Obradović, Dositej - BASNE
A eto Bosne, vidi se odavde, gdi sav 'rišćanluk Turkom daje, a niko ne prosi, nego jošte u svakom selu na'odi se, fala bogu, imajući' ljudi i gazda.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Zapitam: „Šta je to, braćo, ako Boga znate?” — A oni: „Ta ne brate nego dušmanu, zašto nas noćas pobi? ̓Odi sedi u sneg pa ćeš videti šta je”.
— A oni opet: „Ta ̓odi ti sedi ovde u sneg, pak onda reci da nisi kriv” i proče. Zatim meni se dade na smej; a pomože mi u smeju i Protić,
u Valjevo, da idemo na Bratačić pred Hadži-bega, onda na Kličevcu sednemo da pečeno jagnje ručamo, — on zovne Živana: „̓Odi, Živane, da ručamo!” — Živan: „De-te vi, gospodaru, ručajte; ja danas postim ponedeljnik.” — „Ha, ha, ha!
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
« upita ga Radan. »Izgubio sam koze, pa ne smem kući.« — »A čiji si ti?« Ono plače, ne htede kazati. — »Odi na kola«, reče mu Radan. Ono odmah, ječeći, skoči na kola. Radan sedi na prednjem jastuku i natera volove na vodu.
Pusti se i to kolo, i opet momče Srejino zađe da kupi pare. Kad blizu Miluna, on izvadi deset para, pa zovnu: — Odi, more, amo! Baš iako ne igram, vredi dati takom sviraču!
bolta, pred kojima po vas dugi dan drežde skoro proizvedene kalfe pa se deru za svakim selakom i seljankom što prođe: »'Odi, snašo, 'odi! 'Odi da pazarimo: pamuka, vunice, marama lepih. Odi, prijatelju, ruva lepa!...
po vas dugi dan drežde skoro proizvedene kalfe pa se deru za svakim selakom i seljankom što prođe: »'Odi, snašo, 'odi! 'Odi da pazarimo: pamuka, vunice, marama lepih. Odi, prijatelju, ruva lepa!...« A siromah seljak prolazi kao kroz šibu.
'Odi da pazarimo: pamuka, vunice, marama lepih. Odi, prijatelju, ruva lepa!...« A siromah seljak prolazi kao kroz šibu.
'Odi da pazarimo: pamuka, vunice, marama lepih. Odi, prijatelju, ruva lepa!...« A siromah seljak prolazi kao kroz šibu.
godinu-dve dana izučio je zanat »boltadžijski« i postao kalfa i već je umeo bolje od sviju njegovih komšija dovikivati: »'Odi da pazarimo! 'Odi lepa ruva, snašo, prijatelju, strina, brale, ujna, sejo, teto!...
'Odi lepa ruva, snašo, prijatelju, strina, brale, ujna, sejo, teto!...« i već što god ima mogućih termina u svojti čovekovoj
Marjan opet nešto promrmlja, pa se vrati. Dok se tek Sava priseti, pa brže za njim: — Marjane! — Oj! — Odi, odi da ti dam. Uze iza vrata budak i iznese, te mu dade rekav: — Ali sutra zorom da si doneo — čuješ?
Marjan opet nešto promrmlja, pa se vrati. Dok se tek Sava priseti, pa brže za njim: — Marjane! — Oj! — Odi, odi da ti dam. Uze iza vrata budak i iznese, te mu dade rekav: — Ali sutra zorom da si doneo — čuješ?
Molim te, moći će zar i bez opštine... Svud sam, bogami, tražio, pa nigde! — 'Odi amo! — reče kapetan pa ustade i uvede Simicu u kancelariju; otvori jedna vrata od druge sobe, gde seđaše za stolom
— zovnu ga kmet. — Akobogda tako? Svrati malo amo! — Pa svrati malo, Strahinja, svrati! — povika i Ćebo. — 'Odi, 'odi, brate!... — prihvatiše i ostali. — Odmori se malo! — dodade kmet.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
— ’Odi čedo! ’Odi ovamo! — I da ga dovodi. Pa, kao da joj sam sinčić ustao, da ga postavlja za grob, hrani ga, trpa mu i nudi.
— ’Odi čedo! ’Odi ovamo! — I da ga dovodi. Pa, kao da joj sam sinčić ustao, da ga postavlja za grob, hrani ga, trpa mu i nudi.
— Moje je. Klisarica mi je dala. A ona, mameći ga sebi da ga izbije, pretila mu je iznutra: — Odi, odi da ti dam tvoje... — Oh lele! Oh lele! — Uzmicao bi Taja uplašen i obilazio oko ulaza. I tako cele noći dreždao.
