemlji lopova. U Beču si, u prestonici njegovog veličanstva cara Austrougarske. - Da - odgovorio sam - ali samo pre dva dana su mi ukrali iz jedne od ovih torbi pečenu gusku u carstvu njegovog veličanstva, a moj otac
Gospodin, njen muž, raspitivao se o zemljoradnji i gajenju stoke. Na sva pitanja sam spremno odgovorio pozivajući se na oca kao na svoj autoritet.
Pričao sam im o svom iskustvu sa Franklinovom teorijom munje i raskoraku ove teorije sa pričom moga oca o svetom Iliji. Odgovorio sam im na mnoga pitanja u vezi sa mojom primedbom da je Linkoln američki Kraljević Marko.
nadzornika da li je to bilo mesto gde je pre sto godina čuveni Bendžamin Franklin puštao svog zmaja, na što mi je on odgovorio da nikad nije čuo za tog džentlmena, a da ja, po svoj prilici, mislim na Viljema Pena.
- Ne - rekao sam -ja nisam čuo za tog džentlmena. - Imaćete još mnogo što-šta da naučite iz američke istorije - odgovorio je nadzornik tonom koji je trebalo da pokaže njegovo visoko znanje.
Jedne večeri sedeo sam usamljen u zajedničkoj trpezariji blizu tople peći, a ona priđe i oslovi me sa ”dobro veče!” Odgovorio sam joj istim pozdravom, ali rđavim engleskim izgovorom. Ona me je ispravila, a ja sam ponovio pozdrav po drugi put.
“Vila” me je upitala da li sam nešto slično video u Idvoru. Odgovorio sam odrečno, ali sam dodao da nema ništa lepše od mesta u kome smo se rodili.
- Ne - odgovorio sam i posle malo oklevanja dodao: - Pobegao sam sa Vojne granice zato što su carevi te zemlje hteli da me pomađare; iz
U tom času prišao mi je jedan krupan farmer i upitao da li tražim posao. “Da”, - odgovorio sam – “Tražim ga gotovo nedelju dana, a duže ga ne mogu tražiti, jer vidim da i moje teške farmerske cipele popuštaju
” Na tu šalu sam odgovorio šalom gledajući veseo osmejak u kardinalovim svetlim očima. “Ali u tom slučaju ne bih dobio danas diplomu počasnog
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
u razgovoru, onomad me je jedan dobar znalac književnosti i britak kritičar upitao – jesam li zaista Kosovar. Odgovorio sam mu da nisam, i odmah sam ga sa svoje strane upitao seća li se pesme „Kosovka djevojka“, koju je baš u njegovome
• Šta (danas) dalje? Mislim da sam Vam na to pitanje upravo odgovorio. Između ostalog, ovih dana pripremam naučni skup o Radu Draincu.
Krakov, Stanislav - KRILA
Oči načelnika štaba srele su pogled bolesnog pisara. Lice mu se u grčevima treslo. Viši oficir se zarumenio jače, i odgovorio kapetanu: — Strpljenja, skoro ćemo. Udario je mamuzama konja, i poneo sobom kao komadić čelika odlomljeni grč kikota.
Opet je jedan obrijani prišao Dušku, i pošto je dugo grdio Vrhovnu komandu, upitao ga da li poznaje Apisa. Duško je odgovorio da on ne poznaje ni blagajnika od koga treba da primi dnevnicu. U čekaonici kašljali su i pljuvali ranjeni vojnici.
Petrović, Rastko - AFRIKA
On sa lenjošću izlazi iz svog ćutanja, samo svojom pljosnatom glavom kao bivoli iz mirne vode poto–potoa, da bi odgovorio na pitanja tumača. Bolestan je od grudi i neizlečiv, jer za njega nema leka.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
za tebe nisu napori. Dobićeš temperaturu. Bolje bi bilo da idem ja. Odgovorio sam mu, šta bi rekli pešaci, kad bi čuli kako se mi nećkamo. A oni pod takvim prilikama žive stalno.
Jeza me je podišla. — Čujete!... Večeras bićete moj ljubavnik... — Nikada! — odgovorio sam odlučno. Ono zdravo oko zatrepta, i ona skupi usnice.
— Alal ti vera, druže! — dobacio sam mu. — Tako Tasa pegla! — odgovorio je onaj ispod džaka. Gle, Tanasije!... I uvek on. — Znaš li ko te pita?
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Ja ju samo i vama zbog probe novog metruma i srpskog jezika radi šiljem.” (Vukova prepiska II, 1908, 110—11) Vuk mu je odgovorio (24. nov.
