Jakšić, Đura - PROZA
I ja sam, odista, tako osećala kao da sam u grobu. Ona četiri vlažna duvara naše sobe izgledahu mi tavni, hladni, baš kao zemlja na
od zdravca; po vrhovima planinskim igraju se zlatni i ružičasti oblaci, izgledaju kao lep venac od samoga cveća — i, odista, učo, katkad ti se čini kao da ga je neka veštačka ruka u ono modro kamenje uplela, tako su divni i šareni.
Ja pogledam bolje i vidim kapetana, a za njim tri-četiri do zuba naoružana pandura za koje se moglo kazati da su odista lepi ljudi! Ali g. kapetan? „Da ne bješe pod onim imenom, ne šćaše se bojat’ od uroka“.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Po dugom boju oni se vrate, a mi za njima na brdo. I kad vidimo da oni odista pobegoše, friško izvučemo topić onaj drugi (za koji je Luka ostao te doterao, a onaj prvi oterao je Karađorđe i Jakov
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Sima se odvoji te ode svojoj kući, a Spasoje i Đura, uputiše se svojim vratnicama. — Ama, da li će on odista doći? — upita Đura. — Neće ja! Zar ti ne znaš njega? — Ao, ja poganog grivonje, jadi ga znali!... Nego šta veliš?
— Šta veliš? — uzviknu Milun i nabra obrve. — Ništa; to velim! — odgovori Sreja srdito — Ama, odista, bogati? — Odista. — Ne može biti. — Ne može ja!
— Šta veliš? — uzviknu Milun i nabra obrve. — Ništa; to velim! — odgovori Sreja srdito — Ama, odista, bogati? — Odista. — Ne može biti. — Ne može ja! Još ti meni opremi onakog ludaka da mi smeta i kvari, pa opet reci »ne može biti«.
Izmeri i Tiosav, pa mahne glavom i učini: — Bog s nama! Osam odista! Ama aja — ne može biti! Ne mogu ja nikako... — i opet se maši za torbu da je ponese.
« I odista, udesio si je, što se tiče, ne može bolje biti. Pop Vujica, tvrdo uveren da je učitelj za nj ispunio onu jeinu, jednak
Vidim sve ti je u redu, deca ti dobro odgovaraju... Revizor ode i ostavi učitelju vrlo dobru ocenu — što je on odista i zaslužio, jer se svojski zauzimao oko dece. Ne može učitelj da trpi nego jedva čeka popa — da mu sve iskreše.
Niko se zamisli i stade računati u sebi. Malo posle mahnu glavom i reče: — Gotovo, pravo veliš; odista, ode blizu toliko. — A kud je još poštarina i rad oko toga.
— I otkud baš on da naiđe na divljaka? — E kad hoće koga da snađe zlo, snađe ga. — Ama, pobogu, da li je baš odista divljak? — Bogami, kako kazuju, jest — reći će tetka Sinđa.
Zapitkuju ga ima li odista divljih ljudi, mogu li doći čak i ovamo, ima li ih i repatih. Ćata Živan već poče da se spleće.
— povikaše neki što behu takođe prišli. — Šta, šta? Nema ga! — upita ćata i stade zavirivati po apsani. — Hm, hm! odista ga nema! — Pa šta ćemo sad? — upita kmet. Ćata se opet zamisli, pa reče: — Hm, divlji čovek!... Opasna zver!...
Ako sam ti pomenuo, nisam ti glavu razbio...« I ode, a ne reče ni zbogom! — Odista veliš? — upita Strahinja kao ne verujući. — Bogami, odista. — Baš bih voleo da mi to nisi kazala...
« I ode, a ne reče ni zbogom! — Odista veliš? — upita Strahinja kao ne verujući. — Bogami, odista. — Baš bih voleo da mi to nisi kazala... — reče i nešto se okari. — A što? — upita Radojka kao začuđeno. — Tako!...
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
2. SUBAŠA Ali pravo veli poslovica: „Nikad dva dobra!” Život je bio odista lep. Takvim bi se životom dalo živeti i dva veka, ali se vazda nađe nešto što ga remeti, što ti zagorčava njegove
Ivan osta sam. Neki ga stid obujmio. Sad mu se učinilo da je odista nepošteno što je onako Turčinu o popu i kmetu kazao... Sve dok pop ne poče govoriti, on je mislio da čini veliko delo..