— Moje je. Klisarica mi je dala. A ona, mameći ga sebi da ga izbije, pretila mu je iznutra: — Odi, odi da ti dam tvoje... — Oh lele! Oh lele! — Uzmicao bi Taja uplašen i obilazio oko ulaza. I tako cele noći dreždao.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
JANjA: E, to je lepo reč, to je lepo slovo! Odi da ti polubim. JUCA: Nije samo dosta ustma ljubiti, nego treba muž da pazi šta mu žena zakteva, pak da joj čini po
(Viče.) Dušo Juco, dušo Juco! Eno ćuti pasjo vero! Oći da mi ubii. Kad broim cvanciki da sluša: „Oho! Janja ima novci! Odi, gospodar arambaša, da delimo!“ (Zatvori sanduk.) Juco bre, Juco bre! Nećiš da si zoviš? (Otvori vrata.
KATICA (probira): Slatka mamice, ovo je prekrasno! Koliko sam se puta divila majorovici kako lepo odi. Blago meni, sad me neće u ovom niko preteći. JUCA: Vidiš, što je vospitanije. K vospitaniju prinadleži i lice.
MIŠIĆ: Šta ću s njome? JANjA: Kad si nađi. Uzmite, gospodin notarius molim vas, vi ste jedno pametno muž. Katico, odi ovamo. Evo, da budete strećna. (Blagosilja ú.) Katicu je moja dobra devojka. Vidite, ona ćuti, ona oći.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Neka se s njim nosi! A ti gledaj posla! Valja skoro večerati! Starac je zatim izvadio kesu, pa ga pozva: Odi dedi da ti dam para! I dade mu nekoliko turskih parica.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
) Kako, zar ti sam kod kuće? SPASOJE: A, ne, tu je Vukica. (Na njenim vratima.) Vukice, 'odi, 'odi, 'odi ovamo, došla je tetka Agnija! ANTA (digao se već ranije): Pa 'ajde ja da idem.
) Kako, zar ti sam kod kuće? SPASOJE: A, ne, tu je Vukica. (Na njenim vratima.) Vukice, 'odi, 'odi, 'odi ovamo, došla je tetka Agnija! ANTA (digao se već ranije): Pa 'ajde ja da idem. SPASOJE: Danas će doći, je li?
) Kako, zar ti sam kod kuće? SPASOJE: A, ne, tu je Vukica. (Na njenim vratima.) Vukice, 'odi, 'odi, 'odi ovamo, došla je tetka Agnija! ANTA (digao se već ranije): Pa 'ajde ja da idem. SPASOJE: Danas će doći, je li?
SPASOJE: E, eto, to je vrlo dobra ideja. Na to će izvesno pristati. (Odlazi levim vratima.) Vukice, Vukice, dušo, 'odi ovamo, došla je tetka Agnija. (Vraćajući se.) I, molim te, zadržavaj je koliko možeš više.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Dok je bio kod Čamče, donde je Milan bokal nagnuo i malo se napio. — Odi, Milane, ovamo. — Izvolite. Milan dođe, gospodar uhvati ga za levo uvo, pa mu glavu k bokalu pritegnuo.
Uzme ga na reč oštrije. Čuo je da je mnogo na karti proigrao i mnogo na veresiju dao. — ’Odi ovamo k meni bliže! Pera onako tromo dođe bliže. Otac sedi, a Pera stoji. Žut, neispavan, oči upale.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
“, dok bi majka odgovarala „Će odi“. Vidosava Nikolić-Stojančević, objašnjavajući smisao opisanog obreda, kaže da on „ima za cilj da magijskom snagom
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
MUŽ: Što čovek više stoji, sve je gore. (Pođe.) MATI: Stani, kud bežiš, kad si junak? ŽENA: Odi, da ti vidimo poštenje. MUŽ: Beži, Lazo, dok si čitav! (Pobegne.
Sremac, Stevan - PROZA
— A, sasvim! — veli polaženik. — E, fala, priko, fala! — veli zadovoljno domaćin. — Kajo, pipirevko moja, odi bliže, odi do mene... tu, vidiš, do mene sedi... Sedi dušo, do mene, Ej, da mi srce ne vene!
— A, sasvim! — veli polaženik. — E, fala, priko, fala! — veli zadovoljno domaćin. — Kajo, pipirevko moja, odi bliže, odi do mene... tu, vidiš, do mene sedi... Sedi dušo, do mene, Ej, da mi srce ne vene!
Radičević, Branko - PESME
Zdravo i ti, momo, tudi, Da divna si, sele pusta, Odi amo, od' na grudi, Da t' poljubi braca usta.“ (1843, nov.
A na reci lednoj Divne lipe stoje, A na lipi jednoj Divno tica poje. Jošte putnik tuda Nogom lakom odi, Stazica krivuda, Pored lipe vodi: „Oj tiče umilno, Što na grani stojiš, Okle tako silno Srce meni svojiš?
Diže glavu on visoko Pa devojče spazi tamo, Divno čedo milooko Progovara: „Odi amo.“ „Seko, sele, divna li si, Oko tvoje krasno li je, Al' za mene, dušo, nisi, Kad za drugom srce bije.
