Milićević, Vuk - Bespuće
I oni se rastadoše. Gavre Đaković gledaše ga kako se ljulja cestom, poštapajući se na jedan debeli, prosti štap, i odlanu mu u duši. Poslije se pokaja. Biće uznemiren, Možda ima još neko s njim kad je uzeo dvije sobe.
Radičević, Branko - PESME
Dva-triput onda učesto uzdanu: Da l' ovo njemu u srcu odlanu? Tu usta junak na te noge lake, Pa onda izbom učesta korake, Na oko mučno natakao veđe, Dva-triput izbom tamo-amo
Kad uze dara, njoj malo odlanu, Činjaše s' sunce da joj opet granu, Pa oko vrata lati ga beloga, Pa ljubi, grli suđenika svoga, Iz oka još joj suza
Učini mu s' da g' ukine, Učini se baš za njega, Te se saže, utrže ga, Na ljutu ga metnu ranu — Krvca stade, bol odlanu. I zače se žiće drugo. Lepo beše, ma ne dugo.