Ali noć već pade, a Lazara nema. Njega poče obuzimati neki strah. Šta li je moglo biti s Lazarom? Da li se odista krenuo iz Šapca? Možda Turci nisu pošli danas?... Ali zašto mu on nije došao, zašto bar nije po kom bilo poručio?...
Dučić, Jovan - PESME
Svi rekoše da će odista biti smešno, jer njihov prorok iz sela neće moći gledati sunčanu bradu onog drugog, i da će se prestraviti pred njegovim
Nušić, Branislav - POKOJNIK
MILE: Ti bi odista bila u teškom položaju kad bi sve to bilo istina. RINA: Morala bih mu se vratiti; zamisli, morala bih mu se vratiti.
NOVAKOVIĆ: Bio sam! SPASOJE: Pa? NOVAKOVIĆ: Advokat potvrđuje da je moj brak pojavom prvoga mužaa odista anuliran i da se moja žena mora vratiti svome prvom mužu. RINA: To bi bilo užasno; to bi bila najsvirepija kazna!
SPASOJE: E, to je već u pitanju. PAVLE: Onda ste vi odista u teškom položaju, jer to vam se može desiti. SPASOJE: Šta mi se može desiti?
MILE: Odnosno taj zajam? SPASOJE: Pa da, to mislim. MILE: Ja nikad nemam običaj da tražim više no što mi odista treba. Meni bi momentalno trebalo, recimo, pet stotina dinara.
Ja sam sebi uvek takav nameštaj zamišljala. VUKICA: Šteta, odista, što niste imali prilike. AGNIJA (iskreno uzdahne): Dabome da je šteta!
Volela bih ti to sama da odlučiš. SPASOJE: Odista, Vukice, kad će to već tebi pripasti, bolje je neka je po tvom ukusu.
(Uzdrži se.) Ili ti, Anto, 'ajde' reci ti: voliš li valjalstvo ili godinu dana robije? 'Ajd' reci? LjUBOMIR: Odista, težak, vrlo težak položaj. SPASOJE: Težak, dabome.
ANTA (duboko uzdahne). NOVAKOVIĆ: Ne umem da se priberem, verujte, ne umem da se priberem. LjUBOMIR: Odista, svemu se drugom čovek pre mogao nadati.
RINA: Pa dobro, kuda će on sada? SPASOJE: On se vraća u pokojnike. NOVAKOVIĆ: Mislite li, odista, da je time on sišao s pozornice? SPASOJE: O, sad više no ranije.
Matavulj, Simo - USKOK
?... Šta biti može!?... Da nije utekao mladi princip!?.. Neće biti to, jer alarm dolazi od crnogorskih vrata!.. Odista su Crnogorci udarili!.. Zar opet!?... Pomagaj, sveti Tripune!... Opet stari jadi!...
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
U Lukićevim pesmama odista peva i oseća dete, pa vam se učini da se pesnik i ne vraća detinjstvu, već misli i govori s njim, iz njega.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Jedan od današnjih pisaca srpskih nedavno je Obradovića nazvao »rodonačelnikom naše svesti«. I odista, danas, posle više od jednoga veka, Obradović izgleda bliži, moderniji, življi od Vuka Karadžića, sadašnjost i stvarnost
do 1850. god. »Sterija je odista jedan, možda nesvesni, naš poslednik Molijerov. Nije obuhvatio onako široku galeriju poroka i slabosti ljudskih kao
Ako ima dela koje je zasluživalo veliki uspeh, to je bio odista Gorski vijenac. Taj najbolji spev srpske književnosti u isti mah je i najpopularnija, najviše izdavana i najčitanija
I odista, srpska književnost, kada ima da iziđe pred strani svet, nema da pokaže ništa veće, originalnije i lepše nego što je Gor
nekih osamdeset godina, obrazovani ljudi su njime ne samo pisali no unekoliko i govorili, i Karadžićev jezik njima je odista izgledao nizak, prostački, nedostojan knjige i obrazovanih ljudi.
U svoj svojoj poeziji to je odista bio svoj čovek i svoj pesnik, koji je pevao po svojoj ćudi i iz svoga srca, tražio svoje predmete gde mu se svidelo i
Jakšić je poređen sa Bajronom, koji je na njega uticao i kao na pesnika i kao na slikara, i odista bilo je u njemu toga titanskog nezadovoljstva, žestokosti strasti, eksplozija gneva, bune protiv života.