Prva tri stiha čitajte tihim al’ dubokim tonom, kao u tragediji.” (Prepiska II, 185—6). Vuk mu je na to odgovorio (na Petrovdan 1817): „Odu na Vidovdan čitali smo ja i Kopitar s osobitim čuvstvovanijem, meni se osobito dopada”; pa
” Borojević je na to između ostalog odgovorio i ovo: „...treba da se mi Serblji svojski postaramo granice našeg cerkovnog i prostog jezika opredeliti, za ovaj
” Ipak je Subotić i na ovakvu kritiku odgovorio člankom u Serpskom narodnom listu od 28. oktobra 1843, 339a—341a, 4. novembra 1843, 345b—347a, braneći se od prigovora
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Na ulici, komšije, takođe svaki sa nekim kao sažaljenjem, javljali bi mu se: — U dućan li, Mladene? Odgovorio bi svakom na pozdrav produžavajući put. I to sve uza zid, polako, mirno.
Hoćemo li malo u čaršiju? — Neka, posle ću ja — odgovorio bi Mladen. Nije hteo. Znao je da nije red da se on među njih, starije, kao upleće, a izdvaja od svojih vršnjaka, drugova.
Iznenađujući se, ravnodušno odgovorio je: — Dobro, nane! Za njim, prateći ga, kao jednako hoteći da dozna sve, ušla je i ona.
Istina, da mu se iznenada, odjednom kao noge odseku, kao da klecne. Na to ništa ne bi odgovorio, ni uzdahnuo, ni namrštio se, ni rekao: »Oh!« Znao je da ništa ne pomaže.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Traži je uokolo i neće da uđe u kuću, zaprta su vrata, pa ne zna što bi odgovorio ako nađe u njoj čovjeka joj Marka, te ga zapita rašta je došao.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Dao nam je imanje u Karču, zaseok Paliće, sazidao kapelu, o njegovom smo trošku popravili konak. Ali, odgovorio je Prohor, to je on činio da bismo ga mi češće pominjali u svojim molitvama nego što pominjemo druge ljude, a mi smo ovde
Nekoliko meropaha, koji su danas vrli manastirsku pšenicu, upitaše me da li je to tačno. Odgovorio sam da jeste. Nisam imao kud, morao sam da potvrdim, jer bi inače sve što sam do sada učinio isparilo kao magla,
Lauš je pobledeo, i zverajući okolo očima kao da je uhvaćen u krađi, odgovorio: „Zar ti tako izgleda?“ „Lepa je“, ponovio je vlastelin. „To mi je žena.“ Vlastelin ništa nije rekao.
I vodu gore tegle iz doline. Čak i vodu. Huda taština, odgovorio sam. Huda velikaška taština. Hoće da diše čist vazduh iznad zadaha sebara.
gospodar Lauš naređuje da ih smesta preselim na Kulu, starac se pridigao na laktove, pogledao me svojim tvrdim očima i odgovorio da je njemu i njegovim monasima gospodar sam Bog, da on drugih gospodara nema niti ih priznaje, i da će ostati tu u
Niko joj nije odgovorio. Svi su stajali nepomični i užasnuti. Ona je ponovo pitala. Ponovo su ćutali. Onda su se našla dvojica među okupljenom
— Koji to oni? — upitao sam ravnodušno. — Oni u manastiru, ko drugi — odgovorio je. — Oni u manastiru?! Dokad mi da vodimo računa o tome šta će reći oni u manastiru.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
vojskovođa Amru osvojio Aleksandriju, pitao je svog kalifa, šta da uradi sa aleksandriskom bibliotekom, a ovaj mu je odgovorio: „Ako se u tim knjigama nalazi što i u koranu piše, ne moramo ih ni čitati, a ako sadrže nešto protivno Muhamedovoj
Zato sam na Hanovo „ne“ odgovorio „da“, dokazavši ne samo da su promene Zemljine klime, izazvane astronomskim činjenicama, toliko snažne da nisu mogle
GRUDE SNEGA, SLIKA ŽIVOTA Beograd Vi ćete se čuditi a, bojim se, srditi, draga prijateljice, što Vam do danas nisam odgovorio na oba Vaša pisma, toliko srdačna i prijateljska. Bio sam zalutao i umalo ne odoh u nepovrat.
“ Laplas je cenio veoma svoju nauku. Kad ga je Napoleon jedanput pitao da li veruje u Boga, on je odgovorio da mu, pri njegovim ispitivanjima, nije nikad zatrebala ta hipoteza.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
A stari mu je pametno odgovorio: da on često sedi u avliji na suncu, i poznaje senke svih ukućana, i da je senka, po njemu, gora još od ogledala.
Ako nije Švaba, tebi je sramota! Jevrejima udešavaš! Sviraćeš što ti odbor kaže! — Pavlu zaigra brada. — Neću — odgovorio je kratko ali uljudno. — Ako ne mogu sudelovati kako ja mislim da treba, svejedno, neću svirati, daću novčani prilog.