— Laka pesmo, odi u pomoć, Jera ono već je blizu noć, De prigrli pesmo, moja snago, Pa ižljubi sve milo i drago!
Desno, levo mene noga vodi, Kuda iđa juče preljuvena; Sunca jarkog veće zraka blena Za goricu čarnu dole odi. Ču li, ču li, štano onde šušnu? Lagana l' je onde mile noga, Dano prođe mimo dragog svoga?
“ Tako putnik tužit ode: „Od' na bele, odi ruke, Odlani mi teške muke!“ Jadna moma zatrepeta, Lednoj reci bliže šeta; Eto već je na kraj breg(a), Da je
„Tvoj posô, dragi, on je bio krut, Od' amo da ti skinem truda znoj; Na moje srce odi, odi amo, Što zdravo kuca, i to za tebe samo.“ 11.
„Tvoj posô, dragi, on je bio krut, Od' amo da ti skinem truda znoj; Na moje srce odi, odi amo, Što zdravo kuca, i to za tebe samo.“ 11.
zvuk mi dušu taknô ljuto, U meni srce zadrkta mi muško; U duši mi se pitanje to rodi: Ko zna, međ živim da li t' ona odi? 39.
je svako; I zatim s jednim pomislom me skruši, Po sred me srca ujedanput zgodi: Ko zna, međ živim da li t' ona odi? 41.
“ kad uzdane, Kad se ruka s rukom združi, Kad kroza nju srce plane? Oj karaču, amo odi, Gleni, pa se namrgodi! 81. Eto sede sunce bedno, A de ne bi bila beda?
prođe zima — „Bože, Bože“, pa nazade, Al' ga ona tvrdo prima: „Srce, zlato, moj si sade, Moj si, moj si, sa mnom odi, Kući mojoj tu u vodi!“ XXV Ona vuče: „Odi! odi!“ Uzaman se jadan trudi, Već je eto, već u vodi...
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
— Što si tu sela? ’Odi, priđi... Što se bojiš? — I uze te za ruku dižući te. — Neka, teto, neka — braniš se ti — i onako ti mnogo dosađujem!
Kostić, Laza - PESME
pesme od Sirena, divnih, mamnih morskih žena: — tako mene zvuci vuku, u stostrukom zbore guku: Jedan veli: — Odi meni! odvešću te svetloj seni, zlatnoj zvezdi star-Omira! — — Mene šalje zrak Šekspira!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
— Zima, zejo, odi da se igramo! — I lani je bila, teto, — odgovori zec. — Zar si ti lanjski? — zapita ga ona. — Jesam, vala, i
A Turčin: — Kako nemaš, bre, ana seni sitim! Zašto lažeš? Odi opet na leđa. Ero uzjaše opet Turčina, te ga još jednom prejaše preko ćuprije, pa ga onda zbaci Turčin na zemlju: —
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
SOFIJA: Žao mi je samo što se ljuti, kad ja svašta činim. JEVREM: Maksa je čovek koji neprestano s upaljenim fitiljem odi. (Sedne.) Oće li pokoji put da zaćuti? SOFIJA: To ne, ali uvek po štogod nađe, zašto će psovati.
MAKSIM: Ti i ne znaš, šta je dobra žena, kad tako govoriš. 4. KUM, PREĐAŠNjI MAKSIM: Odi, kume, ti to bolje razumeš. Odi, kume mučeniče, kao i sam što sam ti!
4. KUM, PREĐAŠNjI MAKSIM: Odi, kume, ti to bolje razumeš. Odi, kume mučeniče, kao i sam što sam ti! Moj Nikola ima Magu, pak i ne zna, šta je zla žena.
SVETOZAR: Poslušajte kako je presuđeno: Ona žena, prvo, nije dobra, koja po kući jedva odi, mrzi ju čisto govoriti; kud pođe, tu sedne. Deca su joj nečista, kuća neuređena, puno svuda đubreta.
Da ih izvadim dakle, i na drugo mesto sakrijem. (Ide k drvetu.) Odi, brigo moja! (Kopajući.) Sad nek mi kaže ko da je zadovoljniji čovek kad ima novaca, od onog koji time ne razbija glavu.
LjUBA: Ne bije ništa, nego se slegne, da se bolje sedi. Eto ovako. (Sedne.) Da vidiš, kako je dobro. Odi samo. STANIJA (sedne): Kao u rupi. (Kad Ljuba ustane, ona se opet trgne.) Aratos ti takvog sedenja! (Ustane.
Ama je li Neša slep, vidi li on sve? LjUBA: Ta kažem ti, to je običaj. Odi da vidiš, kako se tamo dvoje po Kalimegdanu šetaju. STANIJA (ustane, pa gledi): Kuku!
NEŠA: Ajde, kako ne bi ručala? STANIJA: Ne mogu ti ništa. NEŠA: E, nije nego jošt štogod. Odi, sedi s nama. STANIJA: Donesi mi ovde nešto da jedem. NEŠA: Kako bi to bilo, pobogu, majka!