»Te su pripovijesti omilile s čistoće jezika, s narodnijeh oblika, i stoga što su ogledalo naroda našega«, i to je odista glavno u njegovom delu. On kao pripovedač karakterističan je u prvom redu sa folklorno-filološkog gledišta.
u jednom etnički čistom kraju, gde se sačuvalo vrlo mnogo starog i originalnog i koji je još u polovini XIX veka odista bio »matica i kovnica pučkih umotvorina«.
I ako se hoće paralela između Ljubiše i Njegoša, moglo bi se reći da je Ljubiša odista Njegoš, ali ne Njegoš Gorskog vijenca no Njegoš Kule Đurišića i Čardaka Aleksića. MILAN Đ.
Ali u zapletanju intriga on ume da iznese i tipove, da dâ lak i prigodan dijalog, onakav kakav se odista govori, čak i da pruži malu sliku svoga doba, upravo novosadskog društva na kraju omladinskog pokreta.
U velikom broju slučajeva on za predmete uzima događaje koji su se odista desili. Pored toga, Glišić je imao i čisto pripovedačkih osobina: umeo je da odabere lepu i zanimljivu anegdotu, da je
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Konjanici svi se pogledaju i svaki se u sebe uzdaše da će zadobiti đevojku, pa rekoše između sebe: — Znamo odista da neće ona ni jednome od nas na nogama odbjeći, nego neko od nas, a ko, togaj će bog i sreća danas pomoći.
do osamdesete, ruke se tresu, noge klecaju, oči ne vide, uši ne čuju, pamet izanđa, čovjek se obično podjetinji, i tada odista vrlo često liči na onoga u čijih se deset godina, najposlije, bijaše zagledao.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
— Možda; ali ja ne govorim ni kao novinar, ni kao pesnik. Ceo svet ovako misli ili oseća. Odjednom vidim da sam se odista upustio u suviše apstraktno razlaganje, možda suviše književno. Rat? Ko zna, možda je rat zaista večit.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
Zar je baš on bio na redu? TANASIJE: Odista, takav čovek. AGATON: Takvi se ljudi ne rađaju dvaput. TANASIJE: Pošten, čestit...
PROKA: Nije bilo siromaha kome nije pružio ruku. GINA: Pomogao, bome, i levo i desno! TANASIJE: Šteta odista, takav čovek! AGATON: I kakvo je to poštenje bilo! TANASIJE: Nikome taj nije zajeo, nikome oteo!
TANASIJE: Trebalo je uzeti bar tri sveštenika. VIDA: Tri najmanje. MIĆA: Pokojnikov je ugled to odista zahtevao. SARKA: Sramota od sveta! Ovo je prvi, sedmodnevni, parastos, pa jedan sveštenik!
POJAVA III PREĐAŠNjI, bez DANICE MIĆA (pošto je Danica otišla i on je ispratio pogledom): Odista, lepuškasta devojčica, to se mora priznati SIMKA (Agatonu): Što se ti, boga ti, mator, upuštaš u razgovor s njom?
Šta imaš tu da ispituješ? VIDA: Pa da vidiš, Simka, pravo da ti kažem i treba ispitati. Treba da znamo, jer ovo je odista sramota što doživesmo kraj tolikih nas, koji smo rod i familija, što kažu, pa tuđin da nas dočekuje i da nas služi.
DANICA: Pa šta ako bi imao ozbiljne namere? ADVOKAT: Pa, recimo, ako bi on bio odista naslednik. DANICA (uvređeno): Zar vi odista niste mogli steći bolje mišljenje o meni?
ADVOKAT: Pa, recimo, ako bi on bio odista naslednik. DANICA (uvređeno): Zar vi odista niste mogli steći bolje mišljenje o meni?
DANICA: Ama, šta je to, zaboga, šta se to dešava ovde, kao da je pusta kuća? MIĆA: Odista, navalili svi. DANICA: Sirota tetka, razbolela se od jeda, a i ja...
TRIFUN: Kako smo se uselili, tako da se i iselimo. GINA: Ju, ju, ko bi tu sramotu podneo od sveta? PROKA: Bila bi odista velika sramota, nego da ti, Agatone, pođeš do advokata. AGATON: Koga advokata?
AGATON: Ne hvalim se ja, nego sam odista ja važio kao najveštiji islednik. E, al' ja sam imao za to naročite svoje metode.
ADVOKAT: Pa šta hoćete neophodnije no što se porodica protivzakono uselila u kuću? AGATON: Sasvim. I odista, to bi najbolje bilo da se još sutra otvori testament. ADVOKAT: To ćemo i učiniti.
