Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
otišli, a Turci jošt svoje sudove ne postavili, to moj otac počne suditi kao knez ili obrlajtnant, i svud je po nahiji odio, i narod mu se dobro povinovao.
” Ja sam često odlazio na Klenak, gde je do̓odio obršter (Andra) Stojićević i kapetan Kosta Jovanović, i oni su naši dobri prijatelji, i Turcima jednako govore:
Radičević, Branko - PESME
On je teši, ovako je kori: „Muči, zlato, ludo ne govori, Ta i dosad u boj sam odio, Pa ti svagda zdravo doodio, San je, veruj, san je laža stara, Mozgom krene, pa srdašce vara.
Proklet bio, kuda god odio, On nam Turke u srce pustio“... To govori, a s dušom se bori, To izusti, laku dušu pusti. A Mileta?...
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Kako ti sada napio, onako jaki bog čuo i u „amin“ zapisao! Kud god postupao, svuda ka sreću nastupao! Kud gođ odio, doma dolazio! Kud se gođ okrenuo, svud te sreća pratila! Kud hodio, srećan bio!
Sunce mi te kroz vodu grijalo! (tj. da se utopi). Trag ti se po zlu poznavâ! Trnje vro, po trnju ’odio! Uzma te uzela! (da ti se uzmu i ruke i noge, tj. da se ukočiš). U njedra ti se zmije legle!
Jednom rukom daje, a dvjema uzima. Jedna mu noga drugoj dobra ne misli. Jednu nogu bi izio, a na drugu ’odio. Kako je lijepa odsijeva od nje sunce. Ko ga ne zna skupo bi ga platio. Komad hleba ne bi zaiskao da zla ne pomisli.
ZDRAVICA (Vojvoda od doma vojvodi od svatova) Fala, druže, desni a u boga sretni, vazda zdrav bio i u svatove 'odio, S desne strane sidio, veselo vino napijao a družinu, kako pravi svat, junačio i sokolio!
Zdrav, barjaktaru, zdrav mi odio, vazda barjak nosio; barjak ti treptio, a ti pod njim kao pelivan letio; zdrav mi bio, junački ga vio kako bi sam htio
Prvjenče, brate, zdrav si mi i ti, moj brate mili, vazda mi prvi odio i za sovrom ovako junačku i poštenu braću vodio; zdravo ih doma dovodio, a na domu zdravo i veselo naodio!
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Na[h]odio sam neko podo-bije među njegovim mudrovanjem i arhijereovim. Počeo sam smatrati ep iskope i mirske sveštenike kao prave
A neka mi ko ne zameri što ću pravicu reći: i moja su mi žitija na neki način dosta kriva, jer bi[h] na[h]odio mnoge koji su dobro jeli i pili i gospodski živili, pak su među svete metnuti; a mnogi živili su kako su god hoteli,
Neka mi niko ne baca preko nosa da sam po višoj časti pešice [h]odio, zašto ovo je mnogo bolje za me bilo radi mnogi[h] uzroka; no ova dva, koja ću kazati, stotine vrede.
ali što mu drago, (pomislim u sebi), neću ja ni prvi ni poslednji biti koji je po Franciji i po Ingliteri pešice [h]odio. Mojega blagorodnoga i ljubimoga romanskoga episkopa već sam o mojem namereniju preduvedomio bio.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Uzme ovaj višnjovac u šake, put pod noge pa udri po svitu, ne bi l̓ pravda jauknila. Odio on, brodio, sve vitrove protukô, al̓ iz vitra nikad da vikne pravda „joj“.
A sad da nisi jaukô! — pa on njeg, al̓ pošteno, oparmači i ode. Udri i opet traži. Odio, brodio, i opet se već natukô do mile volje, dok nije došô na niko čudno ostrvo, a na tom nika šarena ledina od cvića.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
sebe ovako ekvipirata, i sumnjati počne da l’ je to onaj isti Roman koji je malopre s rascvetanim turom po sokaku odio; no kad se sam poimence poviče, kad se za nos uvati i oseti da ga boli kao i pređe, uveri se da je on onaj isti
Ovaj junak, videći sebe ne samo tamnice, nego i ljubovnog predmeta izbavljena, odio je sa svojom Rozinantom tiho, duboko u misli udubljen kud je pošao i koje je opredelenije puta njegovog.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Ja sam junak dušu ogr’ješio i uz časne poste omrsio, — u Lješnici tri noći noćio, i tri dana po njojzi odio, dok sam tursku uvodio vojsku, s Turcima sam mrsno večerao, večerao mrsno i ručao, s Turcima sam išô u džamiju, turski