Pesma se peva, tek da se peva. LjUBA: Pa tako i mi činimo. STANIJA: Ja, vi: ,,Uha! uha! Odi, momče, da te zagrlim, oću da umrem za tebe.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
U svačem me mora jediti... Kažu ljudi da mlogo na mene naličiš. PELA: Tako su i meni kazivali. SULTANA: Odi da vidim. (Povuče je k ogledalu.) Zaista,... hm! (Ljuti se.) Svaki đavo na moju glavu.
SULTANA (pipa se po leđi): Ah! POZORJE 5. PELA (s valom preko šešira, stupi), PREĐAŠNjI TRIFIĆ: Odi, sunce moje, oće majstor Sretinica silom da ti preotme mesto. PELA: Milostivi gospodine. TRIFIĆ: Šta je?
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
MARKO: Gospodine, ja ne znam šta ću da mislim. Jelice, odi malo u drugu sobu. JELICA: Gospodin baron, entѕchuldіgen Ѕіe auf eіnen Augenblіck! ALEKSA: O, izvolte bez ženiranja.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Mladić mu odmah viknu, smejući se: — Tata, odi da vidiš jednog gospodina koji te se seća. Onaj me poznade i pre no što stiže poče pozdravljati.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
SARKA (prilazi joj). Kako da idem, zaboga, a tebe da ostavim tako uza zid? (Hoće da je obuhvati rukom.) 'Odi, nasloni se na mene! GINA (očajno): Ne, ne, ako boga znaš! SARKA: Ju, crna Gino, šta ti je to za leđima?
AGATON: Čovek ne zna šta ga čeka u životu. POJAVA VII SIMKA, DANICA, PREĐAŠNjI AGATON: 'Odi ovamo, dete, treba da progovorimo sa gospodinom advokatom.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
— Ima li koji đak među vama? — Eve... ovaj, pružiše deca prst na jednoga. — Odi, đače, ovamo; odi, ja sam učitelj. Deca se začudiše.
— Ima li koji đak među vama? — Eve... ovaj, pružiše deca prst na jednoga. — Odi, đače, ovamo; odi, ja sam učitelj. Deca se začudiše.
a vilice se tresahu od straha. — Pa... sad?... Šta ćemo?... — Odi da vidiš... Pisar je dovede do vrata Gojkove učionice i pokaza parčeta hartije. — Eno, tu je i tužba i akt ministrov..
Daću sve račune novom kmetu, pa ti gledaj posle sa njim... — Odi ovamo, gospodine učo, viknu ga Đokić, sedeći u pročelju. Nema tu sad ni cvonjka, sve su braća oglodala...
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
“Tamna noći, tamna li si!“ “Oj devojko, bleda li si!“ “Nevolja je meni bledoj: Drago mi je kesedžija, Noću ’odi, noću dodi — Sa mnom jadnom ne govori. S buzdovanom progovara: ’Je l’ mi majka večerala’?
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
I PAVKA, DANICA PAVKA (dolazi iz desnih vrata, pa kad vidi da nikog nema u sobi, odlazi vratima u dnu, napolje): 'Odi ovamo! Čuješ li, ovamo kad ti kažem! DANICA (ulazi). PAVKA: Ti opet?
) DANICA: Ti si pogrešio vrata. Ne sedi ovde advokat. SIMA: Nego? DANICA: Evo ovde, ova druga vrata. 'Odi, pokazaću ti. PAVKA: Ama, nemoj ti da mu pokazuješ. (Simi.) Evo ovde, isti hodnik, samo ona druga vrata.
Poslao kalfa Joca. JEVREM (čita, primičući i odmičući kesu od očiju): 'Odi ovamo, ti imaš bolje oči. Je li ovo „F”? ŠEGRT (gleda duže): Može, gazda, a može da bude i „R”, a može i „K”.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
| Zato ona brzo uđe u sobu, i pošto tamo još brže razmesti i počisti, pozva Sofku, kao tešeći je: — Odu, odi Sofkice. Sedi, odmori se. Ništa nije, i ne boj mi se! I ne mogući da izdrži, zajedno sa Magdom otrča Sofkinoj kući.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ „Bog, sinko, Bog te blagoslovio... Odi, ženo, odi!“ reče joj, videći e se snebila i ustavila. Žena brišući suze prstima, pregnuta, primače se, pa dohvativši
“ „Bog, sinko, Bog te blagoslovio... Odi, ženo, odi!“ reče joj, videći e se snebila i ustavila. Žena brišući suze prstima, pregnuta, primače se, pa dohvativši skut od
„A što? kakve su pa tebi brige, da ne sniš!“ Pa se odmah popravi, „da, ponekad se čeljadetu razbije san... Pa odi, dijete, k meni, da me razgovaraš, d’ako me ušikaš“, reče smijući se. Cura navuče koret, pa dođe i sjede uz oca.