AGATON: Odista, to bi mogli. A šta mislite, bi li to starateljski sudija uvažio, kad bi se mi sporazumeli pa mu sutra rekli: mi smo
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
To su i Francuzi. I bolje nego mi. Ali, samo za sebe. Bilo je odista krajnje vreme da učtivi, inače možda osrednji, g. Vesnić opet dođe. Možda ćete reći: sve to nije važno.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Devojke se odista začudiše. Zgledaše se, pa će tek jedna reći: — Sigurno je u kući. Na tome se i prođe. Počesmo da jedemo.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
IVKOVIĆ: To je odista mnogo od vas. Ja ne bih nikako želeo da izgleda kao da vas ja podgovaram. DANICA: Ah, to ne! IVKOVIĆ: Al' ako bi vaš
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
II« je, naišavši na tu oblast, nedeljama po njoj krstario, hvatao jeguljine larve i proveravao Šmitovo tvrđenje da se tu odista nalazi ono o čemu je on celoga svoga veka sanjao, a to je da je to plodište jegulja.
koje su se naslućivale i utvrđujući postupno ono što se imalo potvrditi, a to je da se svetsko plodište jegulja odista nalazi u okeanskoj oblasti koju je Šmit ranije bio obeležio.
Nešto malo pre dolaska ekspedicije činovnik je opet došao radi naplate poreza, ali je tom prilikom odista zlo prošao: urođenici su ga ubili, ispekli i pojeli.
« »Vodeni pritisak u dubini okeana odista je ogroman. Na 2000 brasa dubine čovek bi imao da izdrži pritisak od dvadeset lokomotiva, svaka sa svojim dugačkim
Iz tih dubina izvukao je žive organizme za koje nije moglo biti sumnje o tome da odista žive u takvim dubinama. Idućih godina Osian Sars, inspektor švedskih morskih ribolova, prikupio je jednu bogatu faunu
To je mišljenje bilo potkrepljeno kad je na osrednjim dubinama pohvatano nekoliko vrsta krustacea koje odista nisu imale oči.
Čopor konja bio je odista doveden i nateran u baru u kojoj je bilo mnoštvo jegulja«. »Ja nemam reči da bih mogao tačno opisati čudnovat prizor
Ali urođenici nam rekoše da je lov već pri završetku i da je samo prvi napad jegulja opasan i smrtonosan. I odista, bilo da je galvanski elektricitet, nagomilan u jegulji kao u akumulatoru za vreme odmora, istrošen u udarima, bilo da
Smatra se ipak kao mnogo verovatnije, i što je mnogo lakše primiti, da jegulja odista posle mrestenja ugine, a to je sudbina koju imaju još i druge neke vrste riba.
Hidravion se odista odmah i krene preko Okeana, nađe brod, primi bolesnika i digne se u vazduh. Ali malo za tim, usled nekog kvara on se,
Izvršene probe u blizini Azorskih ostrva Fajal i Korvo dale su odista odličan lov. Izvučeno je mnoštvo dubinskih riba i drugih morskih organizama; među ribama bilo je i jegulja ikrašica i
našao sa tadašnjim poznatim američkim lovcem kitova, kapetanom Folgerom iz Nantuketa i od njega saznao ne samo da struja odista postoji, već i dosta tačne pojedinosti o njenome toku.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Ne primiči mu se, čuješ!“ reče Krcun i on ozbiljno. „Vaistinu ako gladan pogine, o duši vam, a poginuće odista, jer mi se usnilo“, preuze Mišan. „A šta si to snio majčiću? Lijepa glavo, ela nam to pričaj!“ njemu će Krcun.
Poruka je sigurna da ćše danas naići, danas jali sjutra. Koliko će ih biti ne znam. I on je među njima, odista. Momci će ih ugledati na dva puškometa, pa kad jave znamo gdje ćemo zapanuti!
Bogami i mi marimo za obraz, ali, ali...“ „Ali je ne damo, bez nečije zle sreće, odista!“ prekide ga žestoko mladić. „Ni nama obraz ne da, da unesrećimo naše čeljade, još kakvo čeljade!
“ „Kako to?“ zapita vidar. „Ama ne bi mu se dugo ljubom nazivala!“ „Mniš e bi pobjegla?“ „To ne, no grđe; ona bi, odista, nešto od sebe učinjela.“ „Hm! sve je to žalosno!“ reče vidar. „A da rekoste li tako onome čovjeku?“ „Rekosmo, valaj.
Zašto baš jedanak, ta on je odista mislio da ona veze, kad mu želja dođe da je pogleda, a ona opet mniješe e on čita. Čudnovato, zaista!