— Jednog dana mu dođe od Pavla iz Pariza vrlo sivo i bolešljivo pismo. Branko se zaprepastio, i odgovorio drugu čitavom jednom knjižicom koja se presipala od ornosti i voljnosti, od razdraganosti jednog duhovno uzletelog
Poslao je Isak Brok fotografiju svoju, i fotografiju svoga konja i svoga psa. Branko je odmah odgovorio, čestitao roditeljima i sinu, i poslao fotografije bačkih domaćih životinja, od divnog konja do ogromnog jednog gusana.
Branko je sačekao da prođu bar nekoliko dana. Iz Londona stigla je međutim depeša, puna slutnji. Branko je odgovorio ne saopštivši istinu, jer je Pavle tako želeo. — Ja se osećam bolje. Pričekajte dok se dignem.
je imao, na pitanje jednog prijatelja: „Šta biste radili, čika Avrame, da sad kojom srećom imate nekadašnje svoje imanje” odgovorio mirno: ”Potrošio bih ga.
i odnegde, govoriti: da Mimić možda baš i nije ni tako pametan i spreman, ni vredan kao što se misli. Mimić je na to odgovorio prezirom ljudi, za neko vreme, pa se onda pitao da li to možda jeste tačno, i postepeno sasvim zanemeo.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
— predusreo me je berberin, sa pakošću svojstvenom tome zanatu. — Ne, želim da se brijem! — odgovorio sam ja gordo i seo u stolicu, žderući se u sebi što ne mogu nogama bar da dohvatim pod, no mi vise u vazduhu.
— Ne, gospodine! — odgovorio sam mu. — Ne vidim nikakva razloga da kupim esenciju iz Amerike. Mi smo Evropljani pronašli kisele krastavce, prema
je toliko da je, kad mu je jednom u igri neki Stanko Milić razbio glavu, na pitanje profesorovo zašto je to učinio, odgovorio: — Učio sam geografiju!
Diplomata joj je, opet po Olendorfu, odgovorio: — Ne, ja ne govorim engleski, ali ja sviram u flautu! Nemački jezik već nam je išao nešto teže, a savladali smo ga
Jovića šta su to pomoćni glagoli u nemačkom jeziku, on je, sa dubokim uverenjem da je objašnjenje potpupo razumeo, odgovorio: — Pomoćni glagoli, to su komšije.
pitao kako je to moguće da matematika ne priznaje ono što se tako jasno može i okom videti i rukom opipati, on mi je odgovorio: — Matematika ne veruje čulima!
b, s prešlo toliko u naviku da bi, kad bi me prozvao da govorim, posle postavljenih pitanja na koja ja, recimo, ne bih odgovorio, ovako završavao: — Ti brajko: a) ne znaš današnju lekciju; b) nisi znao nijednu lekciju dosada i s) po svemu sudeći,
— Oh, dušo moja, — odgovorio bi on — zar je meni u ovome trenutku do šnicle, al', ako je budeš ostavila, ostavi i malo salate.
— Jesti li vi pisac ove pesme? — pitao je predsednik, onako isto kao i direktor. — Jesam! — odgovorio sam, pošto je u meni opet sujeta pobedila čoveka.
Prošlo je doduše godinu-dve dana na miru, ali se jednog dana opet pojavi akt kojim se od mene traži češagija. Odgovorio sam kao i pre nekoliko godina, ali mi to nije ništa pomoglo: gde god sam se makao, išao je za mnom akt kojim mi se
— Oh, gospodine, taj bih vam mogao naročito preporučiti! — odgovorio bi ushićeno mladi poduzetnik. — Nije li nešto mali?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Komandir se naže prema meni. — Pred portom nas dvojica zaustavićemo konje, da propustimo bateriju. — Razumem! — odgovorio sam tiho. Odgovor je dejstvovao sugestivno na mene. Tako valjda mora biti.
Petrović, Rastko - PESME
Imalo bi uvek po kog, koji bi mirno, zajedljivo odgovorio: Šta se nas tiče vaše ime; ili bar: tako prešno, tako neophodno, ime! A šta se mene tiče vaš mir!
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
najednom, raskrili žbun, a iz njega izađe starac u belom, seda mu brada do pojasa, pita: — Kuda si se uputio, momče? Odgovorio bi Vedran, ali mu se jezik zamrzao kao ribica u ledenoj vodi.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Na to je on odgovorio da su prošli juče rano, i primetio da ona jaše konja i drži sablju ne kao junak nego kao žena, i — dabome — ponudio se
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
njivu preorao, livadu pokosio, tvoja li je marva potrla i pogazila; neveštijem trgovcu put si mu presekao, dobrotvora odgovorio, hleb si mu preoteo; za jedno sporečenje, ja li za malo duga, siromaha si u tamnicu zatvorio, — u tomu ti je sva tvoja
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
ga je ovaj začuđeno zapitao našto sve to, i otkud sad taj razgovor, otkud fenjeri i sokaci, ćuteci i budžaci, Mane mu je odgovorio hladno i mračna lica: — Za pisuvanje da batališ ti toj, tol’ko ti zborim!