Sinu bješe nadjela ime Janko: „Tvoje sam mu ime nadjenula; „Kad ga zovnem, da me želja mine „Ne zovem ga odi k meni sine, „Već ga zovem odi k meni dragi! Mnogi su je prosili i kao udovicu, ali se ona ne šće više udavati.
ime Janko: „Tvoje sam mu ime nadjenula; „Kad ga zovnem, da me želja mine „Ne zovem ga odi k meni sine, „Već ga zovem odi k meni dragi! Mnogi su je prosili i kao udovicu, ali se ona ne šće više udavati.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
“ A Turčin: „Kako nemaš, bre, ana seni sitim! Zašto lažeš kurvo? Odi opet na leđa.“ Ero uzjaše opet Turčina, te ga još jednom prejaše preko ćuprije; pa ga onda zbaci Turčin na zemlju:
25. Devet baba po ledu se plaza. 26. Dok se otac rodi, sin po kući odi. 27. Drvena kučka u potoku laje. 28. Drveno telo, gvozdeni zubi, kamen pregrize. 29.
101. Rogom pije, rogom jede, rogom Bogu slavu daje. 102. Sav mrkonja leži, a pleće mu odi. 103. Savi zlato, razvi zlato, a to zlato k'o i zlato. 104.
Kad carević sve to vidi, on se većma začudi, pa se trgne malo natrag, a ovaj čoek progovori: „Odi unutra kod mene, zaklinjem te Bogom živijem.
u jednu varoš, kako uđe gleda tamo amo, dok na jedan put poviče jedna đevojka s čardaka: „E careviću, odjaš, konja pa odi u avliju.
“ A Turčin: „Kako nemaš, bre, ana seni sitim! Zašto lažeš? odi opet na leđa.“ Ero uzjaše opet Turčina, te ga još jednom prejaše preko ćuprije; pa ga onda zbaci Turčin na zemlju:
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
A! (Ulazi) IKONIJA: Šta je, danas ne nosiš mamce? PROSJAK: Ko zna! Postoje mamci i mamci! VILOTIJEVIĆ: Odi ti vamo! Ajde, brate rođeni, popi nešto! Mi smo ti sada isto društvo, ni kučeta ni mačeta, pravi drugari!
Stanković, Borisav - JOVČA
VASKA (okrene se lenjo, okuša jelo): Odi, jedi i Ti. MLADEN A, ja ne mogu. (Povlači se.) VASKA Jedi. Ne mogu ja sama. Na, bar uzmi, pij ovo.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
i da tu ostanem; no, onde videći da kaluđeri jedu i piju kao i drugi ljudi, i ne čujući da se oko nji[h] gdi na[h]odi kakva peštera ni pustinja, nije ovo mesto za mene, mislio bi[h] u sebi, pak bi[h] se neveseo vratio u Čakovo.
i trudeći se, to zavisi, s jedne strane, od človekove vrednosti, a, s druge — od opstojateljstva u kojima se na[h]odi. Gdi se velike trgovine čine, tu vredan čovek može i steći; i ovo je vrednost.
Pravda da se na[h]odi i taki[h] koji, koliko više druge proklinju, toliko im se čini da su bolji hristijani i revnitelji i igraju se s
U izlaženju, tiho osmijavajući se, govorio je arhimandritu: „[H]odi sa mnom, kukavče, da te ne zapopadne opet gdi Malenica.
” Ja: „Nek reku što im drago. Ja se uzdam da će vreme pokazati da nisu pravo imali. A neće svi reći, ne boj se; na[h]odi se u današnji dan Srbalja koji mužeski misle, sude i rasuždavaju, A vreme je već da i prosti narod ne varamo.
” Zil[otij]: „Pravo veliš! I kod nas u Greciji na[h]odi se pravdoljubivi[h] episkopa i sveštenika koji uzdišu i žale se na zloupotrebljenija koja bivaju, a najpače zli i opaki
rad u Rusiju preći nauke radi, dadu mi sovet da s kojim regementkapelanom pređem u Germaniju; i, budući da se tu na[h]odi množestvo u rosijskoj službi Serbalja oficira, lako će se koji mene primiti i otpraviti me kuda. želim.
„Sledovateljno došao si”, veli mi, „u najbolje vreme, baš kako da si znao.” Pritom obznani mi da se u Beču na[h]odi naš arhiepiskop Joan i da je nužno, pre nego se u kakovo upustim delo, da mu se javim. „To je najlakše!
’Ajde, u ime božje, nek se počne! Sila se nikom nikakva ne čini; neka kaže ko što na[h]odi za dobro i polezno, a razumni ljudi i sad i posle o tom neka sude.