„Poočimu i sestri bjeh pisao dan prije no što pobjegoh iz Kotora. Javio sam im bio svoju namjeru. Odista, pošto mene tamo nestade, vlast će biti obznanila i ostale moje domaće.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
” Konjanici svi se pogledaju i svaki se u sebe uzdaše da će zadobiti đevojku, pa rekoše između sebe: „Znamo odista da ne će ona ni jednome od nas na nogama odbjeći, nego neko od nas, a ko, togaj će Bog i sreća danas pomoći.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Sad, ko bi u tom mogao pravo presuditi? Odista se pretjerivalo i s jedne i s druge strane. Tako je kanda i carska vlast mislila, te prebivši na polak i uzevši na um
A da šta lajemo kad nas oni ne čuju? — dodade Kljako. Hoćahu odista Rdalo, Rora i Čagljina svaki po nješto još reći, da se fratar ne bijaše zagovorio sa sejizom, te ih ne slušaše. — Tako!
A onaj ditić nije kriv, a mene boli kad vidim nepravdu. Fra-Srdar se zagna na nj, ali ga srećom njegovom ustaviše, jer odista ćaše nagrajisati. Gvardijan smjesta isplati najam Stipanu i izagna ga.
A Boban je brao lijep novac od fratara za ribu. A kad Bukara ne trebahu ni mlinar ni kovač, onda ga odista trebahu vozari, da vuče splatu, u kojoj oni sjeđahu smijući se i pušeći.
Ljekar, odmah poslije jela, zakurnjavi debelu cigaru, gledajući slike po stjenama. Pisar odista hotijaše da pokaže kako je razmažen, te je sitno jeo i srkutao, a dizaše čašu dvama prstima.
Šta mislite? Dite, a još mi rekoše da ne umi plivati! — Pa, poznajemo mi dobro Bakonju! — reče drugi, odista manastirski pronjar. Bakonja otrča k vozu, ali ugledav Srdarinu na obali ustavi se.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Žena je; to sam primetio, nekoliko puta otvorila usta kao da je htela nešto da kaže. Ali ja nisam siguran: da li je odista imala nameru da nešto progovori ili joj se zevalo.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
do osamdesete ruke se tresu, noge klecaju, oči ne vide, uši ne čuju, pamet izanđa; čovjek se obično podjetinji, i tada odista vrlo često liči na onoga u čijih se deset godina najposlije bijaše zagledao.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
Pa onda... ona... juče... je l' i ona nije videla gospa-Živkinu ćerku otkako se udala? DARA: E, nemoj tako. Ona odista nije bila kod kuće, videli smo je posle na fijakeru. ŽIVKA: Eto vidiš! A ne ide to ni kao što ti misliš, zete.
MOMAK: Jeste, on. ČEDA (i on se zainteresovao): A gde je gospodin? ŽIVKA: Odista, gde je on? MOMAK: Eno ga u ministarstvu. ŽIVKA: A je li vam kazao šta će mu cilinder? ČEDA: Eto ti sad!
ČEDA: Pa taj naš zet. ŽIVKA: A, za njega pitaš. Ime mu je Rista Todorović. ČEDA: Dakle, Rista? E, to je lepo, to je odista lepo. A, velite, zubni lekar provodadžija? ŽIVKA: Pa jeste, on!
Meni ne treba, i da znaš, od danas nije više moj zet. DARA: Al' je moj muž! ŽIVKA: Tako ti boga, zar ti odista ne bi napustila tu vucibatinu?... DARA: Samo u slučaju kad bi znala da me vara. ŽIVKA: Pa, vara te!
ŽIVKA: Pa kako ste? KALENIĆ: Hvala, tetka, blagodarim na pitanju. Milo mi je što vas vidim tako svežu. Vi se, tetka odista sjajno držite!
KALENIĆ: Odista, to bi se moglo učiniti. Žena oseća potrebu da se uda, a smetaju joj neke formalnosti. Zapiši, ujka-Vaso: prija Soja
KALENIĆ: To može odista da vam pođe za rukom, a državu to baš ništa ne košta. Nije država sadila šume, pa da joj je žao da se seku.
(Izmakne se i posmatra ga.) E, ko bi to rekao? Dakle, ti si to, Risto! E, to mi je odista milo! RISTA: A s kim imam čast? ČEDA: Ja, je li? Je l' za mene pitaš ko sam? Ja sam... kako da ti kažem...
onda to... Gospođa Dara je rekla, ako se uveri da je vara, da će ga odmah napustiti. ČEDA: E, to je divno, odista! Samo brinem se da nam nešto ne pokvari tako lepo smišljeni plan. RISTA: A šta to?