Kako živu! Šta li se i u nji[h]ovim na[h]odi knjigama. [H]oćeš Ingliteru? Evo ti je; ’ajde sad govori s ljud’ma! Duša čelovečeska ima ovo u sebi dobro svojstvo:
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Kušmelj, češkajući se jednako po glavi, biće mislio: „Lako je tako postiti!“ — Odi, Jerolime, sidi — veli fra-Brne. — Ma ja... onaj... kao... — poče se nećkati. — Odi, odi!
“ — Odi, Jerolime, sidi — veli fra-Brne. — Ma ja... onaj... kao... — poče se nećkati. — Odi, odi! Sidi i ti, Stipane, s namikare! I sva trojica složiše.
“ — Odi, Jerolime, sidi — veli fra-Brne. — Ma ja... onaj... kao... — poče se nećkati. — Odi, odi! Sidi i ti, Stipane, s namikare! I sva trojica složiše. Napolju se nadimaše vjetar na mahove, te treskaše vratnicama.
dobrodošlosti, kâ šta je uvike bilo naše drage dobrodošlosti, jer ona uvik naše želje i našu dušu isliđuje, jer ona odi i brodi među nama grišnima, baš kâ mudrost među volovima, da nas provedri i prosvitli, ruža naša, kâ svića kroza dim
Još rekoše da bi se u naše moglo usuti treći dija vode!“ — Ta-a-ko, tako! A-nu, amo, odi amo, od’, od’, od’! — reče fratar. Bakonja poljubi strica u ruku. — Pa šta misliš, a?
?...“ Kad stric zaiska štolu, Bakonja mahnu rukom strancu. U isti mah Tetka se uputi k vratima, vičući: — Odi Pivalica, odi! — Valjen Isus, duovniče! — reče, upravo veknu taj Pivalica ušavši.
“ Kad stric zaiska štolu, Bakonja mahnu rukom strancu. U isti mah Tetka se uputi k vratima, vičući: — Odi Pivalica, odi! — Valjen Isus, duovniče! — reče, upravo veknu taj Pivalica ušavši.
Butre, odškrinuvši vrata, zastade bojažljivo i nakašlja se. Bakonja se ponovo razvedri. — Odi, Butre, de! Ajd’ da vidim jesi li naučija. Dijete sjede do njega i poče čavrljati iz časlovca.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Nije baš prava pravcata rana, pre mu dođe kao neka kontuzija, ali svejedno, čestitaj mi kontuziju, i ’odi da se junački poljubimo.“ OSLOBOĐENjE Intabulacionoga protokolistu Mitra Maramicu zadesila je nevolja.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— O tajo! — viknu Stanka nekoliko puta iz obora, dok joj se otac ne odazva. — Odi, deri kurjaka dok je vruć; bojim se nećeš moći sutra, kad se ohladi. — Kakvog kurjaka, 'natema te ne ubila!
— odgovori bunovan i začuđen Marko. — Ja, vala, jednog ucoljah, pa ako ti treba koža, odi oderi ga... Drugom prilikom razgovarahu se devojke o drekavcu.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
Zatim uzima sa stola cigaretu, stavlja je u muštiklu i pripaljuje). ŽIVKA (na vratima): Vaso! VASA: 'Odi, 'odi ovamo! ŽIVKA: Ode li? VASA: Ode! ŽIVKA (izlazi): Šta kaže, boga ti? VASA: Šta kaže? Ništa!
Zatim uzima sa stola cigaretu, stavlja je u muštiklu i pripaljuje). ŽIVKA (na vratima): Vaso! VASA: 'Odi, 'odi ovamo! ŽIVKA: Ode li? VASA: Ode! ŽIVKA (izlazi): Šta kaže, boga ti? VASA: Šta kaže? Ništa!
(Zastane i sluša menjajući boju u licu.) Vaso, 'odi ti ovamo na telefon, nešto psuje i grdi, ne razumem ga... ništa ga ne razumem.
ništa ga ne razumem. Da li to zvrji telefon, ili meni nešto zvrji u ušima... Ništa ga ne razumem. 'Odi boga ti! (Daje mu slušalicu.) VASA (uzme): Ja sam ovde, zete, Vasa... Jest!... Živki nešto zvrji... reci meni...
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Gajle ič da nemaš. Samo nema takec-vakec: ja toj, ja glava nemaš“... Odi, bre stari pes!... Krajem leta nakon dve godine posle ovoga spuštaše se niz Vardar kroz Demir-Kapiju karavan sa
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
More burno kao da mu gnev uskipeo, A kroz maglu, kroz oblake munje sevaju, „Ribo, ribo, zlatna ribo, odi, molim te!“ Riba mu se odazivlje: „Evo, evo me.“ „Ribo, ribo, zlatna ribo, sad je istom zlo.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
SARA: Mon frer, vi ništa ne odgovarate na artigkajt gospoje Miričke? RUŽIČIĆ (jednako odi, nikoga ne gledajući). FEMA: On se valjda štogod srdi. SARA: Zašto bi se srdio? Ko se srdi na venčanje?
POZORIJE 5. VASILIJE (kao izvan sebe), PREĐAŠNjA VASILIJE: Evice, ha moja lepa, medena, šećerna Evice, odi, Evice smokvena, cukerpokerajska Evice, da te poljubim, i jošt jedanput, i jošt jedanput.
Ja sam srećan, ti si moja, gledaj me, ja igram od radosti, ti si moja, odi da te poljubim. Ja sam tvoj. EVICA: Šta je tebi, Vaso, ti kanda nisi pri sebi?
Krakov, Stanislav - KRILA
— Duško, Duško, — vikao je boginjavi kapetan sa grebena, — da vidiš samo, odi! Duško se okrete n pođe gore ka glasu.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
O, koliko bi’ ja Arsi platio kad bi mi on po ovoj odi udovletvoritelni obraz živonapisao! Vidite koliko su nužni čerteži i obrazi sa znameniti’ predmeta Serbije poeti
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
(Ode.) VI JEROTIJE, VIĆA JEROTIJE (na vratima, iz kojih je došao): 'Odi' gospodine Vićo. VIĆA: Jeste li sami? JEROTIJE: Sam.
MARICA: Ko to kaže? ANĐA: Pa eto polomljeni tanjiri i staklo... MARICA: Majka, slatka majčice, 'odi da te poljubim. (Ljubi je.) ANĐA (iznenađena): Da me poljubiš? Šta je tebi, dete?
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Počeo bi radosno da ga poziva: — Odi de, odi. Gde si ti? Odi da sedimo! — pozivao bi ih da kao pre, nekada, tu sede, razgovaraju, šale se, kao da je tu još
Počeo bi radosno da ga poziva: — Odi de, odi. Gde si ti? Odi da sedimo! — pozivao bi ih da kao pre, nekada, tu sede, razgovaraju, šale se, kao da je tu još otac
Počeo bi radosno da ga poziva: — Odi de, odi. Gde si ti? Odi da sedimo! — pozivao bi ih da kao pre, nekada, tu sede, razgovaraju, šale se, kao da je tu još otac Mladenov, njihov
I zaista, čim je ove spaziše da viri, beli se na kapiji više oca, počeše da je viču: — Odi, Jovanka, odi ovamo! Jovanka na to odmah se zabeli. Veselo, čisto trčeći poleti k njima.
I zaista, čim je ove spaziše da viri, beli se na kapiji više oca, počeše da je viču: — Odi, Jovanka, odi ovamo! Jovanka na to odmah se zabeli. Veselo, čisto trčeći poleti k njima.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
A na reci lednoj Divne lipe stoje, A na lipi jednoj Divno tica poje. Jošte putnik tuda Nogom lakom odi, Stazica krivuda Pored lipe vodi: „Oj tiče umilno, Što na grani stojiš, Okle tako silno Srce meni svojiš?
Stanković, Borisav - TAŠANA
Imam raćija što gu pijet sultanova majka i begovi. Prava bela raćija. Anasonlika od sto godini. Još Adži Derviš odi Perister planinu što gu piješe, pa sag ti će gu piješ. I kome da davam taka raćija? Zar za komšije i ristijani?
Zar za komšije i ristijani? Ta stoka neje za taj raćija. A ristijani, kad izlegnu na pazar, donesu odi svoj dom svoja raćija i leb, sal čanče fasuljot što zemat od meneme.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Obratila se stoga Pauli: — „Odi de ovamo! Pokaži mi, ali onako ljudski, gde vidiš sunce kad ga ujutro spaziš iz kujne.
Trljala se zatim jakim peškirom i tresla se od smeja. — 'Odi de, Paula, kad si već tu; 'odi, istrljaj me dobro gde stigneš, kao što zamorenog konja trljaju da mu skinu maglu s vida...
Trljala se zatim jakim peškirom i tresla se od smeja. — 'Odi de, Paula, kad si već tu; 'odi, istrljaj me dobro gde stigneš, kao što zamorenog konja trljaju da mu skinu maglu s vida... Oho-ho! još jače!
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
— Kao što onaj koji je poverene sebi novce sinoć na karte izgubio, sokakom odi, tako sam ja tri dana u misli udubljen bludio, želeći dokučiti šta je pacov izgrizao; no badava, sav moj trud i podvig
— O, vi ste vesma dobri. Vašu krasotu i ljubov ko knjižestvu u prvoj ću odi spomenuti. Malo je teška? O, ništa, ja poznajem vaše ostroumije; od onog dana kako ste se dosetljivo kod vašeg
Oklopiš uši, pak lepo griskaš tvoju tvravčicu ili slamu, a svet i sudbinu ostavljaš neka odi kao što su bogovi uredili.« »O, blaženo, preblaženo stvorenje!« vozopi Roman, i utom se probudi.