DARA: Najzad, svejedno, neka je i sutra, ja ću biti gotova. ČEDA: Pa zar si ti odista rešila da ideš sa mnom? DARA: Rešila sam.
DARA: Siromah otac! ČEDA: I meni ga je žao, ali za sve ima da blagodari svojoj ženi. DARA: Pa kako, zar ti odista misliš da bi otac?... ČEDA: Ne mislim, ali je vrlo moguće. Kompromitovan je, a to može povući neprijatne konsekvence.
KALENIĆ: A mislite vi odista da će dati ostavku? ČEDA: Pravo da vam kažem, ja mislim da je do sada već i dao. KALENIĆ: Pravo da vam kažem, baš ja
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
kazao da je „neverovatna i nemoguća”, da bi kasnije tu uzgrednu primedbu široko razvio: „Ja tu njegovu sintaksu smatram odista jednim žalosnim nedostatkom”; „Najveći je pisac, naprotiv, onaj koji piše najlepšim jezikom, ali naročito onaj koji
Jer odista se u romanu nigde efendi-Mitina kuća ne prodaje, niti ju je ko kupio ili nameravao kupiti. Ali pošto se opis koji auto
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Budi Bog s nama! Kao da joj je drago što gleda mrtva sina. Pojavi se sablja– žnjiva slika za gledaoce. Rodbina odista umuče u čudu. Arnauti počeše da se zgledaju.
Eto, ni na ovakvoj noći ne otvaraju. Vidite li čudo?!.. A noć, upravo još veče, odista bejaše strašno kao da je nastupio sudni čas.
Visoko popovo obličje u osvetljenoj prostranoj odaji odista za čas zbuni i goste i domaćina. U crnom, dugačkom do ispod pojasa, nezapučenom gunju, u crpim čakširama sa visokim
Uz vrlo staru medovinu poteče njegova priča bez nameštanja i uvijanja. Prosta, odista, kao ispovest. ... Poznat je vrlo dobro njegov tegoban život u brdima.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Nema čamca! A ja bih drage volje vozio!...“ E, he, ta znam te ja! JANjA (u sebi): Ko mu je, opet, to potkazao? A odista sam, ’nako uplašen, Do mrke noći juče radio, Da ga bez štete kako utopim. A sad?... (Glasno.) Smiluj se, Rade!
RADAK: Tu, bogme, beše muka odista! ISAK: Te kakva, Rade! VUK: Dok se luga ne dokopasmo!... A, vere mi, i tu nas goniše sve do mokroluških baruština...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Umirivao je prosto nerve. Navikli smo bili na topovske pucnje, prasak eksplozije, a ovi nežni i drhtavi tonovi bili su odista neobični. Naše grudi se šire. Misli se bude i naviru slatke uspomene naše mladosti.
Čisto nam je danas nepojamno da su tu, tamo, svuda ležali živi ljudi, i da je između njih praskao čelik. Sve je to odista teško zamisliti. Tragovi se sve više gube. Ostatak bolne i teške agonije raznose turisti.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
već dostignutih u vremenu koje obuhvata ova Antologija, njen zadatak nije da na toj, sa književnoistorijskog gledišta odista krupnoj činjenici kompulsorno inzistira.
pre Branka, ne prateći u tolikoj meri konkretne poetske sudbine u njoj radi njih samih (sveta ih je nekoliko koje to odista zaslužuju), koliko opšti duh kojim su se oplođavale njihove ma i čedne umetničke egzistencije; tragajući pre za njihovim
U pozadini svih ovih stihova, odista, čio i vedar, a nestrpljiviji i lakomiji od svih svojih prethodnika, stoji u našim zamislima neprestano on, besmrtni
slavenofilske ideje omladinskog pokreta šesetih godina delimično nastale i u otporu protiv njega: borba je bila duga. Odista, daleko najpretežnija većina pesnika predbrankovske epohe, a svi njeni značajniji predstavnici u ovoj Antologiji, ili
nadahnuti istorijskim nacionalizmom u darovitom opevanju Kosova, od Orfelina do Milice Stojadinović Srpkinje — i bilo bi odista zanimljivo izbliza pogledati kako se kod srpskih pesnika, od Orfelina preko Njegoša do Milana Rakića, razvijala poetska
Epoha o kojoj je reč nije kao ma koja druga: to je detinjstvo naše književnosti, naročito u svojim počecima. Odista, u njoj su se naši književnici previjali u pravim mukama: jezika nisu imali.
Nagonom stvaralaca (a bilo je i drugih uzroka), osetili su nesmisao ovakvih paralelizama. Preredak je odista slučaj da bi neko — reč je naravno o pravim piscima — mogao odabrati za svoj pesnički jezik neki drugi sem maternji.
Mnogi od njih su zato odista letači podsečenih krila. Od početka, bili su osuđeni na smrt. Bilo bi uzaludno vaskrsavati ih danas kao žive pesničke
Možda bi neko mogao pomisliti da je to tako samo sa malima i nepoznatima, — a ova Antologija je znatnim delom odista i antologija nepoznatih, arverski siromašnih jednom ili dvema pesmama. Ni to se međutim ne bi moglo reći.
Knjiga je njegova čvornasta prem i nakazna, — kako je karakteriše sam pesnik, ali je odista neproučena, a nezasluženo takva. I đače će videti da je Pačić petrarkist (još uvek!).
Oni umiru: treba ih, našto kriti, pomalo dizati iz mrtvih; on je danas možda življi no pre sto godina: odista besmrtan. Bitno je da saopštim sledeće.
Sam za se, argumenat je nepouzdan, mislim. Jer sasvim je izvesno da su u naše pesmarice, pored pesama koje su se odista pevale, bar s vremena na vreme unošene ne samo pesme isključivo po pevačkim kriterijima i potrebama nego, osim
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Simeun u oduševljenu odista i otpjeva, a neko dočeka iz mraka. — Ne čuj, vilo, ne preuzmi glasa! — E, ljudi, baš 'nako po starinsku!
vojska bašica — „prva rakija iz kazana kad se peče, prve nac“ bašuna — jagnjeća glava; glavurda beli — zaista, odista belćim — možda, valjda bendati — uvažavati, priznavati berićet — izobilje; obilan rod; rodna godina besleisati (se)
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
(Govori.) I to te se ne tiče! ANĐA: Pa šta me se onda tiče? MARICA: Evo ovo! (Čita.) „Zato, ako me odista voliš, ti odmah kreni na put. Dođi ovamo i kad stigneš, odsedni u hotel-Evropi, ali nemoj izlaziti nigde u varoš.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Pitanje je odista bilo nezgrapno i nije ni čudo što se Nikanor tako razbesneo i izbezumljeno stao da viče da sam ja prokleti bezbožnik.
Nas smo trojica ovde i jednoga će sigurno odabrati kad smo im već pri ruci. Koga? Matiju? Matija je odista lep, mlad i jak.
gospin jelen našao svoju pitomu dolinicu, zaturenu u zabiti, sklonjenu od hajki, i tu će se dogoditi njihov susret. Odista sve je ovde sazdano kao u dečjem snu: žuboravi potočić, slap, vir, okomita litica, zeleni pašnjaci, gorostasni hrastovi.
Kažem: muku, jer muka je i bila. Znam da je ti, imenjače, nećeš priznati jer odista na nebu bi bilo pretesno za dva mučenika Dimitrija, pa iako bi ti izdejstvovao da i dalje ostaneš onaj pod broj jedan,
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
] Ali je zato vrlo malo jeo. Čuvao lepi svoj stas. Držao je mnogo do svog, odista, finog stasa, i do svoje bujne kose koja je prosto igrala mu na glavi pri hodu, a voleo je da hoda gologlav.
I tako je biskupija zažmurila. Crkva je župniku odista uvek bila prepuna. I nije bilo tačno da su je punile samo žene. Naučio je župnik i ljude i decu da se redovno mole Bogu.
Zvali su ga građaninom, i ocem u selu. Zvali su ga i svecem u crkvi. Da li je pobožnost njegova bila odista neko svetaštvo. ili samo vrsta discipline i neke estetike, ne zna se.