Kad seda, on ne seda kao drugi ljudi, nego se na stolicu truća; kad odi, on ili upravo u zemlju gledi, ili glavu u nebo diže.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Don Rodrigo je svoju reč završavao ovim: „'Odi, 'odi, ljubljena Huana, na moje grudi, nasloni tvoje usne na moje, neka nam se kroz prvi poljubac sliju duše jedna u
Don Rodrigo je svoju reč završavao ovim: „'Odi, 'odi, ljubljena Huana, na moje grudi, nasloni tvoje usne na moje, neka nam se kroz prvi poljubac sliju duše jedna u drugu!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
da si me zatekao, kralju, kod Nemeša, bana vršačkoga, može biti da bi se napili: već sam s decom igru zametnuo, odi, kralju, da se poigramo“. Al' besedi gospodine kralju: „Brate Janko, budalasta glavo!
Rasrdi se vojvoda sibinjska, pa pripasa sablju okovanu, pa se kralju pod šatora šeće: „Kralju Đurđu od Maćedonije, odi, kralju, da se promenimo: daj ti meni dvanaest vojvoda, gole, bose, u košulji tankoj, ja ću tebi tri stotin' Madžara sve
si dobar junak od mejdana, a i mene ne kudi družina: ako s’, Đurđu, junak od mejdana, od mejdana i od sablje britke, odi k meni pod bela Ribnika, od’ na mejdan, da se ogledamo; ako l’, Đurđu, na mejdana nećeš, predi meni gaće i košulju, nek
“ Zallaka se jetrva Koviljka, pa govori sirotici Mirku: „Čedo Mirko, odi bliže strini! Ja ne imam da zagrlim sina, a ti nemaš da t’ zagrli majka, — odi, Mirko, da t’ zagrli strina!
Ja ne imam da zagrlim sina, a ti nemaš da t’ zagrli majka, — odi, Mirko, da t’ zagrli strina!“ PESME NOVIJIH VREMENA 81 PEROVIĆ BATRIĆ Bože mili, čuda velikoga!
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
— A zašto ga turiše? Neje činovnik, ta da se karaju? — A koj znaje! Ama ništo, strinke, naprajiše odi momče!... I čočeci i čengije turiše na kup sas njega u novine. Lele-e!
Ta da te turaju u novine i da te čete po mahale i po čaršije?! Zašto, Mane, dete moje? U zêm da propadnem, odi sram i rezilak! Živa ti ja! Uzmi si, dovedi si dom nevestu! Pogle kol’ki čovek stade!
Kad ćeš si, mori, Doke, crna Doke, ete, pamet da spečališ! Toj li je zborenje? Neje te ni sram odi ovoj čupe? — reče i pokaza na izmećarku Denu, kojoj odmah zatim dade očima znak da pokupi fildžane i rakijske čašice i
— Ama s men’ u amam da iskočiš, — salete je Doka — da seiriš i da vidiš jednu ubavinju i lepotiju odi devojčiki!... Mori, u pašine saraje, pa bi iskočile i tam’ pomeđu tri teste Đurđijanke i Stambolijke potakve; iskočile
— More, će mi odavaju čes’, za toj brigu da nemaš. Ja već i sag jošte vidim što me počituju... Ete, izberi si jednu odi tija što gi ti kaza otoičke... Koju iskaš, a men’ će bidne pravo... Sve su si ubave... — Eh! — odmahnu Mane rukom.
tol’ko zboriš kako da do godinu neće pa da iskoče novi devojčiki, i jošte može poubavi i pokrotki devojčiki da bidnu odi ovija ovogodišnji... — Ama, ja veće vido’ moj k’smet i sreću sas teb’!... veli mu mati ljutito.
Pa eli uznem po-za seb’ izmećarče, eli si sam uznem fener, okačim ga na čibuče eli na pule odi džube, pa si prolazim mirno pokraj turcki karakol...
Ela, Perso, viknu si ja domakicu mi. Ela ovamke da si vidiš rabotu odi toj tvoje „dete“! Nov adet da vidiš! Sag mladoženje, ete, spremaju boščaluke, a devojke jok!...
— Lelee, tugoo! — uzviknu Jevda sva preplašena. — Crna Perso, što ti se odi dete napraji! A Mitanča — što napraji? — Ešek! Što će praji?
A Mitanča — što napraji? — Ešek! Što će praji? Nedelju dana ne smejaše da si do’odi dom, veće zaredi po tetke i po strinke na noćuvanje...
“ — Eh, eh, adžamija, pa ludo... — Vide li, Jevdo, što ni s napraji odi naš varoš?! — Leleee! — huče Jevda. — A tatko mu Petrakija turi ga u novine i reče: „Od danaske mi veće Mitanče neje
Sin mu je... Lele, jedinac spored tri kerke!... Pa što je sag sas Mitanču — njeknja ga vido’! Ništo ne napraji odi momče... Kako zemlja si dođe... — Šta napraji? Eškel’k napraji. Izgubi si r’z i trgovački čes’!... Čorbadžijski sin!...