Učitelj se tek našali: — Viči, dete, gde si, da te ne zgazim. — Čudna sudbina toga deteta bila je odista čudna. Jana je trpela detinju tugu zbog nedaće i nesreće svoga oca; zapravo zbog utučenosti njegove, pa egoizma, pa
Naizmence su Nata i Mirko imali male nesvestice, kao da odista tonu u mekotu jutra. Pridrže se uzajamno dok nesvestica ne prođe.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Veliki je čovek u pismu svome kirajdžiji pisao kako je život sa svoje materijalne strane odista odvratan, kako dnevne brige zamaraju velike duše i još puno drugih aforizama o životu, a sve s obzirom na eventualno
Kad god sam o toj okolnosti iz moje biografije razmišljao, uvek mi je padalo na pamet kako to odista mora biti dobra šala umreti pod tuđim imenom.
za dužnika, iako sam ja i za života bio za njih uvek mrtav; pa onda, o položaju moje žene, koja, i pored toga što bi odista bila udovica, ne bi nikako mogla biti udovica; pa onda, u razočarenju profesora Sime Mitrovića, koji sa izvesnim
Ja ne znam odista nije li to puženje kojim čovek počinje svoje prvo kretanje u životu izvesna vežba za praktičan život, ili je to možda
Predviđanja koja se za ovaj čin vezuju ispunila su mi se odista u životu; otada pa sve do danas, za koju god se paru ja mašim, izmakne mi nekako.
I odista, uklela me je. ČOVEK U PANTALONAMA Neverovatna je, ali istinita pojava — koja se uostalom kroz ceo čovečji život jav
I jedna još čudna okolnost u toj pojavi: ako je suknja odista simvol popustljivosti i mekuštva, zbog kojega su narodi koji su je nosili propali, otkud da nju i danas još zadrže kao
— izgleda da su bile proročke reči vračarine, koje su se sve odista i obistinile u mome životu. — Biće bogat, te će mu se prelivati; biće srećan, te će mu ceo svet zavideti, — izgleda
Šta ćeš lepše! Majka je moja bila za to da budem ili doktor ili mitropolit. — Doktor je odista zgodna stvar, — dodaje teča.
Eto, neka bude apotekar! — Ah, apotekar! — uzviknu Atropa. — To je odista divno! Živi među samim parfemima! — Dabome da je divno! — nastavi bakalin osetivši se potpomognut.
I mi smo odista, stopu po stopu, korak po korak, sa teškim naporima i nečuvenom hrabrošću, osvajali rov po rov. Borbe su bile očajne,
Znači odista, dakle, da svako pravilo ima izuzetaka. To je toliko mudra reč da se njome, sećam se, pravdala i opravdala preda mnom i
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
U njima se nalazi i jedan od elemenata kosovske legende, tj. da će srpska država propasti po božjoj volji. Lazar je, odista, bio u Dušanovoj službi (kao što je kod ovoga bio ugledna ličnost i Lazarev otac Pribac).
I, odista, nijednom drugom Turčinu, i uopšte nijednom čoveku, Marko, onakav kakav je u pesmama, nikad se nije pokorio.
On ulazi u dvor Mine od Kostura prerušen kao kaluđer i igra „sitno kaluđerski“, jer je to odista najbolji način da bez muke savlada razbojnika koji mu je razorio kuću i zarobio ženu.
I, odista, ne poznavši ga, misleći da je pravi kaluđer, ona ga je zapitala da li su tuda prošli takvi i takvi ljudi. Na to je on
ostaje potpuno miran i — što je veoma zanimljivo — u svakoj od pomenutih situacija traži savet i pomoć od Šarca, koji odista veoma pametno i hrabro nalazi izlaze iz svih teškoća.
„U crnogorskim pjesmama više je istorije nego poezije“, rekao je još Vuk i ovaj je ciklus odista takav. Pesme su u njemu umnogom istinite.
Ali to nije sve, ima mnogo poteza koji su odista majstorski. Između drugih, takvi su u Ženidbi kneza Lazara ovi ponovljeni stihovi kojima se bolje nego na ikoji drugi
starac je pripisao zeleni mač, odjurio na čaire, poseo golu bedeviju i kao na krilima poleteo da osveti sinovlju smrt. Odista, slikovitije se ne može iskazati nadolaženje snage iz žalosti i gneva.
“ Odista ga Osman pustit šćaše, vrag donese od Tupana Panta, te Osmanu riječ besjedio: „Oj Turčine, Ćorović-Osmane, nemoj pustit
Dočeka ga tridest Malisora, odista ga uvatiti ćahu, al’ se Vuksan vatat ne davaše, no se manu desno i lijevo, svijem turske osiječe glave, pa on bjega s
Po Vuku, on se oženio sinovicom Ivana Crnojevića, ali Maretić kaže da se ne može utvrditi da je odista tako bilo. Dinjar Banjanin je nepoznata ličnost. 51 O Crnojevićima v. uvod, III, 5.